САВЕЗ

ЗА ПРОМЈЕНЕ

НАРОДА

Савез За Промјене је јуче потписао Споразум између себе, о дјеловању до Избора и на Изборима.

Али резултат, и побједу, очекује од Народа.

Њихова формулација је да ће Побиједити Са Народом.

Неки Наслови кажу да ће побиједити Народ.

То увођење Народа у Савез За Промјене, добра је раскрсница за неколико закључака.

◘ Тај булументаријум од десет странака, међу којима је Српска Демократска Странка једина заслужна обзира, потврдио је своју немоћ.

Коликогод Споразум и Десет Странака звучи убједљиво, јасно је да они немају политичку машинерију за побједу.

Њихов једини адут су Гласови Против.

Против СНСД и против Додика.

◘ Савез За Промјене није Политичка Синтагма.

И иначе се све мијења, промовисао то неко или кочио.

Ту само недостаје једна ријеч. Требало би да стоји Савез За Промјене Власти.

То је једини њихов циљ, циљ Сарајева, и циљ Једне Амбасаде.

Стога они, Савез За Промјене, а ни сам СДС, не могу изградити Политички Механизам за побједу на Изборима.

Политички Механизам, пак, не може се изградити без Националног Политичког Програма.

То зна чак и Термин Никшић, па није себе кандидовао, већ Националисту Бећировића.

◘ Уздање у Народ, кукавичка је стратегија.

Али и стратегија окривљавања Народа. И то прије него и понесе крчаг на врело.

Послије Избора ће Сазаповци рећи да их Народ није разумио а да је СНСД, током тог неразумијевања, покрао, отео и купио Изборе.

И, пуна шака браде.

◘ Употреба Народа у политичке сврхе, знак је политичког примитивизма, аналфабетизма, предполитичког доба.

То је промовисано још у раној фази паранационалистичких странака у БиХ, прије Ратова Бранка и Хамдије.

Свима су била пуна уста Мог Народа.

То што данас промовише Сазап, само је стилизована флоскула раних Есдеесових ситномученика. Мој Народ.

Као кад би Нејмар, прије утакмице, рекао да очекује да Мој Тренер да два гола.

А ја да задржим Паре.

◘ Народ, Бирачи, никад не иде на Изборе да побиједи.

Народ ће на силу гласати и за онога ко не заслужује, ако нема правог избора.

Народ се не пријављује ЦИК-у.

Онај ко иде на изборе самим постојањем, намјером и пријавом, преузима одговорност и за побједу и за пораз. И за Народ и за Вођство.

Крити се, и очекивати од Народа, потпуна је потврда политичке безвриједности.

То чекање богомданих Гласова Против, не чинећи ништа За, не може донијети пролазак на Изборима, чак ни кад је Власт очигледно лоша и немоћна.

То је Вучићев Референдум о Косову.

Преузмите одговорност.

Или се избришите из Регистра.

СРПСКИ ЈАКОБИНЦИ,

ДЕСПРСКИЈАНИЗАЦИЈА

И ПОЛИТИЧКИ ТЕРОР

У неком далеком одсјају и смјеси свјетлосних боја, Савез За Промјене би могао да буде тристото кољено Јакобинаца.

Који су у својој Демократији Промјена, дошли до Дехристијанизације и Гиљотинизације.

И гдје су своје Иконе вјешали по црквама и катедралама.

Моја књижевна асоцијацијативност тако је прихватила данашње потписивање Споразума, странака Савеза За Промјнене, под слоганом Дан Побједе Српске.

Искрцавање у Палату Републике.

Stranke Saveza za promjene potpisale su sporazum o principima zajedničkog djelovanja za sljedeće opšte izbore.

Potpise su stavili lider SDS Vukota Govedarica, PDP Branislav Borenović, NDP Dragan Čavić, SRS Milanko Mihajilica, NS Goran Đorđić, SNS Hadži Jovan Mitrović, Budimir Balaban u ime partije Sloboda, Nebojša Vukanović u ime Lista za pravdu i red, Gordana Vidović u ime Seljačke stranke.

Kandidat za člana Predsjedništva BiH Mladen Ivanić je izjavio da RS treba normalan život, perspektivu za mlade i sigurnost, a ne nesigurnost.

– Možemo pobijediti zajedno sa ljudima RS. Mi ćemo tu bitku dobiti. Kada sam prihvatio kandidaturu znao sam da tu nema rizika – rekao je Ivanić.

Ivanić je dodao da su mu vrata u cijelom svijetu otvorena i da može da brani interese RS.

Kandidat za predsjednika RS Vukota Govedarica je izjavio da slogan “Dan pobjede Srpske” ne omalovažava političke protivnike, ali da je SzP dostojan promjena koje su potrebne RS.

– Pobijedili smo političke smjene, hapšenja i lične interese onih koji su prešli na drugu stranu, pobijedili smo i ubistva. Kako da stavim potpis na ovaj sveti dokument, a da se ne sjetim Branislava Garića. RS je pobijedila sa Mladenom i Igorom. Sačuvali smo poziciju RS u UN. Spriječili smo tužbu BiH protiv Srbije. U oktobru spremamo najveću pobjedu RS, taj dan treba da pobijedi narod u RS, a poslije toga sve partije za ovim stolom moraju da pobjeđuju u naredne četiri godine – rekao je Govedarica.

On je izjavio da oni koji nisu spremni na rad ne mogu biti u pobjedničkom timu. Najavio je da će prvi zakon biti zakon o ispitivanju porijekla imovine.

Lider NDP, Dragan Čavić je rekao da žele društvo u kome će postojati ravnoteža pravde i društvo u kome neće bitu ekstremno bogatih i ekstremno siromašnih.

Borenović je poslije izbora najavio obnovu RS.

– Želimo da ljudi žive od svog rada – poručio je Borenović.

Шта је ваљано запазити из горњег текста који је донио Портал Српска инфо.

◘ Нове Иконе за Цркве и Манастире су Иконе Младена и Игора.

Има још празних мјеста а она ће се попунити након Избора.

◘ Закон о Поријеклу Имовине, који се оживљава по хиљадити пут, биће основица Новог Терора Јакобинаца. То има да утјера страх у кости, не само Политичарима, већ и обичном Грађанину.

Имаш Коња, врати Трактор.

◘ Највредније референце Савеза За Промјене, током власти у Сарајеву, јесу Сачувана Позиција Републике Српске у УН и Спречавање Тужбе БиХ према Србији. Тако су навели.

◘ Чавић је истакао да се жели Друштво у коме неће бити екстремно богатих ни екстремно сиромашних.

◘ Бореновић је истакао да желе да Људи живе од свог Рада.

Ако већ сви не могу од Бутика.

*

Видљиво је да се ради о Празном Политичком Конструкту.

Од таквог политичког окупљања, мада ту, осим Српске Демократске Странке, нема ни С од Странке, очекује се озбиљнији Програмски Арматуријум.

Уз напомену. Да је он и објављен, данас, то било катастрофално касно.

Бирачи не реагују на систем ОЈОУ. Бирачи нису Ватрогасци.

Такав један озбиљан програм, за Српску, требао је бити лансиран прије четири године, да прође прошле Изборе и да прође цијели мандат у његовом представљању и борби за њега.

Одговор на Унитаризацију, Османизацију, Ердоганизацију БиХ, не може бити Испитивање Поријекла Имовине.

УН и Србија су толико далеко од овдашњих Бирача да вијест о томе, до њих, неће стићи ни током сљедећег мандата.

Оно што је најкарактеристичније за ту лијену, аморфну, неспособну, масу, под именом Савез За Промјене, јесте теза да ће побиједити са Људима Српске.

Ради се о томе, међутим, да Побједник мора побиједити. А Људи, Бирачи, то ће потврдити.

Туђим Бирачима нико није омлатио Глогиње Власти.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

МЈЕСЕЦИМА ЈЕ

ЖИВИО ОД АКЦИЗА.

ШТА ЋЕМО САД.

Од поскупљења бензина, правити политичку тему, у години избора, може само полазник послијератног партизанског аналфабетског курса у Доњој Подпиздражијевици.

Чак и ако узмемо у обзир да је број регистрованих возила, не само аутомобила, у Српској чудно несразмјеран броју становника, да су то кредити на четири точка, да се вози угланцан ауто а носи упишане гаће, опет је неоспорна чињеница да се саобраћај одвија без утицаја цијена бензина и да оне нису опасност на путевима.

А ако би размотрили чињеницу да они који причају о поскупљењу бензина, по основу Акциза, имају возаче и примања од пет, шест, Иљада Каемова, онда би дошли до закључка да они Људе зајебавају. Као онај Станивуковић, Незапослене Мајке.

Очекујем да организују протесте Сипача до педест марки.

Суштина Бензина је да поскупљује.

И то не може бити озбиљна Политичка Тема.

Овдје, у Српској то јесте само зато што је Опозиција, Савез За Промјене, скинуо гаће са гујице и натуко их на главушу. Да би се додворили Бакиру и Странцима Усранцима.

Јер, не смију ни пробијелит о Републици Српској.

Четири године тема њихове изјаве, емисије, сукоба, обраћања Јавности, борбе против Режима, није Република Српска.

Четири године, а прије тога, такође, четири, па тако још уназад, они Политичку Борбу таболидизују.

Претварају је, и цјепкају, у таблоидне теме.

Они су дефинитивно заражени Васковићем.

Они не разумију да ништа од тога не долази до Јавности. До конкретног Бирача. У смислу одлуке, или барем, сумње о његовом гласачком опредјељењу. А и ако долази, то је занемарљив постотак.

Инсистирати на Таболидним Политичким Темама, значи унапријед себе ставити у пасивну позицију. У некога ко има временски помак уназад. Ко стално касни за Влашћу.

Нико не може да се такмичи, и успије, у производњи Тема, са Властима. Чак ни таблоидних.

Власт има пункотове, интитуције и појединце који ће да лансирај, данас, хиљаду тема. Од тога стотину може бити таблоидних, оних са варалицама.

Опозиција, која нема Програм, Координате и Главне Политичке Теме, упашће у грешку авлијанера, сеоског џукеле, који трчи и шкевће, са оне стране тарабе, за сваким волујским колима која прођу путем.

И шта, на крају дана.

СНСД је 2006е, а и прије, изборе добио на теми Републике Српске. А не на теми Есдеесовог Криминала.

Имао је слоган Моја Кућа, Српска.

И друге.

Није имао слоган Ваша Марка, Опљачкана.

ТАБЛОИДИЗАЦИЈА

САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

Политика не почива на економским темама. Ни на социјалним темама. Ни на егзитенцијалним темама. Ни на међунационалним темама. Ни на националним темама. Ни на вјерским. Ни на борби против К&К. Ни на разгољењу карактера Мрског Непријатеља на Власти.

Политика почива на Политичким Темама.

Онај ко то не схвата, а не схвата скоро нико, мисли да се Политичка Борба води запишавањем нерашчишћеног снијега у Бањалуци или сликањем Фонтане на Славији.

Онај ко тако ради, од Странке у којој је, прави Невладину Организацију. У првој фази. У другој, задњој и посљедњој, од Странке у којој је и Политике коју присваја, прави Таблоид.

Српска Демократска Странка, нажалост, никад није схватила шта је Политика. И шта су Политичке Теме. Највећим дијелом због тога што је настала на Колективној Свијести Српског Народа окупљеној око Опстанка. То што јој је пало у руке, они су схватили као Политику. И нису, даље, прстом мрднули. До данас су остали такви ијош гори.

То се проширило и на Савез За Промјене.

Највећим дијелом због тога што су ту странке које су настале манипулативно а не па хумусу Политичке Артикулације

Политичке Теме су данас неопходне свим Странкама. Јер немају Идеологију.

Идеологије више нису темељи Политичких Странака. Нису то чак ни приземни Интереси.

Ну. До Политичких Тема је тешко допријети.

То захтијева Знања о Друштву.

А Друштво није Економија, Криминал, Акциза и Лопов Миле.

Политичке Теме, кад једном схватиш и дођеш о њих, морају да имају своје зачине, адитиве, катализаторе, украсе, доње и горње лаге, чист доњи веш, перје и паперје, перлице и препелице.

Али о томе не бих без значајне Лове.

За то нема Факултета ни Универзитета.

Потпуна деструкција Нације, Државе, Породице и Друштва, данас се догађа, и  могућа је, јер смо изгубили Знања о Друштву.

Савез За Помјене је јуче одржао неки састанак и иступио у Јавности. Против Додика.

Мене, који сам одстудирао Политичке Науке, петнаест година био у дневном политичком програму велике телевизије, био министар у Влади Српске и десет година у дневним организационим страначким пословима, и у Јавности, било је неподношљиво срамота.

Наводим то све као референце. Јер да их нмам, и ја бих био одушевљен иступом МШП Трија.

Та бесловесна тројка, или колико их је, већ, било на КЗМ, не одустаје од тога да мисли и да нас убјеђује да је Додик Политичка Тема.

И мисли да ће то што ће једна група аутиста, болесника и скрајнутљиваца, да се наслађују њиховима тезама о Додику, њима донијети гласове, које ће они, онда дати Бакиру и Пишуљи из Амамб, и омогућити побједу на Изборима.

Они не схватају да Бирачи који гласају за њих, за Есдеес и Педепе, са процентом од пет деветки прије зареза, не гласају зато што су они против Додика, већ што очекују неку другу Политику, различиту од Есенесдеове и Додикове.

А они, Кретеноиди, непрестано им пред очи истурају Додика.

Није то, Шпанска Села Политичких Тема, само особина Савеза За Промјене. То је пансрпска особина.

Милошевић је у политичкој свијести појединаца начинио најавећи пробој реченицом Нико не сме да вас бије.

А Политичка Тема је била Останак Косова у Србији и Опстанак Срба на Косову.

Савез За Промјене, ударничким радом у овом мандату, у коме су имали поклоне од Иванића, Сараја и Амамб, које више никад неће имати, успио је да се поптуно одаљи од Политике и да се спусти на ниво Фекали Њузера, Таблоидних Медија и Жутоида.

Овогодишња Кампања за Опште Изборе, биће дуга и жута. И дехидрирајуће ријетка.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ,

ДОБРОВОЉНИ

СУЖЊИ САРАЈЕВА

Додик и ове Сазапаше, понашају се као незрела дјеца.

Додик оде у Београд, па ко дијете, исприча све што му падне напамет, разумијући да они не разумију али не разумијевајући да ће се тога дочепати Сазапаше које немају политичких идеја ни колико балега калцијума, па од тога начинити хаос у Јавности.

Тако је, данас, у Сарајеву, и у Сарај Медијима, група Сазапаша одржала састанак у Источном Сарајеву и изашла са тезом да се у Српској формирају Хорде Смрти.

Чиме су се легиимисали вишеструко луђим и неодговорнијим од Додика.

Робин Худ Мектић је још изјавио да он неће сјашити Додику с грбаче док он не сјаше са грбаче народа.

У чему је Додик јебана страна. Јер, Народ коме је Додик на грбачи, гласао је за њега а Додик, коме је Мектић на грбачи, није гласао за истог.

Ну.

Све је много озбиљније.

● Савез За Промјене, у немогућности да предочи Српски Политички Програм, Политички Програм за Српску, лансира Додика у први план.

● Додик, знајући да је премоћан и у Есенесдеу, и на политичкој сцени Српске, види себе као Дару Буба Мару, Карлеушу и Секу Алексић истовремено. Тржиште Српске му је постало мало, тржиште Сарајева је одавно запишао, па се шепури по Србији. Истурајући себе у први план, запостављајући Странку.

● Сазап фокисурањем Додика не постиже ништа. Бирачима у Српској поручује, и то у години избора као и у претходних једанаест, Не може му нико ништа.

● Али, Сазап Постиже наслађивање Сарај Чадор Чаршије.

● И постиже продужавање улазнице код Америчке Амбасаде.

● Светри те инвестиције су дугорочни дефицити Српске Демократске Странке, прије свега. Која се профилисала као појас за спасавање Младена Иванића.

● Свођењем свог политички егзистенцијалног проблема на Додика, заклањањем иза Додика те прекривањем цијеле Српске и Јавности, Додиком, Сазап ради против Републике Српске а за Сарајево. Тако растерећује борбу Сарајева против Хрватског Народног Сабора.

● Синтагмом да се у Српској формирају Хорде Смрти, Сазап почиње кампању оцрњивања Републике Српске у мјеру у којој то Сарај и Америчка Амбасада нису могли ни замислити.

● Ако овако наставе Сазапашама ће Потурица бити Плакета.

ИЗДАЈА,

КОЛАБОРАЦИЈА,

УГУЗИЧЕЊЕ,

САМО СУ

РИЈАЛИТУШЕ

Ријечи једног тужног Ријалитија, Српске Дневне Несреће, протегнуте на деценије и вијекове.

Темељна Српска Несрећа је праваљење Државе за друге а никада за себе.

На погрешном мјесту, са погрешним Народима.

Двапут у Београду, умјесто у Србији, трећу пут у Сарајеву, умјесто у Бањалуци.

Па, у те Ријалитуше спада и Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, Братство и Јединство, Сви Срби у једној Држави...

Та подсвјесна национална потреба објашњива је чињеницом да су из Срба и Православља, одлазили у генерацијама, и правили друге нације и вјере, па многи насједну на ту крв и заједничко поријекло.

Али је свјесно, рационално, необјашњива.

Срби, Србија, то и данас раде.

Праве Државу Шиптарима.

Јер, сваки дијалог о том државуљку, и са њим, који је уз помоћ Америчана, Нато Пакта и Финансијерског Територијализма, отео Српску Земљу, прављење је њихове Државе.

Република Српска је прилика да се та историја прекине.

Али ће сви непријатељи Срба, и ови исти који су исколчили Косово, све учинити да је онемогуће.

Један од тих корака је формирање Савеза За Промјене.

Који понавља Српску Несрећу.

Иде да прави Државу, за Србе, у Сарајеву.

То се мора завршити као и прве двије грешке.

Пропашћу, распадом и крвљу.

За шта ће бити окривљени Срби.

По рецепту.

Стога је Сазапу мало рећи да је то Издаја. Потуриштво. Колаборација.

То је Историјска Грешка која Србима и Српској ради о опстанку. О Глави.

Сазапу остаје да, одмах послије Божића, објави престанак тог Савеза. Да се руководитељи, Есдееса, прије свега, повуку и изаберу нове Вође. Да објаве Програм за Српску.

И тако натјерају СНСД и Власт на озбиљну политичку борбу.

А не да се против њих, Опозиције, бори Цецом, злоупотребама и јевтиним шаторисањем.

Дабоме, да се то неће догодити.

Да таква свијест постоји, у Сазапу и Есдеесу, не би до Сазапашења ни дошло. 

ОПОЗИЦИОНИ

СНОВИ И НЕЗНАЊА

О ПАРЛАМЕНТАРИЗМУ.

РЕПУБЛИКА СРПСКА.

Парламент је увиђај о Изборима.

Мада се титулише као Народно Представништво, Законодавна Власт, Народна Скупштина, то је, у својој суштини, Причаоница. Као што и потиче од ријечи Parlare.

Парламнт је завшни чин Изборног Поцеса.

Али није почетак сљедећег.

Тачно је да се у Парламенту доносе Закони.

Али. То је врх леденог бријега. Парламент, и тамошње надметање Мањине са Већином, као и гласање, само је завршни чин једног дугог законодавног процеса.

И не треба незаслужености приписивати Парламенту.

У оскрнављеним демократијама, маниплативним демократијама, индукованим демократијама, каква је међедско-буквашка у БиХ, а и шире, Парламент је једино мјесто евиденције и потврде политичког мозаика састављеног од маргиналаца, небитних странака, гребатора изборног процеса, корисника компензационих листа, отворених листа и пропорционалног система уопште.

Такви Представници Ничега, Политичке Странке Ниизчега, сав свој политички и страначки живот исцрпљују и живе у Парламенту. Јер, тамо је свјетло камера и новинара. Тамо су им направили говорнице за изјаве и пледоајее, тамо имају Играоницу За Одрасле. За Недорасле.

Половина њих не разумије ништа о Парламентаризму. А највећи дио њих није дорастао улози Народног Представника.

Драган Чавић, један од израслијих и перспективнијих парламнтараца у Српској, јуче је изјавио да је, зачињавам, Већина у Народној Скупштини Српске, тако опасна да својим гласовима ноћашњи олујни вјетар може прогласити за повјетарац. Срам да их буде што киристе руке. Већина тако безочно користи Већину.

Онда су напустили сједницу Народне Скупштине. Јер мисле да би Буџет и то, требало да иде по редовној процедури.

У Народној Скупштини, коју су они претворили у Ванредну Ситуацију.

Понашање Опозиције у Српској, у Народној Скупштини, има неколико аспеката.

● Блокада и девастирање Народне Скупштине. Деинституционализација Републике Српске. По налогу Мамбе, Америчке Амбе, Сарајева и Шаптача Унитаристима. О томе сам већ писао.

● Опозиција нема никакве друге способности ни умијећа, којима би комуницирала са Јавношћу или са Бирачима, осим Народне Скупштине.

То је њима и Црква и Позориште.

● Опозиција живи у илузији да се у Народној Скупштини, у Парламенту уопште, добијају нови гласови а Властима, Већини, одузимају њихови.

Истина је пак, да у Парламенту може само да се изгуби глас. А ако је то масовнија појава, то ће се евидентирати у облику нове парламентарне Странке.

Никада нико није Власт побиједио, нити Изборе добио, у Парламенту.

Па неће ни Савез За Промјене.

● Потуричка Опозиција у Националном Парламенту, политичко је самоубиство.

● Напуштање Парламента може да буде продуктивно само код преломних, анархичних, стања. А стање у Републици Српској није, ни по најцрњима жељама Мамбе и Сараја, ни близу томе.

● Бојкотовањем и напуштањем Народне Скупштине Савез За Промјене, Опозиција, јача Власт. Шаље поруке о њеној снази. Поручује Бирачима Не може им нико ништа, јачи су од Мањине.

НЕДОСТОЈНИ

ПРОМЈЕНОМУЧЕНИЦИ

И СЗП, АГЕНЦИЈА

ЗА ПРЕДИЗБОРНЕ

КАМПАЊЕ

ДОДИКА МИЛОРАДА

Вучић цитира Вебера а Савез За Промјене Васића.

Е, јесте нашли цитате у којима ћете се Богу молит.

Ну. Није ни то најгоре што им се могло догодити.

Савез За Промјене је јуче и ноћас, одиграо, пред Додиком, још један Трбушњак из своје велике представе 1001 Грешка.

Та цијела Представа није требала ни Властима ни Опозицији.

Власти су, Додик, несмотрено иницирали Референдум о Наметнутој Суданији БиХ, након што су пропустиле прилику и подвиле реп пред Структуралним  Дијалогом. Струкуралним.

Сада се ситуација промијенила и тај Референдум не би изборио пласман у Лигу Шампиона. Имао би исти резултат као и онај о Деветом Јануару.

Власти су одлучиле да то одложе, пониште, повуку.

Опозицију, међутим, нико није тјерао да и она повуче. А она га је, јуче и ноћас, повукла како Сиротановић никад није.

Опозиција је требала да пусти да то мирно прође и једном изјавом пропрати.

Али. Неда Власт Мира. Љубав за Власт.

Савез За Промјене је, послије Надувавања Пишће, желио да покаже Озбиљност, Велику Политику и Строгоћу.

Они су били против тог Референдума. Нису били за Референдум а онда су се, когладансрат, сјетили да тјерају Власт на Референдум.

Ако мисле да ће им то код Бирача бити плус, онда их молим да ме више не цитирају, јер ништа не разумију.

Толико су се унеопрезили да су звали Додика у Народну Скупштину. Ко онај миш, кад попије Нуладвичицу Шљиве, па излети из Рупе. Ђе она Маца, да ја јебем Мацу.

Тако су, Мученици, организовали Додику Савршен Предизборни Скуп.

Да сам имао такву Агеницју за кампање, СНСД би увијек узимао 60%.

Додик је, пак вратио филм уназад десетак година, када је био у најбољим митингашким данима.

И сасуо им у Јавност сву ретроспективу њихових грешака.

Показао им да су Бореновић и Говедарица само нужна замјена за Иванића и Босића. А Чавић није смио да говори док Додик није отишао из Скупштинске Сале.

Додуше, показао им је Додик и да посланички мозаик Власти није баш убједљив. Критерији за кандидовање су ујаловљени, посланичка уста заливена гипсом и плавом глином.

Углавном, Савез За Промјене се од овога неће опоравити а СНСД то неће, ни изблиза, у тој мјери, искористити.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ.

ПИШИ КУЋИ

ПО ОДИЈЕЛО.

Одслужили своје.

Успјешно прошли Обуку.

Слушали Команду.

Нису савладали кретање по бојишту и кориштење приручних средстава.

Бусола, маховина и лизнут прст остали су им нејасни.

Никад нису разликовали маневарску од бојеве муниције.

Нису дали крв.

Једном бјежали у Парк.

И дошао је крај том тужном Политичком Року.

Излазе са чином Разводника.

Развели Чланова, нарочито Есдеесових, на свечетири стране.

Иде Младен, води Промјенаше.

А Промјенаши испадају, путем, ко из подераног сепета.

Савез За Промјене је дошао дотле да им Адам Шукало одређује Стратегију и Циљеве.

Заузврат је обећао да неће бити на Компензационој Листи. Пуца на мјесто Министра Унутрашњих Послова.

Његов приједлог је једна опозициона листа за Бањалуку и иста таква за Сарајево. А Циљ је 35 посланика у Народној Скупштини и побједа за обје инокосне функције.

Та заједничка листа може само да значи даље уништавање Српске Демократске Странке. И ништа више.

Есдеес даје Бираче, Педепе даје Јахаче а Маргиналци купе Кајмакче.

Заједничка Листа је био Чавић, за Градоначелника Бањалуке.

И Сазап ће проћи као Чавић. И горе.

Тај Чавићев резултат, и губитак двадесет општина на Локалним Избрима, требао је да буде опомена Есдеесу ако не Савезу За Промјене.

Али. Српска Демократска Странка, њено Руководитељство, није више мјесто за Опомене. Само за Помене.

СВЕ ЋЕ ТО, МИЛА МОЈА,

ПРЕКРИТИ РУЖМАРИН,

ИЗБОРИ И ШАШ

Стваралац Момчило Крајишник је изјавио да је ситуација у Народној Скупштини за рјешавање на Изборима. Али се чуди што је предизборијада кренула прерано.

Ја, пак, мислим да су трационални јесењи опозициони обичаји, у част скидања добре Љетине, познати као Надувавање Пиштаљки, и организовани, а биће их још, у сврху одустајања од Избора.

И као посљедица да Савез За Младена Иванића и његове Непромјене, на Изборима нема шта да тражи.

Сам Есдеес је тога свјестан. Педепе, њихово Руководство, никада се није ни чешао због Избора. А Чавић, који се може удружити и са Милосавом, зна да су му шансе никакве.

Стога су ово опозициони трзаји и скретање пажње на себе. Са једином посљедицом да се каже Ево, ту смо.

Есенесде може лошије проћи од убједљиве побједе, ако погријеши у једном од два појединачна кандидата, ако кандидатске листе за посланике, укључујући и оне за Парламентарну Скупштину, не буду потковане из Организације, и ако Феудалци, Мајкуни и Шефиди не буду хтјели и могли да покрену девастирани страначки механизам на начин како су то радили за себе, на Локалним Изборима.

Есдеесу ће на наплату стићи четири године Пробосанске Политике.

Они се тога не могу ријешити ни у сљедећем мандату.

Имали су прилику, након губитка двадесет општина на Локалним Избори, да напусте Власт у Сарајеву, а да претходно кажу да су погријешили, да су искориштени и да Издајничку Штафету предају Додику и Есенесдеу. И да се окрећу Републици Српској.

Дабоме да они то нису могли учинити.

И посљедице још једног сарајевског превеславања, као што је Лагумџија, ономад, превеслао Хрвате, наплатиће се.

Лагумџија, а скоро и Странка му, платио је то одласком са Политичке Сцене. Као и Комшић.

Стога је Савез За Промјене и подузео Операцију Астал Ноћас Мора Пасти.

Ако, пак, мисле да би то могао бити увод у Уличну Демократију, Рушење Власти и Добит на Изборима,

Собарице су.