2846.

ПРИВАТНИ

БОСАНСКИ

ГРАЂАНИН

МУСТАФА

ЦЕРИЋ

ЧЛАН П

Мустафа Ante Portas. Сунце Ти Нејебем Жежено.

У тексту дугом четири километра и стоседамдесет метара, Анадолу Агентура објавила је нешто што се не може сврстати ниукакву новинарску форму. Али се тешко може и читати. Одлази у дубине монитора, ко задње главице купуса у сиротињској старој каци у тамној магази.

Мустафа Церић дио је великог пројекта исламске агресивизације Босне и Херцеговине а и Зукорлије, посебног простора којег његови, Церићеви, у Турској, и данас сматрају отоманским санџаком, па и других простора који се покажу погодним и могућим.

Стога он, на вишебројно наваљивање Анадолу Новинару да се изјасни о кандидатури за Члана П, саопштава Учешће на изборима у својству независног кандидата, је могућност. Али још није одлучено. Бит ће одлучено у одговорајуће вријеме. Убрзо.

Мустафа Церић наводи и како је формирано повјеренство, комисија, радна група, која ће истражити могућности кампање, сачинити неку врсту физибилити студије, анализе исплативости. На основу тога ће се ићи у кандидатуру за Члана П. Или неће ићи.

У том повјеренству је један хоџа који је вјешт у записима, једна нена за салијевање страва, два мујезина и познати бурекџија. ЈестК. Ако није пола странаца, убиомебог.

Једна од битних неодрживости БиХ, односно одрживости у митском стању Пола Пита Пола Говна, чувено ПППГ агрегатно стање држава и простора које сам ја открио прије него што је Њутн открио јабуку, јесте то страно пројектовање по Босни и Херцеговини и Републици Српској.

Страно пројектовање је рушење Додика и уништавање Есенесдеа. Страно пројектовање је и Ревитализовање Есдееса и његово укључење у Пробосански Пакт Промјена. Страни пројект је, прије него што ће постати Усрани Пројект, био и Лагумџија. Његов Комшо и сексуализовање Хрвата. И тако свеудиваљ. Страни пројекат су и Независне Новине.

По њима се види да се Страни Пројекти препознају по неуспијевању. Јер. Циљ и није да успију. Ако успију могла би пита изгубити баланс. Јер за БиХ је успјех штагод претегне. Или Пита или Говна.

Али. Церић. Мјесец Ти Јебем. Без звјездице која тјера мјесеца. Да ми се не пришије антиисламизам.

Церић лаже да је Босна Поносна. Јер има три велике свјетске награде. Нобелову Андрићу. Оскара Тановићу и UNESCO Награду За Мир Њему, Церићу, 2003.

Мјесец Ти Јебем. А звијезде посебно.

Добро што Нобеловац Андрић није босански писац, добро што је Оскар политички оскар. Али, како се овај скромни приватни босански грађанин утури у ту свјетску галерију, смао да би утемељио своју физибилитствујушћу кандидатуру за ЧланаП.

Мада би било примјереније да се кандидује за ЧланаК.

Пројект Церић има за циљ политичко јединство Бошњака. То се зове тоталитарно једноумље. И има за циљ увести Босну у Нато. То се зове подвођење Босне под Турску као исламску испоставу Нато Пакта.

Како би било добро Предсједништво у саставу Пробосић, Церић и Славо Кукић. А на резервној клупи Комшић и Суљагић.

ЈТЗ. Земаљ. 

                                                                                                                                                                                                                         

ПОЛИТИЧКИ ГАФИТИ

СРБИ СУ 

ПРИЈЕ СТО ГОДИНА 

ДАЛИ ГАВРИЛА.

ЗА СЉЕДЕЋИ 

СВЈЕТСКИ РАТ 

ТРЕБАЛО БИ ДА СЕ 

ИСПРСЕ ХРВАТИ 

ИЛИ МУСЛИМАНИ.

2844.

ЗАШТО

СЕ ИВАНИЋ

ПРЕПАО ПАВИЋА

Павић је потписао споразум о размјени иновација, технолошкој сарадњи и заједничком наступу на тржишту јабука са СНС и Шукалом. Та странка и тај Шукало имају главопомазаније Вучића.

Ипак. И ДНС и СНС нису нека засебна политичка громада. Али неартикулисани Педепе је реаговао као да јесу.

Њихово саопштење за ванредне ситуације примјер је политичке панике, политичке дебусолизације и апсолутног аутизма у погледу детектовања, схватања и разликовања предизборних мозаичких процеса.

Педепе, странка састављена од једног Бореновића, једног Иванића и пола Ђерића, забранила је Деенесу да се декларише као странка центра или да се представи као Трећи Блок.

Они  су, веле, дио Режима.

Избори су често и тест способности политичких странака и актера у препознавању трендова.

Аматерске странке мисле да могу, с помоћу крупне лове или с помоћу екстерналија, или с помоћу тајних споразума, да промијене трендове.

То је глув посао. Много је исплативије до краја разумјети трендове.

У овом случају Деенес се показао разумитељем а Педепе дилетантом. Нервоза коју показује ПДИЧ, Партија Два Ипо Чојека, није само знак неразумијевања трендова већ је и знак да се више нема кога превеслати, кога искористити и кога исфолирати. Како је то научио да ради Педепе ПДИЧ.

Да ли је Педепе дигао узбуну због објаве Марка Павића да ће ових дана причати са Есдеесом и са Есенесдеом. Или због тога што мисли да Вучић на мала врата подржава Додика и Режим.

И теоретски и практично, Педепе ће из ове изборне офанзиве изаћи као расходавана рага за клаоницу. Стога је нелогично да овако нервозно реагује. Али то је непобитан знак да они не схватају трендове.

Назначићу само неке.

·         Омча је на врату малим странкама. Стога се сви панично удружују.

·         Савез За Промјене неће бити Савез За Равноправност.

·         Тражи се Добровољни Давалац Косова.

·         Заокружење пројекта рушења Додика и Есенесдеа

·         Стерилизација односа Српске и Србије. Знаковаљано је да Вучић и Николић различито, ових дана, зборе о Босни и Херцеговини и Српској. А биће знаковидно и понашање Створитеља Српске, новог министра вањских дела Србије.

·         Преслагује се политичка артикулација Бошњака

·         Одсудна се Битка На Неретви води, у Хрватском Корпусу.

Неки од ових трендова немају везе са Српском. Али могу да помогну и да одмогну.

Павић, пак. Веома вјешт корисник. Његово гесло је Политика Као Пракса.

Неко ће гледати на све као на заузимање централне позиције и одвајање од Есенесдеа као тактику која омогућује слободу приклањања постизборно јачем. Неко ће рећи да је то стварање услова за Деенесово појединачно кандидовање у улози зеца на атлетском митингу у Цириху. Само што треба упозорити да није истражено чије би гласове покупио деенесов кандидат за неку од појединачних функција.

За мене је веома битно то што се нико осим Есенесдеа, не изјашњава о темељним питањима положаја Републике Српске. Шути Босић, шути Чавић, шути Иванић, осим мало о пребивалишту, шути Ђокић, шути Павић.

Док турци хвале Есдеес који је свјетионик Промјена. Носилац Пакта Пробосанских Промјена.

Ну. Није битно шта је за мене битно. Битно је да ли је то битно за бираче. 

2843.

ТАНГЕ

СА РУПОМ

И НАТО ПАКТ

Имам неколико генијалних идеја за сценарије рекламних спотова за умиљавање Нато Пакта Србима и Републици Српској. Још само да нађем редитеља. И статисте за реалне сцене бомбардовања.

А то све зато што Независне и Глас Српске имају превелик тираж па постижу контраефекат у пропаганди тог највећег Милитаристичког Тур Оператера.

Нато Trevel.

Сунце Му Јебел.

Прво. Треба наћи добро дупе. Дупе је увијек женско, јелде. Али не овдашње, босанско дупе. Оно је превише бијело. Дупе босанке није видјело сунца ни мјесеца откад је Мујо ковао коња по мјесецу а Фата забацивала сукњу небили га бјеласање привукло к њојзи.

Најбоље је дупе са Карневала. Бронза. Бакар. Нема заштитни фактор.

А кад се детаљно искадрира то добро позајмљено, лажно босанско дупе, онда у кадар улазе танге са рупом. С једне стране дупета. И то на штапу. А с друге стране часник Оружаних Снага БиХ дубоким гласом каже Да вам Нато не никад не начини колатералну штету.

Друго. Глобус. Црвена Русија заузима више од пола глобуса. Кина се скупила, само што није упала у Аустралију. Циљ је да се покаже велика црвена руска опасност. Јер Мујо и Фата, и Срби, ионако више не уче географију. Зум. Црвенило пун екран. Часник. Ово је једини начин да скупите храборст да мало зајебавате Русију. Натоотан.

Треће. Лебдећа камера у Министарству Иностраних Послова. Сви у маскирним униформама. И жене. Улази Златко Лагумџија, министар, у цивилу. Без црне ташне. Ана Тришић га погледа испод најновије боје своје косе, устаде, и својом Нато Чизмом га опичи у дупе тако да је, Злаја, ја ко, излетио не само из Мипа већ и из зграде. Ко онај, божеопрости, Супермен. Само наопако. Ана намигну. Часник. Храброст и одлучност никад нису били доступнији. Нато. Глас Српског Натоа. Независни Глас Српског Натоа.

Мало сам се упетљао.

књига

ПОЛИТИЧКА

СТРАНКА

ПЕРМАНЕНТНЕ

ИЗБОРНЕ 

АКТИВНОСТИ

2842.

ДВИЖЕНИЕ ДЯА

CHANGES

Покрет За Промјене. Сунце Ти Јебем.

Јавили ми из Вишеграда моји, знате добро који, да је човјек звани Френка Покушај Чола спаковао два велика кофера у свој Мицу Буши Џип и отишао. Сви су мислили да је отишао На Скупштину. Јок. Што би рекли турци и Турци.

Претпоставља се да је отишао на пластичну операцију. Послије ноћних туча по улицама Вишеграда.

Одмах сам схватио да је идеја генијална.

Сад ће се вратити не као бљедолика копија Здр Чолића него као оригинал Шварценегер оф Вишеград.

И други, из његовог страначја, и сви из Промјена За Промјене, требали би да оду на Пластичну. Да постану Пластиканерси.

Уплашени би могао да се пластифицира у Тајсона. КТЈ.

Па да се дрхтави Мохамед Али одма упиша.

Добро. Није добро да то буде Али, могу Бошњачке Народњачке Странке да замјере. Нека се упиша, нека се упиша, Фрејзер.

Некиј би мого да се пластифицира у Гаргамела. Знам на кога мислите. Али, нећете да ми кажете.

Дарко Бабаљ би могао да се пластифицра у Дамира Хаџића. А Александра у Шакиру. Како каже Калабић.

Немој неко да се претвори у Жан Клод Дај Вама. Слаб сам на те фаце енд бицепсе и трицепсе.

То би могао бити рецепт и за породично владање. Промијениш фејс и не личиш на фамилију.

И владаш.

Нисмо ми Америка да четрдест Кенедијевих влада, шездесет Бушевих и двоје Клинотнових. Нисам мислио на муданца. Бил и Она.

Бушеви су прича.

Буш Најстарији. Буша Стари. Буш Старији. Буш Млађи. Буш Најмлађи. Буш Још Млађи. Буш Нерођени. Колико је пробушених кад је толико бушевих.

Сад ми је тек јасно колико Путин заостаје за демократијом.

Сирома се развео. Његова жена никад неће бити Предсједник.

Ну.

Да сачекамо исход пластичне операције Чоле Са Бикавца.

Ако успије, можемо и ми имати своје Бушеве, Клинтоне, Кенедије.

Са Обамом ће мало теже бити. Ниоткленац. Изникуд. И тетка му умрла. А Мишел нема амбиција.

Ако успије, Промјене За Промјене ће успјети.

Нећемо их препознати.

Дете Оги ће постати Оги Бибер, Бореновић ће постати Боран Генџо, Чава ће остати Чава, моје саучешће, а онај Глига ће постати Жабац који је видио како кобила диже ноге. Па и он.

Можда избори донесу ждријепца за Глигу & Промјене.

2841.

ТИКА ТАКА

НИЈЕ ТАКТИКА

ВЕЋ ЈЕ

ФИЛОЗОФИЈА

Синоћ је Бајерн покушао да имитира Барселону и игра њену игру против Реала. Главни циљ Гвардиоле био је да на тај начин деконцентрише Реалове Звијезде, да их нервира и да их понижава. Јер, није једноставно бити плаћен сто милиона и пред сто хиљада гледалаца, телевизијски не боле и не чују се, трчкарати тамовамо док противник везе бескрајне пасове.

Та Барсина Тика Така, дабоме, није смишљена због тога. Сам назив, који је дао једна стари, покојни, шпански новинар не одговара суштини те игре. Синтагма Тика Така дјелује потцјењивачки, поједностављено и провизорно.

Суштина Барсине пас-игре и обимног посједа лопте у неколико је најважнијих сегмената.

·         Избјегавање дуела. Сваки дуел је потенцијални тренутак за повреду. Али, дуели односе и драгоцјену снагу, успоравају  игру и носе ризик пола-пола. Никад нико није сигуран да ће, када са лоптом уђе у дуел и изаћи с њом у посједу.

·         Стварање маневарског, празног простора у игри

·         Повећање могућности избора играчима у заузимању позиција за задњи или два задња потеза

·         Развијње комбинаторике и индивидуалних особина против које нема тактике и одбране

·         Убрзање завршног дијела игре за погодак.

Сви играчи великих клубова посједују такву технику пријема и предаје лопте да лако могу да играју Барсину Тика Таку.

То је Бајерн синоћ показао.

Али немају сви клубови уграђену филозофију и комбинаторику која се развија од пионирских и раних омладинских дана. Немају сви Чавија, Инијесту, Месија.

Може се, код неког другог, вјештачки имплементирана, Тика Така играти седам часова али ефекта неће бити.

Реал је очекивао такву игру Бајерна и пустио им је лопту. Играо је на контре. Мало је недостајало да Бајерн добије трицу.

У Минхену, Реал ће имати Бејла и потпуно здравог Роналда и искористиће Бајерново морање да побиједи. Тек тада ће Реалова брзина и контранапади доћи до изражаја.

Гвардиола није упао у канал као Мојес у Јунајтеду али неке задње утакмице показују да је веома опасно мијењати филозофију игре. Бајерн је ове године прошао кроз првенство захваљујући питбуловском фудбалском њемачком карактеру и слабостима осталих, Борусије прије свих. Да је конкуренција била врелија, питање је како би се барселонизовање Бајерна одразило на резултате.

Разумијевање тима, екипе, клуба и игре, нарочито насљеђа и филозофије игре, способност је коју сваки врхунски тренер мора да има. Без тога велики је ризик ангажовати било кога.

Осим Муриња који је апсолутни крволок фудбалске игре и који ће за резултат уништити не само игру него појести и трибине, ако треба.

МОГУЋА КУПОВИНА

30,00 МАРАКА

АКО СТЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА КУПОВИНУ КЊИГЕ, МОЛИМО ДА УПЛАТИТЕ 30,00 КМ (ПДВ УРАЧУНАТ) НА РАЧУН ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ "БЕСЈЕДА", ПОЗОВЕТЕ ЊИХОВЕ ТЕЛЕФОН И ОБАВИЈЕСТИТЕ ИХ О АДРЕСИ КАКО БИ КЊИГА БИЛА ПОСЛАНА ПОШТОМ.

ЖИРО РАЧУН: 57101 00000 79022

ТЕЛЕФОНИ: 051 433 010, 065 516 981

МЕЈЛ АДРЕСА: besjeda@blic.net

КЊИГА ЈЕ Б5 ФОРМАТА, ОБИМА 380 СТРАНИЦА, МЕКИ ПОВЕЗ.

2838.

ПРВИ МАРТ

ТРЕЋИ ЕНТИТЕТ

Ал Каида Суљагић је претекао Хрвате. Формира Трећи Ентитет Први Март. Тако им и треба. Кад чекају. И док онај Ловреновић узвикује да је ријешио Хрватско Национално Питање. Постао Босанац. Е, јеси нашао шта ћеш постати. Боље да си постао украјинка.

Суљагић даје прецизне упуте шта, у сукобу са Фашистима Агресорима Четницима Републике Српске, треба да раде припадници четврте нације у БиХ, Првомарташи.

Само тражите личну карту. И ништа им, осим Захтјева, не дајте. Ако нешто траже од докумената одмах зовите Први Март.

Рамирез Салкић, истовремено, износи страх да они који буду тражили личну карту Републике Српске, а немају имовине у тој држави, неће моћи да добију документ.

Обадвојица, и остали из СПК, СВК и СОХР, Сарајевског Политичког Круга, Сарајевског Вјерског Круга и Сарајевског Охаера, ламентирају над судбином повратника. Ово ће, узбуњују необавијештену јавност о муслиманским предизборним играма и инжењеријама, зауставити повратак.

Не ради се ниокаквом повратку. Ради се о пројекту узимања непостојећих гласова у Републици Српској и, на основу тога, уласку у власт. Са циљем разарања демократских инсутитуција и политичког система Републике Српске. Пошто се Конститутивност Свих Свуда и потезање за млитави Витални Бошњачки Интерес нису најбоље показали.

Пројекат анархизације боравишта, пребивалишта и личних карата у Републици Српској, којег систематски и синхронизовано проводе сарајевске политичке странке, преко свог конзорцијума Први Март, јесте пројекат отоманске анархије у којој грађанин, муслиман, Бошњак, мора да плати посебан порез, такозвану Гласовину. Од њега се тражи глас и ништа више. А њему не треба ни боравиште, ни повратак, ни имовина. Најбоље би било да нема ни личну карту. А генијално би било кад би у једној породици могло да буде и више презимена и да имају право да живе и гласају истовремено на тринаест  мјеста. У два ентитета, десет жупанија и једном дистрикту.

Није БиХ на путу за Брисел. Већ на путу за Анадолију из доба Селима I.

СИСЕРНЕТ

Подигла се балканска граја око неког интернет куплераја.

Нетко је оформио фејсбук групу за осмољећанке и средњошкољке које се сликају и селфују са сисама, гузицама и у општим недоличним ситуацијама и стањима.

И група се разлајковала упизудматерну.

Онда часне сестре, невинашца и свеци, у медијима, устали у хајку. Сајбер криминал. Понижење малољетница и младих довољнољетница. Крах морала. Сада ће те цурице дивљаци почети да силују по тротоарима. Куда иде наше друштво.

Ну. Није питање Куда иде друштво. Питање је Гдје је стигло.

Некако непримјетно прошла је чињеница да нико те Сисе & Гузице није тајно снимао. Или су саме власнице то слале Групи Дроље или је то чинио неко други, неко ко је имао већ добијене фоткиће.

Дакле. Младе власнице су се саме, добровољно, можда понекад и доброалкохолно или добромарихуанално,  сликале и допустиле да то иде у етер. Што би рекла моја Баба Милевка.

Томан би рекао Боље гологуза прођи селом него обучена Интернетом.

Моје објашњење је другачује. Мукотрпан је био пут да се од голог женског глежња стигне до голог дупета. Прије су људи изашли на Мјесец него што су угледали гологузје најљепшег створења међу младим лавицама.

То је једини процес који је спојио глобалозацију и локализацију.

Та шпијунска сфера интернета омогућила је дисперзију сваке личности и личне својине на милијарде комадића. Сви смо отишли у туђе екране, фајлове, животе и лајкове.

А овдашња, локализацијска, ситуација свакоминутно убија младе жене, дјевојке, дјевојчице, цурице, у појам да немају ништа осим Сиса и Гузова. Да нису ништа ако немају добре Сисе и Гузове.

Сваки божији портал, и озбиљни и луди, има свакодневни наслов Ову гузу морате да видите.

Женска гузица се више не зове Дупе већ Кардашинка. Кардашинкакардашинкакардашинка маја.

Пинк Гузицовидница, та србијанска кич телевизија, постиже феноменлану гледаност само на основу Сиса и Гузица.

Све то цурицама шаље хомогенизоване Отровне Станија Поруке. О Гузици као вратима у свијет.

Новое времја. Природно је да се цурице сликају само у гузицама.

Очекујем да Епл, као једна иновацијска корпорејшн, ускоро на тржиште избаци тангице са двадесетпет мегапиксела.

Ја сам прије двадесет година предвидио тај тренд. Велика ми је памет требала. Па сам креирао ребус сљедећих мегапиксела. Милују гузе. Милу Југ узе.

МИЛУЈУ ГУЗЕ

2836.

РОМЕО

И КОПИЛАД

Ово је Прича о Ђоки званом К. Како сам видио тако преносим, на сав глас. Ако су лагали мене и ја лажем вас.

Ђока К годинама је, исукан, ходио по развалинама обода Варшавског П и рушио, даље, све што се срушити може, да се комунисти више не множе, налазио делије, све јадније и јадније, и правио Копилад, доларску, на сваком божијем Утуригаманску, или каквом другом славјанском мјесту. А све то да, јадној пастви, покаже нову демократску и људскоправну гесту.

Нередим. Ово је прича о томе како Јулију набити наК. И како је скинути.

У тренутку кад земља Украјина пропада по свим шавовима и кад изгледа да је ни Руски Језик не може спасити, Јулија Тимошенко, позната као Жена Плетеница, иначе локална богаташица, Пљачка Им Матерна, умјесто да узме мртвољез и стане на браник, или, барем, на блатобран Отечества, она би у Вашингтон. Америка. ЈТТ. Јеби Ти То.

Како се времена мијењају.

Прво су Геотате долазиле и правиле Копилад. По Украјини. И Шире. Онда се Копилад осетила самцем, па дошла на идеју да иду преко Баре.

Вијести кажу да ниједан Ђока К, у Америки, тамо гдје расте Картер и Кикирики, није хтио да прими Јулију.

А Јулија. Што је примила примила.

Ово је прича о употреби недозрелих људи и политичара по провинцијама које велика царства сматрају својим санџацима. О систематској производњи Политичке Копилади која је у стању за шаку долара, мало корупције и прегршт медијске пљеве, да разруши земљу и од своје, и свог народа, дјеце, учини и стварну копиладу. Без Будућности. А не само без маме и тате.

Украјина и Србија су живи примјери.

Како се Копилад заигра. Како се Копилад разигра. Како се Копилад искористи за распад земље. Како Копилад, као црвица, изједа земљу да је више ни Господбог не може саставити.

Свако од њих, Копилади, на Ђоки званом К, понада се одласку у свијетлу политичку каријеру. Што му је и обећано.

А шта бива.

Можеш да дођеш код мене. У Дебељаке. Пријеђеш пругу па право.

ДРВЕНИ ВОЗИЋ

НА ЖЕЉ. СТАНИЦИ

ВРБАЊА

2834.

ФРАНЦ ШУБЕРТ,

СА ПОБРЂА,

ХЕРОЈ БЕЗ

БИСТЕ

Познавао сам Франца Шуберта. Здравозаздраво. Док сам био подстанар на бањалучком Побрђу, пролазио је тротоаром, том улицом према Новом Гробљу, а ја увијек нешто радио у цвијетњаку, ништа друго нисам имао, понекад са супругом, понекад сам, увијек чврст, извајан, широких леђа, онизак. Кретао се атлетски, као руски спортисти у паради. Ходао је као изливена биста.

Онда је, једног дана, неко од нас рекао Здраво. Па смо се почели редовно поздрављати. Његови родитељи су били познати по вожњи тандем бициклом по Бањалуци. Отац је био пљунути Франц.

у међувремену сам отишао са Побрђа. Дошао је рат. И стигла вијст да је Франц погинуо у Војсци Републике Српске. Погинуо је у правој борви, не негдје у позадини иза камиона. Франц је био веома храбар борац.

Послије рата породица и разни другови су обилазили гроб, изливена је и биста. Било је новинских и телевизијских скаски, репортажа, записа. Потом, као и увијек што бива, све утихне, све се заборави, ратни другови се разбригаде.

Некидан стигла вијест да је неко однио бисту са споменика Франца Шуберта. Ваљда се тај месинг, бронза, шта ли, може продати на килу.

Одувијек је јасно да миру не требају живи хероји. Они су опасни и по мир и по живе. Нарочито за Пичке.

Сад, полако, долазимо до тога да нам не требају ни мртви хероји.

Најбољи херој је кад погине на крају рата.

Док се он бори, свако од нас има оправдање да се не бори. Он је најхрабрији, најбољи, најлуђи. Зато није добро да погине рано. Долази ред на мене. Што више има мртвих хероја, то смо ми живи, послије рата, важнији. Сви смо се борили крваво. Само сам ја имао среће да прживим.

Мртви хероји нам доносе важност и принадлежност.

Ну. То траје једно вријеме. Док се не снађемо. Послије смо ми хероји. Хероји Мира. Шверца и Пира. Борци Ћара и Пара. Мртви Хероји Рата одлазе све даље и даље. Само ми стојимо поносито, кано граниторије.

Ми смо неуништиви.

Ко је Франц Шуберт. Откуд уопште такво име у Српској Војсци. Каква биста. Ко, више, зна иједног борца по имену. Ми не знамо ништа ни о Францу Шуберту музичару, композитору, гитаристи, шаргијашу, шта ли је био.

Мир има особину да нас све учини великим. У нашим очима. Понеког само у туђим.

А ми, какви смо неприземни, непонизни, нескромни, незахвални, одмах, све заборавимо што је било прије нас.

Заборавимо да се све велике ствари, па и наша лажна величина, гради на хиљадама малих судбина.

Јер и Слобода, највећа од великих ствари, лежи на шиповима малих људских судбина, погибија, мука, патњи и страхова.

Слобода није ништа ако ми само омогућује да будем велики у својим очима. Ми живимо и у очима мртвих ратника.

Оно што могу да учиним од себе, јесте да и данданас видим Франца Шуберта како пролази крај мог цвијетњака.

У та зла комунистичка времена која нам нису могла ништа јер смо били млади, једри и лијепи.

И нисмо имали потребе да будемо хероји.

МАЈКА И КЋЕРКА

И КОРПА СА 

БОЈАНИЦАМА

2832.

ШАРМАХ,

ЛАТО,

ГЕРЕТ БЕЈЛ.

САД И НИКАД

ВИШЕ

Ну. Да и ја проговорим о голу Герета Бејла протв Барселоне.

Сви медији, стручњаци новинарци и јутјубци, одушевљени су побједоносним голом Бејла против Барселоне.

Гол се објашњава чудом брзине и контроле лопте. Успоређује се са оним историјским головима, Марадониним, Ван Бастеновим, Дејиним...

Те, колико је мало Болт бржи од Бејл. Усеин Бејл. И тако униз.

Мислим да се претјерује у погледу Бејла уопште. Он је типичан енгленизирани фудбалски произвиод. Један Човјек, Једна Нога. Друго. Брзи играчи кратко трају. Ако немају развијене и друге потенцијале. Брзина је једно од помоћних средстава у игри. Као и лакат. Не ноже да се игра на брзину. То би већ неко открио, отишао у атлетски клуб, купио све спринтере на сто метара, нашао доброг голмана, и бог те веселио. ЈестК.

Треће, и за Бејла, као и за сваког играча, постоји ниво клуба који је оптималан за њега. Мислим да Реал надилази Бејла. Као што Роналдо надилази Реал. У неком другом клубу би давао боље партије, можда мање голова али би напредовао кроз суштину дудбалске игре. У Реалу Роналдо циркусари. Као што Реал надилази и Модрића. И оног глупог Пепеа Спасића.

Вратићу се голу Бејла.

Тај гол није никакво надиграчко чудо већ случајан сплет околности и чињенице да је Бартра млад, да га нико није упозорио како се поставља код брзих играча и да Барселона нема одбрану а има глупог резервног голмана.

Изузетно брзи играчи не чувају се за рукав. Не стоји се близу њих. Чекају се на дистанци па ако крене у трк, ти га сијечеш дијагоналом. Идеш право на лопту а не на њега. Бартра је погријешио и онда је изгубио могућност дијагонале па је ишао да изгура Бејла чиме је смањивао своју брзину а захуктавао Бејла. Зато је Бејл много дужу путању прошао прије него Бартра своју.

Никакву изузетну контролу лопте Бејл није имао. Само је једанпут ушао удесно да спријечи Бартру да стигне до лопте што овај није ни могао.

Голман Барсе је требао знати да Бејл није Меси, нема истанчан осјећај за лопту и не зна њежно лобовати истрчалог голмана. Стога му је требао кренуту у лопту у тренутку кад је била најудаљенија од копачке (у простору шеснаестерца), по систему балвана а не као вјетрењача што је оставило продстор кроз ноге. Да се бацио попријеко, на вријеме, као балван, Бејл никад не би дао гол. Он је лопту ћушнуо шпицом. То је техника која једина преостаје послије трка од шездесет метара.

Неки од тренера Барсе требао је голмана упозорити на ово. То је правило кад излазиш у лопту свим брзим играчима. Као што су Барту требали упозорити на позицију према брзом играчу.

Бејл у игри Реала нема много прилика да игра овакве утакмице нити ће их имати. Нарочито за овакве тркове. Реал је играо на контре знајући да му је то предност коју Барселона не може поништити. Анћелоти је стари тактички лисац. Тата није дорастао европским достигнућима. Зато је Барса изгубила. А не зато што је Меси у курцу.