ЛЕА И ТАТА БОКИ

ЛЕА И ЈА

РОЂЕНДАН

МОГ ДРУГА МИЛЕ

(С МОЈЕ ЛИЈЕВЕ СТРАНЕ)

ПОМАГАЛА ЈЕ И СУСЈЕДА ЛЕА.

ОВАЈ КРСТ

ОД КАМЕНА И ДРВЕТА,

КРСТ КОЈИ ИМА 

ТРИ ПУТА,

ПУТ ЧОВЈЕКА,

ПУТ НЕБА

И ПУТ ЗЕМЉЕ,

НИКО МИ НЕЋЕ НОСИТИ,

КАО ШТО МИ НИКО

ДОБРО ЧИНИО НИЈЕ,

КОРУ КРУВА

МИ НИЈЕ ДАВАО,

СВИЈЕЋУ МИ НИЈЕ ДРЖАО,

БОГА МИ НИЈЕ МОЛИО,

РУКУ МИ НИЈЕ ПРУЖИО.

*

КРСТ ЈЕ ИЗРАЂЕН ОД КАМЕНА ХЕРЦЕГОВАЧКОГ, ОД МОГ ДРУГА ДРАГИШЕ СВОРЦАНА ИЗ КОРИТА, БИЛЕЋА, И ОД ДРАЧОВИНЕ, ОД МОГ ДРУГА УРОША ИЗ ДЕБЕЉАКА.

СРБИЈА И СРПСКА

-      ДНОВИНЕ

МБМ, Масовна Беда Медија, а и друштва, постиже се у оној тачки када више нема ко да организује одвоз смећа. Па смеће мора то да ради.

Преоравајући те портале, мада би се за многе могло рећи да су даске за нужничке шоље, или они срцолики отвори на пољским серодашчарама, а неки су и чучавци, што је посебна хај тех дисциплина, налетим на е-новине. Које сам, своједобно, звао е-говнине. Видим. Пренели, у њиховом искасапљеничком стилу, гдје је више њихових великих слова у дивљачким међунасловима него мојих малих, мој неки текстић о Сребреници.

Не разумем. Зашто се сада баве мноме, кад више нисам Идеолог Вође Шумске, Додиков Гебелс, Говорник Додикових Мисли, и слично, како ме све нису титулисале будале а без икакве везе са реланошћу.

Коме сам сада, ја, у Вучији, занимљив.

Сетим се. Након непроспаване ноћи и мог омиљеног, а исто неспроспаваног, јутра. Ако желите да направите убицу од мене, будите ме пет дана узастопно пре девет.

Сетим се. Сребреница. Њима је важна Сребреница.

Сад кад крену Нато Војници преко Земље Србије, уз лебац, чокањ и со, да може да им се каже Само да знате, Бато Нато, кадгод треба јебаћемо мајку Србима преко Дрине, због Сребренице.

Тај плаћенички Просрал, да ли је плаћен новцем или мудима, небитно је, годинама се упиње да шовинистики деструише српско национано биће у Републици Српској. Сатанизација путем злочина код тог Просрала, у цијелој БиХ, које су Срби изводили између јутарње ракијице и доручка, на много већем је нивоу него иста таква сатанизација коју проводи Политички Сарај и дио интенационалиста.

Какав Главић имају они који им плаћају, ММЈ.

Сада тај исти Просрал, који годинама уништава Српску, брани и хвали ПППВ Вучића. И његов пројект Београд На Води. И. И. И.

И, како видим, не одустаје од Сребренице, док Тужилаштво Србије измишља 1000 жртава у Зем задрузи Кравица. И хапси због тога. Преко Земље Србије.

Није овде битна е-дновина, Електронски Просрал Једног Болесника. Једног Бедника.

Битна је та медијска поворка, у којој је и државна телевизија и задња серионичка рупа, увек и безусловно За Једног Човека. А нигде се не види да је за Србију.

Слично је и у Републици Српској. Сви су против Додика, чак и Независне и Глас Српске, које његов интервју јуче, прекјуче, ћушкају у дно стране и у неке покрајне замаскиране ступчиће, а којима је он ваљао и преваљао, чак и ЈТС, који му својим начином подршке, у ствари, чини штету, сви су, дакле, против Додика а не видим да је ико за Српску.

То не може добро да се заврши.

Подршка или покуда у Медијима, и Јавности уопште, није ствар моде. То је ствар Националног Интереса.

Национални Интерес, пак, није ствар Црно Белог Света.

КРСТ

- КАМЕНИ ДИО ГОТОВ.

СУТРА СКЛАПАЊЕ.

НА КОЈОЈ

СТРАНИ СТОЈИ,

ДАНАС,

СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈА

Др Антун Вујић, оснивач социјалдемократске странке Хрватске, 1989е, коју је потом ујединио са Рачановим лагумџизираним комунистима, соцјалистима, у предвечерје краха Есдепеа Хрватске, пред налетима Караколинде и Карамарка, изненађујуће брзо опорављеног Хадезеа, износи тезу да се Социјалдемократија мора радикализовати или ће јачати Радикална Љевица.

А у одговору на питање шта је данас Социјалдемократија, каже да је Социјалдемократија и данас, као што је и увијек била, на страни Рада а не Разграбљивања.

Лијепо звучи хрватски шешир доктора Вујића, иначе равнатеља Лексикографског завода.

Али мало има везе са чињеницама.

Социјалдемократија данас, на просторима бившег Централног Комитета, не постоји. Нема Рада. Само Разграбљивање, Пљачка.

То преименовање, које је извео Рачан, једнако је, као што је то извео Лагумџија у Сарајеву, као што је извео Слободан Милошевић у Београду, манипулативна представа за слуђене, демократизоване и ослобођене масе од њих самих.

Пројектантима распада Сфрј требала је клацкалица. Па су мртволадно зажмирили на оба ока и на оба уха, и дозовлили да се окорјели бирократизовани комунисти преобуку. У међудобу су пустили националистима, које су такође жмирећи потицали и чешкали им муданца, да обаве прљав посао. Па би онда клацкалицу претегли на другу страну. И тако до данданас. А онај ко на клацкалици Би Гори, увијек је остваривао потребан дио жеља, и више, Пројектаната распада, Територијализације бившег простора Сфрј и самог невидљивг Збигњева.

Тако се догађа и данас. У Загребу. У Београду. У Сарајеву. Они остали нису толико битни.

Дакле. Социјалдемократија није овдје никада постојала.

У Бањалуци је, прије двадесет година 96е, формиран Савез Независних Социјалдемократа, којег су Странци Усранци и кретеноидни Лагумџија, непрестано хтјели подвести под Сарајевску Социјалдемократију, јер би тако добили већи утег на оној Клацкалици, а кад нису успјели, и када је Есенесде чврсто инсистирао на поштовању Дејтонског споразума, Три народа и Два ентитета, што је од почетка у његовом политичком програму, проглашен је Националистичком странком, настављачем Есдеесових програма и насљедником Караџићеве реторике.

Клацкалица је претегнута па је Гори отишао Есдеес и Савез за промјене.

Ну. Ни Есенесде не може овдје да оствари Социјалдеморкатију. Овдје нема услова за тако нешто. А понестаје их и у самој Европи. Масе су све сиромашније, тржиште је све пресудније, друштвени слојеви све невидљивији.

Други оптерећујући проблем је што су Блер, али и остали европски социјалдемократи, од почетка, пристајали да Социјалдеморатија служи као лажни, свјетлуцави и људски застор најездама Неолиберализма. За подршку америчком Теритријализму, дивљаштву и нацизму, по Багдаду и Београду и слично.

На тај начин је Социјалдемократија постала бункер европских лажи о оружју за масовно уништење. Бункер за производњу историјских фалсификата.

Због свега тога, Социјалдеморатија је потпуно потрошена идеја.

Тројни варијабилни и флексибилни Пакт, којег његују Странци Усранци на просторима бивше Сфрј, између Национализма, Криминала и Пресвучењака, заузео је цијели политички артиклацијски простор на дуљи рок.

Неће помоћи блага до умјерна радикализација Социјалдемократије коју предлаже Антун Вујић.

Социјалдемократски политички капитали, појединци, они који људско достојанство мјере радом и резултатима рада и који не пристају да буду ноћне курве малобројним пљачкашима који се представљају као тржшници, либерали, капиталисти, бизнисмени и тајкуни, морају се објединити и створити, свако у свом поднебљу, Политичку Странку Социјалног Савеза. Странку Новог Концепта.

То је неодложан задатак. Повратак Људима.

Широки слојеви становништва, Масовна Сиротиња, мора наћи своје мјесто директно у члансту такве Странке Социјалног Савеза и у Власти, или Опозицији. Политичко представљање гласача у странкама, а касније и у власти, потрошено је као идеја и пракса јер су тајкуни и капиалци инсталирали своје технологије.

Погледајмо колико која политичка странка у Републици Српској има пољопривредника међу стотинама одборника. На прсте једне руке.

Дабоме. Увијек остаје питање има ли друштво снаге за нову политичку артикулацију. За интелектуализацију и практикацију. Колико је социосклероза узела маха. Колико су јаке решетке на главама и свијестима, на слободи и идејама.

Или се Јапајатија дефинитивно преобразила у Апатију.

СУЗЕ МОЈЕ,

НА ДВЕ СТРАНЕ

УВИЈЕК

НА СТРАЖИ

ИСПРЕД АТЕЉЕА

ХАЛИМА

НЕ СКИДА

ШАЛ

ПРЕТПОСЉЕДЊА

ГРОБНИЦА

ЗА СРПСКИ

НАРОД

Може се сваког једанаестог у мјесецу обиљежавати Геноцид у Сребреници, може се говорити о паду Берлинског Зида који је својом свјетлошћу срушио мрачни Сфрј Комунизам, може се озрачје зрачити тисућљетним тежњама ка Неовисности, може се распредати о лажним свјетлима еуроатланстских интеграција, али се прикрити основна чињеница не може.

Циљ распада Југославије било је потискивање, на Исток, Срба, Славенства и Православља. Као први корак ка његовом овдашњем истребљењу.

То је свуда и остварено. Осим у Републици Српској.

У склопу тих циљева су републике и покрајине у Сфрј проглашене, одмах на почетку, државама а границе маркетиншког Авноја као неповредиве. У том склопу је проглашена Шаховница на Дрини. У том склопу је Алија узвикнуо да ће за БиХ жртвовати мир јер је неко, не он, он је био довољно глуп, знао да ће у тој жртви настрадати Срби.

Муслимански политички, вјерски и криминални врх није схватио Склоп Циљева Збигњева.

Мислио је да је циљ свега да и они, муслимани, постану нација, истовремено кад добију и националну државу. Њихов ПВК Врх у склопу тих циљева, ангажовао је и муџахедински анархизам и радикализам, и тако на добре људе муслимане, Овдје, навукао вишедеценијску биједу дивљаштва и главосјечштва.

Они, муслимани, Бошњаци, и данас трпе посљедице тог несхватања а учествовања.

Они се и данас боре за БиХ, унитарну, бошњачку, босанску. И против Срба и Српске. И не схватају да им се прва борба не признаје. Већ само друга, ако могу да нашкоде.

Јасно је да је Република Српска, и Српски Народ у њој, остао на овом подручју историјском случајношћу. Било је и понеке намјере.

Јер. Преко постојеће Републике Српске, лако се уцјењује и Србија. И игра Игра с њом и о њој.

То је мало ко схватио. И у Београду. И на Палама. И у Бањалуци.

Сад је постало скоро прекасно.

Политика која је креирана Савезу За Промјене у Републици Српској, у коју се он укључује и проводи је, мада им, по дневним политичким потезима, још увијек није јасно шта треба да раде и која је њихова корист од тога, дио је дугорочног склопа циљева против Српства и Првославља.

Суштинском елиминацијом, испражњивањем, Републике Српске, увођењем БиХ у једносмјерну улицу бриселских и натоовских интеграција, свођењем Дејтона на тај еуроатлантски циљ и праксу, обавиће се добар дио посла Елиминације Срба.

За неколико деценија, Срби Овдје могу доћи у политичку и националну ситуацију познату као Север Косова. У географски појам Енклава.

Дневнополитички изгледа смијешно да Бошњак из Републике Српске представља негдје, у Заједничким Органима, Републику Српску. Док у Федерацији не могу да их скупе 17. Седамнаест.

Стратешки, то је шаловање Претпосљедње Гробнице за Српски Народ.

Посљедња је предвиђена да се зове Србија.

Стога је толико неразумљиво оно што ради Есенесде у тим заједничким институцијама, које Гробљаници воле да зову Државним. Стога је толико неразумљиво обичној јавности шта раде Сазаповци у Сарајеву. Неразумљиво им оно што виде. А неразумљиво им и колико још не виде. Шта се иза Хасе ваља.

Стога се потези Есенесдеа желе банализовати жељама за блокадом, љутњом што нису дио власти, губљењем важности, личним амбицијама.

Практични појединачни а издвојени потези могу се тумачити и овако и онако. Коцнепт, пак, кад се погледа, јасно је да се ради о борби да се одупре тежњама да се Република Српска измјести у Сарајево. Тенденцијама да Сарајево одређује и бира њене представнике и сараднике Сарајева, да Сарај креира политику а да се Срби уклапају као добри колаборационисти, прагматичари и компромисери.

У градњи Претпосљедње Српске Гробнице, Београд не може много одмоћи али може много помоћи.

И то ће бити једна од најтежих дугорочних битака за Гавриловце у Српској.

Рат између два фронта.

Ако у Србији, убрзо а дугорочно, не препукне на стратешку националну трајекторију.

МОЈИХ

ДНЕВНИХ ПЕТ МИНУТА

НА КОЉЕНУ

ДРУЖИМ СЕ

САМО СА

ВАНЗЕМАЉЦИМА

СРЕБРЕНИЦА

И ЈАСЕНОВАЦ

У Србији је ухапшено неколико лица осумичених за једно масовно стријељање ратних заробљеника у Сребреници.

Неки ће то искористити као још једну потврду да је Србија била Агресор и Окупатор у Босни и Херцеговини. Некима ће то послужити као још један доказ Геноцида којег су у Сребреници починили Срби, Република Српска и Србија. У Тројној Агресији на Босну и Херцеговину. Неки ће рећи да не признају судове по мрској Србији и да и осумњиченима, и свима, треба да суде Босански Судови Земљане Медџиде.

Као и све што служи за управљање историјским трендовима, и Сребреница ће заувијек остати неразјашњења.

Та Политичка Позадина стријељања ратних заробљеника нејасна је не само због тога што се не зна ко је све утицао на ток догађаја. Наредбама, сугестијама, савјетима, вишегодишњим припремама.

Остаће, међутим, неразјашњена и због тога што се распад Југославије и једно од предвиђених и жељених коначних обликовања БиХ, није изведен до краја.

Да је до тога дошло, лакше би се дешифровала Сребреница.

Првобитна равноушност свих о Злочину у Сребреници, и каснија, у свијету и у Сарајеву, Хистерија Геноцидизације Сребренице, може да открије дио позадине. Која је јасна и без тога. Требало је и задњег Србина претјерати преко Дрине. То је генерална позадина свих догађаја у распаду СФРЈ. Од словеначког брисања несловенаца преко олуја и бљескова па до Сребренице.

Али сам Пројект Геноцидизације Сребренице и практична демонстрација монструозног злочина, остаће нејасна због нејасних учесника.

Јасно је да је, војнички, било потпуно непотребно масовно стријељање ратних заробљеника.

Војске су на то приморане у великим офанзивама, на великим тактичким територијама, у ситуацији када се ломи рат и одлучује његов побједник.

У свему томе Сребреница је била небитна. Долазио је крај рата и ништа се значајније није могло промијенити ни у том подручју ни у цијелој БиХ.

Ако је било непотребно, неизнуђено, зашто је до стријељања дошло.

На то морају да одговоре Срби и Република Српска. Чистом историографијом. Документима.

Ту неће помоћи суђења, свједоци и слично. Без стварних докумената, можемо само говорити о поратној политичкој сатанизацији Срба. Чему присуствујемо већ двије деценије.

Злочин стријељања ратних зарољеника у Сребреници нису извели Срби. Не говорим о онима који су пуцали. Говорим о планерима и инспираторима. Срби никада у својим бројним ратовима нису имали сличне војне операције.

Али Сребреница ће остати Србима на леђима.

И стога се мора све учинити да се она истражи. А не да се паушално етикетира и испоручује као Геноцид.

Нажалост. Нисам оптимист. Јер како су Срби лако, из историјског, националног и политичког памћења, избрисали Јасеновац, тако ће лако и Сребреницу препустити стихији.

ССП

-ВРИЈЕМЕ

ХАОСА

Видим. Босном с пјесма ори.

Одобрен је Есеспе, нисмо најгори.

Општа је поплава изјава о том ССП, Споразуму о придруживању и стабилизацији.

Они необавијештени говоре о Болним Реформама, они подмуклији о роковима, о 17ој, Години Кандидата, они плаћенији говоре неразумљивим констатацијама.

Док, на Југу, Грчка гори,

Код нас ЕУ јутро зором зори.

Споразум о придруживању и стабилизацији је само један праг поробљавања сиромашних, јадних и геостратешки потребних земаља Европе. Само један корак у десуверенизацији. Само корак ка дерегулацији и увођењу хаоса у комплетну економску и политичку структуру.

Нико није примијетио да је тај ССП некако сличан праговима Нато Пакта. Као што је Партнерство За Мир.

СТЈ. Партнерство за мир а свијет изгори од Нато Ратова.

ССП је само једна мала Збигњев Шапа над територијом БиХ. Да је Руски Тигар на вријеме нањуши.

Не треба се заносити Свјетлима Интеграција.

Болне Реформе, које најављују празњикави политичари у својим лагумџисаним или иванићисаним изјавама, чак су Ослобођенци ангажовали и Весну Пусић па и њу, са насловнице, боле Болне Реформе, ја још увијек чекам шта ће рећи Џафер Бег Босић, дакле, БР, знак су само новог и спиралнијег хаоса у који улази Босна и Херцеговина.

Прије свега, ЕУ не зна шта да ради са БиХ у том одјељку стабилизације и придруживања. Мора питати Америку. А и нема овакве земље, подручја, да не кажем Државе, са којом би било искуства у ССП.

Друго. Хаос у формирању власти у Федерацији и на нивоу Заједничких Органа, па и мали хаоси по жупанијама и кантонима, као и велики хаос у односима Хрвата и Бошњака, у политичкој равни, неоспсорно ће се прелити као хаос у Болне Реформе. Односно у оно што се зове ССП и његова реализација.

ССП је само легализација једног неуређеног игралишта на коме струје ЕУ, поједине јаче земље и њихови лобији, практична бриселска бирократија, туземни национални интереси, Сарајевски Политички Круг, Унитаристи, Једногласци, Боснаши, и сва сила тајних служби и ангажованих спавача на важним и најважнијим мјестима, добијају могућност за дјеловање.

У том сплету силница, који је укратко и поједноствљено представљен, нема Реформе која ће изаћи жива и здрава.

Чак и када би се знало шта је макар једна Реформа. И шта се треба реформисати.

3626.

ГОГА КАТАНАЦ

И ХЕСХВАТАЊЕ

ВРЕМЕНА

Многи медији, и њихова служинчад, новинари, као и добар дио ситносјецкане политичке јавности и страначја, у шта укључујем и Џафер Бега Босића, напримјер, болује од Додикитиса, посебне врсте оптерећености Додиком. Додик, пак, од повремено до често, болује од Додикурчитиса, нарочито према новинарима.

У судару те двије бољке страда, страда, страда... Не страда ништа. Јер ништа и нема. Нема новинарства а Додик није успио да изгради нови приступ и комуникацију са медијима, примјерену свој државничкој улози Предсједника Српске. Каквагод је Српска Држава. Остао је на нивоу високофреквентног сусретња са медијима, још из времена опозиције, не схатајући да су се доба промијенила и да медији, сада, имају друкчије, промијењене, интересе. И Власнике. И Робовласнике.

Додик је Ајнштајн за импровизацију а Гатузо за организацију и систем. Однос према медијима један је од најбољих доказа. Да јој не помињем Кадрове, смјену генерација и Организацију.

Конкретно. Потпуно је непотребно да се Предсједник једне Српске Државе бави сарајевским Ослобођењем. Али нити много битнијом новином.

То Ослобођење нико не чита ни у Сарајеву. Оно излази само зато што има власника. Могуће је погледати Мухаремов текст, можда понекад још понеког, и готово. Као озбиљна будала, пошто сам озбиљно читао новине, па и Ослобођење, сазнао сам све о Цоцама Ћаћама и Ћелама и њиховој ћаршијској демократији и пројектима, рату и Патиотизму. Патњама Патриотизма. Ко да видим хаустор гдје је Ћело, ономад, дрпо Ханк за гузицу. Све сам то сазнао из Вилданиних текстова. Јебеш новину.

Све ово не бих писао да Гога Катана није изашла са Прогласом. И да није поменула једно име и један идеализам.

Хамза Бакшић. Радио сам с њим у Телевизији Сарајево. Хамза је био уредник, директор и то. Ја био новинар. Неоспсорно добар човјек. Није се курчио са цека висина. Али блаженопочивши Хамза није имао моћи, нити то ико има, да ме научи времену које долази.

Једини сигуран наук за нејасно и неодгонетљиво вријеме које изненада искрсне јесте смрт.

Идеализам Гоге Катане, која би могла да почне да пише под псеудонимом Ђордано Катеначо, можда је тако нико неће препознати као непријатеља, садржан је у реченици Бити новинар значи из дана у дан критички пропитивати стварност.

Не значи, Гого, не значи.

Рушење Есенесдеа и Милорада Додика је Политички Пројект. Као што је и рушење Есдееса и Радована Караџића, било Политички Пројект. Разлика је само у томе што су Есдеес и Рашо много више доприносили Пројекту. То није новинарски пројект.

Многи убоги новинар, у власништву Робовласника и своје инструисане и заробљене савјести, не може данас да се снађе. Данас кад треба чешкати муда Есдеесу, као некад Есенесдеу. Па, да не би хвалили Есдеес и Босића, они још више реже на Додика и Есенесде. И кад треба и кад не треба.

На тај начин испадају будале. Као Срђан Пухало, небудиприминуто.

Случај Новинарства, опћенитог, не само Катаниног, исти је као и случај несретног србијанског хеликоптера.

Можеш да полетиш. Али не можеш да слетиш без жртава. Налазиш се стално у турбуленцијама између два времена, два свијета, двије навигације. Не знаш ко командује, ни чија је елиса. Новорођенче је ту, Медијска Демократија, кисеоника ниоткуд.

А у хеликоптеру, и около, има пуно проповједника. Критички Пропитивати Стварност. Имануел Кант. Хегел. Сунце Ти Јебем.

То пропитивање Стварности није никоме циљ. Ни Странцима. Ни Странкама. Како сте на то насјели. Свима је, напротив, циљ да је се погорша, засере и укаља. А не да је се пропитује. Шуте интелектуалци, професори, политиколози, социолози, шуте ствараоци, културњаци, величине. А Новинари Критички Пропитују Стварност.

Новинари, нажалост, не само да нису стању КПС, већ нису у стању да голоинформативно испрате било који догађај. Несретни Србијански Хеликоптер најочитија је анатомија тог новинарства. Од Политике до тамо неке агенције.

Новинари и Медији морају признати да су само Бета Новинарство. Са тенденцијом ка Ало Новинарству.

У тој ситуацији, надрљала је Гога Катана. Јер је и Гога у употреби.

А не разумијем ни какве везе има Нада и Хаенес. Кад је то, по данашњим информативним фреквентним мјерилима, било прије двије године. 

ЗАШТО СЕ

БАЊАЛУКА

У СЛУЧАЈУ ГРБА

ПОНАША

КО СРПСКА ПИЧКА

Сокачко источњачко, главосјециво, схватање Државе, Европе и Мирољубиве Коегзистенције, издресирани муслимански политички фактор у БиХ, којег раздвајам од напаћеног и простодушног муслиманског народа, све заборављенијег од тог истог Фактора, а од Дресера поготову, практикује је, ту Државу, МЈЈ, тако што је узурпирало неколицину Државних Иниституција, такозване а непостојеће у уставу, Суд, Тужилаштво, Уставни Суд, УИО, Сипу, Предсједништво, па Бошњчки Политички Фактор, Сарајевски Политички Круг, пресавије лист папира и напише Уставном Суду. Уставни Суд БиХ стави ван снаге нешто што је регулисано другим уставом. Уставом Државе Српске. Што нема ни у Уставном Праву људождерских заједница у Амазонији.

То дакле није Уставни Суд. То је Суд Људождера.

Тако је елиминисано много значајки и обиљежја Републике Српске. Јер. Муслимане Боже Правде асоцира на Геноцид. А Марш На Дрину их асоцира на Турска Освајања Босне.

Тако их је, БПФ, СПК, Грб Бањалуке, асоцирао да је Бањалука Српска.

Одмах је стигла Хитна Помоћ. Грб Бањалуке стављен је ван снаге.

Јебу Наши ал јебу и турци.

Наши написали у Уставу Српске да је Сарајево Главни Град Српске, и недају промијенити, а турци не допуштају да стварни Главни Град, има Грб.

Сада је у Бањалуци обзнањено да је прихватљиво једно рјешење новог грба за којег се не може ни на који начин везати Бањалука. Али не може ни неки други град.

Осим, евентуално нека комбинација циглане и говедарске фарме. Или, пак фабрика рајсфершлуса, у чијем кругу, еколошки, пасу говеда. И преживају у хладу кестенова

То је та чувена Српска Неутралност. Потреба да се не буде нешто. И да се такав, у ништавној фази, стави на услугу другоме.

Треба бити национално и историјски потпуно глуп и слијеп, јер будала је слаба категорија, па, у тренутку док се легализује котрљање Српских Глава по Озрену, издавањем ургентних Наредби да се обуставља истрага која није ни почела, промовисати Грб Бањалуке који крије чињеницу да је Бањалука Српска.

И у ширем контексту. Када се зна да је из Федерације БиХ нестало 600.000 Срба. Односно, сведени су на максималних 45.000. Толико их има тамо да и Жељко Комшић пјева Боже Правде.

Бањалука, као Отворени Град, таква је одувијек била, као Српски Град, као Главни Град Српске, треба да усвоји Свој Грб. Не гледајући шта ће да каже Земљани Уставни Суд у Аустроугарској.

И да пуно не полемише са Унитаристима, Тортураторима и Узурпаторима.

А да прича са својим становницима, људски, без икакве неравнопрвавности, онолико колико има у души у џепу.

Јер, оно су Џелати. Који слуђују и Бошњаке и Србе. А и Хрвате, кад год има неке шансе.