ССП И ММФ,

САСРЕЂЕНОМ

ВАТРОМ

ПО МРТВОЈ СИЛИ

Члан Савјета Министара испред Савеза За Промјене, Мирко Шаровић, који се у економију и међународну трговину разумије као Мара у Криви Торањ у Пизи, одаслао је једну умирујућу изјаву.

Када, каже, прођу све процедуре, а то неће бити прије почетка наредне године, БиХ ће у ЕУ неограничено моћи да извози воће и поврће а ограничено рибу и вино.

Истовремено, каже још ведрије и полетније, на наше тржиште ће почети да стиже шећер, цигарете, говедина, крмци, млијеко, перад, кромпир. Све без царине.

Шаровић не каже да је то о неограниченом извозу Лаж. Као и о ограниченом. ЕУ црче чекајући наше вино. Све срчу из празне чаше.

Као што не каже, јер не зна, да је та Шареномика, Економика потчињења тржишта и уништења било каквог произвођачког маневра.

Уз то је и медије у Српској и у Федерацији, преплавила вијест да су Републици Српској дозначена прва средства из кредитног одобрења ММФ.

Федерација се не спомиње.

Јер је битно стално сугерисати како је Република Српска финансијски пропала, како се задужује и како ће Режим да падне сам од себе.

Нико неће морати ни Промјенама да мрдне.

Ну.

Иза тих вијести, црни се хоризонт ваља.

Споразум о придруживању и стабилизацији је споразум о тржишној и произвођачкој капитулацији.

ССП је за БиХ оно што је ТТИП од САД према ЕУ.

А споразум са ММФ је само даљи наставак апсолутног дужничког ропства, из којег се мало ко, од Држава, извукао, осим Мађарске.

Није само ММФ. Ту је и СБ. И ЕБРД. Спремни су, без проблема, дати кредите за аутопутеве. Да не би ушла Кина. И да имају инфраструктуру, коју ће Абориџини да отплаћују, за најезду својих роба из ССП.

Тај налет Морганизма је толико јак да од њега нема одбране.

Република Српска, као мало домаћинство, мора да тражи одбрану приручним и расположивим средствима.

Тај партизански начин економије укључује подршку здравом произвођачком сектору, у било којој области. Сеоским домаћинствима у пољопривреди, сточарству, воћарству и повртларству.

Иако је то ђаволски посао. Пошто ће ЕУ да нам на наплату шаље чак и кромпир.

Али одустајања нема. Јер је то начин преживљавања и опстанка.

Сљедећа Влада Српске, а касни се већ два мандата, мора да буде формирана на тој политици.

Сарајево ће продати сва подруча БиХ, не само српска. Јер, та Чадор Клика већ има темеље да се стамболизује, што Европу и ЕУ посебно не занима а што је Чадорашима довољно у њиховом сулејманисању.

ПОЉОПРИВРЕДА.

ПРИМОРАЛИ СУ

СРПСКУ

НА ПОРАЗ.

Скоро сам био заборавио али ме је један друг подсјетио.

Када смо, СНСД и СДП, прије много година, још за живота Златка Лагумџије, договарали у Сарајеву и Лакташима, соразум са усаглашено дјеловање у ПС БиХ, у који ја нисам од почетка вјеровао, не због споразума, већ због Есдепеа, једна од ставки је била и намјера да се издејствује законска регулатива која би забрањивала увоз пољопривредних производа у вријеме њиховог дозријевања.

СНСД је и тада имао свијест о тешком положају Пољопривреде. И све је покушавао, па и грешке, да би нешто могло да пође набоље.

Дватри дана након тог договора СНСД – СДП реаговали су Бирселски Бирократи осуђујући то.

Иако таква регулатива, мислим остоји у Норвешкој и још неким земљама.

Од споразума СНСД – СДП није било нипта јер нико други није желио да подржи, гласовима, то. Највише је користило краткорочном спашавању. Краткопојасни Споразум.

Како стоје чињенице с Пољопривредом.

► Хрватска је и Пољопривредна Земља. Чланица је Европске Уније. Али њен БДП иде назад. Њена Пољопривреда стагнира или пропада.

► У БиХ, Пољопривреда је лоцирана у Републику Српску. Одавно је познато да се муслимански живаљ више воли бавити Ћаршијом него Земљорадњом. Зато су Срби живјели у пољима и брдима.

► Пошто је Европа, нашим ратовима Братства и Јединства, уништила све, Српској је остала Пољопривреда. Додуше, само као могућност. Однос обрадиве земље по глави становника веома је повољан. Равнице, побријежја и брда, дају могућнсти за широку пољопривредну лепезу.

► Ну. Без обзира на природни асортиман погодности и на традицију земљорадње, воћарства и сточарства, Република Српска не може да постане европски велепроизвођач али може да обезбиједи везу становништва са земљом, дугорочну, да прехрањује свој живаљ и да дио извози.

► Пољопровреда је, за Српску, још једини начин да се вратимо раду. Јер, након пропасти СФРЈ, људи су се одвикли рада.

Ако је све то тако, зашто се жели уништити Пољопривреда.

Једноставно. Да би се територија испразнила од становништва.

Република српска није смјела попустити код измјена ССП. Које иду за тим да униште и ово мало што се радуцка по њивама, шталама и свињцима.

Јасно је да је Сила пресудила. Чим је Њемачка звала Кукавни Тројац Предсједништва БиХ и чим је послала министра Пољопривреде да овдје пријети. Српској, прије свега.

Несрећа је у томе што тај пораз иде на руку и Политици у Српској и Политици у БиХ. Али и Народним Масама. Јер и њима се не ради. Као што се овима не организује Пољопривреда.

Дугорочно, овај Пољопривредни Пораз Српске, показаће се као беземљашки, популациони и сужањски пораз.

У Националној Политици можете прихватити Краткорочну Штету. Краткорочну Корист никада.

ФК 132

ЗА ССП,

ПОГЛАВЉА

И ЧЛАНСТВО

У ЕУ

Нема земље на свијету која је ушла као Гологузан у било какве Интеграције а изашла као Рај. Или то, барем, постала.

Интеграције су савремени израз за окупацију, запосједање, анексију.

Некад сам мислио да је мој Дјед Милан највећи лажов на свијету. Нарочито је био талентован зими, кад се рано смркне. А нема Пинка, Хепија ни Ерер Ниша.

Дјед Милан је тесао прагове за Југословенске жељезнице. Растовина тешка. Али ФНРЈ није имала пара, каже Дјед, па сваком увече дају по праг да носи кући, за огрев. И Дјед Милан крене, низ планину, по смрзопизници, са прагом на рамену. Сретну га вукови, гладни ко Сеоска Радна Задруга. Дјед Милан, тако причао, спусти костретну торбу у којој нема ништа, ни мрве курузе, па прагом крене да млати вукове. Жељезничким прагом. Побије скоро све од педесет вукова. Само два побјегну. Један још жив, са сломљеном задњом ногом. Ја му увежем ногу са два клипа. И. Оде, ништа није рекао. Срамота га.

Онда сам мислио да је комунизам највећи лажов на свијету. Златна кашика и то. Затим. Самоуправни социјализам. Радничко Самоуправљање. Па сам хтио да напустим факултет. Али нисам имао пара за полагање возачког испита и школе за трансконтиненталне камионе. Што ме јако привлачило.

Послије сам схватио да је тај Запад највећи лажов на свијету. То што је Маркс рекао да је религија опијум за народ. То је цицуљко, мицуљко.

Цијела историја Запада није историја Демократије, није историја Индустријске Револуције, није историја Напретка, Тржишта и Маркетинга.

Историја Запада је најкрвавија Историја Колонијализма. Окупације, Анексије, Територијализације, Подјармљивања, Експлоатације.

То је једина историја која се догађа и данас.

Исфенирани и уживљени полуполитичари, и политички и функционерски полусвијет уопште, у Босни и Херцеговини, са нагласком на Заједничке Органе и Сарајево, одушевљени су Есеспеом, ССП, Споразумом о придруживању и стабилизацији. Који је, у оригиналу, скраћен као САА.

Сви се утркују у празним изјавама. А и странци са њима. Хан и остали. Домаћи фенирани кикирези листом то оцјењују великом, поклоњеном и задњом шансом за БиХ. Странци испаљују попевке са радних акција. Сад рукаве да засучете, у шаке да пљунете и да у реформама изгинете.

А на циљу, и поред трасе за жуљеве, чекају Ипа Фондови и друге шарене лаже. Кад не добијете и не искористите, онда вас оптуже да нисте способни. Могли сте Јебат Козу. А кад добијете, то они искористе за своје умрежавање, врбовање и куповину људи, не у буквалном смислу, већ у смислу да их вежу за себе и трајно отргну од заједнице и користи заједници.

БиХ не може ништа направити на том путу осим Примати Диктате.

Ни Механизам Координације се не може квалитетно креирати и усвојити јер ће свако то гледати као Политички Документ, као Приручни Устав, у коме треба поништити Дејтонски.

Република Српска мора у том Механизму гледати заштиту, и себе и изворног Дејтона.

Ако то и оставимо по страни, за прилику овог текста, остаје велики проблем Босне и Херцеговине и Републике Српске.

То је свакогодишњи салдо пута европских интеграција.

БиХ и Република Српска, морају бити на добитку. Опасно је бити на нули а самоуништавајуће је бити у губитку.

То значи да се за сваку ставку, за сваки посао ССП, а сутра за поглавља и прилагођавања закона, мора водити Финансијска Картица. ФК 132, нпр. Која садржи Опис, Дугује, Потражује, Салдо, Пренос, на другу страницу.

Шта губимо увозом тог и тог производа без царина. А на чему добијамо више него што ту губимо. Ако смо претходно закључили да стратешки можемо поднијети губитак у првом случају и да то неће уништити наше људе.

Све друго је добровољни одлазак у најцрњу колонију.

БиХ не може тако одбрамбено да се понаша. Није способна за то. Нема воље. А Република Српска не може јер није самостална.

Многи наши Јавносници, у Српској, и не схватају приоритете. Не схватају положај стварне нагужености пред Сарајевом, коме тај еуроколонијализам одговара јер ће тако, нада се, лакше до Унитаризације, и пред Бриселом, односно Нато Пактом.

Влада Републике Српске такође не дјелује способно за тај задатак.

Морају се свим могућим мјерама развијати домаћи потенцијали Српске.

Нека цвјета милиони малих могућности.

Данас сам се сјетио колонијалне јелове стлице коју је ДИ Врбас из Бањалуке, прије рата, извозио у САД. Седам долара по комаду. Седам усраних долара. Али то је био производ. То је био рад. То је овдашње. То људима омогућује егзистенцију. То ствара ланац запослених. Једна обична столица.

Тиме се Влада не бави. Ни Владичићи по Српској.

Највећи привредни пројект је Увоз Аудија. МВЈ.

ССП

-ВРИЈЕМЕ

ХАОСА

Видим. Босном с пјесма ори.

Одобрен је Есеспе, нисмо најгори.

Општа је поплава изјава о том ССП, Споразуму о придруживању и стабилизацији.

Они необавијештени говоре о Болним Реформама, они подмуклији о роковима, о 17ој, Години Кандидата, они плаћенији говоре неразумљивим констатацијама.

Док, на Југу, Грчка гори,

Код нас ЕУ јутро зором зори.

Споразум о придруживању и стабилизацији је само један праг поробљавања сиромашних, јадних и геостратешки потребних земаља Европе. Само један корак у десуверенизацији. Само корак ка дерегулацији и увођењу хаоса у комплетну економску и политичку структуру.

Нико није примијетио да је тај ССП некако сличан праговима Нато Пакта. Као што је Партнерство За Мир.

СТЈ. Партнерство за мир а свијет изгори од Нато Ратова.

ССП је само једна мала Збигњев Шапа над територијом БиХ. Да је Руски Тигар на вријеме нањуши.

Не треба се заносити Свјетлима Интеграција.

Болне Реформе, које најављују празњикави политичари у својим лагумџисаним или иванићисаним изјавама, чак су Ослобођенци ангажовали и Весну Пусић па и њу, са насловнице, боле Болне Реформе, ја још увијек чекам шта ће рећи Џафер Бег Босић, дакле, БР, знак су само новог и спиралнијег хаоса у који улази Босна и Херцеговина.

Прије свега, ЕУ не зна шта да ради са БиХ у том одјељку стабилизације и придруживања. Мора питати Америку. А и нема овакве земље, подручја, да не кажем Државе, са којом би било искуства у ССП.

Друго. Хаос у формирању власти у Федерацији и на нивоу Заједничких Органа, па и мали хаоси по жупанијама и кантонима, као и велики хаос у односима Хрвата и Бошњака, у политичкој равни, неоспсорно ће се прелити као хаос у Болне Реформе. Односно у оно што се зове ССП и његова реализација.

ССП је само легализација једног неуређеног игралишта на коме струје ЕУ, поједине јаче земље и њихови лобији, практична бриселска бирократија, туземни национални интереси, Сарајевски Политички Круг, Унитаристи, Једногласци, Боснаши, и сва сила тајних служби и ангажованих спавача на важним и најважнијим мјестима, добијају могућност за дјеловање.

У том сплету силница, који је укратко и поједноствљено представљен, нема Реформе која ће изаћи жива и здрава.

Чак и када би се знало шта је макар једна Реформа. И шта се треба реформисати.