РЕПУБЛИКА СРПСКА
ИЗМЕЂУ МОСКВЕ,
ЈЕРУСАЛИМА, ВАШИНГТОНА
И ПЕКИНГА

 
Сарајево између Зенице, Бентбаше, Игмана и Бјелашнице.
Двадесет пет година трају контакти највишег врха Републике Српске и Израела.
Остала три пункта, присутнија су у Јавности, па не треба подсјећање.
Са Вашингтоном, обиђен је пун круг, док Америчани нису схватили да је Геополитика коју воде, постала непродуктивна.
Сјећам се, гадљива Мадлен Олбрајт је дошла на отварање Трафо Станице, код Бијељине.
Тада су имали план да нас ставе под шапу. Отуда и Просерица о Додику, као дашку, повјетарцу, или слично.
Ну.
Република Српска није тако скројена.
Па су, Америчани, почели да нам се свете, да проводе Силу над минијатурном Републиком Српском.
Сада је Додик, „који није ништа“, позван на Молитвени Додручак.
Добро, ни Молитвени Доручак није ништа.
Али је огроман за оне који немају приступ.
Није реално рећи да су контакти са Израелом, са неким бившим високим актерима Државе и Мосада, са некима који су касније постали и Премијери... конкретно или много, допринијели Републици Српској.
Ако и јесу, то никад неће бити видљиво.
Да су могли, муслимански Унутаристи и Западашки неонацисти, погазили би Републику Српску. Израел не би могао да помогне.
Највећа добити од свих тих четири стратешка пункта у Свијету, са којима Српска има контакте, јесте у томе што они трају.
Сви контакти, ослонци, протежирања, гажења права и устава, подршка, које је имало Сарајево, Сарајмуслимани, пропали су.
Не могу се обновити.
Зато што су били засновани на једнократној употреби муслимана.
Сарајмуслимани нису сватили да их користе. Нису анализирали шта се деценијама догађа на Блистоку.
Да јесу, можда би и схватили.
Република Српска, ниједној од поменуте четири тачке, сада их има и више, није кукала и молила за помоћ против било кога. Представила се, једноставно, објаснила у каквом је међународном дејтонском положају а у каквом је стварном окружењу у БиХ.
Ниједан од четири пункта није тражио да употријеби Републику Српску против некога.
Не траже то ни Америчани сада.
Све то је неоспорна способност овог малог Народа, његовог крвавог Опстанка и његовог жилавог а здравог Национализма.
Има Народа, Нација, који ту способност, природно, не могу да имају.
Као ни Државу.

 

ЗАВРШЕНА ЈЕ
СРПСКА ЕПОХА,
НАЗВАНА
МАТИЦА СРБИЈА

 
Вучић: Све рјеђе се виђам са Додиком.
Васић: Зато што си испао из Српске Борбе.
Плачипиздовњак се жали на ФТВ, муслиманској ТВ у Сарајеву.
Помиње Дејтон.
А за Дејтон се никад није залагао.
Пишао са Шмитом у исту тикву док је Шмит радио на уклањању Предсједника Републике Српске.
Што није подршка Дејтону већ рушење. Рушење и Дејтона и Српске.
Што је најгоре, он, Вучић, не зна за кога је то радио.
Неонацистички Конгломераторијум у Бриселу, нема никакав план за БиХ. А Америка је већ била окренула геостратешки водоток на другу страну.
Остају једино Инглези.
Ну.
Кључна реченица је, Све рјеђе се виђам...
То неоспорно значи да је завршена Српска Епоха, названа Матица Србија.
Вучић је завршио ту Епоху.
Предаја Косова и Метохије, национална је политичка одлука Србије.
Дабоме, може се свако хватати за Вучића. Није Србија, то је Вучић.
Али, то не значи ништа.
Београд, Србија, исто то је урадио са Републиком Српском Крајином.
То је била Крвава Геноцидна Трагедија.
У случају Косова и Метохија, то је било чисто политичко игнорисање убистава, погрома и изгона Срба.
Београдски пристанак.
У Србији, данас, све је мање Срба који знају чињенице о Српским Страдањима изван Србије.
Ради се о периоду уназад једног вријека, најмање.
То незнање ће за деценију или двије, потпуно превладати и нико неће моћи да схвати да изван Србије, Беорада, уопште има Срба.
Већ сада су то Прекодринци.
То значи да се Република Српска све мање може ослонити на Србију.
А све већу улогу ће играти Београд и београдско Вођство Србије.
Какво је искуство, и каква је садашњост, боље да не скицирам шта би то могло да произведе у стварности.
Република Српска је у позицији да сарађује са сваким Вођством Србије. И да, због тога, има посљедице.
Република Српска не може да прекине сарадњу.
Али мора да промијени српску стратешку оријентацију.
Као што је, у овом времену, почела да чини.
Република Српска је у стању непрестане борбе за Самосталност у оквиру дејтонске БиХ а све више мора да води рачуна и о Самосталности у односу на Београд.
Одласком Вучића са мјеста Предсједника Србије, неће нестати Вучићева Србија.
На Вучића ће играти они који су га и инсталирали.
То није ни Брисел, ни Америка.
Он ће и даље да се бори против Срба и против Русије, а сада и против Америке.
Главни циљ му остаје - Девастација Србије.
Шешељеви Радикали су обавили претходну фазу -Девастацију Српства.
Српска мора да се прилагоди томе.
Да окупи националну и државну Интелектуалику и политичку Практику.
Наступа озбиљно вријеме за Републику Српску.
 

 

ЗА 20 ГОДИНА,
ОПОЗИЦИОНАРСТВО
СРПСКЕ НИЈЕ
ИСКЛЕСАЛО НИ ЈЕДНОГ
НОВИНАРА НИ ПОЛИТИЧАРА

 
Сав тај Булументаријум, аморфни конгломерат, скрпљен збрдаздола, по мерајама, са зечијих јебалишта, нарциосидних параинтелектуалних кружока, држачи отвореног џепа и чмара, истовремено, само је константно присутан дозоријентисани амалгам, неспособан да оствари било који циљ и да створи било којег правог Актера Јавности и Политике.
Када бих имао енергију за листање старих Новина и старог Интернета, списак насталих, таворећих и пропалих опозиционих Новинара и Политичара, био би дугачак и тужан.
Као и њихове судбине.
Зашто везујем опозиционе Новинаре и опозиционе Политичаре.
Сисе их везује, не везујем ја.
Они се рађају у истом инкубатору.
Западни Окупатори овдје, машући лепезама Реформи, Слободе, Права, Демократије, Сви могу бити Свеци... омогућили су несхватљиву либерализацију Јавности, Новинарства, сада Медија и Политике.
Данас, можеш да будеш шта хоћеш.
Најтеже је бити Курва.
Ту се још држе неки критеријуми.
Данас се постаје познат неким искоком у Јавност.
Нико не постаје познат неким Дјелом.
То привлачи неспособне ко Мед Међеде.
За ове двије деценије, које детаљно пратим, што из дужности, што из болести, не могу да детектујем никога које из Опозиционих Медија, постао Новинарчина, Новинар, Водитељ, барем.
Или да је постао Политичар, да има Странку, да је пресудан у формирању нечега или да може да буде дио Власти.
Не рачунам Манипулације у Бањалуци.
Сви су пропали и нестали, тихо отишли у непознато, одакле су и дошли.
Ниједну Реченицу нису оставили за собом.
Када би се на столњак ставиле њихове судбине, био би то, углавном јад и чемер.
Не рачунам оне који се олоповили.
Запад, који прави Топле Леје за такве Блеје, и не жели да од њих неко постане Новинар или Политичар.
Они требају ту само да учествују, да деструишу, да обмањују.
Опозициони Политичари, који желе нешто да створе, да граде пут и успон, морају да имају Национални Политички Програм.
Без тог Програма, никада ништа не могу учинити.
Без тога су Црвица која ни Рупу не може да пробуши, за Шарку.
А Медији, они су безнадежни. За Медије, Новинарство, треба шире и веће знање него што треба Политичарима.

 
100.000 ЊИХ,
ОДРЕКЛО СЕ
ДРЖАВЉАНСТВА „БиХ“.
НИЈЕ НИ ЧУДО.
А МАЛО ЈЕ.

 
Од 96е до прошле године, 102.000 Грађана „БиХ“, одрекло се Држављанства те лијепе, гиздаве, смрдљиве, Унитарије.
Не знам вјерски састав али могу да претпоставим.
Када се додају они који су на почетку и током Рата, отишли, без остављања Држављанства, то је огроман број.
Ту је највише муслимана.
Попис Становништва, мимо свих међународних стандарда, и Бирачки Списак, мимо сваког стварног стања, гори су од списка укопаних у Поточарима, не одржавају стварно стање Босне и Херцеговине.
Мало се муслимана одрекло Држављанства „БиХ“.
▪ „БиХ“ није Држава.
Ни унутра ни вани.
Она је само на Списку Уједињених Нација и Википедије.
▪ Мало ко се у Рату борио за БиХ. И за овакву БиХ.
▪ Једино су Срби имали јасан војни циљ. Борили су се за Републику Српску, њен и свој Опстанак.
-----
Хрвати су се борили за Шаховницу на Дрини.
Био је то превелик залогај старих Нациста.
Јер су у својој утроби имали Републику Српску Крајину и Србе.
Они су за рачун ШНД, Шаховнице на Дрини, нове НДХ, сурађивали са муслиманима док су их ови истребљивали.
Маестрално.
Хрвати БиХ, одрекли се се и оног што су формирали, да би се у Миру наставили борити, са муслиманима, против Срба. А они им учмарили Комшића. Брена је Брена али ћетир пута је ћетир пута.
Катастрофално.
Муслимани су се борили за муслиманску Босну, не БиХ. За Исламску Републику Алије Изетбеговића.
Запад је то толерисао јер је против Срба које је требало очистити одасвуд, осим Шумадије. То је још у циљу.
Муслимани се нису борили да у Босни буду Срби и Хрвати.
Они су жртвовани у лажној нереалној борби.
Њихово разочарање је највеће, веће и од њиховог нереалног, неполитичког и ненанционалног положаја током дужег времена на овим просторима.
То незадовољство данас кључа у Федерацији.
На површини Јавности и Медија, не појављује се .
Али, драстично снижавање критеријума и квалитета у Политици, у Сарајеву, и у свим другим сферама, јасно говори о томе.
То муслимана, међу сто двије хиљаде оддржављених, мали је показатељ судбине која чека овдашњи муслиммански Живаљ.
Зато је Српска на Коњу.

 

ЗАЈЕДНИЧКЕ
И НАМЕТНУТЕ
ИНСТИТУЦИЈЕ „БиХ“
СПАДАЈУ СА ШИНА

 
Босна и Херцеговина је, коначно, пред пропашћу.
Дуго је и трајала а није постојала.
Почетна погубна грешка, била је приморавање Републике Српске да остане у „БиХ“. Намјера Запада је била јасна. Учиниће да ископни, ријешити се Срба и са ових простора као из Хрватске, а неће ојачати Србију припајањем Републике Српске.
Запад се увијек зајебе.
Али је тешко проћи тај пут и дочекати.
У сврху уништења Српске и Срба, текла су два процеса.
Заједничке Институције „БиХ“, оне дејтонске, проглашаве су државним.
А наметнуте, неуставне и недејтонске, множиле су се и узимале и већа права и надлежности од оних које би имале да су уставне, да их има у Уставу БиХ.
И оне су проглашаване државним.
У Сарајеву су толико извикивали о томе да се чинило да је БиХ Држава Државних Институција.
„БиХ“ није Држава.
Нема Владу, нема Парламент, има Трочлано Предсједништво које је Извршни Орган али је огроман дио тих послова, па и спољна политика, отето и пребачено муслиманима и Савјету Министара.
▪ Пропала је БХТ, наметнута неуставна институција која је требала да буде „државна телевизија“
▪ Пропало је Предсједништво БиХ, у суштини, ничему не служи у смислу уставне заједнице два Ентитета
▪ Пропао је Уставни Суд јер је муслиманизована „држава“ од њега начинила Устав
▪ Пропао је Савјет Министара, вјештачки надувана скупина министарстава без уставних надлежности...
Фадил Тоскић, Мало помало, и све је пропало.
Чојек им лијепо казо, још прије Рата.
Данас, Уставни Суд БиХ, који нема Судија Срба у свом саставу, одлучује о Влади Републике Српске које нема.
Одлучује о „уставности“ Владе Републике Српске. Што није надлежност Уставног Суда БиХ.
Република Српска је на најфилигранскији и најокрутнији начин понизила Уставни Суд БиХ.
Република Српска треба да настави тим путем.
Да обесмишљава и избацује из Колосијека институције које су унитаризоване а уставне су, и оне које су наметнуте као унитаристичке гиљотине а неуставне су.
То је, можда, спор и дуг процес, али немамо, засад, другог пута.
Тај је најефикаснији.
 
 
 

 

ЦИК „БиХ“,
ЦЕНТРАЛНИ
ИЗБОРНИ КОМИТЕТ

 
Ко да је Хасан Грабчановић, Предсједник Централне Изборне Комисије.
Стигла је Наредба, Демократски Ортодоксни Комунисти, некад су користили израз Смјерница, да се поново броје гласови на неким Бирачким Мјестима нелегалних, насилних, превремених Предсједничких Избора. По службеној дужности.
На тим  Изборима ЦИК „БиХ“ је постављао Предсједнике Бирачких Одбора.
Неразумљиво је откуд, онда, толико неправилности.
Бирачки Списак, такође није креација Републике Српске.
Он потиче од Пописа Становништва.
А у Попис се уврштава и мрака и сврака како би се показало да „БиХ“ припада муслиманима и да је то у ствари Босна.
Та разлика између стварности и Пописа, није у оквиру толеранције.
На Списку и на Лицу, што би рекла ЈНА, ко небо је и земља.
Само из тога проистиче да Изборе није могуће организовати а да буду регуларни.
Једна нерегуларност у Бирачком Списку, отвара стотину других.
Изборе не може да организује неко у Стамболу.
Изборе, увијек, организује онај ко има Власт.
Сарајево, ЦИК, нема Власт у Републици Српској.
То су Избори које организује Окупатор.
Који нема Окупационе Снаге на привремено заузетој територији.
Република Српска, након Избора ове године, треба да услови формирање Власти расподјелом Избора на Федерацију и Републику Српску.
А Хрвати, расподјелом Избора на Кантоне.
Иначе ће се Изборни Терор наставити, све док у Релублици Срској не буде уништена свака воља Бирача, свака нормална Странка а на дужности Предсједника Бивше Српске и Министарског Колегијума Ентитета, не буду изабрани Ђуро Спржо и Мехко Дркић.

 

У ЕВРОПИ,
РУШИ СЕ СВЕ,
ОКРЕНИМО СЕ КИНИ

 
Када је Први Кинески Цар, Ћин Ши Хуанг, објединио Кину, покоривши разне покрајине и Владаре, учинио је то да би то велико Подручје и Становништво опстало.
Чак и опште образовање мало говори о томе колико је Кина нападана и освајана у својој Историји.
И велики Кинески Зид је настао због Опстанка.
Кина је опстала.
Јер није вјештачка лего творевина из негог другог интереса.
НАТО и ЕУ су управо то.
И када су настајали и учвршћивали се, нико није знао у чијем је то интересу.
Сада, када је Трамп, наизглед Неартикуларац, кренуо да заокружују Америчку Трећину Свијета, и да понижава оне Аналфабете Аматере, типа Каја и Руте, постало је јасно да се изгубио интерес који је држао ЕУ и НАТО.
Неће ЕУНАТО сутра ујутро да закључа врата.
Тај процес ће трајати.
Ну.
ЕУ, врло брзо неће моћи ништа да производи што би могло да парира кинеској производњи.
То како је Кина, преко ноћи прекрижили Нвидију и Америку, треба да натјера сваку велику и малу Државу, да се замисли.
Када смо, као Делегација Владе Републике Српске, 99е, боравили у Кини, примили су нас као да смо Држава спрам ње. Предсједник њихове највеће саобраћајне инфраструктурне градитељске компаније, долетио је преко свијета, да се сретне са нама.
Без обзира што Кина тада није могла да има било какав интерес.
Кина је, послије, почела да добија послове у Републици Српској. И данас гради.
То је огроман скок за Републику Српску.
Кина не сарађује са Српском због Територије.
ЕУ наређује, даје и средства. Али, зато што јој треба Територија и Аутопутеви за транспорт у Рату са Русијом.
Кина не наређује.
Све што ЕУ даје, иста је технологија као и што је давао Усаид.
Техологија Деструкције.
Република Српска и цијело ово подручје, треба да се окрену Кини, као Држави, и да развија сарадњу.
Кини ће требати нека врста производње овдје, дистрибутивни пунктови, сједишта.
Треба бити брз.
Вријеме је на страни Кине. Није на страни ЕУ и НАТО.
Република Српска се добро позиционирала.
Русија, Израел, Кина.
И у Израел смо ишли, за те прве Додикове Владе.
Касније је дошло до спреге и са Русијом.
То је Капитал Будућности који Српска мора да чува и умножава.