РЕПУБЛИКА СРПСКА
И СВИЈЕСТ О ДРЖАВИ
 

Срби, генерално и одавно, немају Свијест о Држави.
То је Србију коштало данашњег положаја и позиције.
То је, јер се нисмо могли ослонити на Србију, срећа да нисмо, прошли би као Република Српска Крајина, довело до стварања Републике Српске, грчевите и крваве борбе Срба за њен Опстанак и тродеценијске унитаристичке и западне неонацистичке тортуре над њом.
То је, у Србији, довело до лаког и безболног губитка, одустајања од Косова и Метохије.
Срби више воле да су са неким у Држави, него сами.
Више воле да су у туђој Држави.
Данас је то преведено у Синтагму губитка Суверенитета: ЕУ нема алтернативу.
Република Српска ће расти, њен значај и Опстанак ће бити важнији, сразмјерно слабљењу Србије.
Срби овдје, мали српски колективитет, преживили су свакојака Времена Истребљења и неће напустити ову земљу.
Ако не могу да преживе, остаће у Крви.
Дејтонски Споразум је верификовао Државу Републику Српску. Потврдио њен Опстанак. Смјестио је у Дејтонски Споразум и његов Устав БиХ.
Коликогод је Српска скрнављена и ниподаштавана, понижавана и непризната, њено мјесту у Дејтонском Споразуму и Уставу БиХ, неокрњено је.
Зато Сарајмуслимани Унитаристи, непрестано истичу ентитет, мањи беха ентитет, ерес... зато насрћу на Државну Имовину која не постоји... њихов циљ је поништење Државе Српске.
Ну.
У Уставу БиХ стоји синтагма Држављанство Републике Српске.
Само Државе имају Држављанство.
Некидан су, за дан Сјећања у Доњој Градини, била Дјеца, Ученици из свих Школа Републике Српске.
То је капиталан допринос Свијести Опстанка.
На тај начин се, код Дјеце, али и код одраслих а несвјесних, мора развијати Свијест Државе Српске.
Невезано за европске токове удара на Државе или на појаве Суверенизма, Република Српска мора опстати као Држава јер ће једино тако Срби опстати овдје.
За то је неопходна Свијест о Држави, Свијест Државе.