СРПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА.
ЗАКЉУЧНО, НИЈЕ ТО
СПОРТ ЗА СРБЕ
 

Четврти дио. Закључци.

Срби, како су постали неуспјешни, нежељни и равнодушни у погледу Опстанка, такви су у свему другом.
Па и у Политичкој Артикулацији.
У Политичком организовању.
У Страначком Мозаику.
У схватању Политичке Странке као главног артефакта лажне, наметнуте и западне Демократије и фингираног Вишестраначја.
Једноставно је.
Без Велике Националне Политичке Странке, не можеш да се бориш на том вишестраначком вршају.
Жеља за Опстанком, остала је још само на подручју Републике Српске.
Зато Република Српска има, коликотолико, квалитетну Политичку Сцену. Са јаком Влашћу и јаком Опозицијом.
Шта је на ствари.
▪ Срби не воле одговорност за себе.
То је историјско насљеђе и вишевјековна дресура.
Нацицонална Политичка Странка захтијева велику одговорност. Она  мора да се гради као Национално Добро а не као мандатни манипулатив.
▪ Срби немају Политичких Идеја.
Без тога нема Странке.
Они су своје Политичке идеје сахранили када су допустили Краљевину СХС. Све остало су биле законите, сљедствене посљедице. Које су Срби равнодушно посматрали. Или чинили против себе што више могу.
▪ Како Срби немају Политичких Идеја, мора се анализирати на Опозицији. Власт није добар узорак јер власт мора да се бави практичним слаломом између реалности и програма, између могућности и способности.
 Опозиција нема та оптерећења и може да има чисте Политичке Идеје.
Српска Опозиција, уопште, сада нема ни курчић од Политичке Идеје.
▪ Србима се лако подвали стара Политичка Идеја.
Српски Радикали. Напредњаци. Социјалдемократи из Цека. Либерали.
▪ Срби лакше подносе благу тоталитуру, диктатуру, намете и дисциплину. Теже им је да се сами ангажују за НДД Сферу.
Па, тако, и за Политичку Странку.
Лакше је да сви иду у СКЈ, него да се сами брину о свом Политичком и Националном Интересу.
▪ Политички Лидери то користе.
Они лако потчине Странку, коликогод је велика или вјештачки велика.
Срби служе Лидеру као некад Турцима.
Тако је Тито успио код Срба.
Причати о томе како су Срби вољели неког Хрвата, да је Тито Хрват, неразумљиво је за Србе.
Јер, они себе не гледају као Србе.
Гледају да мало служе а више зајебу.
▪ Срби ће увијек зајебавати, подјебавати, непоштовати, поткрадати, издавати, лагати... и Порезника и Попа и Жандара и Лидера и Државу.
Све су то за њих Турци.
▪ СКЈ је успио више од Турака, за добробит Срба, односно свих Наших Народа и Народности, јер је био присутнији међу њима, јер их је увукао у своје Организације, јер није ишао само Турским Друмовима.
▪ Данас, више, нема услова за СКЈ.
Треба засукати рукаве и ногавице.
▪ Чим је СКЈ атрофирао, нестало је било какве могућности за Политичку Артикулацију код Срба.
▪ Срби морају да се тргну.
Без велике Националне Политичке Странке, неће опстати.
На политичком тржишту не може Тезгу да има Црква, Спорт, Култура, Вођа... мораш да имаш складиште иза себе. Присталице, Чланове, Бираче, Подржаваоце... да би продао једну Нацицоналну Воћку а купио двије.
Ако то немаш, улазиш у ћумезе и ћенифе нагодби. Гдје све зависи од једног човјека. Најчешће Будале или Болесника.
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

СРПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА.
ЦРНИ СРБИ И
СВИЈЕТЛИ НЕГРО.

 
Трећи дио. Црна Гора.
Црна Гора је дио Сфрјишта гдје су Препаковани Комунисти нанијели највише штете Српству.
Цијело то вријеме, на различитом мјесту, практично је на власти Мило Ђукановић.
Један од најизврснијих Болесника Власти.
У филигранској игри останка на Власти и против Српства, користио је Запад а и Запад је користио њега.
Противсрпство је почело много раније, није са Милом. Али је са Милом финиширано.
Превише дуго се инсистирало на Црногорцима као саставном  дијелу Братства и Јединства а не саставном дијелу Срба.
И, то је уродило плодом.
На другим мјестима, Препаковани Комунисти су, такође, имали успјеха.
У Загребу. У Сарајеву. У Београду.
Али су увијек узасе имали главне извођаче.
Тек су Слобини имали равноправне домаће подизвођаче.
Само у Бањалуци нису. Јер их није ни било.
Огранак Слобиних Социјалиста био је преслаб за СДС, а послије и за СНСД.
Препаковани Комунисти су опасни, јер знају како се обавља Власт а воле да имају Тита 376.0. Што се калеми на српску особину љубави према Вођи. Који је го док су они слијепи.
И Мило Ђукановић је једна врста Тита.
Остатак црногорске Политичке Артикулације, све донедавно, био је небитан.
А онда се показало да је и даље небитан.
Састоји се од Туцаника под утицајем Београда, од прије Вучића.
И од мјешавине разнородних адитива, од шиптарских, муслиманских, грађанских, ненанционалних и луткарских, од којих је створено неколико групација, које су се, са овима са туцаника, удружиле и кобива побиједиле Ђукановића.
Нису побиједили на основу дјеловања и ефеката на Политилчкој Сцени.
Већ на основу ангажмана Цркве. Вјерника.
То јесте дало политичке ефекте.
Ну. Не може да их одржи.
Зато се Милови враћају у Скупштину а Медојевић најављује Протесте.
Протести су, дакле, постали једини облик Политичког Рада.
У цијелом том Мозаику, Српство, Српска Национална Политика, у Црној Гори највећи је губитник.
Националну позицију може да одржи само Политичка Артикулација са јаким Вођом, Државником. Не може Властодржац нити може Црква.
Ситуација у Црној Гори, вратиће воду на Милов Млин.
Српство је трајно изгубило.
Политичка Сцена је трајно девастирана.
А путем Мила кренуће и Аца и Миле.
Свако својом пругом.
А увијек је, негдје на почетку, недостатак озбиљне Политичке Странке и на основу ње, озбиљне Политичке Сцене, артикулације и мозаика.
 

 

СРПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА.
СРБИЈА, ПРИМИТИВАН ПИНК,
НЕАРТИКУЛИСАН РАДИКАЛ
И НЕЗАИНТЕРЕСОВАН СИСОЈЕ.

 
Други дио. Србија.
Од почетка Другог Свјетског Рата, Србија је без Политичких Странака.
Комунистичка Партија то није била.
Након Расада СФРЈ, Слобина Партија то није била.
Шешељеви Радикали, у вријеме највеће снаге, то нису били.
То је била хистериозна инструментализована маса без квалитета и трајања, срачуната да облати Србе. И доведе до овога данас, када свака шуша запишава Србе Геноцидима.
На крају, од ње, Шешељевих Радикала, није остало ништа.
Па се ништа није могло ни прелити у Српски Народни Савез.
Српски Напредна Странка такође није Политичка Странка.
То је Инструментаријум у коме је Вучић и хирург и инструментарка.
Он и анестезира масовне пацијенте.
Дачићеви Социјалисти су нека врста сентименталне и носталгичне троске која у овом времену не види довљно диктата и ортодксије па по навици гласају за себе.
Какво стање у Србији је, говори само чињеница да и Вулин има Странку.
Сунце Ти Јебем Жежено.
А какав је квалитет Странака које се појаве, доказује Демократска Странка.
Вучић је Трнокоп Запада.
Њему, као таквом, не треба Странка.
Он није способан да је начини и гради, да је одржава и стабилизује.
За послове са Србијом, које је преузео, Вучићу је сувишна Странка.
Вучићу је потребнији Пинк него Странка. Несрећа Србије, у томе је што је и Сисоју, Бирачима, Народу, потребнији Пинк него Велика Национална Странка.
Вучић је Тоталитарист.
И није он проблем Србије.
Проблем је Србија којој не треба Политичка Артикулација.
Политичка Артикулација јој не треба зато што Србија није национално и државно зрела.
Да јесте била национално и државно зрела и да је имала предиспозиције за Политичку Артикулацију, не би се Срби онако пребијали од немила до недрага, у Распаду СФРЈ.
Република Српска је необјашњив технолошки феномен у Српској Политичкој Свијести. У Српској Националној Свијести.
Тај Национализам и Државност, угрубо, посљедица су непрестане борбе за Опстанак и дугог поробљавања и истребљења.
Та особина Сисојске Србије, погубна је и код других малих странака и покушаја.
У Србији нико неће да гради Политичку Странку Преко Целе Србије.
Сви мисле да ће Власт сама да падне у крило.
Зато, данас, на Политичкој Сцени Србије, поред Вучићевог Инструментаријума, имамо
▪ Социјалистичку Служинчад
▪ Вулиновце Будибогснамице
▪ Ђиласовце Тице Препелице
▪ Јеремије Багеристе
▪ Ринфузу.
Дјеловање те Политичке Сцене, примјерено је посљедној ставци.
Ђилас је умишљени Вођа Опозииције и у том својству најмање дјелује и искаче. Тако да нико жив не зна за шта је и против чега је.
Зато Мариника скаче у очи ко да је Стршљен са генетском маном.
И једно и друго, ради, у ствари, за Вучића.
То што Мариника скакуће по Србији ко мало мајмунче, то Вучић, ујутро, сапере једном цистерном.
Социјалисти Дачића увијек ће бити ту и њима је зато, најбоље да не таласају, што и чине.
Јеремићеви се појављују као Ускоци из шипражја.
Вук је најагилнији и он пријети хапшењима, осветом и рушењем Пинка.
Чиме, такође ради за Вучића.
Сисоје највише воли Статус Кво. А нико не воли рушења и хапшења и никад неће гласати за тако нешто. Не само у Србији.
Остали од оних који нису Вучићеви и западни, непрестано објашњавају шта је на ствари у стилу Види ово, види оно.
У суштини, врло мало је оних који нису Вучићеви или западни.
Јер. И Вучић је западни. Чистокрвно.
Како ће се ствар даље одвијати.
Све што постоји од Странака и Странчица, осим СНС, атрофираће, чауриће се, копнити. И зависиће само од мрвица Власти или од Зоби Запада.
СНС ће и даље да буде Инструментаријум.
Ана Брнабић, страначки повјереник за Београд.
То је феноменално јебавање политичких Срба у мозак. Али и Срба уопште.
Нова, квалитетна, српска, модерна, Странка, у Србији се не може појавити.
Велику Националну Странку нико више не може начинити.
Како ће се то одразити на Србију.
Катастрофално.
Као Њемачке Поплаве које трају неколико деценија.
Србија ће се потпуно опустошити.
Људи ће умирати срећни јер је БДП најбољи у Европи. Чим је Вучић тако рекао.
Србија ће остати без Косова, уз свој пристанак.
То значи да ће остати и без Војводине.
И да је Република Српска у великој опасности.
Вучић ће владати цијело то вријеме.
Дуже од Мила Ђукановића.
Новак ће завршити каријеру.
Али неће бити селектор Девис Куп Репрезентације.
Биће Вучић.
 
 

 

СРПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА.
РЕПУБЛИКА СРПСКА,
НАЈСТАБИЛНИЈА
И НАЈУГРОЖЕНИЈА.

 

Први дио. Република Српска.

Скоро ништа заједничко нема, у погледу структуре и потенцијала Политичке Сцене, у Републици Српској, Србији и Црној Гори.

Осим што је Српство у опасности.

Уз парадокс да је тамо гдје је најстабилније, у Српској, и у највећој је опасности.

Та чињеница одређује и квалитет Политичке Сцене.

Која, некад продукује стање Српства, некад је продукт стања Српства.

У Републици Српској, послије рата, Политичка Сцена се развијала релативно класично.

Након немогућности, и нежеље, да аморфни и конгломератни Есдеес прерасте у Странку, појавили су се класични Страначки Играчи.

Београд је форсирао Социјалисте. Инглези су форсирали Педепе.

У тој неповољној сцени, појавио се СНСД. Који, тада, и са стране гледано, није имао никакве шансе.

Ну. Обзиром да Бирачи увијек виде боље, СНСД је, дугорочно имао највеће шансе. И искористио их. Социјалисти и Иванић, већ су тада били изанђали Играчи.

Београд је, у међувремену изгубио полет а Запад је наставио са подршком Педепеу, привукавши и Есдеес.

Тиме је запечатио њихову судбину.

Београд се појавом Шизоја, тргнуо.

Шизоје је схватио да му Српска и манипулација над њом, може помоћи око Издаје и Предаје Косова.

Треба знати да му највећи дио памети, наредби и сугестија даје Запад. Вучић је елементарно глуп за креацију највећег дијела послова које ради. Зато ће дуго да траје.

Стога ће он бити добар са Додиком а иза леђа подржавати Расуту Опозицију.

Ту исту подршку, далеко успјешније, даваће Запад, чекајући прилику да им, Опозицији, манипулацијом дода оно што сами никад не могу достићи.

Шта, дакле имамо на Полиитичкој Сцени Републике Српске.

▪ СНСД – Странку која је дуго на власти и под влашћу Додика. Ти мандати су учинили да је Странка олињала. Њена мускулатура атрофира јер се мишићи користе само за један спорт, за Власт.

Дошла је у стање да кад треба да каже Хоп, каже Цуп.

Анализатори Запада то знају. И чекају.

СНСД, одавно од времена када је дошао на 120, 130 хиљада Чланова, окупља побјеглице, властољупце, ситнишићарџије, искориснике и лажне Чланове.

▪ ПДП - класични Играч Лажне Демократије. Та странка је ограниченог капацитета, по својој структури и некој „идеолошкој“ линији, али и по томе што Запад не дозвољава раст јер зна да велики број Бирача допринесе томе да се Странка отме.

Стога Педепе, углавном прикупља болесне будале, аналфабете, нудигузе и самонагузнике. Паметне и образоване, одавно је почео да одбацује. И сада, ако се неко такав појави, иде одмах.

▪ СДС – Артефакт српске трагедије у којој се свака добра шанса пропусти.

Данас је то Странка која влада Теслићем. Зато што је Додик експериментисао и изгубио.

Мирко Шаровић је наслиједио Пробосанца Босића и постао Потурица Шаровић.

▪ Остало су београдски и западни манипулативи.

Уз СНСД дјелују још двије Странке које се ту ћућуре ради Власти. Пошто је сав Нови СНСД такав, то није нека мањкавост.

*

Шта се може очекивати.

Ништа.

Пад СНСД којег сви чекају.

Што дуже чекају, више га, у погледу Власти, учевршћују.

Што се више СНСД учвршћује на Власти, мање је Политичка Странка.

То га неоспорно води путем Мила Ђукановића.

Нико га не воли а нико му не може ништа.

То је погубно по Републику Српску.

Републици Српској треба јака Национална Политичка Сцена.

Она, онда, обезбјеђује јаку и стабилну Републику Српску.

Јака Власт не може да омогући јаку Националну Политичку Сцену.

У овој ситуацију није могуће да се појави нова Национална Странка. Странка Рационалног Национализма. Странка Државности Српске. Странка Самосталности Српске.

Јер је спектар покривен и заузет. И потрошен.

СДС и ПДП не могу да се трансформишу у Националну Странку. Кад је Странка на силазној путањи, као што су њих двије, то је идентично дебелом Гологузу који је кренуо низ Боб Стазу.

За појаву Нове Националне Странке, треба шира група младих Националиста, али не премладих, образованих, енергичних, који су спремни лични живот и лични успјех жртвовати за Странку и Републику Српску.

Након десет година, уз повољну околну ситуацију и неку врсту прелома у Колективној Свијесту, могу убрати значајне плодове.

Да ли је све то реално.

Дабоме да није.

СНСД се одвојио од Бирача и од Младих Људи.

СНСД не разумије да Власт не може сама себи да даје подршку.

То мора да чини Странка.

Странка је Организам, на коме је Власт израслина.

Странка не може да буде подсукња Власти.

Зато ће Запад и Београд, да на Политичкој Сцени Српске, множе Празне Људе. Лажне Људе. И празне Мале Странке.

Запад не воли ништа јако и велико, само конгломератно, калибрисано, хомогенизовано.

У тренутку када тај агрегат превагне у збировима, СНСД ће се предати брез борбе.

Република Српска не може да зависи од СНСД-а.

Још мање од Коалиције СДС – ПДП.

Република Српска мора да зависи од јаке Нацицоналне Политичке Сцене.

Једино са њом може имати дугорочну стабилност.

 

 

 

ИНСТИТУЦИЈЕ БиХ
СЛУЖЕ САМО САРАЈЕВУ,
СРБИ И ХРВАТИ МОРАЈУ
ДА ПОКРЕНУ СИСТЕМАТСКО
БЛОКИРАЊЕ И ПАРАЛИЗУ

 
Тежња за Унитаризацијом из Сарајева, претворила се у најобичнији ћаршијски и сокачки Волунтаризам Бошњака.
Којег подржава Америчка Амбасада и још четири Нануладе.
Клепећу нанулама.
Десет надлежности Институција БиХ, више нико од Политичара, било ког дијела Троношца, нема у свом политичком рјечнику.
А деведесетдевет процената не знају о чему се ради.
У таквој ситуацији, Сарјевским Унитаристима не треба Устав, одавно га се не држе, не треба Високи Представник да ниско намеће Законе и друге Акте Цјепала.
Не треба Парламент, Савјет  Министара, Предсједништво БиХ.
Да треба Предсједништво БиХ, не би у њега инсталирали Џаферовића, апсолутног аналфабету, незрелог и за један Педепе. Не би инсталирали Комшића, који је усрао и ШИС и сада срамоти себе и све око себе.
Најновији Случај Осмице, разоктрио је све.
Такозване Заједничке Институције су бесмислене и контрапродуктивне.
Настрану то што су неуставне.
Ангажовање Срба и Хрвата у тим Институцијама, доприноси рушењу Устава.
На којем почивају Срби, Српска и Хрвати.
Уништавају се српски и хрватски кадрови.
Шта Србин и Хрват може да буде и да ради, у нечему што води Осмица.
Ангажман у таквим институцијама доводи до атрофије српских и хрватских Институција. До атрофије институција Републике Српске.
Дакле. Срби и Хрвати морају промијенити свој однос према Заједничким Институцијама.
▪ Да почну да их означавају као Сарајевске Институције.
▪ Да заврну све финансијске токове у смислу повећања ставки и давања.
▪ Да примијене све уставне, законске, статутарне и пословничке механизме блокада.
▪ Да припреме план проглашења тих Институција ненадлежним. На територији или над узурпираним подручјима.
*
Наставак самозаваравања, Промјене Изборног Закона, најбољи кадрови у Заједничке Институције, Еурокооперативност, Западњаштво... претвориће БиХ у Сокак а Србе и Хрвате у Сиротињу Рају.