СРБИ СУ ПРИСИЛНО

ЗААВЛИЈАНИ

ДА ЖИВЕ СА

БОСНОРИЋИМА

То није зарад никаквог заједништва, европејства и трипутмулти, зарад градње просперитетне европске Земље, зарад чланства у Европској Унији.

То је искључиво за то да се Србе и Српску, лакше уништи.

Или девастацијом Дејтона и множењем Иванића и Комшића, или, у неком будућем рату, кад крену да се свете за Злочине, па пруже повод за војну акцију чишћења територије.

Насер Орић, који је командовао јединицом гдје су истребљивани Цивили Подриња, сваке године се ослобађа било какве кривице.

Треба му дати Орден Ослобођења. И ослободити га и сљдеће године. И оне тамо.

А Биљана Плавшић је осуђена у Хагу, иако јој Караџић није дао да присуствује било каквом озбиљном састанку, већ је маршко да се бави прикупљањем Хуманитарне Помоћи.

Каква ј улога Насера Орића била у том подручју ратовања Срба и муслимана.

Није била војна.

Ништа војно нису постигли. Највећи војни домет је то што су УН прогласиле Сребреницу Заштићеном Зоном и тако трајно помагали муслиманским јединицама.

Као да су је спремали за масовна стријељања заробљника, на крају Рата.

А Орић и друге Хорде су убијале Српску Сротињу по селима.

Што значи да је Орић, и остали, играо улогу Масовног Убиства Српског Свата.

Улогу Провокатора Срба, како би их се намамило на какву самоубилачку акцију и избило на границу са Србијом. У једној дужој линији.

У неком будућем Рату за то ће послужити рејон Сапне и Горажда, јер су довољно близу Дрини Граници.

За такву улогу Орићеви налогодавци га сада награђују.

Његов налогодавац није био Алија Изетбеговић. Већ онај ко му је на вријеме сигнализирао да напусти Сребреницу.

Његови налогодавци су Тајне Службе.

Од којих је, веома лако могуће, и једна српска.

Стога је Ослобађање Орића, дио комплетног Антисрпског Пројекта Сребреница.

Срби и Српска, док су принуђени да буду заавлијани са својим џелатима, морају да буду сваког дана на опрезу.

И да не улазе ниушта заједничко.

Па ни у Европску Унију, кад би којим чаробним могеринчићем, сутра то било омогућено.

Одлобађање Орића јесте Порука Србима, да са њима још није завршено.

ГЕНОЦИД У СРЕБРЕНИЦИ,

НОВИ УСЛОВ СРБИЈИ

Ако је био Геноцид у Сребреници, онда је Сребреница већа од Јерменије.

Али. Иако није било Геноцида у Сребреници, он ће се показати моћнијим од сваког великог освајача у Историји.

Геноцид у Сребреници ће, на крају, завршити као Геноцид над Србима.

Посланици Европског Парламента усвојили су некакву Резолуцију о напретку Србије према ЕУ.

У њој је уграђен и Амандман неког Словенца, у коме се каже да је Признање Геноцида у Сребреници услов за улазак Србије у ЕУ.

То је, у образложењу, изазвано изјавом Лезбаче да није било Геноцида у Сребреници.

Ну. Иако Резолуције Округлог Парламента ЕУ мало воде пију, Србија би требала да се много замисли.

А и Срби уопште.

Што значи да је смијешно да Политикина порталска вијест не садржи то о услову Геноцида. Колико је и жалосно да сарајевске вјести.ба само то наглашавају.

Треба да се замисли, без обзира што данашњој поставци Власти то није никакав услов.

Та, Вучићева, Власт, већ је обзнанила да не контролише ни педаљ Косова.

Што мени личи на самохвалу.

Вучић ће признати сто туђих Жртава за једну српску.

Али Услов Геноцида говори и о томе да ће се то, једног дана, искористити за нестанак Републике Српске. Што ће Вучићева Србија, која ће живити и послије њега, ако он призна Косово, подржати.

Говори, нажалост, и о томе, на шта, још нажалостније, нико не мисли, да Србију и Српску чека још 1001 Услов до Ноћи Нестанка.

Зато је вријеме да се одустане од Пута Услова.

Српска је учинила један мали корак рекавши Не, Нато Пакту.

Али за даље кораке потребно је Национално Државно Српство.

И овдје и у Србији.

СРЕДЊЕВЈЕКОВНА

ПОЛИТИЧКА

НЕСВЈЕСТИЦА

Осам бошњачких странака је изабрало руководство Представничког Дома Парламента Федерације БиХ. Имали су 51 глас и нису питали СДА и Странке ХНС-а.

Тих Осам Федералних су СДП, ДФ, НС, СББ, ПДА, НБ, А-СДА и НиП.

Нешто познато, нешто непознато.

Али је битно разликовати Побједнике Избора од Скупштинске Већине.

Сви ће они да кажу како је то коначна побједа лијеве и грађанске опције. Како је то први корак уклањања са сцене тврдокорних Националиста.

Ја ћу да кажем да је то комбинација која је уперена против Хрвата у Федерацији.

Мала Платформа.

У Српској, СНСД је изгубио једног Народног Посланика, у односу на 2014у, али медији већ збрајају да Скупштинска Већина, око СНСД-а, броји 56.

Шта се, дакле, догађа на Политичкој Позорници.

Откуд толика ситњарија, толика политичка пиљеж, та страначка головрачад, која се намножи у толикој мјери да може да сачини Већину или да Релативног Побједника претвори у Двотрећинца.

Главни проблем је Политичко Представљање.

Овдје се нема кога представљати у Политичкој Артикулацији, осим Нацију.

То је на својој кожи најбоље осјетио СДС.

Сви остали слојеви друштва не постоје или нису подлога за Политичко Представљање. Борци, Земљорадници, Радници, Средњи Слојеви, Послодавци, Интелигенција... не постоје као друштвена леја. Понеко од њих је, тек Пластеник.

Друштво је аморфна макадамска прекривка, расути терет, сјечка, и као такво, изванредно је погодно за уситњену Политичку Артикулацију.

Којој помаже и општа хистерија против Националних Странака.

Стога су толико на удару СНСД и ХДЗ БиХ.

Политичка артикулацијска пиљеж, настаје, искључиво из два разлога.

Или да грицка друштвени колач, или да обавља посао за Странце Усранце.

Све те Мале Странке немају кога да представљају.

Па представљају саме себе. Као циркусанти, праунуци Моире Оргфеи. Шукалићи и Драшкари.

Стога се окупљају, ко бибчићи на киши, па сачине већину, ако могу, или приђу под крило неком великом.

Игнорисање Националног Слоја, као темеља Политичке Артикулације доводи до чињенице да је СНСД најстабилнија Политика Странка у цијелој БиХиС.

СДА то не може да буде, дијелом због сличних дегенративних процеса као и код СДС-а, а дијелом што муслимани нису Нација. И што их сама СДА претвара у Бошњаке, као инструмент владања Босном и Херцеговином а не у Национални Компакт.

ХДЗ такође има проблем Националне Подлоге.

Добар дио Хрватског Живља разапет је између Вјере, Нације и Комшилука.

А највећи дио гледа у Хрватску као Државу и Нацију док им ово дође као привремено боравиште и нужни смјештај.

Срби Српске су најдаље отишли у Самосталној Националности. Довољно су одмакли од Србије, коју разара Европска Аналфабетска Компромисерија, а довољно су јој близу да други у БиХ могу да демонстирају Лагани Испижђај.

СНСД има обавезу према тој ситуацији.

А не схвата је озбиљно.

Обавезу да своје Странаштво непрестано унапређује и да Национални Интерес Срба Српске до краја и очигледно формулише.

Од ових Кордона Ћоркана, нико не може да има корист.

Па ни они сами.

САРАЈЕВСКА

АНТИСРПСКА

ХИСТЕРИЈА

Кликсови Коментари захватили и Предсједништво Босне и Хереговине.

Турци ће пожељет Иванића али Иванића бити неће.

Шта се одједном догодило, да онако питомо Сарајево, у четири године Потуричарства Савеза За Промјене и Квартета ШМИЦ, постане агресивно и да инспирише пријетње убиством и спаљивањем.

Ништа се није догодило.

Сарајево је увијек такво.

Још од убиства Српског Свата.

Само је у протекле четири године имало Србе Јел Але, Јест Капетане.

Апосолутно је непрекинут и није снижен, континуитет Антисрпске Хистерије, од убиства Српског Свата до ноћног уклањања Заставе Српске у Предсједништву БиХ.

То би свакога озбиљног требало да забрине.

Јер то значи да је Сарајево увијек на корак од Рата.

Само ће, овај пут, нека будала, умјесто за БиХ, жртвовати Мир за Сарајево.

УСТАЈАЛИ

ПРАШЊАВИ

СОКАК,

ПАРАЛЕЛНА ЈЕ

САРАЈБОШЊАЧКА

ДРЖАВА

Два су се љута противника намјерила један надругога.

Сарај Чадор Чаршија, која не зна шта је Држава и чија је свијест о Држави, Систему и Праву, поријеклом из Отоманске Чадорске Империје, и Милорад Додик, Ајнштајн Импровизација а Гатузо Система.

СЧЧ функционише на начин, и једино може да функционише тако, уз обилату подршку Сукњаре из Амамб, да је Држава оно гдје сам ја.

То је балканска примитивизација поставке Држава, то сам ја.

Њих у СЧЧ не занима Ја Диктатура.

Њима је довољно да они наплаћују Иванићев ПДВ, да се буџетирају Заједничке Институције, које су листом њихове, да се даје за Оружане Снаге, које су безвриједне иако троше триста милиона Марака, али служе им као шарено лажно лизало, да кадгод поледају на прашњави или блатњави Сокак, помисле, Ево Наше Државе.

Ми, Босанци, Сокаклије.

На тој Филозофији, изграђен је цијели један Паралелни Свијет.

Паралелни Устав. Непостојећи Државни Органи. Непостојеће Процедуре.

И сав је он смјештен у тај Сарајевски Сокак.

Његова највећа вриједност јесте у томе што се он може користити, мијењати и дограђивати по Сарај Ћеифу.

Тај Паралелни Свијет је досад радио против Бошњачког Народа.

Којег Сарај Чадораши воде у Отоманску завршницу.

Али то нико неће и не може да види.

Сада је у Сокак стигао Додик.

Који не јебе Систем.

Чак и кад је процедуралан.

Ја креирам Дневни Ред.

Ја ћу промијенити и легалне процедуре а камоли нелегалне.

Ти, васићу, стално тражиш чисте моделе.

На помолу је четверогодишњи Велики Сарајски Рат.

Јер. Са Додиком, у Сокак је дошла и његова Моћ.

А и, што је још опасније, његова перцепција о властитој Моћи.

Додик је одмах постигао почетне успјехе.

Довео их је у ситуацију да скачу по сокаку ко џукеле за баченим костима.

При томе, најчешће забораве да на костима уопште нема меса.

Додик ће промијенити или примијенити, Процедуре које буде желио.

При чему и блокаде или игнорисање, треба схватити као његов успјех.

Он ће од тога имати користи, моћничке и изборне, у Републици Српској, прије свега.

Сокак ће имати штете.

Јер је немогуће да се прилагоди изворном Дејтону, уставном мозаику и легалним процедурама.

Иако су у огромној већини, они, у Сарајеву, и цијелом Сокаку, зависе од Додика.

Република Српска ће, дугорочно, имати користи.

Самим огољавањем тог Паралелног Сарај Свијета.

БиХ ће имати непоправљиве шкоде.

Страци Усранци ће имати користи. Продуљава се њихов доброплаћени боравак овдје. У Сокаку. Који је њихов Шанзелизе, Вестминстер, Берлин, Брисел... јер тамо не би имали ни клупу у Паркићу.