2485.
ГУБИТАК
КАЛЦИЈУМА
У СТРАНАЧКОМ
ЗИДУ
 

Позната је историјска синтагма Турски Бетон. Оранија блатњавог пијеска из ријеке и филџан цемента.

Након неког времена, тај бетон почиње убрзано да губи калцијум. Народ каже Руни се.

Јебига.

Свака страначка организација је армирана конструкција преднапрегнутог бетона.

Може да буде и монтажна. То је кад пришарафиш Михајлицу за Дроњка, Дроњка за Цвоњка, Цвоњка за Иванића, Иванића за Брабоњка, Брабоњка за Чавића, Чавића за Босића. Е, та веза држи, УПМ.

У великој, организованој, масовној, странци ПИА, Перманентне Изборне Активности, конструкција је тросегмента. Класиканери. Жене. Млади. У мојој новопронађеној странци, Странци Социјалног Савеза, ССС, извињавам се Сарајеву и Загребу због 3С, биће више сегмената а мање партнера.

Да би конструкција од преднапрегнутог бетона функционисала потребан је калцијум. Калцијум у страначкој организацији су, углавном демократски унутарстраначки избори. На нивоу микроорганизације. На нивоу општинских организација. И на нивоу најважнијих страначкох органа.

Демократија се састоји у присуству максималног броја чланова странке, а најмање свих активних, на свим предизборним, кандидационим и изборним скуповима и тијелима.

Страначка Демократија није баш од велике употребне вриједности. Није могуће за свако божије питање и састанак да се консултује и уважи страначка база од 200.000 чланова.

Али се мора уважити у унутарстраначким изборима. Слободно кандидовање и демократски избори тајним гласањем су предуслов страначке демократије.

У највећем дијелу политичких странака у Републици Српској, и у Насеобини, нарочито у Лагумџистану, не знају о чему причам.

Познато је да ЛСД, Локални Страначки Лидери, који се најчешће понашају као да су под утицајем тог стварног Елесдеа, лако претварају у Локалне Дилере Страначког Пауера, ЛДСП. Они присвајају Моћ Странке и постају њени дилери. Они је распарчавају у кесице и пакетиће, у штрафте, и тако је уновчавају, за лични џеп, постижући много већу цијену од номиналне а, истовремено, обезвређујући укупну страначку робну марку.

Дилер Лидери су нарочито опасни ако их неко устоличи на то мјесто без те Унутарстраначке Изборне Демократије. Они, даље, тај рецепт размножавају до неслућених размјера. Организују изборне конференције са столицама на којима су спискови оних за које треба гласати.

То убија калцијум у странци.

Нарочито је то опасна појава код органиазције жена. Жене су најоданија структура странке. Жене су у страначкој опредијељености не понашају као Курве Мушкарци.

Опасна је то појава и код младих. То је пројект Поквари их на вријеме.

Страначка демократија, нарочито у сегменту избора и кандидовања у организацији, захтихјева ортодоксну дисциплину и процедуралност.

У супротном, евиденција мањка излиста се на изборима.

Дефицит унутарстраначке демократије обавезно је и дефицит страначких гласова.

                `

2484.
БАЛКАНСКИ СУ
КАРАКТЕРИ, ИНАЧЕ,
СТАБИЛНИ КАО
ДВОПИСМЕНЕ
ПЛОЧЕ ВУКОВАРА

 

МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА, 8

 

МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА, 7

2481.
АКО ДОЂЕ,
ДОБРОДОШАО,
АКО НЕ ДОЂЕ,
НИСМО ДОБРОДОШЛИ

 

МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА, 6

2479.
КРЕИРАЊЕ
ПОЛИТИЧКЕ
АТМОСФЕРЕ
 

Простор Бивше Јованке, Бившег Варшавског пакта, и неких Бивших Совјетских Социјалистичких Република, преплављен је инстант политичким вјештинама. Али и економским, медијским и тржишним вјештинама. ФЗЗ. Фант Зачини Запада.

Постоје на стотине књига о томе Како побиједити на изборима. Како бити медиј а бити независан. Како комуницирати. Како покренути бизнис. Како се јебати а да ти не уђе.

Све је то Ентер Литература по приниципу Десет корака до прекрасне гузе.

Избори, било западни, набијени ловом, гламуром и тортуром, било тоталитарни, као и они нормални, средњи, сиротињски, почетнички, у незавршеним друштвима добрих и наивних тржишних и демократских намјера, један су од најкомпликованијих друштвених послова. Привредна реформа је Чкиндим. Само је рат компликованија друштвена појава.

Генерално, могу детаљније објаснити на предавању каквим експертима, за добру лову, о изборима ни учесници не знају ништа. Ни они који побјеђују ни они који губе. И не само овдје у Насеобинама, Бујадиштима, Косовиштима, Каравансарајима и Шимунусташерајима. Генерално значи да постоје изузеци.

Једна од најбитнијих ствари за изборе јесте Општа Друштвена Атмосфера. Њен утицај се може анализирати у складу са мојој тезом да се избори добијају или губе у првој половини мандата. У другој половини могуће су корекције два или три постотка горе или доље. Али то не може да буде пресудно за резултате избора. Осим ако се не ради о већинском изборном систему и двостраначком мозаику у коме су играчи готово изједначени. И осим ако се комплетно страначко руководство не поскида голо и седамдесетдва сата  не онанише на најзначајнијем државном тргу.

ОДА, Општа Друштвена Атмосфера, увијек је и Општа Политичка Атмосфера. Јасно је да је свака економска криза само предворје политичке кризе. Или криза морала. Или криза у здравству.

ОДА је један од оних фактора који дјелују на подсвјесну, ирационалну, компоненту избора. Избори нису ствар чињеница, аргумената и лове. Иначе би на изборима побјеђивали статистички заводи, научни инстититу и веће банке. Као што нису ни ствар асфалтитрања, пошљунчавања и бандерисања. Иначе би побјеђивали власници асфалтних база и странке електродистрибуције.

Како ОДА одређује резултате избора видљиво је тренутно у Хрватској. Десница, Усташија па и Фашизам, који надиру у таласима, креирају такву атмосферу да појединац сваког дана добија поруку да је нормално да побиједи крајња десница. Истовремено, таква атмосфера неће никад створити контраефект у коме ће нарасти љевица, организовати раднике и широке сиромашне слојеве у политичку снагу и зауставити одлив власти и моћи. Десница и крајња десница увијек су акумулатори власти, утицаја и моћи које извлаче из сваког унесрећеног појединца и цијелог друштва. Као Газда Језда паре, ономад.

Подсвијест која прима данашње таласе шимуноћириличног шока пробиће се на изборима као рационална одлука у гласању за десницу пошто је за вријеме љевице дошло до стравичног криминала, ХГК, срамоте пред Еуропом, За Дом Спремни, раста незапослености. Криминал Санадера и братије се заборавља. Бирачи нису вјежбачи памћења.

А и, руку на срце, Љевица, Кукурику, Накукулеле, и јесте одговорна. Надан није почео да краде паре прекјуче ујутро. Нити је однос према ћирлици настао прекјуче увече. Постоје начини како се рјешавају све те ствари, како се припрема јавност за равноправност ћирилице у Вуковару. Иво и Зоки нису се ни по гузици чешали због тога.

ОДА је директно ибацила на површину будалу Шимуна. Који је, онда, даље, постао један од њених генератора.

По томе се види како невидљива синхронизована активност у једном друштву производи видљиве друштвене и политичке силе.

Хрватска није демократска, није неовисна, није еуропска. Она је, једино, управљива земљица.

Што је и општи циљ Великих Кројача.

 

СРБИ У ХРВАТСКОЈ

СПАЛИ КУРЦУ ЗАУШИ:
ГАЛАМИТЕ НА ПЕДЕРЕ,
ЛЕЗБЕ, СРБЕ...

МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА, 5

2476.
ШТА ДАЧИЋ
И КАЧИЋ
ЗНАЈУ О
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
 

Бесмислено је, након осамнаест година, објашњавати шта је Дејтон, шта је значио за БиХ, шта за Републику Српску, шта за Србе. А и, да будем нараван, шта је ко засрао прије, послије и доданданас у вези са Дејтоном. Ко је потезао Криви Марин на Дејтон, у преводу, на Србе. ИТД.

Ивица Дачић, Други Предсједник Владе, има урођену неталентованост код импровизација. То, можда, помаже код Лепе Кетрин, или код Прелепог Вучића. Можда код Грозоморног Тачија. Али. Не помаже код чињеница везаних за Републику Српску.

Дачић је рекао да је Србија ту одиграла улогу. Добро. Јесте. Паљанско Краљевство је дало пуномоћ. Рекао је и да је руководство Српске у почетку било против Дејтона а сада је за Дејтон. Занемарио је да каже да се не ради о истом руководству. За разлику од Србије, у Српској се руководство променило наглавачке. Есенесде је у свом почетном програму написао да се БиХ темељи на Дејтону и на два ентитета и три уставна народа. Не знам шта је Есдеес о томе мислио.

Јеленко Кацин Качић саопштава, у свом редовном бриселашком просеранију, како Додик говори у вјетар и како више нема подршку Београда.

Могу само да му, као изузетно глупом, поручим писмо Да се у Београд никад ни уздали нисмо. Уздамо се усе, у тај уговор којег гарантују велике силе, и у међународно право. Може и он, као и владини поткорњаци, мало да прочита документе са звичне странице Предсјендика Републике Српске.

А Србија је обавезна да помогне. По Дејтону. Све остало, од ње, и од других, Лото је.

МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА, 4

2474.
КАКО ЈЕ
СРБИЈА ДОШЛА
У СТАЊЕ
ДА СРБУЈУ САМО
РУСИЈА И ДОДИК
 

Да ли Србија шутке иде у Нато а Русија јој јавно оре друмове.

Како то да Русија поставља Јужни Ток а Нато Јужни Рок.

Откад је било да Лепа Плавуша у министарству енергетике кроји историју, штити интересе Србије и има жељу да иде у Москву да појасни ствари, кад тога никад није било нити може да буде а, нарочито, то да неко Москви у Москви појашњава ствари.

Да ли је Србија свесна цене и уцене, да ли разуме да не може да се не определи а да сви виде да се определила. Да не може суштински да буде несврстана као што је то могао Тито док су му у томе помагали и Нато и Москва.

Какав неразум мисли да ће Србија уласком у Нато да се реши свих Аустроугарских и Отоманских империја.

Разуме ли ико суштину односа Русије према Србији. И чињеницу да Русија такође тражи територију, као и Нато, али са поруком Седи смиром на својој земљи и не прави рабош са другим.

Разуме ли ико у Србији да Нато такође тражи територију али вади и душу и унутрашње органе.

Има ли мудраца да виде оно што је очигледно, да је пут Русије у Србију поплочан Јужним Током и Нафтном Индустријом а пут Србије у Нато Косовом, Војводином и Санџаком.

Какве се варке бацају у очи Србији да треба да иде у Европску Унију а не мора у Нато. Кад је белодано да је ЕУ варалица Великих Пецароша и предсобље Крокодиловог Загриза.

Колике морају да буду економске опсене да се не виде лажне стране инвестиције које долазе са Натом па Србија мора да се окреће шеицима.

Зашто Нато није купио Јат, изградио грејани аутопут према Грчкој, коју је такође усрећио, и пребацио производњу најновијег америчког тенка у Србију.

Зашто Србија жели у Нато преко преораних мостова и заборављеног бомбардовања.

Зашто се поделио Државни Врх Србије. Па једни, у ствари само Предсидетељ Николић, иду у Москву а други на Север Косова.

Зашто свако у Србији има свој Јужни Ток.

Како је дошло до тога да Србија задуго неће имати никакву опозицију како би се на важним националним раскрсницама успоставила неопходна клацкалица.

Ко је продао Радикале а ко је купио Напредњаке.

Ако се чини да је време убедило Србе да не ратују, да ли то значи да их се може убедити да натују.

Да ли су толико опасна ноћна страшила која су Србе учинила равнодушним према Ћирилици а егзалтираним према Натилици.

Зашто се Србија мора потпуно измрвити, погазити и онемоћати да би била испоручена Натоу.

Препознаје ли ико у Србији нецивилизацијску симболику антисрпског Кју Клукс Клана у смешним белим хаљама Усташе Шимунића, у тамним ноћима максимира, који се надвија над Србима.

Види ли ико ко све још у белом надире на Балкан, на Србију и на Србе.

Да ли ико чита знакове поред Бразилског Фудбалског Пута. Да Хрватска, па и БиХ, иду у Бразил а да Србија не може ни на Косово.

Како нико у Србији није дошао на идеју да је Лепи Синиша требао да буде министар енергетике а Лепа Плавуша селектор. Резултати би, ионако били исти.

Докле ће се Србија крчмити, кошто браћа деле говно. Десет година власти мени, десет година њему, десет година теби.

Шта треба учинити да се Србијом прошири да нема власти ако вођа има сласти а народ нема ни масти.

МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА, 3

2472.
БЕЗАКОЊЕВИЋ
ПОЉЕ
 

Како ће, дакле, Бошњаци, ПВВ, Политички Вјерски Врх, за БиХ жртвовати дјецу.

По сљедећој формули.

Бакир даје шаторе.

Донатори дају паре.

Родитељи дају дјецу.

Успут припомажу Уштељца Хенеси и друга дипломатско-конзуларна братија.

Британац сугерише министру школских власти Српске да примијени своје дискреционо право, синтагму која је негдје убачена као идиотска анархичистичка могућност, без обзира на законе Републике Српске.

Адвокатска канцеларија заступа родитеље, организује састанке, уврће, заврће, шаље папире и споразуме. Само још нису обезбиједили вагон у коме министар треба да потпише капитулацију. Министар већ спремио перо.

Да би, на крају, Предјседник Републике морао да каже да се закон мора поштовати и да ће га Република Српска примијенити. И да се никакав споразум неће потписати мимо закона.

За то вријеме тројка у Министарству јури кроз ноћ. Јуриша на помоћничка мјеста и мјесто секретара, мимо било какве страначке и владине кадровске процедуре. Само да се распише конкурс а ми смо се договорили. Расподијелили.

Ти, Предсједниче, ратуј са муслиманима, нама није нидочега. Нама су наше гузице најважније.

Хорде владиних жохара и губара не схватају шта је Република Српска. Шта су њене надлежнисти. Да је свако обавезан да их сваки дан штити. А не да поптише споразум да се на територији Републике Српске примјењују програми и уџбеници Тузланске Жупаније.

Јебо истраживање јавног мнијења. Главу дајем да 99% владиних жохара, губара и поткорњака, није прочитало документ Дејтонска структура БиХ са званичног сајта Предсједника Републике Српске.

А и зашто би. Топло им, угодно им, климатизовано им, редовноплатно им, електронским кодовима торови заштићени им.

А Додик. Ако убије Мусу Кесеџију и врати се из Косовске битке, добро. Ако не, јебига, знали смо.

МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА, 2

2470.
ЗА МОГ СПРЕМНИ
 

Ако не знаш у каквом је стању земља, иди на фудбалске утакмице. Не мораш осам семестара. Једну полусезону.

Хрватска је данас Хорда Глупака.

Познато је да је Абориџин Шимунић један од најглупљих фудбалских теренаца у Европи. Глуп као Реалов Пепе.

Такав Шимунић, Штимунгић, прави Усташки Штимунг на Максимиру. У опћој егзалтацији Тисуићљетнице у побједи над сјеверним плавцима и након избореног одласка на Мондијалито. Мада га нису заслужили током натјецања.

Глупим се доимље и онај министар Јовановић. По презимену знам да је Србин. Као и Милановић. Мада не тражим признање.

Министар поручује Абориџину да ће му наћи професора повијести. Да га упути у тајне поздрва За Дом Спремни.

Умјесто да поднесе оставку, као Србин, због опћег новог вала хрватскога. Усташкога. Фашистичкога.

Мој Јовановићу. Не треба њему, и њима, професор. Шимунић и навијачи, и сви диљем збиље, завршили су универзитете повијести. Ти се узбуђујеш због таблице множења.

Та јалова реакција савршено се уклапа у свилено реаговање Иве и Зоке у Вуковару. Као и у Месићево срање. Нисмо ратовали против ћирилице. Нико је у рату није поменуо. Јер је у ЈНА службено писмо била латиница. Какав Будалаш. Ни у Јасеновцу нико није помињао ћирилицу.

 

МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА, 1

2468.
УСТАШЕРАЈ
У ХРВАТСКОЈ.
ДЕСНИЦА УЗЕЛА
ЉЕВИЦУ ПА
НАВУЦИ КОЖИЦУ,
СВУЦИ КОЖИЦУ.
 

Када увезете американизовано гробљарство, идентични ратни споменици под конац, када, дакле, постројите мртве, учинили сте пресудан корак ка постројавању живих.

То се догађа данас у Хрватској. Католичка црква и десница постројавају Живе Хрвате. А у том строју нема мјеста за Србе, Власт, Љевицу, Зокија и Ивчија.

Десница данас у Хрватској довршава свој пројект. Не стварања Независне Хрватске. Не еуропејизиране Кроације. Не модернизоване Хрватске. Већ Масколизиране Хрватске. Цилит Бенг Хрватске. Десница за подне плочице, кухињу и ростфрај.

Хрватска је данас коначно Гробље Љевице. Љевице у којој је Крлежа био највећи љевичар. Љевице која је живјела свој фалсификаторски живот. Постратни, једнако као и пријератни. Као и Сарајевска Љевица, експонирана као Лагумџијина Десница Шакић. Као и Београдска Љевица. И Косово и Брисел. И Крст и Срп.

Млохава реакција Свиленгаћа, хрватског руководства, не само у Вуковару, када су се хисторијски повукли, као геј активисти пред руљом прируралне уличне гериле, него током цијеле Акције Методе Нећирила, највећи је аргумент о Лажима Хрватске Љевице, о Коначном Краху Љевице, о Завршном Десничарењу Хрватске.

Не ради се, дакле, ту ни о каквим подјелама у Хрватској и хрватском друштву. Нити о подвалама. Нити о забавама, како то маргиналично карактеришу Иве и Зове. Ради се о окончању пројекта преузимања Хрватске.

Чим у свему томе шути Брисел. Шути Београд. Шути Кумровец. Шуте Хрватски Интелектуалци. Којих, иначе, нема. Осим оне Гологузе, Нивес. И оног Голоматијаса, Јерговића.

Јасеновац ради пуном паром.

Након Редарствене Олује на дјелу је Ћирилична Олуја.

Ствара се усташка национално стерилна земља.

Забрињава, међутим, тишина и равнодушје којом се све то, неко са брежуљка, неко из своје рупице, неко са своје равнице, посматра.

Сви су се предали. Спава Крлежа. Спава Јожа. Спава Јованка. Спава Прва Радикалска. Спава Пета Личка.

Дефинитиван крај историје која није умјела да се погледа у огледало.  

ЉУБАВ

ОН, КАМЕНИ, И ОНА, ХРАСТОВА, ЗАУВИЈЕК У ЉУБАВИ.

ПРИПРЕМЉЕНИ СУ ЗА УПОСТОЉЕЊЕ.

ЊЕГОВА КАМЕНА ХЛАДНА, МАЛО ПОГУРЕНА ФИГУРА, ИСКАЗУЈЕ НЕВЈЕРОВАТНУ ЊЕЖНОСТ, ПРИГНУТОМ ГЛАВОМ И ОПУШТЕНОМ РУКОМ. А ОНА, ЊЕЖНА, ОД МЕДНЕ ХРАСТОВИНЕ, ОДАЈЕ ЖЕНСКУ ВИТКУ, УСПРАВНУ ЛИНИЈУ И ПОНОС ЉЕПОТЕ. АЛИ НЕ ТОЛИКОГ ПОНОСА ДА НЕ БИ ЛИЦЕ, БЛАГО, ПРИВУКЛА ЊЕГОВОМ.

2466.
ДА ХРВАТСКО ВОЂСТВО
НИЈЕ БИЛО ПРИЧУВСТВЕНО
БиХ ДАНАС НЕ БИ БИЛО
НИ У ЧИМБУРУ ИЛИ БИ
БИЛА КОНФЕДЕРАТИВНА
 

Видим. Бошњачке медијске тунелџије ликују. Како је двадесет друга годишњица Херцег Босне. А ње нема.

Иначе, ХБ је била један логор за Бошњаке. Једна агресорска испостава општег непријатељства према Патриотама. Један Антибосански Бастион.

Хрвати у Насеобини су били жртве сљепила према Србима. И Хришћанству. И политике Признате Хрватске према Хрватима, идентичне политици Милошевића према Србима Олује и Бљеска. А и Србима Српске.

Хрвати у Насеобини, тзв Јебалишту Армије БиХ, њихово политичко, вјерско и криминално вођство, нису схватили ту своју двоструку употребну улогу. Полетјели су, као голубица са башчаршије, за шаховницом на Дрини. Хрватска до Беле Цркве. Шта до Беле Цркве. До Темишвара. Послије су полетјели за Државом Босном. Лијепом. Гиздавом. Унитарном.

А завршило се са Ејебига.

Бошњаци их искористили у рату. Па их искористили у миру. Послали их у Хаг.

И сад ликују.

У међудобу, Хрвати у БиХ хватају се за сламку. За Трећи, за Српску, за Сејдића и Финција.

Нико није с њима. Осим Есенесдеа. Ако дође Есдеес, оде и то низводу.

Није ни Хрватска.

Тамошња државна политика уништења и затирања свега српског, уз помоћ Брисела, неће стати до посљедње ћириличне табле.

То отежава положај Хрвата у БиХ.

Мада је политика Хрватске окрутно досљедна и континуирана. Каква је била у рату таква је и сада. Сторије о томе да Хадезе жели да дестабилизује власт преко ћириличног Вуковара, само су представа јаловог Есдепеа који никад није уважавао Србе. Ни колико Хадезе.

Понашање свиленгаћа, Јосиповића и Милановића, може да буде наук Хрватима у БиХ.

Ако они, Хрвати у Хрватској, мисле да је нестанак Срба спас за Хрватску, ови, Хрвати у БиХ, морају да схвате да је опстанак Срба у БиХ спас за Хрвате.

Херцег Босна је наук и Србима.

Какав би џелатлук, крволок и мезарлук настао кад би Сарајевски Политички Круг успио да уништи Српску као што су успјели да униште Херцег Босну.

Не би нам ни Ивица дошао да нас истјера, из мишјих рупа, на изборчиће. Нити би Иво дошао у тужни мимоход.

2465.
АДВОКАТСКА
КАНЦЕЛАРИЈА
У ОСМОЈ ОФАНЗИВИ
НА КОЊЕВИЋ ПОЉЕ
 

Адвокатска канцеларија Адемовић, Сунце Ти Јебем Калајисано, упутила папир н/р министра гдина Мутабџије под историјским називом Приједлог Рјешења Кризе Коњевић Поље.

Горе, у врху папира, стоји За: Министарство просвете и културе РС.

Јел то пресветли Босански језик. Просвете. То што је латиницом написано и божепомози.

Ја да сам Гдин Министар, вратио бих папир на односну адресу. Ми не говоримо екавицом. Нити пишемо. Пишемо ћирилицом. Обрати се Влади Тришићу, пресветла канцеларијо.

Ну. АКА жели да ушићари (видите како ја знам непостојећи босански) у Кризи Коњевић Поље. Жели да створи САО Кравице и Коњевић Поље. На основу аргумента да ту живи три тисуће Бошњака и хиљаду Срба и да треба примијенити већински принцип што би значило да у школском одбору буде четир (то је исто на босанском) Бошњака и три Србина.

Дабоме, нико није наиван да мисли да је ово ствар АКА, Адвокатске Канцеларије Адемовић. И да су родитељи ангажовали правнике за покриће и прикриће манипулације дјецом и родитељима и будућих напада на Републику Срспку под водством  Петог Корпуса Првог Марта.

Стога се АКА и позива на Оквирни Закон о основном и средњем образовању у БиХ (на српском: Јебо вам Оквирни закон матер, лијепо сам говорио да то не треба прихватати, ни у другим случајевима, јер је образовање у Дјетонском Споразуму у надлежности Републике Српске, све до нострификације диплома) као на врхунаравни акти којег треба да се држи Република Српска.

Дакле, у случају Коњевић Поље ради се о општетехничком образовању за отимање територије од Републике Српске за рачун Непостојеће БиХ.

Покушавају да Републици Српској наметну непостојећи државни закон.

Бошњаци покушавају да у миру учине оно што није Насер Орић успио у рату.

Адвокатска Канцеларија Адемовић је, умјесто резултата фантомског пописа из 91. и чарања колико становника има сада, по попису 2013., требала да истражи колико од тих житеља, а наричито дјеце, имају Држављанство Републике Српске. Ако смо сви једнаки, како каже АКА, онда власти имају обавезе само према Држављанима. А Држављани имају обавезе према Држави Српској. А не према Федерацији, Оквирном Закону и Насеобини.

Канцеларија погрешно примјењује материјално стање свијести у Републици БиХ. Кад каже да је циљ образовања према УОЗ, Усраном Оквирном Закону, међу осталим, развијање свијести о припадности држави БиХ.

Нити је то циљ образовања, чак ни у жупанијама. Нити је то надлежност УОЗ.

Папир Адвокатске Канцеларије Адемовић није ствар коју Министарство Просвете и Културе треба уопште уобзирти. Нити протоколисати. Ако га је секретарица протоколисала, треба јој одбити од плате.

Јер. Тај папир има за циљ да се Криза наставља. Да се на таквим кризама гради разградња БиХ. Ни папиру, ни било коме, није до ученика.

Бошњаци ће за БиХ жртвовати и ученике. Као што је Алија жртвовао Мир.

Да се ради о Државном пројекту Непостојеће Муслиманске Државе, видљиво је по понуди АКА да ће прештампавање тузланских уџбеника на ћирилицу, Божемесаклониисачувај, и остале трошкове, сносити ФБиХ.

Шта је ФБиХ у тој Кризи.

Дакле.

·         Укинути школу у Коњевић Пољу.

·         Повући потпис са Привременог споразума.

·         Прогласити неважећим Оквирни закон на територији Републике Српске.

 

 

2464.
КЛЕТВА УМЈЕТНИКА:
ДАБОГДА
МУ ЖЕНА ИМАЛА
ДУПЕ КО
МАЈЛИ САЈРУС
 

У поплави лиценцираних измишљотина на телевизијама, Ертеес, па онда и Ертеерес, емитују имитације познатих пјевача. Од стране исто тако познатих, и плаћених пјевача. Само се не зове Фарма.

Скуп и компликован шоу. Али. Има гледалаца којима је то укусније од Иче, Пиче, Хурмашице и Суле Мана. И од оних Фарбера, Блефера и Финтера са Пинка.

Синоћ, у општој зајебанцији и хумантираном такмичењу, настао инцидент. Неки грмаљ, Скај, и неко дјетешце, Сара, одбили да дословно имитирају ону лујкачу Мајли Сајрус Венс Стратокумулус. Мајли је позната по једнако фреквентном показивању гузице, језика и лоше пјевање. Пјевања је сеоски израз за пјанско мрљање по пјесмама и по ноћи.

А требало је да се Дете Сара нагузи испред Скаја у деликатној имитативној сцени.

Жири је био мало незадовољан. Не сав. Али било је варница. Иваниван ке рекао да нешто треба одбити прије почетка а не кад до истог дође. Скај је пиздео. Некој старијој жириници рекао Дођи, бре, ти овдје па се нагузи, ја имам децу и породицу. Сара је, са својих осамнајест лета, била мало до умјерено сузних очију а на крају је објаснила цењеном аудиторијуму. Ја мислим да градим каријеру и нећу да ми се вуку неке инцидентне сцене за мном. Ја се бавим уметношћу а то (нагужење, оп.а.) није уметност.

Онда је тријумфално села међу уметнике.

Дакле. Слоба Милошевић је жив. Мира Марковић је жива. Зорица Брунцлик је жива. За његовог времена Она је промовисала певаљке у Уметнице. А прва Српска Режимска Уметница постала је Зорица.

Негде у то доба, излегла се мала Сара. Она је већ данас Уметница.

Тако ја сазнам да сваку вече живим, и сви ми, међу Уметницама. И Уметницима. Пребациш на Пинк. И крене Уметност.

Жао ми и мене и Саре. Гледаоци су саучесници па нексејебу.

И она и ја мислимо да смо Уметници. А питање лебди. Кој, бре, уметник.

С великом разликом, додуше.

Сари ће, ако настави да се бави Уметношћу, том њеном, небројено пута, до краја естрадног пута, уметнути штагод им падне шака и памети. Нагузићеш се ти Саро више пута и повиш пута и повиш бине. Дневно.

Тако је, у само Две Деценије, Две Цеценије, Србији стигла Уметност, Брисел, Демократија, Напредак и Тачи. Што оковрата што окодупета.

2463.
ИЛЕГАЛНА
ДОГАЂАЊА
КОД ВУЛКАНИЗЕРА
 

Одем код вулканизера, мог друга Твртка. Твртко је набрао осам деценија. А ради ко младић. Један од оних људи који никад немају мира ни одмора. А ни признања. Одем да назујем зимске гуме. Како би рекао мој сусјед Боки.

Пошто смо сви дошли задњег дана, викенд је, субота, чекамо, хладоћа је. Има посла око тих гума, скини, запекли шарафи, изуј, обуј, надувај, балансирај, донеси, однеси, дигни, супсти.

У међувремену, прича. Зар и ови Додикови чекају на ред. Јебо ти Додик матер. Што се љутиш. Нико од твојих не чека на ред. Ти знаш. И твој Чавић. Није мој, води га кући. Шта ће мени, он зна све ко и ти. Нису нам стигли асутоматски мјењачи гума који се монтирају под ауто и не виде се. Зато чекам код Твртка. Иербе нам дала кредите, свим члановима Есенесдеа, 170.000. и рекли су нам да не враћамо кредит. То је опљачкано. Добронамјерни падају од смијеха. А зима не попушта. Тврко и његови радници трчкарају од точка до точка. Ко Мали Вражји Дабар.

Твртко је, иначе чудо од мајстора. Створио је многе машине. Пнеуматски цјепач  дрва и сјекач секундарних сировина. Затим машину за одвртање шарафа на точковима тешких камиона. Продао их много. Ради и данас такве машине. Закачиш за куку и возиш сјекач.

На другом крају настрешнице, Брко. Он и његови компањони имају произведен уређај који штампа личне карте. Даш очи на увид, прсте на преглед, кажеш како се зовеш, и карта клик. Може са друге стране и банковна картица. Може и папир за гласање на босанскохерцеговачким изборима. Може шта хоћеш. У било којој банци и у било којој земљи на свијету. На сваком божијем језику. Све заштићено и нефалсификативно. Јевтино а наше. Нема нико у свијету. Послаћу ти презентацију. Иначе, добар си шта си све проживио. Добар је бог који ме држи.

Ауто до мене, чека Пуковник којег Твртко зове Генерал.

Нисам генерал, Васке, Твртко ко Твртко. Знам те однекле. Прије рата био сам у ШЦОЈ-у. Војни наставни кадар. А онда ме отјерали у ватрењаке. То ми је познато. Когод није знао пуцати, ишао је у ров. Когод није знао шта је пара, био донатор. Јебо им Караџић матер.

Ти би Караџића стријељао на сљедећој раскрсници. Ма на аутобуском стајалишту. Шта си предавао у ШЦОЈ-у. То је тенсковски центар. Ја сам добио први руски тенк, ко лиценцу, плаћену милијарду и по долара, од ког смо начинили чувени Т-84. Знаш га. Знам, из рата, нисам стигао да научим да га возим. Али његов противпјешадијски митраљез и данас сањам, ко љубав из младости ране.

Готово је, Васке. Дај четерес марака.

Људи, уздравље.

Нека ми горчина у ушима.

Нико од овога не зна ништа. Ни медији. Ни политичари. Ни јавност. А свако би, понешто, могао да искористи.

Да није главна вијест Шта је рекао Вучуревић.  Јебо их ВУД.

 

 

ЧЕКАЈУЋИ

ВОЗОВЕ

ИЗ АПАТИНА

Прије педесет и пет година сиромаштво је било начин живота. истовременo су оживљавали и власт и народ и држава, Југославија.

Мој отац Живко, заједно са бројним сељанима, ишао је, као сезонац, у Војводину, тада је Великовојвођански Меморандум искориштавао Србе и БиХ, да гули кладе. Била је масовна сјеча тополовине а тада се није знало за тенологију откоравања у базенима или у ротационим сјекачима. Живко је макљачио. То је гуљење с помоћу Макљача, посебне алатке за скидање коре, дан и ноћ, само да би зарадио војвођанског куруза. Војвођански Меморандум није давао лову, да се испод Требаве преживи који мјесец.

Живко би се и вратио из Војводине, донио подерану кабаницу, исјечене чизме и иструле дуге гаће, а куруз није стизао. Онда смо ми, боса дјечурлија, до овог доба се ходало босу, трчали стопут у дану, на жељезничку станицу, запиткивали отправника о возовима, верали се по вагонима, завиривали, читали чудне ознаке које не разумијемо. Али. Куруза у клипу није било.

Када би напокон стигао, наступила је општа узбуна и мобилизација да би се организовао истовар и превоз. Биће рањеника, сланине и чварака. Јер Жујава одавно нема млијека а парадајз прошао.

И након доласка куруза, отац Живко је мјесецима јаукао од крста, леђа, рамена и руку. Јечао је ноћу и пред зору као заглављено штене у цијеви. Мислио сам Шта је тако тешко то макљање, јебло те макљање. Нема тежег посла од извадити плуг из бразде.

Ових дана, намон педесет пет година, запало ме макљање. Исјекао сам нешто црног бора па је требало да се огули та дебела и смоласта кора. Немам Макљач. Откуд ми. Одем по тим великим центрима соломахера, питам оне љепотице, ушминкане, утегнуте, као за писту. Шта ти је макљач. Да ти причам не би вјеровала.

Онда нађем код мог друга Миркана који ради у дрвету. Чудо једно.

И почнем да гулим. Да макљам. Да видим како је Живку било у Војводини, неколико година прије него што је убијен Кенеди.
У видио сам. Јечим ноћима.
Како се историја споро креће. А и наук муке.


2461.
ОДВОЈИТИ
ГРОБИШТА
ОД ЏЕНЕТА
 

Сарајевски Унитарни Медији, објављују карту Насеобине са унутрашњим границама само када треба понизитти и облатити Републику Српску и Србе.

Иначе, у Насеобини не постоје ни кантони, ни жупаније, ни Република Српска.

Унитаристи Без Граница, СТЈ.

Тако је, некидан, поводом ископавања ратних жртава у Томашици код Приједора, гдје је такође био Геноцид, колико сам схватио, Срби нису чинили Геноцид још само у Велењу и Куманову, или, барем, још откопано, дошло до објављивања карте БиХ у којој се јасно виде границе Републике Српске.

А Република Српска је исјечак фотографије на којој су кости и лобање у ископинама.

Сугестија је типично унитаристичкобошњачка и фашистичкосарајска. Цијела Република Српска лежи на костима невиних Жртава Геноцида. Настала је на Геноциду.

А БиХ, и Федерација настале су на зарукама. МИЈ.

Тако су сарајски медији показали, и већ деценијама доказују, да се Насеобина састоји од два дијела. Од Џенета и од Гробишта.

То исто показују и кујунџије и ковачи Сарајевског Политичког Круга. Јер то тако не би објављивали Независни Медији.

Једини лијек против ове Диктатуре Геноцида, Диктатуре Погробљавања, Диктатуре Расрпскавања, јесте одвајање Гробова од Раја.

Подијелити све што се може подијелити.