2961.

КО ЋЕ БИТИ

НАГУЖЕН, ПРЕМА

МАЛИМ ИЗЈАВАМА

Када спољни послове прелазе у сполне. Ко ће се у интеграцијама утрунити из опанака. Зашто историјски споразуми не садрже мале ствари.

Али сва ова питања могу да буду замијењена једним правим.

Зашто бирачи иду на изборе а појма немају за шта гласају.

Да би се пратила и анализирала политичка позиција Србије, потребно је имати жилав и јак врат, ко у коња.

Јер, глава мора тако фреквентно да се окреће тамовамо, од изјаве до изјаве, од става до става, као да пратиш пинг понг између Кинеза и Јапанаца. И тако двадесетчетири часа на дан.

Напримјер.

Џонатан Мур, директор канцеларије за јужну и југоисточну Европу у америчком државном секретаријату, онај што полаже косу настрану преко ћелуше па може да хода само ако му вјетар долази са десне стране, изјавио је

Европска Унија ће очекивати од Србије да подржи њен став о Украјини. Рачунамо да ће Србија донијети исправну одлуку.

Мур као у оном домаћем вицу. Знаш ли да рачунаш, секо. Знам. Рачунај да ћеш бити јебана.

И откуд Мур зна шта ће ЕУ да очекује од Србије. Он, из неког голубарника при канцеларији. Ваљда Србија треба нешто да очекује од ЕУ.

Ту смо већ код опанака изнад главе.

Трејси Џејкобсон, Амамбица у Приштини, каже да ће новоизабрани српски посланици морати да полажу заклетву независном Косову. Драго ми је што то Београд подржава.

Како Трејси зна шта Београд подржава. Осим одбране Шапца.

ПМПВ, Први Мали Потпредсједник Владе, Дачић изјавио, раскрилио се у Политици, на пет ступаца,

Док нас ЕУ не прими у чланство, водимо рачуна о нашим интересима.

Јебитито, зна и Дачић да рачуна.

Још је рекао

Не можемо да спречимо чланство Косова у Венецијанској комисији.

Јебеш комисију. Зато можемо да спречимо чланство Косова у Нато Пакту. Да НП не избије на границе Србије и са доње стране. Ваља нама опет на Крф. Па на Зејтинлик.

А. Кад нас ЕУ прими. Шта онда.

Ту, већ, спољни послови прелазе у скидогаћ.

Пошто су биле поплаве, неким малим и брзим рукавцем протекла је вијест да је неки српски натпоручник одвео једну малу јединицу која је, негдје на Мањачи Њемачке, учествовала у војној вјежби Нато Војске под називом Умилно самозадовољство интерактивног копненог садјества II. Или тако некако.

Шта ће српски натпоручник и јединица српске војске у Нато бази у Њемачкој.

Ко боље зна. Трејси или Џонатан.

Питања с почетка могу и да се размножавају.

Искуство је историјско и велико.

Ну. Особина великих историјских искустава је да се брзо забораве.

И Сека, која ће бити јебана негдје иза сена, чим устане, заборавиће.

У почетку, сви су одушевљени, новом државом за све народе, новом интеграцијом за све државе, новом алијансом за све војске. Нико не гледа ко ће, на крају бити приклан. Прије него се утруни из опанака. Јер. Тако је почела и тако завршила СФРЈ. Тако почиње и са ЕУ. Тако ће и завршити. Тако почиње и са Нато Пактом. Мала вежбица у Немачкој. А онда се нађеш између, као Украјина. Тако почиње Дејтонски споразум. А онда се Бакир слика са Босићем.

Несрећа је увијек у ситницама. Мала рупа на гркљану.

2826.

ЕЈЕБИГА.

САД СТО ГОДИНА

ПАРОЛЕ

И НАТО И ОДШТЕТА.

Том Ник, како добро име за робну џинс марку и философију живота Џинс Мена, крамп, фармерице, преплануле жене и побрежје, ништа цигарете, вхиску и сити по списку, одржао колијевнички, рађалачки, нунанина говор поводом дана Војске Србије. Или таконешто.

Ради се о Томиславу Томи Томици Николићу, Предсидетељу Сербије. Оном из Вучићеве странке.

Време је да се рађамо а не да гинемо.

Није рекао како да се рађамо кад нас је у толиким ратовима толико изгинуло. И што није изгинуло, побио Нато Пакт.

А ја разумем да су опет поделе у питању. Међу Србљем. Пола ће да јебе а пола да најебе.

Нема рађања без тога.

И онда је Том Ник рекао да је било нељудски и неувиђавно да се бомбардује Преко Земље Србије и да се убијају Српчићи Цивили и да се руши оно што су генерације, добро под мрским Титом, деценијама градиле.

Одштету да плате.

Да им дете у детету јебем.

И трулу бабу Линколнову у непознатом гробу.

Живог ме ицрвичи страх.

Шта ако се овај захтев Предсидетеља претвори у нову политичку марихуану. Оћемо Одштету. Београд на Води, Србија на Одштети. И Нато и Одштета. И тако сто година.

Исцвричи ме, јер ће пре Ужички Трећи батаљон Петог сектора Четврте обласне групе да промаршира тротоаром испред Беле Куће, све са руским пушкама, док Клинтоница и дека Клинтон бацају беле раде по српским ослободиоцима, него што ће ико да се почеше по гузици због Одштете.

2496.
ОЧЕРУПАО
ИХ ЧЕПУРИН
 

Руски амбасадори у Србији не падају у несвијест као амерички и БиХ. Руски амбасадори у Србији покушавају да тргну српску државу, да је опораве, док амерички амбасадори у БиХ, настоје да сруше државу Српску.

Сва се Сербија воздигла на ноге, пошто је Чепурин одржао благоглаголеније на извесној Академији безбедности. И рекао, отприлике, да нико луд неће да жени девојку која на свадби диже свечетири у ваздух.

Сва се проевропска, проатлантска и проамериканска Сербијица одмах упишала и унередила. Плаћеници се похватали за кесице дуката, магленице србијанске јавности потежу исчуђенија о недипломатском језику, о дипломатској неучтивости а неурознијим белокућашима привиђа се Конузин, такође један зајебани, претходни, амбасадор Русије.

Није шала. Дошло доба да не пуше Клинтону. Већ да Америка пуши. Марлборомен.

Након неколико великих геопоена Русије, Сирија, Иран, Украјина, не узимајући у обзир бриге због Кине, Америка мора да прими к знању да постоје Црвене Линије. Једна од њих је и Србија.

Русија је јасно дала до знања да неће толерисати окупацију Србије од стране Натоа. А пошто је Србија већ дуље време унезверена, они то саопштавају баш Србији а не Америци.

Притајене Доларџије у Србији наједном су се нашле у необраном тиквењаку.

Пошто је Русија отпочела градњу Јужног Тока кроз Србију а Кина, путем највишег званичника, писала јавности Србије, што нимало није случајно синхронизовано, и пошто чак и Веља Илић види да су празне приче о томе да улазак у Нато доноси стране инвестиције а да је највећа корист, засад, од еуроатлантских интегратива, само Елгебетанија, Педерски Слет, очи и ум више се не могу држати замазани и замућени.

Србијанска јавност мора да се тргне и Новом Веку погледа у очи.   

 

2474.
КАКО ЈЕ
СРБИЈА ДОШЛА
У СТАЊЕ
ДА СРБУЈУ САМО
РУСИЈА И ДОДИК
 

Да ли Србија шутке иде у Нато а Русија јој јавно оре друмове.

Како то да Русија поставља Јужни Ток а Нато Јужни Рок.

Откад је било да Лепа Плавуша у министарству енергетике кроји историју, штити интересе Србије и има жељу да иде у Москву да појасни ствари, кад тога никад није било нити може да буде а, нарочито, то да неко Москви у Москви појашњава ствари.

Да ли је Србија свесна цене и уцене, да ли разуме да не може да се не определи а да сви виде да се определила. Да не може суштински да буде несврстана као што је то могао Тито док су му у томе помагали и Нато и Москва.

Какав неразум мисли да ће Србија уласком у Нато да се реши свих Аустроугарских и Отоманских империја.

Разуме ли ико суштину односа Русије према Србији. И чињеницу да Русија такође тражи територију, као и Нато, али са поруком Седи смиром на својој земљи и не прави рабош са другим.

Разуме ли ико у Србији да Нато такође тражи територију али вади и душу и унутрашње органе.

Има ли мудраца да виде оно што је очигледно, да је пут Русије у Србију поплочан Јужним Током и Нафтном Индустријом а пут Србије у Нато Косовом, Војводином и Санџаком.

Какве се варке бацају у очи Србији да треба да иде у Европску Унију а не мора у Нато. Кад је белодано да је ЕУ варалица Великих Пецароша и предсобље Крокодиловог Загриза.

Колике морају да буду економске опсене да се не виде лажне стране инвестиције које долазе са Натом па Србија мора да се окреће шеицима.

Зашто Нато није купио Јат, изградио грејани аутопут према Грчкој, коју је такође усрећио, и пребацио производњу најновијег америчког тенка у Србију.

Зашто Србија жели у Нато преко преораних мостова и заборављеног бомбардовања.

Зашто се поделио Државни Врх Србије. Па једни, у ствари само Предсидетељ Николић, иду у Москву а други на Север Косова.

Зашто свако у Србији има свој Јужни Ток.

Како је дошло до тога да Србија задуго неће имати никакву опозицију како би се на важним националним раскрсницама успоставила неопходна клацкалица.

Ко је продао Радикале а ко је купио Напредњаке.

Ако се чини да је време убедило Србе да не ратују, да ли то значи да их се може убедити да натују.

Да ли су толико опасна ноћна страшила која су Србе учинила равнодушним према Ћирилици а егзалтираним према Натилици.

Зашто се Србија мора потпуно измрвити, погазити и онемоћати да би била испоручена Натоу.

Препознаје ли ико у Србији нецивилизацијску симболику антисрпског Кју Клукс Клана у смешним белим хаљама Усташе Шимунића, у тамним ноћима максимира, који се надвија над Србима.

Види ли ико ко све још у белом надире на Балкан, на Србију и на Србе.

Да ли ико чита знакове поред Бразилског Фудбалског Пута. Да Хрватска, па и БиХ, иду у Бразил а да Србија не може ни на Косово.

Како нико у Србији није дошао на идеју да је Лепи Синиша требао да буде министар енергетике а Лепа Плавуша селектор. Резултати би, ионако били исти.

Докле ће се Србија крчмити, кошто браћа деле говно. Десет година власти мени, десет година њему, десет година теби.

Шта треба учинити да се Србијом прошири да нема власти ако вођа има сласти а народ нема ни масти.