3403.

АХДНАМА.

РЕЦОПИС,

СУЛТАНОВ ЗАПИС

ИЛИ НОТА РАЧУН.

Сулејман Величанствени, који се 1463е звао Мехмед Други Фатих, издао је, на Милодражпољу код Кисељака, након што је организовао Вратокољ у складу са најбољом отоманском праксом и након што је Босна звекетом пала, издао је, дакле, Ахднаму Босанским Фрањевцима. У којој се каже да могу да буду ту и да исповиједају вјеру.

Анднама је Повеља. Политичка потврда.

Тешко је нама из овог времена процијенити прави њен значај и одредити превод.

Али након убиства Краља тадашњег Босанског Краљевства и свакојагог погрома, издавање било каквог папира, на шалтеру отоманског освајачког чадора, може да има само значај осионог понижења.

Не знам колико Папа Фрањо зна о томе. Колико разумије балканске отоманске стабилности и историјску улогу сепета и коња у међувјерским и међунационалним односима, колико схвата значај сабљовјерја у промјени вјера и тако поваздан, али није требао данас, или јуче, да гледа ту Ахднаму коју му је показао Ердоган за вријеме посјете Папе Турској.

Његов протокол то није смио да прихвати.

Прво. Ердоган није насљедник Сулејмана Величанствених нити је Турска данас овлаштени историополагач права на ова подручја или било која друга.

Друго. Ахднама нема значење које јој Турска данас, бошњачки излетектуалци и сарајевске Фра Даиџе придају. Она није никаква Повеља о људским правима, никаква Магна карта либертмуслиманум. Она је милост чадора. Потврда о кретању. Аусвајс. Бон Црвеног Крста за бесплатну порцију живота.

Кад би био жив и кад би о томе питали оног фра Анђела Звиздовића, који је примио Ахднаму, усуђујем се рећи да би рекао управо то. Узео ју је као танку нит наде да ће им глава остати на врату. Шта је могао. Да каже Нећу.

Треће. Ердоган, преко Папе Генералића, Папе Наивца, шаље поруку Брдусинама ет Бриселинама да је БиХ данас, након пет и по вијекова, једнако турски Геосепет. Као и за вријеме Фатиха.

3402.

@ КАИДА.

ТЕРОРИСТИ

ДРУШТВЕНИХ

МРЕЖА.

Извјесни директор средње школе у Словенији, којег су ученици, на Малом Одмору, снимили у Малом Лизу против наставнице, учитељице, професорице, како ли се то код њих зове, и развидеовали то по тим фамозним Друштвеним Мрежама, ухватио се у мрежу и није могао да исплива.

Убио се.

Дабоме да се може расправљати о моралу. Директор. Упосленица. Породица. Јевтин флерт. Скуп морал. Образовна установа.

Све је то сувишно. Такве стварчице, са женском или мушком стварчицом, догађају се свуда. У Шумском газдинству, у Грађевисном Институту или у Комуналном предузећу. Можда је ниво хигијене различит. Али ниво свега осталог апсплутно је исти. Све остало су нијансе.

Разлика те средње школе у односу на друге је што имају више пиксел војске која је спремна за @онанисање туђим животима. Па ће такав снимак прије настати у школи са неколико стотина ученика него негдје гдје има двадесетак инжењера старијих годишњих доба.

Темељно прво питање јесте Да ли је неовлаштено снимање било чега Зајебанција за рају или Убиство без предумишљаја.

Са потпитањем Како отклонити неравноправност обичних људи пред Изнуђеним Самоубиством. И заштити их.

3401.

КРАТКЕ ПРИЧЕ ИЗ НЕЖИВОТА

МЕТАК ЗА ОКО

Прва Ноћ прошла брез ње Брез најдуже Није било сна Само отворене очи пуне црнила и сјећања на подове на легове на страхове Ничег се није бојао осим да ће га оставити рањеног на њиви да га заробе турци А оружја нема Ни задњег метка за око Боље је пуцати себи у око него у сљепоочницу Сигурније је Бјежећи из сна бунила и стварности сјећао се увреда Пуцаш један метак дневно и водиш се у рату а ми скапавамо у траншејима и босовима свака четири сата Ти снајперист Курац Палац Оћеш да идеш са мном да видиш шта је један метак дневно Оћу Идем

Кад смо прошли минска поља седамнаест пута је скидао гаће и литао Био је блијед ко ријечки предратни папир за цигарете

Сад чекамо да се појави онај који пуца на Цигу који вози храну за нас Па да га убијеш Ево га Погледај кроз двоглед па кроз оптички нишан Најмирнији је кад гледа кроз двоглед Гађај га подврат Гледа кроз оптику Гледам га Ублиједио Мртав Ко смрзнута бијела глина Ноге му ко вибратор за бетон Кољена испадају из лежишта Пуцај пизда ти матерна Спустио је кундак на земљу и сјео Пола часа Час Шта велиш Не могу Како То је лако Један метак дневно Пуцаш му у џеп од јакне Лијеви Мрак ми је пред очима Мрак је у земљи и на земљи Мрак на небу Кад смо се вратили кажем Реци људима како је било Нема већег чојека који је кроз мине водио мањег чојека Оћемо опет пуцати на турчина Нећемо Нећу ја Јебо те Један Метак Нисам требо срат Ноћ још траје

И данас Првог дана брез Најдуже Ноћи Брез метка за око Брез одласка Остављен на њиви Издан Преварен Има излаза Заклаће се драчовим трном Велик је ко велики прст Док росе падају на године и зоре

УСЕЛИЛЕ СЕ СКУЛПТУРЕ

У НОВИ ПРОСТОР. ДА СЕ МАЛО РАСТЕРЕТИМО. ПОСТАЛИ СМО ЈЕДНИ ДРУГИМА ТЕШКИ И ТИЈЕСНИ. АЛИ, И ОВДЈЕ, МАЛО ЈЕ МЈЕСТА. И ДРУГЕ ЧЕКАЈУ.

МОГУ ДА МИСЛИМ ШТА ЋЕ ДА БУДЕ КАДА УГАСИМ СВЈЕТЛО И ОДЕМ, У ОВОМ ЦАРСТВУ СЛОБОДЕ, КРВОЛОЧНОСТИ И БРАТОБИЈЕ. ЈА САМ ПРВА НАСТАЛА. ЈА САМ ОБАВИЈЕНА ЖИЛАМА КАО И ТИ, И УБИЈЕНА. МЕНИ ЈЕ ПОСТЕЉУ ДРАГИША ИСЈЕКАО А ДРАГИША ЈЕ ТВОЈ ДРУГ И БРАТ ПО КАМЕНУ, ЈА САМ ГЛАВЧИНА КРАЉЕВИЋА МАРКА. ЈА САМ СТАРИ РАТНИК КАО И ТИ. ЈА ИМАМ МАЛЕ СИСЕ КОЈЕ СИ ВОЛИО. ЈА ЗАСЛУЖУЈЕМ ЦЕНТРАЛНО МЈЕСТО. ЈА. ЈА. ЈА. 

ОТИШАО САМ, ПАПАПА.

РАСПОРЕЂИВАЋЕМО СЕ ЈОШ.

3399.

ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ

ВАША МАЈКА

А ЈЕБО ВАС ЋАЋА

Тако је Томан рекао. Кад су почела прва социјалистичка самоуправна серуцкања.

Томан тада није био жив али ја сам био на гробљу и разговарао с њим. Неким другим поводом. Мора ли између сваке дуге да се ставе два листа сувог шаша или само између оних које не пријањају баш најбоље. Нисам гледо како ти радиш. Мора, јебо га ти. Али шта ће ти то. Кад завршите ово што серуцкате, неће ти требати ни знање ни рад. Нећете ништа радити а нећете ни имати шта. Доће вам турци без јатагана па ће вас клати стојећи. А нећете ни знати. И вас ће научити да се сами кољете. Дигли сте се. Ништа нисте упамтили а то гдје сте, вама не ваља. Ја сам упатмио Аустрију, Турску, Краља, Нијемце. Волим Краља ал Тито је Држава. Како неће бити рада. И каца. И свега. У чему ћемо шљиве за ракију. Е мој синко. Неће вам требати ни шљиве ни ракија. Некад је био најпаметнији тинтер, онај који пише тинтом. Код вас ће бити најпаметнији онај који пише твитер. Онај који пише ноктом. Нокти ће бити лакирани, ко држаља за перце. Мој синко, мој синко. Да би радио каце, мораш да имаш шљиве, јелде. А ви нећете имати шљива. Сјећете шљиве, нећете садити шљивике. Кад је дошо Тито Држава, знаш шта је прво урадио, послије рата. Не знам. Пописо све. Пописо колико имамо шљива. И колико свега. Ви не знате ништа. Ми смо послије рата знали ујутро колико ије ту ноћ било преврнутих. Перу веш лупачом на потоку и пјевају. А код вас ништа. Ил не јебете ил оне не пјевају. Јебига, Томане, ја дошо само да питам за шаш. Пито си. Још мало па ће код вас бити пјесма Све ће то, људи моји, прекрити бујад, зуква и шаш.

*

Много касније, након мог гробљанског часа, појавило се Бијело Дугме. Све ће то, мила моја, прекрити рузмарин, сњегови и шаш.

Бијело Дугме је било вјесник распада Југославије.

Југославија је једна од ријетких земаља која је имала Рок.

Земља, и људи, који немају, и не умију, Рок, нису ни за курац.

Било је Дугме Вјесник Распада. Ајд да се још једном заједно извеселимо. Па завратове.

Као и оно само. Од Бијело Дугме настало Било Дугме.

Данас више нема никог ко је упамтио нешто прије Југославије.

Данас нико не зна како је прије било и шта је боље.

А сви знају да Југославија није ваљала.

Данас нико ништа не ради а сви имају Државе.

На простору те Бивше Југославије данас је Велика Дуга Четересница.

Словенци хоће да буду Еуропљани. Они су то први хтјели. Оће курац. Чини ми се да чујем Томана испод Требаве. Хрвати, први пут послије тисућу година чезнодржавља, не знају шта хоће. Муслимани хоће Државу. Онда Српска мора бити Држава. Војвођани. Србијанци ће доћи до политике и Димитровград и Рача. Ни они не знају шта хоће. Македонци. Шиптари хоће Велику Албанију. Црногорци. Санџак.

Ове што само помињем а ништа не кажем то, је у рубрици Богу плакат.

Понеки глас реалитета стигне о свим тим временима која су иза нас. Неко чак каже да Југославија није била Тоталитаризам.

Све је то сада џаба. Кад буде, прекрсти се и реци Тако је морало бити.

Говорио је Томан.

*

И ја тако мислим. Мада се не крстим.

Најтеже ми пада, кад свако о Југославији, о Двајестдеветом, о Комунизму, о носталгији, сере преко миле воље. А завршио куповни факултет.

Жао ми их је. Изгледа да старим.

Дједу су увијек најдражи унуци.

Ја сам, у оној Југославији, од гологузог, босоногог и гладног српског сељачета са Требаве, дошао до Београда. До Факултета. До Нина. До Телевизије. До рата. До Твитера, СТЈ.

До ког курца ћете ви доћи.

О томе мислите, пустите Југославију. И Двајестдевети.

Који мени не значи ништа. Ни колико бивша треба. Двајестдевети је само један камен у међи, обијен мразевима и обрастао маховином. Само што није заоран.

Мислите како се мијења вријеме.

Ја сам гледао шта се меће између дуга. Ви ћете, до краја живота, гледати како се живи између дугова.

То је Југославија.

3398.

МИЛАНОВИЋ,

ЛИДЕР ИЗ

РЕТОРТИ

ЗА НАЦИОНАЛНО

САМОУНИШТЕЊЕ

Предсједник Владе Хрватске, Зоран Милановић, поручио је да не иде у Београд на регионални састанак предсједника влада са Кинезима.

Милановић је то правдао Шешељевим испадима о Хрватској, који су уоквирени у прохрватску резолуцију ЕП против Србије. Било би смијешно да у овој ситуацији идем у Београд. Рекао је тако нешто.

Ако некад будем пожелио да будем предсједник владе, прво ћу пожељети да будем Зоран Милановић. Предсједник а ништа.

Дванаест квартала Бидипи у Хрватској пада, као сисе у Северине. Која се некидан сликала, и обзнанила да спава гола, па се видјело, баш као и Хрватска, још да прода те цесте и да остане потуно гола чланица Нато и ЕУ.

Бидипи пада а Милановић у миру и срећи предсједава владом.

Милановић има двије неопходне особине за еуроатлантске интеграције.

И он је Свиленгаћа. Као и Јосиповић. Као и Колинда Кандидаткиња.

И он је ултра неактиван елемент. Са временом распада од неколико хиљада година.

Али синхронизован са околном еуропском ситуацијом, у мјери да је постао Резолуциопат.

Понаша се у складу са сваком резолуцијом.

Ну. Ствар је озбиљнија по Србију. А и по Босну и Херцеговину и Српску.

Хрватска, и њихови кордони Свиленгаћа, одњегованих и повијених пеленама у коридорима Нато пакта, и Милановић је био тамо а сада и Кандидаткиња долази из администрације Нато пакта, мислим да ће, ако побиједи, узети неплаћено, образац су лидера будућих чланица еуроатлантских интеграција.

Од њих се не очекује да нешто раде. Од њих се не очекује чак ни да лажу нити нешто обећавају. Живјећемо боље 2014е.

Друга ствар. Овакав однос према Србији, синхронизован између ЕП и Загреба, најава је односа према Србији и Београду, када, и ако икада, Србија уђе у ЕУ.

Прохрватска оријентација ЕУ задржаће се као крајња категорија.

Мисли ли Србија да ће уласком у ЕУ, између ње и Хрватске доћи до географског и физичког раздвајања. Дабоме да неће. Она ће остати ту. Да буде дежурни западни бич према Србији.

Пошто су то реалне перспективе, Србија би требала да размотри неподношљиву количину понижења која стиже са Југа, Запада и са Босфора. И да почне да конципира политику самосталнијег развоја своје економије и геополитичке позиције. То, дабоме, укључује Русију и Кину.

Јер и у овом претприступном пониженију, Србија нема ништа од економске помоћи, осим што је премрежена хрватским и њемачким интересима и аквизицијама. Нити се уважава њена геполитичка кота на Балкану.

СТЈ,

ЈЕСТ СЕ

ОСИЛИО

ЖЕЉКО

КОМШИЋ ЛИЈАНОВИЋ

Да ли је и код њега, како признаје један од младих Иванковића, била делегација Америчке Амбасаде.

Главна политичка порука дана јесте Сарајевска Раја неће са Бањалучким Папцима.

Жељко Комшић, Играч Неке Амб, устоличио се данас као Вођа Бакир Чопора. Чији главни задатак је формирати власт без Радончића и Додика. На нивоу Зајоргана. Устоличио се као главни и над Бакиром и над Иванићем.

Тако оштро је иступио против Салкића да сам помислио да је ријеч о Ердогану и демонстратима на оном турском тргу.

Комшић им је поручио Јесте ви из Републике Српске али сам вам ја и мама и тата, и даиџа и дадиља. Јесте ви родом из Републике Српске али ваша Домовина је Сарајево. А ваша колијевка је Амбасада.

То је по породично географској линији.

А по политичко манипулативној линији, Комшић је поручио да нема уласка Есенесдеа, и мрског Додика, у власт на нивоу тих Зајоргана. У Државну Власт. КТЈ.

Главни њихов страх је да Есенесде и Додик, преко Домовине, не уђу у Савјет Министара.

Тад ће се, каже Комшић Лијановић, опет блокирати тај европски пут наших душа, гдје припадамо и увијек смо припадали.

Јер. Ми смо, Он, за европски пут ратовали у тенама на Игману. Требевићу. Јебевићу. Гдје ли. Сад би Додик са оним баканџама број 49 да нам гази тај пут, сан и наше душе.

И Салкић.

Понаша се ко Они Из Ереса.

БАНАНЕ СПАВАЈУ ЗИМСКИ САН

3395.

ЗАШТО

ПЛИТКО ОРУ

ШЕШЕЉА

Видим да је политичка плиткоумност паневропска појава.

А ја, будала, мислио да је то особина само Есдееса и Пробосића.

Паневропска плиткоумност протеже се од Хрватске до Европског Парламента. Од угледних колумниста и експерата до професора универзитета.

А све поводом Шешеља.

Шта би се тек показало да је у питању нека озбиљнија тема.

Да ли је могуће да је Воја Војвода, дошавши директно из Легла Противсрпства, у Београд Наше Напредности, са неагресивним митиншким наступом и са пар изјава и интервјуа, у иначе скученом му медијском простору, изазвао такве тектонске поремећаје на политичкој сцени, да се диже и кука и декларација, од Загреба па и свуда гдје затреба, до Стразбура, Царске Порте нове колонизације.

Дабоме да није.

Проблем је у томе што постоји још много Шешеља. У Хрватској највише. Контраагресија као начин националне емнаципације једна је од најважнијих алатки за закашњело формирање нација у двадесетпрвом вијеку.

Јасно је. Да би били добри Хрвати, или добри Бошњани, или Велики Шиптари, морамо поред себе имати лоше Србе. Ја у Загребу морам да будем Наш Добри Шешељ.

Тачно је да Шешељ нема шта ново да каже. А и шта има новије од Карловац Вировитица Карлобаг. Тачно је да његова странка не може доживјети узлет. Не прави се странка за десет мјесеци. Идеалним странкама треба десет година рада, развоја и организације, да дођу на власт. Тачно је да је политички вјетроказ у Србији потпуно промијењен. Тачно је да су заустављени ратови на просторима бивше Југославије. Али не треба заборавити да се ратови не заустављају ради мира већ ради припрема за нове ратове.

Било Шешеља или не, Национална Свијест у својим тешко покретљивим и спороосмозираним слојевима, стоји у темељима сваке Нације па и Српске.

На ниову дневне колотечине, она може да се демонстрира и овако и онако. Зато је лако Радикале преименовати у Напредњаке.

Али, онај ко мисли да се Национална Свијест Срба помјерила и за микрон, бави се наивном и лажном површином.

Неразумно је како се очигледна настава, на великом националном и међунационалном полигону за обуку, као што је СФРЈ, тако врзо заборави.

На просторима те СФРЈ вољели смо се, међусобно, од колијевке па до гроба. А онда смо се, за само двије године, почели да волимо од бијелог грла па до дроба.

Почели смо да се кољемо.

Дакле. Ни двије Југославије, ни Комунизам, ни Тито, ни Самоуправљање, нису промијенили националне свијести балканских међукољача.

И да нема Шешеља, као, све би било лијепо. Земља би била млијеко а небо би било мед. Хрватска би била у суфициту а Србија на води.

Љубав Шешеља и Сабора Хрватске једна је од лед диода у великој контролној соби латентне мржње међу народима и нацијама.

Ако неко мисли да се са дванаест година затвора поништава и уљепша дванаест деценија крви и тла, онда немамо шта да причамо. Ајмо сви на твитер.

3394.

ТРОУГАО

ДОДИК

ШЕШЕЉ

ВУЧИЋ

Мада може и Трокут јер значајно се тиче Хрвата и Хрватске.

Политичко једноумље опасно је и незаустављиво као и гола гузица у боб стази. Олађена муданца слаба су кочница. А ручица шлајфа слеђена и сићушна.

Неко мора да отвори врата и вукове да пусти у шуме.

Иначе и вукови почну да блеје. Што никако није добро за национални лепезоидни имиџ.

Како се у Србију вратио Шешељ, вратили га, а како је у Српској побиједио Додик, нису га суновратили, Вучић се нашао у Националном Троуглу у коме се не може бито центар нити четврти угао.

Уз то је, након белозагребградске шешељфобије, и Дачић одбрусио Хрватској. Оно о десет ћириличних табли, као о десет нацртаних оваца, које Држава Хрватска не може да сачува.

А Додик не повлачи трупе пред Бакиром и Централизацијом. Без обзира што Српски Савез За Промјене отворено колаборира са Сарајевским Политичким Кругом.

У тој ситуацији константног понижавања Србије, Вучић је, напросто, приморан да се оријентише национално.

Данас је очитао лекцију Еуропљанима у Стразбуру и Еуропљанима у Аграму. А знајући његово крволочно радикалско реченичје, није му то било нарочито тешко.

Цијели низ догађаја претворио се у неподношљиво понижење Србије. Од оних дронова, четвероелипсних и двоножно рамских, па до убиства српског младића у Турској, уз реалну опасност да се србијанска сцена радикализује, подешњачи и национално оријентише, укупно узевши, изнад рејтинга Дачићевих социјалиста, приморао је Вучића да дигне количину децибела.

Али и да настави коегзистенцију са Додиком.

Коликогод то Сране Службе и Домаће Сужбе дизале на узбуне и панике. Као што је то урађено преко Муда Лабудовог. Које није, а и његови, схватило да је чак и e-Look Ovich, престао да о Додику и Шумској пише у ртиму и темпу Карла Орфа. Већ у темпу Тијо Тијано.

Рано је рећи да ли се Србија мијења и настоји боље да се оријентише Међу Вихорове.

Пошто имам искуство са Интер Џелатима, а имају га и други, само се праве, или јесу, пичке, и будале, знам да су, Странци Усранци, у стању ићи не до краја него преко сваког краја. У стању су да ти затру семенку у детино детенце, бре.

Ако им се неко не супротстави, свакој Нацији пријети помор. А Српску Нацију чекају вијековима.

Шешељ нема потенцијала нити кинетичке енергије да учини драстичну прерасподјелу политичког мозаика међу Србљем. Али има толико потребно својство алармне жареће свјетиљке. И лични примјер.

Ако је могао он, сам, да се супротстави Белом Свету, и победи. Може то и Србија. У пола тог времена. При томе не мора да победи. Довољно је да их примора на коректан партнерски однос.

Ну. Још Шешеља и лудих еуропских парламената чекају Вучића.

Па тек након неког времена могуће је закључивање.

3393.

НЕМА

ВИШЕ

ЈУГОСЛАВИЈЕ

Кад ће то Хрвати, Хрватска, и Бошњаци, Сарајево, да схвате.

Српска Радикална Странка, она Војводе Од Хага, има 4,6% подршке јавности, странка Војводе Од Вучића, Томина а Вучићева, има 51%. Више од Шешељеве странке има чак и јаловина бивше демократске странке, бивше странке Брисела Тадића.

Упркос томе, Хрватска захтијева декларације и европске акције. Да се Шешељ врати у Хаг. Будале. Лакше ће се Хаг премјестити у Хрватску него што ће се Шешељ премјестити у Хаг.

Хаг се зајебава са нама. Њима. Издао је само једно подјебно саопштење. Послали смо га кући а он има обавезу да се одазове на читање пресуде.

Чак и када се изузме чињеница да су предсједнички избори у Хрватској, јавност хистерије и хистерија јавности, поводом Шешеља, у Хрватској, неразумљива је.

Изгледа да Државе, понекад, попримају особине недовршених личности. Па су подложне негативним особинама појединаца. И спремне да их демонстрирају.

Политичка активност Хрватске била би разумљива да још постоји Југославија. И да је Хрватска Социјалистичка Република у СФРЈ.

Тада би се Хрватска, њен Социјалистички Савез Радног Народа, најприје, обратила властима у Београду, мислим властима Југославије. Зауставите, Браћо Вољена, Српски Национализам. Јер ни ми нећемо моћи обуздати свој.

Али, пошто Југославије више нема, Хрватска је морала да нађе свој нови Централни Комитет. То је Еуропски Парламент.

Некако уз Декларацијско Дјеловање Хрватске, стигла је вијест из Сарајева. Неки јунак, који је радио код Карлсерга, ООУР Сарајево, то је Вопи, протестирао што у неком складишту у Челареву, то је у Србији, стоје слике Ратка Младића. По сарајевској номенклатури то је Злочинац, Кољач и Геноцидаш.

Јунаков уговор о раду је, након тога, прднуо у чабар. Каже да је отјеран са посла због протеста против слике Ратка Младића. У другој држави.

Дакле. И као Хрвтска, сарајевски бивши карлсберговац, мисли да смо сви још у Југославији.

Зар је толико тешко схватити да Југославије више нема. И да је Шешељ само ствар Србије. Односно Срба.

Нема више заједничког педља.

Свако мора да мјери у својим границама. Да се пење својим љествама. Да се спушта својим конопцима. И да се, можда, објеси прије дна.

Зар је толико тешко схватити да више не мјеримо заједно. Да смо једни другима одмјерили.

Или да организујемо још један рат. Као добри понављачи.

3392.

НЕКОНСУЛТОВАНИ

У ПОРАЗУ

Јавно демонстрирано неодазивање БИЧ Бојса на консултације за састав Владе Републике Српске није кажњива радња али јесте мјерљив политички чин.

САЗАП Коалиција се тако још једном промовисала у примивитиваријум, недомисленост и аутистеријум, толико недопустиве и сувишне утваре и дијагнозе на политичкој сцени.

Опозиција је то увијек и била.`

Читаву претходну деценију.

Омогућивши Властима, које су прозвали Режим, како би, подсвјесно, бирачима сугерисали своју инфериорност, да мирније владају него што је то уобичајено у вишестраначком систему. И да чине многе грешке које су остајале некажњене у довољној мјери да се јавност преокрене у промјене.

Моја ГФГ је то обликовала овако. Нећемо гласати за Додика али још увијек, и након пете туре, не можемо да смислимо зашто би гласали за Босића. Босић ода бос. За њим нема трагова.

Јасно је да након десет година свака Власт досади бирачима и народу. Да би то народ знао, не требаш формирати бомбастичне Савезе За Промјене и извикивати Милион Незадовољних. Много је битније и продуктивније одаслати одговор на питање Зашто да гласам за вас.

И у том зечијем уву крије се грм.

Опозиција, мада је то епохалан и величанствен појам, под који се утрпао сав шљам и политичке сцене и политичког вашаришта, никад није знала, а сада је то и показала, шта хоће, шта треба да уради и шта треба да каже.

Њима је Збигњев рекао да је довољно да све криминализују и да ће то бити довољно да бирачи глогињаре својим а не опозиционим. Рекао им је, Сазапу, да не раде ништа.

Што су они једва и дочекали.

Ни једна странка није обавезна да дође на консултације код предсједника Републике. То је добар политички обичај. Да се честита, покаже хладноћа или политичка присност, да се бирачима предочи схватање важности њиховог гласа.

У овом случају, за Опозицију, била је то и прилика да се изрази неслагање са концепцијом Власти која је на видику. Да се пред јавношћу, на гостујућем терену, Предсједнику, уклиже са двије ноге а да судија не може да да ни жути ни црвени. Да се упути темељна политичка критика и која има мјеста и која нема.

Али. Опозиција је изостала. Успут су слали нека саоштења и отворена писма. Као уцвиљене снаше.

Јер су сами себе, претходно, у кампањи и у дану конституисања Народне Скупштине довели до сувишне ситуације. Постали су сувишни. И политичкој јавности и Предсједнику Републике.

Њихов комплекс мање вриједности, утркивање за иживљавањем, бесловесно надрјечивање и бесмислено понављање синтагми блогераја и порталделиријума, дискусионост као да је судњи дан, као да су четири деценије били нијеми па тад проговорили, довео их је у стање телепортације са напонском грешком.

Отишли су из опозиције а нису нигдје стигли.

Зато се и нису могли појавити на консултацијама.

То није добро за политичку сцену.

Али јесте добро за бираче. Да виде с ким имају посла. И да су своје гласове могли боље распоредити. Не мислим при томе на супротстављене стране.

И добро је за Власт. Сада, за нијансу више него што је то нормално, може да ради шта хоће.

Још ако буде знала одиграти тако да не буде у власти на нивоу заједничких органа, а да то изгледа као узурпација БИЧ Коалиције и БОС Колаборација, бирачи ће добити и треће око за дубинско скенирање овдашњег политичког дрипцераја.

Овдашњег, јер Иванића не убрајам у овдашње. То је Сарајевска Раја.

3391.

ЛАЖНА

МУЛТИЕТНИЧНОСТ

ЦРНА ЈЕ РУПА

БИХАЋКЕ

НАСЕОБИНЕ

Бихаћка Насеобина је Босна и Херцеговина, БиХ, Биха. Тако јој ја тепам. Након година крволочности према њојзи.

Иако је у Дејтону састављена о једне једнонационалне и једне једноипонационалне државе, пошто у Федерацији Хрватима ни у рату нису признали статус једнакоправности, ал лијепо бјеше кад су, из званичне Државе Хрватске, правили сраније у Сијековцу, у Мркоњићу и кад су Црни Вуци кренули према Бањалуци, одмах након неколико потписа у Паризу, кренуле су Лажи Са Миљацке. Држава Босна.

Да би лажи трајале дуже и биле увјерљиве за Странце Усранце, исфорсирана је и лажна сарајевска мултиетничност.

Срби генерали. Срби колумнисти. Ценерка СТЈ. Хрвати колумнисти. Чак. Градоначелници. Допредсједници. Ствар је узела маха. До данашњег дана Лажна Мултиетничност постала је популарнија од ГГГШ. Голих Гујица Гранд Шоуа.

Расими чекају у колонама да се упишу у Србе. У Сарајеву.

Болест је захватила и Бакира. И он је посегнуо за Лажним Србима. Он и Лажни Комшић. Да не гријешим душу.

Умјесто Власти Републике Српске у споразуме је уписао Лажне БИЧ Цареве. Босића Иванића Чавића. Они му представљају Србе. И Српску. Немам ништа против.

Само имам против да Лажни Еуропљанин Бакир и Опћенито Лажни Комшић одређују ко су представници Срба и Српске.

Тако је почео и Ефенди Иванић. Ја имам легитимно право да одеђујем ко ће из Српске ући у Савјет министара и у власт у Сарајеву. Па се, нешто, ушутио.

Какве неуставне будале иду на изборе.

Ја сам, међутоа, за даље форсирање те Лажне Мултиетничности.

То је најбржи пут у пропаст.

Есдепе и Златаган Лагумџија су најоочитији примјер. На том принципу ће пропасти и Бихаћка Насеобина. Само је треба пустити. И треба их подржати да формирају власт са Савезом За Миљацку.

Ја бих предложио да САЗАП Српске, Трио БИЧ Бојси, закупи неколико штандова у Сарајеву. Понесе оне табље Добродошли у Републику Српску и отвори књигу уписа у Србе. Има тих Расима чудо једно.

Сарајевска технологијка Лажне Мултиетничности потпуно је заслијепила Сарајевски Политички Круг.

Њихова плиткоумност, поптуно компатибилна са плиткоумношћу Пробосанског Есдееса, дошла је дотле да им Милан Шутало са Хаемеса, мој друг, и ја, морамо цртати како су њихови путеви баш чаршијски, како су погубни по опстанак БиХ и по цивилизацијски међунационални коегзистенцијални напредак.

3390.

ЕСДЕЕС

НОСИ

ФЕС

Можда и не носи али плаћа цијену.

Још ће много кеса испразнити док се Фес не буде избрисао са њихових глава.

Фотошоп у политици није тако ефикасан као код Ким Гузице или Сораја Гуза.

Есдеес је показао своју традиционалну политичку плиткоумност.

Коју је демонстрирао од свог оснутка. Откако је групна лига полусвијета преузела политичке полуге, а врло брзо и криминалне, дивљачке и недемократске, онога што је никло као народни покрет и што је створило Републику Српску.

У том смислу нетачно је да је Есдеес створио Републику Српску. Она је настала на вјековној тежњи сваког народа, па и Српског Народа, за Самосталношћу. Настала на Страху Јасеновца. Настала на тако невиној жељи славенској и православној, да се живи заједно, са својима.

То су они слојеви Православних Славена којима није опција промјене вјере да би остали на својој земљи.

На плодовима те своје плиткоумности, Есдеес, који је деценије потрошио ниушта, умјесто да се организовао и профилисао као модерна Политичка Странка, јер ВПС је најпотребнија Србима на овим просторима, потребнија од пара и радних мјеста, Есдеес је и сада заорао плитко. У тренутку када се рјешава судбина Свих Срба, да ли ће их поклопити Мрски Збигњев, Нато Пакт и Крволочни Запад, или ће остати у оквиру Православних Славена, Есдеес оре оплазе.

Есдеес је заорао плитко јер је ушао у аранжман са Странцима. У аранжман са Сарајевом. У аранжман са Сарајевским Политичким Кругом. То је радио и у рату, па смо једва остали овдје, и Срби и Српска, као кеса на врбаку.

Најприје је прихватио политику Странаца да је у Српској све криминализовано и да је свако ко није у опозицији криминалац. То је веома опасна политичка активност. Једном кад криминализујете нацију, нећете се више никада опрати. А о томе да и обични људи почињу да се понашају тако, по принципу ширења насиља са телевизије на дјецу, да не говорим.

Умјесто да је против Криминала, кога има још опд његових времена до данашње Власти, дјеловао кроз институције и демократски процедурализам, Есдеес и његови још болеснији савезници, Подиванићи, Сучавићи, Кркмановићи, кренули су у јавну и кампањску политичку сатанизацију Српског Народа.

Проглашавање комплетне власти Режимом и криминалном, значи проглашавање свих оних који су гласали за њих такође криминалним опцијама. А то није мало гласача. Значи проглашавање цијеле Републике криминалним Гнијездом.

За такву дјелатност се одговара пред судом.

Есдеес је најодговорнији за такав Црни Талас у српској и српскијанској политици. Маргинални болесници, Чавић, Иванић, Михајлица, Крсмановић, само су самозадовољавајући воајери.

Есдеес је одговоран за колаборационизам са Странцима и СПК. Са главним циљем да се  прво оптужи а онда доказује Криминализованост Срба. Што ће се, јелде, доказати, хапшењем Додика.

ЈВД. У дупе. Шта је Србија доказала хапшењем Мишковића. Видјели сте како се коњи поткивају па и ви дигли ногу.

Есдеес је одговоран за колаборацију и споразум о бонтону у Народној Скупштини потписан са Домовином.

Не потписује се ништа са онима који Српску сматрају Домовином. Изабрани сте како сте изабрани, изволите на ваше мјесто, исти сте као и други посланици. Хвала, довиђења. Ако баш морамо да се виђамо. Јер, шта тражите у Геноцидној Творевини.

То пасије понашање, бацим ти овај споразум, ти скочиш и машеш репом, бацим ти онај споразумчић, ти скочиш на задње ноге и умиљато цвилиш, није примјерен једној српској странци. Јесте малим испрцима. Њима је примјерено све.

Есдеес је, чини ми се, јер немам изворе у Врху Есдееса, прије свега електроинжењерском калкуланцијом, са Н, Младена Босића, кренуо у ту Пробосанску Политику. Да би завршили на приузи Младена Иванића који их вода кроз Сарајево, од Бакира до Бакира, од Споразума до Споразума.

Сада је Есдеес, чини се брже него што је очекивано, почео да плаћа цијену. Нису изабрани потпредсједници Народне Скупштине. А међу њима и Стевандић. Који је, мислим, посљедњи, који би прихватио Пробосанство. А ако се сјећам екрана, добио је исти омјер гласова као и други предложени.

Над том малом ноћном скупштинском чињеницом Есдсеес треба добро да се замисли.

3389.

СРАМОТА

ЗА

РЕПУБЛИКУ

СРПСКУ

Данашња Конститутивна сједница Народне скупштине, као да је одржана усред предизборне кампање.

Она је, истовремено, тужно финале једног двогодишњег периода шиканирања Републике Српске од стране Мисионара, Страних Праћеника и Рушилаца Режима. Шиканирања безграничним понижавањем не само онога што они зову Режим већ и многог од оног што је Српско и Српска. Што је њен државни и институционални оквир.

То се догодило и данас.

Потпуно је хијенизирано оно запјенушано и болесно кидисање на ННП, Најстаријег Народног Посланика. То је лешинарење најниже људске, културолошке и цивилизацијске врсте.

ННП није ту у улози вођења сједнице скупштине. Нити је он способан за то. Нити се то може научити за три дана. Он је у улози домаћина, у улози најстаријег, стога би требао бити најпоштованији.

А то што се он замјерио промјенашким хијенама, одлазећи из њиховог клуба и њихових клупа није разлог за понижавање тог човјека. Јер су га већ понизили што су га ставили и прихватили на листу. Саучествовали су са њим у одласку из неке друге групације а знали су његове гласовне и пролазне капацитете.

Истовремено, данашња скупштинска сједница почетак је нове ере праегзистенцијалног парламентаризма који ће газити све пред собом. Са константним циљем Рушења Режима.

Групација ЧГМБ, Чавић Говедарица Михајлица Бореновић, разориће Народну Скупштину.

На другој страни неће бити специјалних јединица да им се супротстави. Јер су кандидовани и бирани по посве другачијој технологији.

Добро што ће разорити скупштину али ће разорити и добар дио институционалног демократског имиџа Републике Српске. Претвориће је у циркус.

Уз напомену која је видљиво да Власт, или Режим, што им је драже, даје им и дио повода за њихову нехигијенску хијенизацију.

Стога се морају до краја јавно ријешити и снимци и пипци, и врапци и папци. А кривце и манипулаторе процесуирати.

Многи су заборавили на Републику Српску. 

3388.

ОПЕТ СЕ ДАНАС

ЋИЛИМАРИЛО

У САРАЈЕВУ

Мостови шумом а Миљацка друмом.

У Предсједништву БиХ уприличен свечани пријем поводом сутрашњег датума, када је далеке 43е у Варцар Вакуфу организовано засиједање Завнобих, као увертира пред јајачко Антифашистичко Вијеће Народног Ослобођења Југославије. Која се послије угушила у тим народима и народностима.

Предсједништво је било застрто са неколико врста и величина ћилима, што је неоспоран знак везе са јајачким и мркоњићким ћилимима 43е и бриселском еуропском перспективом БиХ. Ћилим а бриселски.

Ко се имало разумије у историју КПЈ, револуцију и антифашизам Комунистичке Партије, зна да је Друг Тито био мајстор шестоугаоне симетрије. Послије осмоугаоне. Ако је један имао цементару, онда су морали имати и остали. Ако је један имао Партизане, морали су да их имају и остали. Макар их измишљали. Ако је један имао народне непријатеље, морали су и остали. Ако се неком од народа догодио национализам, морао се догодити и свима.

Тако се у Мркоњић Граду догодио Завнобих.

Нема смисла да се, ту у близини, у Јајцу, одржи Авној а да његове претходнице нема у БиХ.

Тако је и био Завнох у Хрватској. И другдје

Завнобих нема никаквог другог смисла. Никаквог ту антифашизма није било осим српског. Част не тако малим изузецима, Карабеговићима, Мажарима и покој им души револуционарној.

Стога данашње обиљежавање тог датума, датума из земље коју је то Сарајево свесрдно рушило, обиљежавање у оквиру земље која је утјерана у границе у Дејтону, тамо у пизди мамтерној, гдје се умјесто преко Неретве, ишло преко Бурбона, нема никаквог симболичног, историјског и стварног упоришта ни континуума.

То неће моћи ријешити никакав закон о заједничким празницима, којег помиње Иванић, као оправдање због данашњег изостанка.

То не може закрпити ни Изтебеговићево позивање на равноправност и друге отрцане фатаморгане за Босну и Херцеговину у посљедњих двадесетпет година.