„БиХ“ ЈЕ ЗАХВАЋЕНА
ТОКОМ ВРЕМЕНА
И РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕ ТРЕБА ДА ГА
УСПОРАВА
 

Ток Времена није кренуо само у „БиХ“.
Сарајевски Политичкуи Круг, Територијалистички Нацисти, дакле, уз аранжане, логистику и правно насиље Ешдаун – Марфијеве Осовине, кумулирали су Вријеме које је сада експандирало у Ток.
Није Додик попиздио што су га осудили.
То је исто каом кад би Суд Требиње пресудио да сваки други Стол за 4 мора да има Крметину.
Није кренуо само у „БиХ“, јер је и ЕУ, Запад цијели, НАТО, Америку... захватио Ток Времена.
Догађај у Сарајеву, једном је промијенио Ток Времена.
Сада ће Ток Времена промијенити Босну и Херцеговину.
Предсједник Републикие Српске и Српски Члан Предсједништва, стално дају помирљиве, повлачне, сусретљиве, пасивне, дефанзивне, Изјаве и констатације.
То није потребно.
То убија Јавност Републике Серпске и доводи у сумњу искрене намјере са Законима Надлежности и Новим Уставом.
Довољно је поновити, с времена на вријеме, да радимо на основу Дејтонског Устава БиХ и Десет Дејтонских Надлежности Заједничких Институција.
Не треба предлагати никакиве дијалоге, разговре, преговоре. Нудили смо, покушавали.
Треба им дати до знања да смо сада у прољетној фази, прошла је Вељача, у Фази БМК.
Ако им се сталнио нутка, они ће помислити да су важни.
Па ће да се курче.
Као Термин Никшић.
Па ће да каже да нема Преговора и Разговора. А Дино ће да упали Багер.
Иако је исти тај Никшић, на видео позив Марфија, усрао и Скупштину и себе.
Српски Члан Предсједништва, не треба да говори да нам је циљ Повратак на Дејтонски Устав, да је то добро за све.
То није могуће.
То Сарајевски Политички Круг никада неће прихватити. Јер би прво морао пола Федерације, а овамо Трећину, да дадне Хрватима.
То није реално.
Да јесте, не би се првог дана послије Париза, Дејтон почео да уништава.
Предсједник Републике Српске хипотетизира, Ако ми ЦИК забрани...
Који ЦИК, СТЈЖ.
Није добро Јавност у Српској стварати незадовољном и сумњичавом. То ће се одразити на Изборни Резултат.
То соколи Издајничку Смрдеж у Српској.
То диже реп Сарај Унитаристима. Добијају могућност да се консолидују, да се повежу са Нацистима ЕУ.
Направите Мрежни План и Термински Ток, кад ко шта изјављује. И добро замотајте, упеглајте, понављајте.
Политика у Јавности је понављање малог броја артефаката.
Докле ћу вас учити.

 
ОПОЗИЦИОНЕ
ИЗДАЈНИЧКЕ
ОТРОВЊАЧЕ
У НАРОДНОЈ
СКУПШТИНИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Нешто ко Гљиве Лударе.
Њихово понашање, пошто то није ни политичко дјеловање, ни опозиционо, не може се објаснити личним карактерним девијацијама, малоумним малформацијама, пошто не ходају голи по граду, не може се објаснити противљењем Властима, финансијским инжењерингом Запада.
Издаја је за њих часна работа.
Издаш у једној Битки. Не можеш стално бити Издајник.
Овдје се ради о Комплексној Велеиздаји.
Могуће је објаснити на два начина, која су истовремено присутна
▪ Колаборационизам.
Сарај Чадор и Запад, муслимани и Унитаристи, желе покоравање Републике Српске. Желе њену Окупацију на основу еуроинтеграција, реформи и функционалне а непостојеће „БиХ“.
Они су Окупатори, који на интеграцијски прихватљив начин желе поништење Дејтона, Дејтонског Устава, на томе су много радили, па, на тај начин и поништење Републике Српске.
Република Српска би требала да буде анектирана муслиманском Сарај Чадору и тако да нестане.
Са њима Сарађује Опозиција из Српске.
СДС, ПДП, ЗАПИР.
▪ Антисрпство.
Не ради се само о томе да је Опозиција, СДС, ПДП, ЗАПИР, против Републике Српске.
Ради се о томе да је против Српства овдје.
Поништењем Републике Српске, уништењем њених дејтонских уставних позиција, Срби нестају у једној деценији.
То је исти рецепт као што су нестали и Срби Сарајева, оног дијела које је припало муслиманском Сарају.
То је крајњи циљ Територијалистичког Нацизма Хрвата, Муслимана, Шиптара, Запада, НАТО... запосједање Територије на којој неће бити Срба.
Дакле. Опозиција у Српској, СДС, ПДП, ЗАПИР, ради на нестану Срба на овим просторима, западно од Дрине.
Што је исти циљ и ономадњег заставског чвора ХДЗ – СДА, са слоганом Шаховница на Дрини.
Опозиција није могла да спријечи процедуру Новог Устава.
Не може да спријечи ни гласање у Народној Скупштини.
Он се може усвоји простовећински, двотрећински, референдумом.
Они су се политички изјаснили да нису за Нови Устав.
Аргументи су небитни и нећу да их узмем у обзир.
Сада покушавају да онемогуће, нпр, тајно гласање. Да се устраше они који би, можда гласали за Нови Устав. Траже начин, да ли да буду Против, да не буду присутни, да буду Уздржани.
Треба јасно рећи да је дужност сваког Српског Народног Посланика, у Народној Скупштини, да гласа за Нови Устав.
Ако не гласа, треба му судити за Велеиздају.
Устав је одбрањен у Рату Опстанка, као и Република Српска. Са њим се ишло у Дејтон. Са њим се вратило из Дејтона. Њему је придодато Међународно Признање Републике Српске.
Устав није хир неке Власти, неког „режима“, неког „криминалца“.
Нови Устав је отклањање недејтонског и неправног насиља над нашим темељним Уставом, сљедствен наставак уставног развоја Републике Српске.
--------
А Опозицији предлажем да се, свака два часа, моли Богу, и крсти, да овдје Рата не буде.
 

 

У „БиХ“ ЈЕ ДОШЛО
ДО ПАРА,
РАЗЛАЗ НАМ СЕ
ПРИМАКАО

 
Паре су, увијек, поуздан знак да је Држава склопљена, скрпљена, састављена, на силу или неком погрешком.
Паре су, увијек, крајњи знак дефинитивног разлаза.
Могу још да се вуку репине поред ограде, да се глумата Суживот и Равноправност, да се журно оптимистично извикују Еуропске Интеграције, Реформе и Реформ Торте.
Може и до сукоба да дође.
Може то да траје и неколико мандата, и деценијама.
Али, опстанка нема.
Када се, као знак разлаза, појављују међунационална мржња, дугови истребљења из пријашњих ратова, разни радикализми у Јавности, може да се то некако правда и прикрива.
Али, Паре не могу да се прикрију нити да се намире.
„БиХ“ има Финансијску Политику којој је циљ да финансијски уништава Републику Српску.
Нису то само блокаде великих пројеката у Српској.
То је у самим темељима „БиХ“.
Није било довољно што је усрани Иванић дао Један Рачун за ПДВ. Већ га непрестано поткрадају од Републике Српске. Стално је борба око Коефицијената.
А једноставније је било да Република Српска има свој Рачун, Федерација свој, а када се усвоји буџет, свако уплаћује свој дио, за потребе финансирања заједничких институција.
Само уставних.
Централна Банка БиХ има залеђена средства, седамсто, осамсто милиона Марака. И никако се не дозвољава подјела тих средстава.
Сада је дошло до апсурда.
Због неког спора Српске и словеначке Компаније, тужена је „БиХ“.
Сви мисле да „БиХ“ постоји.
Али се сад показује да „БиХ“ нити може да води спорове, нити може да плати.
Па Термин Никшић, Премијер Федерације које нема, кора да србује како би ортодоксним муслиманима Унитаристима, показао правовјерје.
И не допушта исплату на основу договора, не пропушта Буџет „БиХ“...
Са Буџетом ће нас баш зајебат...
Вријеме је да покупимо своје Играчке.
Прво Рачун ПДВ а одмах Избори Републике Српске.
 

 

ДРЖАВА ЈЕ
ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА
ПОТКА НАЦИОНАЛНОГ
КОЛЕКТИВИТЕТА

 
Свјетски Ратови и Тоталитаризми, Ортодоксне Идеологије Тортуре и Новца, условили су да Европа, европски Народи, слабо схватају и практикују Државу.
Олако су прихватили Надкровља, у разним облицима, некада приморани силом, некада добровољно.
Вријеме подчињености разара Државу у сваком будућем времену.
Држава је Платформа Националних Појединаца.
Национални Појединци су Колективитет који подразумијева једну Културу, један Језик, једну Вјеру, једну Економију.
Држава је Окуп Политичког којег садрже и Појединци али када то преточе само у Колективну Свијест, то, опет, нема снагу Државе.
Држава даје снагу и моћ Националном Колективитету Политичког.
Држава је услов за Слободу.
Нико не потчињава, окупира, обједињује, интегрише, Државе, да би донио нове нарамке Слободе.
Највећа је Слобода у једној Држави.
Држава је апарат за располагање Слободом.
Тек са Државом Појединац и Национални Колективитет, може да са Слободом постиже напредак.
Слобода Појединца минорна је, коликагод је.
Државе је све, Појединац је ништа.
Држава, то је Држава.
Недостатак Државе и неспсообност успостављања Државе, омогућује екстерну доминацију, осиромашење и уништење.
Омогућује туземне Апсолутисте, Тоталитаторе, Диктаторе, да успостављају Инокосну Анархију.
Кључни проблем савремене Државе налази се у свери убјеђења Појединца да одбаци своје Илузије Индивидуалитета и да се окупи и потчини Држави.
Да се потчини, то је груба и површна Синтагма.
Појединац, у ствари, Држави предаје оно што нема, оно што не може сам да има.
Тако да себи не чини никакву штету.
Данашње Доба отежава тај процес.
На Илузије Индивидуалитета, успјешно се надграђују екстерне опште Илузије утемељене на манипулативним лажима Глобализма и празноћи Либерализма.
Нација сама за себе, Црква, коликогод Вјера била утемељена и раширена, Политичка Сцена, чак и кад је идеална, без екстерних индуктива, издаје и плаћеништва, не могу помогну много у Окупу Појединца у Државу.
То мора да чини сама Држава.
Њена свакодневна испостава коју зовемо Власт.
Власт и Лидер, Вођа, Државник, мора перманентно да раде на градњи Државе.
Ту им Нација, Вјера, Култура, могу да буду потпорни стубови.
Али, ако нема Државе, Државне Власти из здраве Политичке Сцене, Стубови пропадају.
Из свега реченог, проистиче да се Држава не може чинити са другима.
Ни у каквим Уједињењима нити Интеграцијама.
И тога с треба чувати, као живе пропасти.

 

ЈЕТРВСКА СРПСКА.
НЕК НАМА
ЦРКНЕ КРАВА.

 
И поред тога што смо у Рату, стварањем Војске Републике Српске, и учествовањем у њој, на најтежи и најкрвавији начин показали шта је Држава, Држава Српска, многима ни данас није јасно и многи, свјесно и несвјесно, раде против ње.
Одбијају могућност да имају Државу.
Нека је имају Турци, Аустроугари, Комунисти, Сарајево, немој да се ми петљамо са тим.
Републику Српску притишћу разне Арбитраже.
Оне су посљедица
▪ Превелике жеље да се економски корача.
Али и чињенице да Власти нису пронашле најбољи пут, процедуру, већ су често импровизовале.
▪ Латентне опструкције од стране Издајника Српске, Парцијалиста, Маргиналаца, Потурица и разних Екстерних Фактора.
Скоро сви ти пројекти, који су сада Арбитража, наишли су на оштро противљење разних структура па је одсуство Јединства морало да доведе до обустава.
---------
Посљедице су исте као и код муслиманске блокада Пројеката Републике Српске.
Прије коју годину дигла су се противљења за градњу неких Живинарских Фарми, ту у Лијевче Пољу, између Саве и Бањалуке.
Смрде Фарме, немеремо живит.
Смрде. Сви смрде. И Говеда, и Крмци, и Овце...
Зато је боље куповати Пилетину од Словеније.
Република Српска ће плаћати те Арбитраже. Можда неће све.
Али ће то коштати о оне којима нешто Смрди, који не дају нови Блок Термоелектране, којима ће влажност ваздуха у Бањалуци сметати јер ће горе, у Кањону, да буде Хидроелектрана...
Плаћаће тако што неће бити Пута, Вртића, обновљених Бандера за Електромрежу...
Власт због тога неће изгубити Гласове. Јер нема ко да их узме.
Ђесбио, штасрадио...
Нема Економије без загађења, смрада, концесија, искориштења земљишта и ријека...
Економија није Тик Ток.
Република Српска није Тик Ток.