РЕПУБЛИКА СРПСКА
МОРА ФОРМИРАТИ
КООРДИНАТНИ СИСТЕМ
САМОСТАЛНОСТИ

 
А не да усрана Амамб или Инцко Пинцко креирају јавно Мнијење, спинују и лажу како би Србе држали у Неотоманском Ропству а Републику Српску као Попишану Православну Жупанију.
Срби се никада нису обавијестили о Дејтонском Споразуму.
То значи да нису обавијештени ни о Републици Српској.
А оног, ко не зна гдје је шупаљ, њега можеш да јебеш ђе оћеш.
Америчка Амбасада је, данас, писала да по Дејтону и Уставу Ентитети у БиХ, немају право на Отцјепљење.
То добро звучи.
Само, Отцјепљење се не пише на Тараби.
Амамб то наводи пошто се Русија успротивила констатацији ПИК-а да Ентитети немају право на отцјепљење.
Амамб, која од потписа Дејтонског Споразума, носи Фес, још наводи да свака радња која би се подузела на разградњи БиХ, била би против Дејтонског Споразума.
До сада је само СНСД, у власти и у кампањама, објашњавао Дејтонски Споразум и позицију Републике Српске.
Али и он несистематски и само повремено.
Америчка Амбасада, Сарајево и Високи Представник, знају а Срби морају да сазнају
▪ Дејтонски Споразум, и Устав, као његов Анекс, подијелили су БиХ.
Прецизније речено, они су спојили Државу Републику Српску и творевину Федерација БиХ у међународно признате границе БиХ.
И ништа више.
▪ У БиХ постоји само један Ентитет. То је Република Српска.
Федерација БиХ, никад није заживила као Ентитет. Хрвати су суставно депресирани од муслиманског Сарајева. А иначе, не виде себе ни у том Сношају ни у БиХ.
Њихов крајња жеља, што се тиче БиХ, јесте Мостар.
▪ Три нивоа су битна, када неко прича о Отцјепљењу.
Срби, као Уставни народ БиХ.
Република Српска, као Држава Српског Народа.
Права Народа на Самоопредјељење, што је саставни дио Устава БиХ.
▪ Ако се Држави Српској, формализацијама међународног права, може спречавати кораке ка Самосталности и Независности, то се Народу Српском не може чинити. Српски Народ није уклопљен у БиХ. Он је формиран у Републику Српску. И ако одлази, не одлази из БиХ. Само додаје још једну ставку Републици Српској.
Зато Амамб и још четири западне амбасаде, заједно са Сарајевом, константно траже Издајнике међу Србима. Иванић, Босић, Шаровић... јер рачунају да ће проширењем издајничког круга, ујаловити сропску свијест, као и право, на Самоопредјељење.
▪ Самосталност Републике Српске, Самоопредјељење Српског Народа, Независност, излазак из БиХ, није исто што и присаједињење Србији. нити то може да значи. Нити Самосталност Српске, подијељеност по дејтонским границама и право на Самооопредејљење, треба везати за Србију.
Србија је на страни Запада.
▪ Република Српска је зауставила пренос надлежности. Односно, формирање нових неуставних и недејтонских институција.
Сада мора да постојеће неуставне и недејтонске, унитристичке институције на нивоу БиХ, учини јаловима.
Не трба, дакле, ништа да ради на пуцању БиХ, на растакању, на разградњи БиХ.
▪ Срби морају да из своје Колективне Свијести, избаце Сарајево и БиХ. По свим основама.
Читаво једно велико подручје, српско, око Сарајева, још је у тој свијести. Њени представници су Караџић, Крајишник, Шаровић... Иванић је класични Врбовани Обављач. Богић Богићевић, који живи у Бањалуци.
▪ Србију треба држати узасе и иза себе. То и Дејтон омогућује. Али добро пазити шта ради и увијек носити Чеп од Црног Граба.
У протеклим  општим и локалним Изборима, Србија је овдје дјеловала у корист Пет Амбасада и Сарајева. Јединстевене БиХ.
Тако ће бити и 2022е.
▪ Тема Републике Српске, њене Самосталности, Отцјепљења, Срба и њихових права, биће велика тема у наредне двије година а нарочито у години Избора.
Стога је потребно сутра почети да се систематски Јавност филује Координатама и базним Ставовима, Дејтонским Чињеницама и Српском Пројекцијом Будућности.
Ако то буду радили прикривени и потенцијални Издајници, неће бити добро.
СНСД мора да покуша да се повеже са СДС-ом, без Издајника Шаровића. Најбоље као Странка са Странком. Тако би Република Српска добила петнаест, двадесет, година српске политичке стабилности.
За то вријеме би се над Сарајевском Котлином, магла усидрила, а Унитаризам ископнио. Као и неуставне Унитаристичке Институције. Свијет би се промијенио. Српска  Државна Свијест, Овдје, сазрела би.
 
 
 
 
 
 

У ДВИЈЕ ГОДИНЕ,
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ТРЕБА НАЋИ
ЧЕТИРИ ИМЕНА

 
Јутрос ме утуче вијест да се Џаферовић неће опет кандидовати за Члана Предсједништва БиХ.
Жив мрем да неће и Брат Близанац да саопшти исто.
А онда се сјетим Републике Српске.
Лажна Одборница је изјавила да неће Мандат дати Нешићу. За Станивуковића није ништа рекла.
Мада су из исте категорије. Један кида крпе асфалта, други асфалтира. Асфалтер и деасфалтер.
Лажна Одборница, себе, дакле види као Кандидата за Предсједника Републике.
Шта Кандидата.
Иванић је рекао да сљедеће године, најдаље до јесени, треба изаћи са Кандидатима Опозиције.
То је енглески превод српске реченице, Ја ћу да будем Кандидат.
У, Есенесдеу, први пут не знам шта ћу.
Пошто је Додик већ све, и предсједник Градског Одбора Бањалука, и Шеф Таблице Сабирања, да ли имам  снаге да га кандидидујем и за те обје појединачне функције.
Опозиција Српској, без обзира што и Шаровић види себе у позицији са Бакиром и Комшићем, што би био Тројац Против Српске, нешто као Холбрук, Ешдаун и Кристијан Аманпур, у лакшој је ситуацији него СНСД и Власт.
Кад су прошли пут онако пришли са Говедарицом, могу кандидовати кога хоће.
Имаће цијелу подршку коју су имали на Општим Изборима 2018е и на овим, Локалним, говорим о Бањалуци. Имаће ЦИК и Судство, на вријеме ће га сломити и отети од Срба и Хрвата, имаће неку врсту анархистичке хистерије, наћи ће начин да је исконструишу као што је било и са оним Давидом.
Имаће Србију са собом.
Имаће атрофирајући Есенеседе, што је највећа добит.
СНСД ће морати добро да комбинује.
Али и да тргне и активира Организацију од 200.000 чланова.
Да ли је то м огуће. И да ли је Бањалука симболички Стаљинград.
Ако бих је наздравио по Организацији, нисам оптимист.
Двије године је кратак период а Шефида је по терену ко и Короне.
Они су несаломив Фронт.
Ако бих је наздравио по Додиковој Комбинаторици, онда треба учинити све да се уклони Шаровић са врха Есдееса.
Треба имати на уму да ће најмање један од кандидата Опозиције енормно да србује.
То ће одузети многе полуге Есенесдеу.
Треба имати на уму да ће сви бити Против Есенесдеа.
И они који су против Додика, и они који су против Српске, и Пет Амбасада, и Шест Тајних Служби, и Београд тајни.
И, биће Против и они који се не изјашњавају.
Нико се неће декларисати За.
 

 

ИЗБОРИ СУ, САМО,
СЕГМЕНТАЦИЈА БИРАЧА,
ЈЕДНА ВРСТА ЛОШЕГ ПОПИСА
ВОЉНИХ ДА ГЛАСАЈУ

 
То значи да Изборима треба приступити организованије него курвању, кафанском животу или редовном клађењу.
Ну. Људи воле да Изборима приступају као Народним Зборовима и Бодљавини Бакова.
На изборе, поједностављено, излази половина Бирача. То није половина Становника. Јер, они до пуних 18 година, немају право Гласа. А они су најважнији.
Од половине изашлих Бирача, половина даје глас некоме и он је Побједник.
Или се та половина прикупи постизборном коалицијом.
То, дакле, није ни Четвртина Становништва.
Нико не може да говори о Вољи Народа, Вољи Бирача, о свом посланству које је добио од Народа, о томе да су Бирачи Рекли Своје, о томе шта Народ жели.
Али. Та Петина, нпр, одређује управљање нечим, Државом или Општином, у наредне четири године.
Та чињеница је катастрофална по легитимитет Избора и одговорност изабраних.
То је зато што бољег начина нема. Представничка демократија пирамидално сужава представљање док се на власти не појави један екстрахирани из тог комплетног процеса.
Одговорност, пак, није на Представничкој Демократији, Парламентарном Систему. Нити на Бирачима, који оћенеће да гласају а кад гласају, оћенеће да гласају за некога ко би могао да буде најбољи или најпогоднији. Нити на Властима и изабранима. Чак и када чине лоше, добили су легитимитет за то.
Одговорност је на Актерима Избора.
Политичким Странкама и Политичком Мозаику уопште.
Изборима се, и тој умањеној половини, мора приступити озбиљно и организовано.
Кандидат је само онај на позорници. Као што је Битлса било четворица а иза њих огромна организована машинерија.
Овдје, код нас, пак, нико неће да том одговорном послу приступи организовано и озбиљно. Ни они који имају Организацију и Странку, нити они успутни, адхокисти.
У томе боље прођу они који Изборе схватају као Бодљавину Бакова.
Они који глуме Бака.
Људи то виде и иду на Изборе као на Кориду, на Мањачу, мало попију, навијају за Жујоњу. Жујоња побиједи, они оду кући и боли их курац шта пасе и гдје буче Жујоња.

 

ПДП,
ПАРТИЈА ДОДАТНИХ
ПРЕВАРА

 
Превара је и у самом имену. Демократски Прогрес.
Тривићка је на овим изборима, у Бањалуци, добила 13.000 гласова и јуче поручила Бирачима да се извињава јер неће у градску скупштину, остаће Народни Посланик.
Очекивано за змијске очи једне Преваранткиње, за Политичку Болесницу која Политику схвата као скакање у очи оном ко је тренутно најважнији.
Било је очекивано да Тривићка неће у градску скупштину. Било је очекивано, прије Избора.
Послије Избора, када је побиједио Станивуковић, било је очекивано да хоће.
А, пошто неће, јасно је да у ПДП, постоје двије струје.
Једна је инглеска, друга балканска.
Једна је под Почасним Скутима.
Друга је у Анархистичким Путима.
Бореновић не зна којим путићем. Зато и хода по парку, са Станивуковићем. И да се избјегне прислушкивање.
Иванић је већ потцијенио Станивуковића и рекао да то није било гласање за њега. Као што и није. И одмах је затражио да се одреде кандидати за појединачне функције на Изборима 2022е.
То је јасна порука да владање Бањалуком није приоритет.
Да је то само једна Превара.
Иначе би Тривићка ишла са Станивуковићем.
Бањалука се свим овим дјелима и радњама, позиционира само као полигон Хаоса за 2022у.
И, ако ће изашта Станивуковић служити Педепеу, служиће за то.
То, даље, значи да побједа Станивуковића, у Педепеу и код суфлера, није била очекивана а ни толико жељена.
Станивковићево србовање код Санџаклиберала Хаџифејзовића, потврђује ту тезу.
ПДП, и Иванић, никада не би дозволио да Станивуковић тако прича.
Иванић, се иначе, ни о чему тако стриктно не изјашњава.
Осим о себи, кад треба Сарајеву рећи да је он, из Српске, најзалсужнији за толику Унитаризацију.
Иванићево инсисистирање на раним кандидатурама, неуобичајено је за Опозицију у Српској. А и није.
Очито је да је механизам у Бањалуци два пута имао врућу пробу и да функционише.
Београд ће и трећи пут учествовати јер се тако додворава Првој Петорки западних амбасада у Сарајеву.
Ране кандидатуре на вријеме дају оријентире.
И омогућавају мобилизацију као и правовремене корекције.
Да Станивуковић има стварне Бираче За, и да постоји неко значајно Чланство у ПДП, било би великих потреса.
Овако Анархистични Аналфабет је остављен сам.
Сада је раздвојен од Жонглерке, вјерне сапутнице.
И мораће сам да се сналази.
Биће то четири године бауљања.
Које ће платити Бањалука.

 

ШТА ЧЕКА СТРАНКЕ

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,

ДО ИЗБОРА 2022е

 
Најглупље што може да уради неко ко се бави Странкама и Изборима, јесте да страначке резултате, резултате за одборничке листе, са Локалних Избора, пројектује на број посланичких мандата у Народној Скупштини, кроз двије године.
Зато то никад не радим нити гледам такве пројекције.
Што не значи да се на Локалним Изборима не показују послови за Опште и да није потребно тражити путоказе, најаве и упозорења.
▬ СНСД. Први задатак је повећати број мандата у Народној Скупштини. То је потребно ради веће ефикасности Скупштинске Већине, ради лакшег доласка до Двотрећинске Већине и ради опште добробити укрупњавања страначког мозаика.
То се може постићи драстичним скоком активизма Стрначке Организације. И искориштењем чињенице да ће неки досадашњи актери да падну испод цензуса.
Проблем може да буде то што се мора гледати како имати 10 у Парламантарној Скупштини БиХ. Уз сазнање да се на СДСПДП не може рачунати.
Најпродуктивније и најједноставније би било брзо постизање договора са СДС-ом, ако Шаровић склизне, о постизборној Коалицији СНСД и СДС.
То би потопило ПДП, друге минијатуре, поготову. А дало замах и СДСу и СНСДу, СДСу, много више.
СНСД има проблем пада броја гласова у Бањалуци, на овим изборима. Што је било и на оним из 2018е.
Као и проблем пада у Требињу.
▬ Сателити Власти. Ту ће борба да буде у виду Игманског Марша. Земља гори а Смрзотина уби. Осим УС, за све друге Лед може да буде не само клизав већ и црн.
▬ СДС. Најтежа ситуација у историји те Странке. Губи од својих, губи од СНСДа, губи од ПДПа.
СДС мора промијенити Руководитељство, отићи од Сарајева, отићи од Педепеа, отићи од Амабасада, вратитити се Националној Политичкој Оријентацији.
Да ли има довољно унутрашњих актера за то, да се зуастави силазни предсједнички тренд, од подмуклог Босића, преко приглупог Говедарице, до прорачунатог Шаровића, то је за другу анализу.
▬ ПДП. Они имају проблем што немају Страначку организацију и што је не могу изградити. Имају проблем Станивуковића. Који циркусује за своју корист а Партија од тога нема ништа. И који ће, ако настави свој тренд, поставити захтјев за мјесто Предсједника Партије. Имају проблем што имају Иванића а немају Бореновића. Имају проблем што им треба Есдеес који пада, више него они. Имају проблем што морају окупитим много Гласова Против. А за то треба нека усијана политичка атмосфера.
ПДП има и проблем Појединачне Кандидатуре за 2022у. За шта му, опет, треба СДС. Јер му је наложено да се све карте баце на те двије кандидатуре. То ће запоставити Посланичке Мандате.
▬ Службе. Оне ће одрадити највећи посао 2022е. Странке које имају Организацију и активирају је до максимума, могу донекле анулирати тај учинак.
Тај учинак Служби може да иде до поптуног прекомпоновања политичке сцене у Републици Српској.
Тај учинак сам евидентирао и 2018е и ове године. Не треба сумњати да ће 2022е он расти. Јер је и ове године растао у односу на 2018у.