2535.
ГЛАСИНЕ О УТИЦАЈУ
СРБИЈЕ И СРБИЈАНСКИХ
ЛИДЕРА
НА ЈАВНО МНИЈЕЊЕ
И ИЗБОРЕ У СРПСКОЈ
 

Аматерско Културно Умјетничко Друштво које игра на Јавној Политичкој Позорници Републике Српске, пуно је Аматерчина. То му даје квалитет УПМ.

Аматерчине шире гласине и фаме. И промовишу их у неупитне истине. Јебо Њутна, колико они закона јавне физике могу да промовишу.

Једна од тих фама је, напримјерно, улога Агенције у кампањи за изборе. Па улога Директног Преноса у рејтингу странке. Па улога Истраживања јавног мнијења. Па, не нужно на крају, улога Србије у утицају на политичку сцену Републике Српске. И улога србијанских лидера у креирању изборне љествице у Српској.

Утицај србијанских лидера на изборе у Републици Српској исти је као и утицај Марка Краљевића на поп музику загребачке школе.

Још откако је чувени Фараон, Бенгласки Тигар, Слоба Мирин, како га већ није укивао Тијанић, а он завршио као пудлица Чеде Јовановића, покушао да утиче на Радована Караџића, тај посао је идентификован као Чабарли Посо. Прденије у чабар.

Ни целоноћно бденије на паљанској скупштини није му помогло, ономад, кад је био јак коцрназемља. Ни санкције на Дрини. Што се мене тиче, боље би му било да их је поставио на Мораву.

Да је Бенгалац имао велики утицај на нас Овдје, завршили би као Кнински. Данас би нам лупали табле.

Шта је било послије.

Какав је утицај имао Шешељ, напримјерно. Формирани су радикали. Јесу, није да нису. Али то је, Овдје, било окупљалиште будала. Радикали у Босанском Новом. Сунце Ти Јебем.

Гдје су сада. Нигдје.

Какав је утицај имао Коштуница. Тадић. Чеда Јовановић. Добро. За Чеду сам се мало зајебао.

Сви су они, углавном, долазили Овдје да се мало Налочу Српства. Да се сликају са Калашњиковим. И са Додиком.

На том непостојећем утицају Србије на политичку сцену Републике Српске, многи овдашњи појединац је, током више од двадесет година, приграбио велику моћ, унутарстраначку, политички, војну, јавну и уопште. Да о лови не говорим.

Сада је грабе отпаци.

Република Српска је аутохтони и аутентични политички фактор, простор и вријеме. И за своје пресудне послове мора сама да се потруди.

Главна чињеница о њој јесте да њен опстанак зависи од ње саме. А не од Србије. Никада Србија не може бранити Републику Српску колико Сарајево може да је ждере.

 

 

 

2534.
АКО ДОЂЕ,
ПОКАЗАЋЕ
ДА ЈЕ ДИО ПРОЈЕКТА
 

Зашто би Он долазио у Провинцију да буде Личност Године у Региону. Кад овдје нема хумус, расаду и насаду. Кад ово није чак ни Косово.

Зашто би се понижавао да трохиљадутиражним новинама буде Личност, СТЈ. Новимама које са Иљаду гласова бирају министра године а за неку странку на Општим изборима гласа 350 Иљада бирача. Који је курац Иљаду гласова. Требао би свако да се запита. И да ли су намјештени.

Кад неће да се мијеша у политичку сцену Републике Српске. Кад не жели да утиче на изборе сљедеће године.

Кад има својих проблема у Србији.

Ако дође, доказаће да је дио пројекта. Као и НН Копанија.

Да мора да дође.

Али то неће значити да подржава Независне Изборе у Српској. Већ, баш, супротно.

Дио Пројекта.

Кад немаш политичку снагу, продаш се.

Кад имаш политичку снагу, не скидаш гаће.

2533.
НАКРИВЉЕНА
БАНДЕРА У ДЕБЕЉАЦИМА
ОМЕТА ПРОШИРЕЊЕ
ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
 

Горњи наслов

Кристијан Данијелсон,

Генерални директор Директората за проширење Европске уније, Брисел

Дир господине Данијелсон,

Да Вас не давим, прије него што Вас видим, бићу укратак.

Доста времена проводим у Дебељацима, у Републици Српској, Ви знате гдје је то, скренете код Житопродукта, оног што је купио Анте из Бугојна, пријеђете пругу, Не, не скрећете одмах послије пруге, идете право, крај католичке цркве. Да. Ето видите да знате.

Е, у Дебељацима, близу мог атељеа има једна стара А бандера, дрвена, растовина, остала још иза Тите, добро се држи, да је поживо можда би је узели за његову дрвену ногу, тад није било бионичких хај тех протеза. Та стара самоуправна бандера се сада накривила, земља мало клизи, мало она трула. Опасност је велика од пада, неће више ни вране да серу с ње.

Мене срамота, толико сам опредијељен да се ЕУ прошири, да постане ЕUUUUUU, и да и ми уђемо код вас. Опредјељенији сам једно шест, седам, пута него Лагумџија. Срамота ме да идемо у ЕУ са накриво насађеном бандером.

Па сам, мислио, како сте детаљно упућени у Електропријенос БиХ, како сте бритко написали Вјеки, Термину и Жељки, како знате да ништа не знамо, да за годину и по ни киловата нећемо имати, да мало ургирате да се замијени та бандера, да и ми мршави из Дебељака, ходамо поносни и озарени као чланови Европске Уније, као Грци, као Тута Бугарин, као, как, као и Кацин.

дхјдфгфррјгхудзцвхххфѕцв

Јебо ћаћу свога, Данијелсон, како су и тебе Сарајлије, Балканци навукли на танак а дугачак. Требаће ти до прољећа да се скинеш с њега. Донесу ти ћаге из Сарајева, као и они што донесу Списак 24, па ти, онда, то важно вратиш као писмо у Сарајево. Разумијем да ви из Брисела гузите нас али не разумијем да тако лако допустите да они гузе вас. Гузиче.

Останите сретно и киловатно за све ове празнике, укључујући и Српску Нову Годину.

Унапријед захвалан.

ПС

Ејебига, овај предзадњи пасус није требао ићи али ја притиснух нешто.

 

2532.
НАТО НИЈЕ НЕПРИЈАТЕЉ
СРПСКОГ НАРОДА.
САМО ТЕ ПРИЈАТЕЉИ
БОМБАРДУЈУ.
 

Тако данас Независни Гласови Српске, два дневна листа Копаније ДНН, рекламирају Нато. Нато није непријатељ српског народа. Каже Анджеј, амбасадор Пољске.

А наслови се раскрилили и у једним и у другим новинама.

Кампања. Све за паре. Све за Нато.

Убјеђивање Срба, коликогод они луди били, у пријатељске намјере Нато Пакта, у добробит његовог доласка, у инвестиције које долазе са Пактом, у општу нардону срећу и околно пријатељство које слиједи, исподздраворазумски је посао.

Али је и посао увредљив према Србима. Срби ће, можда, и да прихвате Нато, мада никад као Пољаци, скоро листом, али их не треба сматрати малоумном руљом. Која ће заборавити шта им је све та Западна Алијанса, а у ствари најобичнији Територијалистички Пакт, урадила током историје. Јер, и Њемачка је у том Пакту. И која ће, можда заборавити Србе из Хрватске и Србе Босне и Херцеговине али неће никад заборавити Косово.

Доиста је понижавајуће према Србима да неко сматра да је, у балканским размјерима,  сврсисходна биједна пропаганда два минорна дневна листа и да ће то помоћи Пакту а отворити очи Србима.

МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА

2530.
ТИ МЕНИ ИНВАЛИДЕ,
ЈА ТЕБИ ПЕНЗИОНЕРУ
 

Копулација у инвалидском пензионисању, коју народ, неуко, назива корупцијом, почела је још за вријеме Самоуправног Самоуправљања. Треба погледати какву су имовину имале тадашње Мудоње тог процеса, и шта су оставили насљедницима. Само што је Друг Тито изградио државу која је то могла да поднесе.

Након рата, што пропусти Старина Новаче то настави Дели Радивоје. И прошири на ратне инвалиднине. Људи су пуни инвалидских гелера. Као да је свако, у позадини, и у фабрикама, на радној обавези, ко је јео грах, прдио гелере и рањавао све око себе.

Сада је то тешко отклоњиво.

Али. Морају се пресијецати нови процеси.

Најбољи резултати постижу се тако што ухапсиш директора Клинично-болничког центра. А помогло би и кад би се ухапсио декан медицинског факултета. И ректор. Двије-три дактилографкиње, зар то још постоји, дођу као салата.

Мора се тој извантјелесној инвалидизацији приступити системски, аналитично и цјелокупно.

Нико не реагује на чињенице које износи директор Фонда ПИО а које кажу да је на територији подружнице Требиње сваки четврти пензионер инвалид. Доље, изгледа, постоје само запослени у Хету и инвалиди.

Како инвалидска пензија не западе Вучуревића, СМЈ.

Могао бих сада да теоретишем да је то због тешког рада. Здробило их. Уинвалидило. Оне који су радили. А они други обољели од стењања. Добили киле.

Биће да је одгонетка у даљини Државе и Власти. Што си даље од њих, туга и чежња те изједа и неминовно постајеш инвалид.

Држава и Власт морају да се протегну до свих својих лопова. Томан.

Иначе ће Требињски Будалаш, поред химне, грба и заставе, да оснује и свој ПИО. Љекара за инвалиде већ има.  

2529.
МИСЛИМ
ДА И ТУЖИЛАШТВО БиХ
ТРЕБА ДА ИМА ЧЛАНА
ПРЕДСЈЕДНИШТВА
 

Не зато што то могу бити и Бакир и Факир, Комшић је Факир, луталица од Љиљана до Хрвата, или је индијски медитер који се снагом своје мисли упиње да буде Хрват, барем два, три, минута годишње, већ зато што постоје Срби, Хрвати, Бошњаци, Остали и Заостали.

У Заостале спада Тужилаштво БиХ, Суд БиХ, Уставни Суд БиХ, БХТ, Електропренос БиХ, Конститутивност свих свуда... све оне институције и параинституције, заостале из недемократских, неуставних и нецивилизацијских излива анархоидности међународне заједнице, високих представника, поглавито, и унитарног, једноцентралног и једнофундаменталног Сарајева.

То Заостало Тужилаштво БиХ покренуло је истрагу против Непознатог Лица због непровођења Сејдића и Финција. Траже се чланови удруженог злочиначког неподухвата. Ко, дакле, неће да проведе одлуку у Стразбуру Суда, има да му се уврну муда.

И медији, сада, распрострањују ту тему, на двије, на три, странице, на килобајте, консултују аналнитичаре, правнике и политичаре. А они лупају, скоро ко и Тужилаштво БиХ. Те ови имају имунитет, те то је притисак на политичаре, те да саслушају и Соренсена. И Андерсона и бајке му.

Дабоме. Све најгоре мислим о Насеобини, Вукојебини, Накази. Босни и Херцеговини. Али. Чак ни ја не могу ово мирно да гледам.

Није могуће да у Тужилаштву БиХ сједе такве будале. А није могуће ни да су толико перверзно наддуховити да се зајебавају са Бриселом, Случајем СФ, Јавношћу и Нормалним Правом.

Процес Сејдић Финци је монструозни политички процес креиран и смишљен управо да би био процес. Никоме од креатора није стало да се ријеши. Сејдић и Финци су искориштени као несретници на Маркалама. Да би услиједила нека интервенција на српске положаје.

Да се остваре неке од идеја које је Сарајевски Политички Круг, и Сарајево уопште, лансирао у том Процесу СФ, БиХ би била најцрња робијашница Срба и Хрвата. Била би Црни Оток спрам којег је Голи био пикник.

На овом процесу се распада Ваша Држава, ЈВО, а Тужилаштво покреће истрагу против НН, као да се ради о крађи струје.

Само чекам наслов у медијима Сипа пипа Ипа.

ДРАГИША И ЈА
МЕЂУ КРСТОВИМА
ДРАГИША ЈЕ ИЗ КОРИТА, КАМЕНОРЕЗАЦ, КЛЕСАР, УМЈЕТНИК, ВЕЋ САМ ВАМ ПРИЧАО. МОЈ СНАБДЈЕВАЧ И МЕЦЕНА. ПОКЛОНИО МИ ЈЕ ДОСАД ДВА КАМИОНА КАМЕНА.
КАД ИСКЛЕШЕ КРСТ СКОРО ПОЖЕЛИМ ДА СЕ ЈЕДНО ДВА ДАНА САХРАНИМ ПОД ЊИМ.
ЈЕДНЕ ПРИЛИКЕ КАЖЕМ ДРАГИШИ, УРАДИЋЕШ И МЕНИ ОВАКАВ.
ХОЋУ, САМО МЕ НЕМОЈ ПОЖУРИВАТИ.
 НИСАМ НИ МИСЛИО.
ОНДА СМО ПРЕШЛИ НА ВИНО.

2527.
ГУКОТА
ВОЛУНТАРИЦА
 

То на есдеесовској варијанти босанског језика значи Вукота Говедарица. Народни Гуслар.

Лажов. Преведено на Српски Језик.

Јел гукно, јест слаго.

Народни Гуслар је након усвајања буџета у Народној скупштини изјавио пријатељским камерама и режимским медијима да су за буџет гласали посланици Есдепеа и Есдеа. Што би требало да значи да ми, васцијело пучанство, у себи треба да помислимо А, турци гласали за српски буџет. Гукота Гацкар то није смио да каже јер болује од Шимунићевог Шиндрома.

Међутим. Увидом у електронску кофу са подацима установљено је да ти Вукотини гласачи за српски буџет или нису били у сали или су били уздржани.

Обзиром на мрачну историју есдеесоваца у Народној скупштини то и није неко чудо. Читава плејада лажова прошла је кроз скупштинске клупе а у име Српске Демократске Странке.

Од шумара до говедара, нико за поштење нема дара.

Због такве технологије народног представљања у демократији, Есдеесовцима и треба директан пренос, изјаве у оној предсали скупштинској, па и сама Народна скупштина. Игор Радојичић укључи гријање, Зока Тегелтија пребаци лову, ресторанско особље га напоји и нахрани, херцеговачки народ за зебњом чека пад Режима. А Вукота лаже.

Он и његови, на том турском гласању за српски буџет, повадили микрофоне и напустили салу.

Тиме су, тријумфално, означили крај једне јалове есдеесовске скупштинске сезоне.

Есдеес, и цијела опозиција, мисле да се у Скупштини добијају избори. Зато тамо глуме поштењачине, износе бројке, даве, лажу, позирају, нарцисирају. А избори се добијају у народу.

Јер, Есдеес је у народној скупштини провео далеко највише сати и њеној историји. Чак и за говорницом и миркофоном. Када се помножи број посланика и број часова трајања засједања.

По томе би требало да је Есдеес побиједио и у неколико наредних избора.

А њих је стално бивало све мање и мање међу посланицима.

 

2526.
ОПЕРАЦИЈА
ЦВИЈАН
 

Рано је почело. Што значи и да може да се не заврши добро. Свака каријера, па и политичка, мора да има вријеме за свој завршетак.

Аца одлучио да у Српској Напредној Странци буду избори. Аца је, иначе, сав изборан. Одлучио је он и за изборе у Србији, само ужива да ужива у крчкању. Кад је одлучио да буду избори у СТЈ, Србијанској Тајкунској Јазбини, онда се није шалити.

Србијански медији су препуни констатација типа Цвијан иде у политичко самоубиство. Када је обзнанио да се противкандидује Свевучићу.

Не бих то гледао баш тако партизановски. Црнобијело.

Јер Цвијан зна, за себе, ко је и шта је. И то нема везе са тим да ми, највећи дио нас, не знамо.

У цијелој анализи је важно да ли је Аца кренуо у изборе у странци, која је чланствено, невјероватно нарасла, на четири стотине хиљада, да би добио плебисицитарне овације, сличне онима које би добио Меси кад би изашао три минута прије краја а након десет постигнутих голова, и тако јавности Србије скинуо и посљедњу мрену пред опште ванредне изборе у којима ће потући све живо. И мртвог Деда Милојицу.

Ако је тако, онда је Цвијан озбиљна прича. Педро ће да виси али ће прије конопца начинити велике посјекотине у дугом процесу изношења унутрашње анатомије и показивања апсолутистичких жлијезда Напредњака. Једног Напредњака.

Дабоме. Никоме није ни био циљ да Цвијан побиједи за предсједника СНС. Циљ је да што дуже цвили јер то оставља дубоке и далекосежне трагове.

Стога Цвијана треба гледати само као Процес. Који је, дијелом, посљедица унутрашњег страначког цунамија којег је након побједе предузео Аца, а, дијелом, одговор србијанске тајне ложе за моћ, паре и преваре.

Ако је, пак, Аца имао намјеру да консолидује нараслу странку и процедуралише своју и друге позиције, мада је то неизведиво без, барем, подсвјесне жеље да се ојача и властита Надмоћ, морао је другачије да каналише ствари и да омогући природно кандидовање више страначких актера за мјесто предсједника. Тада цвиљење Цвијана не би било толико убједљиво и погубно.

Ако ме питате ко је моћнији, у овом тренутку, Мишко или Аутобус, односно Власт Ацина и Србија Цела, без размишљања бих рекао да је то Мишко. Моћ капитала и позиција, грађењих деценијама, веома лако се трансформише у супраефективне полуге, релеје и зупчанике. А моћ Велике Странке, енергија Лидера и Потребе Србије, веома тешко се склапају и у неколико дрвених точкића.

Кад би ме питали у чијој би кожи радије био, у Мишковој или Ациној, знам. У јањећој. Блејиш и чекаш Први мај. Њихов први мај је далек, мукотрпан и неизвјестан.

2525.
ОПКОЉАВАЊЕ
 

Већ су издали они који ће издати кад дође вријеме. Прва је грешност Добре намјере поплочавати лошим људима, протувама и копилади. Моћ се отима и из најбољих руку. А њена главна особина је да, у једном тренутку слабости, извуче сву снагу дивова и њихових руку, жила и костију, и присвоји је себи заувијек. Протуве су природно надарене да велику моћ претворе у невидљиву снагу која влада и онима код којих је некад била. Треба се увијек држати десет заповијести против протува. Никад не учи неукога ничему, пусти га да сам научи. Не пењи га у седло док свог стављаш под седло. Не улази у тајну с њим. Не даји му јавност у руке јер ће је претворити у раље. Не чини га важнијим од свих твојих за столом. Не дозволи да ти завирује у џеп и кесу. Не показуј страх пред њим. Не дозволи да ти чини добро. Не примај савјете. Не чекај кад ће те надрасти јер те већ надрастао када си с њим ушао у опанак.

Када твоја моћ једном постане велика а невидљива, постаће невидљиве и раље оних који ће те издати кад за то дође вријеме и у којима се налазиш као у привиду властите моћи. Они које су уплашили и учинили несигурним, те раље зову Туђи Центри Моћи. То је наговијест да се дани претварају у ноћи, да је у току опкољавање, да су протуве сплетене у омче, да стјенице пију крв и мозак.

Никад не пуштај близу себи лажне свеце који су ускоци у твоје календаре. Ни тајне службаше. Ни туђе слугаше. Ни паре не пуштај близу себи. Онај ко ти доноси паре има девет леђа а иза сваких леђа крвав гркљановад. Онај ко ти тражи паре, чини те немоћним и прави ти носила.

Ако ти је Бог дао моћ, прво види да је, можда, ниси ти сам себи изградио. Ако установиш да је тако, извиди ко ти је у томе ваљао. У великој моћи удјела не може да има један бог. Биће да у њој, твојој моћи, исе има њих на хиљаде. Не дижи им споменике, води их са собом. Не гради пут ако ћеш сам њиме ићи. Не остављај крај пута оне који имају кораке. Јер ћеш на леђима носити све оне који имају све друго. Твоји ће кораци, временом, упадати у газ, све дубље и дубље, биће све тежи и тежи. И, на крају, то више неће бити кораци већ ропци.

Кад ти такав пут изгледа прав ко стријела, то је знак да су га ТЦМ савили у круг и опколили. Па, сједе у шумарцима и шибљу, на младој трави и у доброј хладовини, лижу и милују моћ која је некад била твоја и коју, још увијек, сви, па и ти, видиш као своју. А она преде код других.

Протуве у тајној кружници опкољења чекају да сам увидиш да немаш куд јер ако ти они то кажу, одаће се.

Окрутност судбе у томе је што, и кад ноге потпуно западну у газ и кал, изнад тебе стоји мисао да пута још има и да је прав ко стријела. И што у том кружном путу неће бити ни споменика, ни искреника, ни вјерника.  

Кад станеш, протуве ће мирно да промијене поткове, копите, петокраке и кокарде, крстове и прстове, и да оду за неким другим моћноликом. Да га понизно слиједе за шаку моћи док она не постане громада а стријела кругопут.

Они који су твоју моћ већ претворили у громаде, сачекаће нове путолисце, дати им лажна весла, точкове без осовина и полуге без ослонца. Као што су дали и теби.

Моћ је, синко мој, неуништива, неокрњива и недјељива. Она није ни створива. Она постоји мимо нас. Њој се служи, она покорава и подробљује. Протуве су се извјештиле да је преотму а други су способни да је пронађу, уобличе, пригрле  и, на крају, изгубе.

Ко се моћи лаћа, од немоћи пада.  

2524.
КАКО ПОСТАТИ
ПРЕДСЈЕДНИК СТРАНКЕ
А НЕ ПОСТАТИ
ЧУДИЋ ИЛИ ЦВИЈАН
 

Тешко је открити да ли неко води странку на начин како води државу или води државу како води странку. Мало их је у таквој позицији па истраживање нема валидан узорак. Али. Добро се осјети. Као земљотрес. Нико не зна колико је Меркалија али сви изгибоше бјежећи.

Још је теже открити како остати Предсједник Странке. Тихић зна али неће да каже. Ма. Не смије од Бакира.

А најтеже је открити како постати Предсједник Странке а не дати жмигавац кад поред њега прођеш.

Понешто од свега зна Санадер. Али. Мало је затворен.

Најновији проналазак у вези са Предсједничењем, то је процес познат као врзино коло око предсједника странке, јесте Полиграф. У сједишту Српске Напредне Странке први пут у историји поменут је полиграф као средство за испитивање истинитости унутарстраначких ставова.

То је у вези са извјесним Цвијаном који је, сирома, процвилио да ће се кандидовати за Предсједника Напредњака. Против Вучића. Јест нашо козу којој ће бројит брабоњке. Као када бих се ја кандидовао за првакињу московског балета.

Саша Чудић се једно вријеме чудио што није предсједник Социјалистичке Партије. Што би било логично јер је из Бањалуке. Сад се чуди што није ништа. Осим предсједник бањалучког одбора. Да се дијели, не вриједи. Мада су Социјалисти једина геометрија гдје се двије линије у даљини раздвајају.

Свака странка мора да има унутарстраначку демократску процедуру за два важна нивоа избора. За ММО, Мрежу Мјесних Одбора, и за Предсједника Странке.

Ако нема, кадтад ће доћи до распада.

Избори у хоризонталној страначкој организацији, као и избори на врху, неопходна су врста електростатичког пражњења како не би дошло до пожара и како осигурач не би искочио.

Избори у страначкој хоризонтали морају да буду редовни а избори на вертикали могу да буду и ванредни.

Веома су опасни избори за предсједника странке које иницира лидер. Зато што ће он побиједити. А онда ће недостајати кеса у које ће да се купе муданца послије битке.

Опасности предсједничких избора у странци налазе се у двије замке. Веома често многи не разумију разлику измеђи Лидера и Предсједника Странке. И у томе што, још чешће, избори за Предсједника Странке нису процедурално регулисани. А из тих битака за процедурално регулисање ријетко се излази жив или, барем, на површину.

Зато је најбољи начин да останеш Предсједник Странке баш та процедурална нерегулисаност. Не зна се да ли је то најбоље и за странку.

Ну. Околидерска осебујност неисцрпна је. Неке лидере прати Осам тамбураша. Неке Чеда Јовановић. У Хаг. А неки Напредњаци замерају што лидера прате два колташа. И на сједници Главног одбора.

И. На крају. Да мало нијансирам почетак. Не зна се у коликој мјери Лидери и Предсједници своје карактерне и некарактерне особине преносе на ту институцију. Па, онда, на Странку. Па, потом на Државу.

Ако и након овог експертаријума не знаш како да постанеш Предсједник Странке, јебига.

 

 

   

2523.
ДОМАГОЈ
УБИВА
АЖБАХУ
 

Мада бих радије да га ословим са Домогај. Домојега.

Пошто сам патентирао синтагму Ратна Наплавина, нема потребе да објашњавам да је и тај неки Домојегац Маргиналетић, прави примјерак. Али сам дужан да кажем да ова србијанска сторија, наплавина уопште, није баш тако наивна. Као прелска снаша која не носи гаће за мрак.

Није наивно то што Домагој Маргетић, вођа неке Лиге Балкана и цијелих Карпата у борби против корупције, може да вршља по Србији. Домогај је Протува а Србија је у великим проблемима.

Деда Милојица, ће, према мојим сазнањима, која не желе да се дијеле и никоме да се удијеле, бити ископан и ухапшен за учествовање у штампању америчанских долара и слање истих Колумбовим бродовима у Америку. Који су, касније, послужили за рушење неколико америчких предсједника и куповину будућих пријатељских земаља, пријатељских Србији, те подмићивање сточара са Кипра да утичу на тамошње банке преко којих би 17.849 србијанских милошевића опрало 4.367 бродова пара. Како, Који Деда Милојица. Деда Милојица из Сврљиг, онај што је умро 1.417.,  с јесени.

Дакле. Таложило се у Србији, као и у другим државама, деценијама. Таложило се све оно што је непроцедурално, национално и државно некорисно, оно што није за Државу већ за пуну шаку браде. И џеп. Оно што је гарнитурално. Како која гарнитура дође. Оно што је партијакално. Само за мене и моју Партију. Оно што је много опасније и крупније од ИМТ из Раковице.

Сада свака будала може да упре прстом у кога хоће. Да упре сумњу. Да му помене Кипар. Свако може да говори у име ЕУ. Тако и Домагој.

Јасно је да ствар није наивна. Шаљу се поруке, упозорава се, препада се. Цијеле Србија има да буде у страху и да не зна кад ће коме да се помене Кипар.

Ни једној земљи није довољно да има Вучића. Она мора да се ослободи Домагоја.

А то је тежи пар опанака. И млого дугачак, дете му јебем.

То подразумијева да се, кад се о државним и националним парама ради, руке не држе у џеповима, и око јајца, бре, да се уговори, договори и папири, који се тичу државе и државног иметка одмах дају јавности, да се одлучује у парламенту, да се мисли на девето кољено а не на девети џеп.

Да се учини нешто за Државу.

 

 

2522.
ДИРЕКТАН
ПРЕНОС ИЗ СКУПШТИНЕ
-          ЛАПИДАРИЈУМ
СРПСКИХ ЕСДЕЕСОВИХ
БУДАЛАША
 

Кад сам био млађан министар ја, срећом, нисам био Динкић, предлагао сам да се укину директни преноси сједница народне скупштине. Мислио сам да је то изљев примитивизма Србљака, Срба чупавих прса намазаних сланином и бијелим луком, који изазива исте такве примитивизме муслимана посланика. А и позицију не може да остави неутралном и уравнотеженом. Сматрао сам, као исконски демократ испод Требаве, да је Демократија озбиљан посао а не увлачење под сукњу теткама, стринама и јетрвама и понашање по њиховом прекотарабњачком обичају.

Дабоме. Да нисам био уважен. Ни од њихових ни од наших.

Пошто је сада Демократија одлакавила тамо гдје треба, пошто је Власт јака а Отпозиција шуваљива, вријеме је да се забораве директни преноси и шири изувјештаји сједница Народне скупштине. Па, Отпозиција, када побиједи нека преноси, заноси, и подноси колико хоће.

Само да се покаже шта је власт.

И да Отпозиција не чупа микрофоне. Већ да крене, мало, да чупа косе, да чупа нешто из главе, нешто што би могло личити на Политички Програм. А не да директне преносе и онај кокошињчић за изјаве, у паузама и послије сједница, користи за изливе провинцијалног, примитивног и сировог просеранија. Народни Гуслар. Народни Сребреничар. Народни Прогресивац. Све мој до мојега.

Одувијек је јасно да директни преноси,  једнак простор свим странама, јавност сервиса, суђа и посуђа, користи само Опозицији. Али не да би Опозиција била видљива, да би побиједила и да би поразила Власт која не зна ништа, све пљачка и води нас у дужничко ропство, Никад нисмо били задуженији а никад нисмо имали више незапослених, како каже Лабрадор, већ да би разарала јавно мнијење, друштво и демократску процедуралност.

Власт има предност у медијима, и у јавности уопште. Она се зато крваво изборила. На изборима. То мора да уради и Опозиција. А да би се изборили на изборима, потребна су муда, памет, програми и догађаји.

Није довољан петинг на сједницама скупштине.

 

 

 

 

 

 

 

СВЕГА ИМА,

ИАКО ЈЕ ЗИМА