СЛОБОДНИ ЗВИЈЕРЦИ

ОПОЗИЦИЈЕ У СРПСКОЈ

Не разумијем зашто је будалама занимљиво бити у Опозицији. И још од себе правити будалу.

Ваљда је прво правило, ако си Опозиција, да се правиш паметан. Да имаш Програм, ако га Власт већ нема, да стрпљиво градиш организацију и објашњаваш бирачима, годинама. А они ће, онда, једном, одлучити да схвате.

Тесла је дошао из провинције и забити, не само географске, већ и духовне, неписмењачке, и Знао Све.

Српска Опозиција данас, и у Србији и у Српској, покушава то исто.

Јер, сва та Опозиција, и овдје и тамо, из голе је Забити. Ниоткуд.

У Српској се добронамјерни људи још сјећају Дроњка. Као Студента Опозиционара. Опозиционара којег су се стидили сви Студенти. И они који нису знали за њега.

Сад је у шпици онај мали Станивуковић. Плчавушче Недоношче. Који је умислио да је интелектуализован ако је ушао у Педепе. И који протестује што је смушени Дане купио Ауди натенане. И који каже да је стање неиздржљиво а стари му има велиетину и богатство. Све стечено истоварајући угаљ из Креке Бановићи.

Константинозољ Васић такође зна све. Он је чак и неки Бизнисмен. Мада мислим да није Бензисмен.

Јер, деведесет посто Будала у Политици Српске потиче од шверца бензина.

Мектић од силног факултетирања није успио ништа да шверцује. Мада бих му ја опростио да је прошверцовао барем сепет, два, Политичке Памети.

Вукота Говедарица, Миш Т-мекињар. Предсједник Српске Демократске Странке. Крио се од рата. Ко ја, кад сам био мали, под кревет од грмљавине. А отац му Еспеовац љути и не може да смисли Есдеес.

Иванић. Енглески Ђак, кога су послали на поправни али у погрешну школу.

Сви они, и још многи гори, Опозиционарство схватају као Личну Промоцију. Коликогод ко од њих био ликовит, пријатног лика за око, или ружан ко ноћ, натрпосјечно је нарциосидан.

А нарцисоидност је увијек мајка индивидуализације.

Стога они сви наступају појединачно, свако за себе, свако себе уљепшава и свако себи тражи поенчић. Не марећи за Опозицију. За Програм. За Политичку снагу једне идеје и концепције.

Они су, сви одреда, шизофрени нарцисоидни политички Терористи.

Никад не знаш гдје ће се и због чега разнијети.

То сумануто инсистирање на Аудију очитава сав јад и биједу Опозиције.

Српска вапи за Националним Програмом.

А нека будала жели да нас убиједи да ће двадесет хиљада марака јевтиније ауто, ријешити све проблеме Теслиних Струја.

3464.

МОЖЕ ЛИ

ОПОЗИЦИЈА

ДА СЕ ОДМАКНЕ

ОД ДВА ПАПКА

Када су улазили на њихове листе, ишли су у шимикама. А када су одлазили набадали су на папке.

Тако је Опозиција добила велику постизборну тему.

Да није било снимка или монтаже са премијеркиним гласом, не знам шта би радила Опозиција. У Јавности и у Парламенту.

Као да је прелазак посланика или одборника нека новина у постизборном процесу. Као да је Осмо Чудо да неко иде ка јачем и већем. Као да се на листе не иде из интереса. Био он Лова или Положај и Моћ.

Тај процес, Процес Папковања Опозиције, кориштења Случаја Два Папка у јавном политичком процесу и комуникацији, наставиће се. И по Хегел-Марксовој технологији, довести до финала у коме ће Опозиција прерасти у Папкаре. И у коме ће се згадити и јавности и бирачима.

Таква садашњост и таква прогноза посљедица је двије чињенице.

·         Опозиција у Републици Српској, већ годинама и мандатима, нема шта да каже. Нема никакву политичку идеју, платформу или барем путоказ. Њихова главна идеја пронађена је у неком џепићу страних Аналнитичара и названа је Промјене. Што уопште није никаква идеја. Свако, осим мртваца, жели у сваком тренутку нешто да промијени.

·         Есенесде не умије да се опере ни од једне наметнуте или стварне афере или случаја. А, изгледа, и не жели. Што Папкарима, онима који стално причају о Папцима, даје огроман простор за бављење маглом и разарање Јавног Мнијења, Јавног Простора и претварање Републике Српске у један велики таблоид. И посљедњи случај са 6/10 милиона марака из трезора Бобар Банке, које је наводно изџепарио Есеснеде, па наводно вратио, да би замазао ствар, говори о томе. Док се Додик бави Евроазијском Унијом и осталим васионама, нико не каже ни једну ријеч о афери коју таламбаса РТВБН. Или демнатовати. И ухапсити дезинформаторе. Или истражити и казнити кривца. А пуштати да се десет милиона марака, као велика врећа перја, просипа по Јавности, погубно је. У кампањи сам потписао свако божије Есенесдеово плаћање. И у цијелој овој години. И свако је ишло са рачуна Есенесдеа. О свему постоји документација, од законских уплата Странци до донација. И све ће то бити послано Цику на увид а они ће доћи да то контролишу. Ни у једном папиру и папирићу нема Бобар Банке. Есенесде нема везе ни са каквим Бобар Милионима. Неко званичан то треба да каже. Сунце Му Јебем.

Иначе ће Опозиција да се храни таквим заразама до бескраја.

Једино што та несретна Опозиција.РС не схвата да тако неће никад побиједити. Да постаје проточна гусјеница која на уста грицка лист а на гузицу га избацује. Без варења.

Политика и политичка борба није низ афера. Биле оне стварне или васковиране.

Опозиција не може да схвати да мора да побиједи Есенесде. Није довољно побиједити Додика. Кад би пажљивије анализирали резултате из 2012е и ове године, видјели би да су страначки гласови чврсти. Иако се много фасаде осипа под налетом времена. А Есенесде Странка може се побиједити само Квалитетном Идејом и Квалитетним Новим Људима. Ти Нови Људи Опозције су једина Промјена која им треба. Па ће, можда, они да створе Нову Политичку Идеју. Која је друга Промјена која је потребна. Па је потребна Велика Странка која ће ту Идеју објаснити Јавности и Бирачима.

И све то они мисле обавити са Два Папка и љубљењем скута Бакиру у Сарају.

Ендепапци.

3182.

ОПОЗИЦИЈА

И ИНСТРУКТОРИ

СПРЕМАЈУ УЛИЧНЕ ИЗБОРЕ,

КОПИЛАД ПОНОВО ЈАШУ

Моја Обавјештајна служба, која анализира понашање Интернета, највећег народног непријатеља од формирања Комунистичке Интернационале, понашање појединих протува, као и бауљање Копилади која бјесомучно тражи оца, која, затим, анализира блоговске и порталске активности плаћених анархиста, кроз програм Стрит Антирежим Анархист, детектовала је тектонске активности које неоспорно најављују Уличну Анархију непосредно прије Дана избора.

Главни циљ је да се понови тузласнки канистер сценарио, али у Републици Српској.

Није немогуће, каже програм, да се мање пробе и увјежбавања изведу и у времену од данас до тих пет дана прије избора.

Такође, ако не успије Анархија на почетку седмице у којој се догађају Избори, организоваће се Покрет Покрадени Избори гдје ће Улична Анархија одиграти улогу као у рушењу Слободана Милошевића. Главни беџ би требао бити Покрали су, Готови су.

Амрички искуствени практичари кажу да је у тој Уличној Анархији пресудно први пет часова. Након тога више нико нема на памети почетне разлоге, ставове и захтјеве. Тог искуства се држе и они који ће покушати да организују немире прије или послије Избора.

У Републици Српској главни улични адут је Слободна Република. У ту сврху је и организовано писање пароле Пакао Је Празан. Да би се подсјетило на Отрока Троњка.

А када анализирам Опозицију, јасно је да је њихов једини подсвјесни и тајни адут Улична Анархија.

Есдеес, Педепе и Ендепе, немају никакав политички програм, никакву алтернативу, никакво рјешење, осим помињања наде, правде и промјена.

Њихова главна дјелатност, и њихових портала и блогера, своди се на разјаривање јавности, на стварање осјећаја гађења, на распиривање антирежимског мрзилаштва, на пјенушање бијелих очњака, на припрему сукоба са полицијом која је јучер, у црвеној опасности, означена као најкорумпиранија институјција.

Све то је добра психолошка подлога за Уличну Анархију.

Ну. Они који овдје покушавају да инсталирају Украјински сценарио, треба да знају да улог није Крим, Доњцески Базен, Новоросија, Руски Језик.

Улог је цијела Република Српска.

Послије избора Република Српска треба да донесе закон о Велеиздаји.

Кад је могла Аустроугарска да осуди Гаврила за Велеиздају своје нелегалне анексије, може и Република Српска, која је међународним уговором легална, легитимна и уставно позитивна.

Први је, на реду, наравно Чавић. Који је зајебао Сарајевски Политички Круг са цифром коју је признао па сада се убише копајући и прекопавајући, као би навукли на Чавићев број геноцида.   

Други на листи су Вокално Инструментални Састав Копилад. Играчи Уличне Анархије. А уовој години биће још самокандидованих.

Биће занимљиво пратити улицу. Много занимљивије него опозицију.

Опозиција је артиљерисјка припрема Уличне Анархије којој ће се она, као, прикључити.

Видјећемо, само, да ли ће то бити прије избора или послије избора.

*

Слободна Република и Асоцијација младих из Фоче, дошли су данас (сриједа) да протестују иза транспаретна, толико их се баш скупило, за један транспарент, и тако доказали поставке из текста. Моја Обавјештајна је знала за припрему тог транспаремећења али нисам то хтио да напишем јер би мој извор међу њима био угрожен.  

3004.

ЕСДЕЕСОВИ

КРИЛАШИ,

ГУСЛАРИ И

ТАБЛОИДЕРИ

Дабоме, да није могуће захтијевати од бирача, такозваног бирачког тијела, изборно излазећег плебса, појединачног гласача, опредијељених и неодлучних, да глуме интелов процесор и да сваку политичку, животну, економску и културну чињеницу узму у обзир и усмјере је као доношењу одлуке о гласању за овог или оног, за ову или ону странку.

Али треба бити, несумњиво, убијеђен да ГББ, Господ Бог Бирач, веома прецизно зна одговор и на оно што ви не знате да га питате.

Често ме оптужују да, Опозицији у Републици Српској, својим писањем дајем упуте и рецепте о томе како и шта треба да ради.

Није ствар у упутама. Ствар је у способностима.

Кад дође вријеме, па скочиш на женскоћу, или она на тебе, неће бити ствар у знању већ у чвршћини. Томан, Сазнања о материјалима.

Да бих формулисао своје законе, повремено проводим и тестове.

Недавно сам испред себе поставио грабље, припремио презентацију, онај пауер џоинт, како ли, велике постере са графиконима и облицима и објаснио, грабљама како да постану стонога. Јер имају све предуслове, дугу дршку за тијело и оне вилце за ногице. Добро, нема их баш сто али имамо еволуције и Дарвина, па ћемо мало убрзати.

Онда је наишао сусјед са вилама на рамену. Ту му је њивица са сијеном. Жив чекам да ме пита да му посудим Стоногу да скупи сушене откосине.

Рајкула, дај ми те грабље, пусти предавања, ниси ти Мегатренд. Видиш да је и Мића остао без Главића.

Никад, у политици, не буди искључив, кано што умијем бити ја, али, изгледа, да није могуће од Грабаља начинити Стоногу.

Гледам ову тужну представу опозиције која не схвата неколико битних ствари. Не схвата ништа. Али би бескрајно трајало да то поберем и поредам.

Гледам Оног Гуслара како крила оним горњим удовима, као олињали паун, да би изледао већи и убједљивији. Он је, у ствари, лабораторијски узорак лажне Опозиције и њене лажне Снаге.

·         Опозиција мисли да је потребно нешто објаснити Влади и владајућој странци. Увијек је требало нешто објаснити јавности и бирачима. Додуше, они, вјероватно, подсвјесно, знају да им то, из њихове коже и главуше, није дато, није могуће. Лакше је бити коњ према предсједници владе него паметан према народу.

·         Лидери Опозиције, осим Ценићке, Миљевићке и Васковићке, уопште се не обраћају јавности, народу, бирачима. Од њих би се очекивало да надиђу идеје и приједлоге власти и владе. Знам да то није могуће. Нема чаробних штапића. Опозиција је годинама дресирана у властитој неспособности, безидејности и нечињењу. У Потопништву, Нудигуштву и Готованству. Али ако нема чаробног штапића, има Оптимизам који се може понудитии јавности. Мада знам да и то није могуће. Ко може замислити Босића да изађе и зрачи оптимизмом. Јебале ме Грабље. Докле ћу се бавити илузијама.

·         Приједлози о томе да Српска на двије године одложи враћање кредита, да Руси плате неке обавезе за рафинерију, да неко, ко се наводно обогатио, врати неке паре, да се опорезују богати а не запослени и пензионери, не могу се окарактерисати чак ни као бацање прашине у очи јавности. Већ као кокошије сљепило упо дана. Ти Пљувачи & Ногаташи Опозиције не могу да схвате да се међудржавни уговори не могу мијењати како коме падне напамет. Нити посланички клубови могу пресуђивати ко се на отетом обогатио и колико да врати.

·         Теорија о сто милиона прикупљених солидарношћу, који су тек десетина онога што је стварна штета, управо је оно што јавности не треба. Црни Песимизам. Свако зна да не може никад и нико да врати оно што је поплава однијела. Чак и кад би сваком у двориште искипали пуну приколицу пара. Али свако зна да након несреће треба да се осјети да је дио друштва. Да је у друштву. А не у кавезу. У коме жели да га држи Опозиција. Представљајући и власт и себе дивљим звијерима.

Оно о Грабљама је уљепшан симбол Опозиције. Ћускија.

2936.

 ЗАШТО

ЋУТИ

ОПОЗИЦИЈА

Шта каже Бијела Књига Опозиције у случају природних катастрофа. Шта је Мисија кад наступи Велики Поводањ 2014. Како то да Режим сада није крив за ЧетириК. Кишу. Клизишта. Курве. Керове.

Само наизглед Опозиција Српске не жели да узурпира јавни простор јер би то могло бити неуљудно у ситуацији када су изгубљени животи и велика имовина.

Али. Њихова деструкција исподповршинског јавног мнијења се наставља.  Сваких четрдесет осам часова пуштају у оптицај причу о брани у Бочцу која само што није пукла. Сваког дана њихови мисионари иду међу унесрећене и говоре им колико пара да траже од власти. Они који су имали бараке по пет хиљада марака. Они који су имали куће, по десет.

Зато су и рекли Мићи о Обрену да буду кооперативни према Влади, да не изазивају незадовољство народа, па ови сада меде, преду и машу репом.  

И дјелује њихова мрежа портала и коментатора. И Пушач С.

Ну. Чавићевом најавом да ће тражити Посебну сједницу Народне скупштине посвећену поплавама, речено је више од пуке идеје.

Опозиција чека да се акумулира незадовољство народа којег ће бити, давала власт паре кишом и капом или не давала. Јер несрећа је велика у свакој кући, на свакој њиви, у свакој штали, које су поплављене. Нема пара које могу да врате вријеме.  

Тада ће опозиција да ујаше на Бијелом Коњу, јебеш Бијелу Књигу, по њој мора да се ради. Да купи кајмак а властима да остави сирутку.

Власт треба да користи оно што има. Званичну дозволу да прича са народом. И да дјелује. Да изнађе сва средства која могу служити као помоћ, макар се одрекли, у буџету, нечега Што Је Нормално.

И треба да одбије Посебну Сједницу.

Они би засиједали, бесједили, паметовали. А телевизија да преноси.

Они би бранили народ од Власти а нису га бранили од Поплава.

Нисам примијетио да су се претргли на терену. Да помогну народу. Ја да сам опозиција, организовао бих бригаду народних посланика опозиције и правац Шамац. Само, курац би ми Гуслар био у бригади.

Опозиција је дио друштва. Без обзира на Мисију и Режим. Стога постоје услови у којима и Опозиција мора да дјелује према излазу, према рјешењу и према напретку.

Ту је могла да добије поене код Народа које сада жели да украде и од Народа и од Власти.

То је, дакле, чисти готовански рецепт. Неко други треба да им донесе Власт у крило. Сарајевски Народњаци. Странци. Поплаве.

Пошто се Вучић и Свети Синод нешто нису почешали.

А и Расмунсен Дошо Нако.  

2770.

НЕРЕДИ

У ОПОЗИЦИЈИ

У СРПСКОЈ

Кад сам видио како скакућу унезвијерене окице по великој Михајљичиној Главуши, знао сам да нешто није у реду у гранитном монолиту Опозиције у Републици Српској.

Унередили се.

Како то да Вучић, који ће од ППВ, Првог Потредсједника, постати ППВ, Прави Предсједник Владе, зове прво Додика. Крај нас тако свијетлих и живих. Крај нас који, овдје, изгибосмо борећи се против Криминала. Кад смо успјели да и Есдеес увучемо у борбу против Криминала, ваљда би требао знати колико је сати.

Добро што га зове. Него се рукује, раменује и смије се са њим. Само што се нису изљубили.

А ми, овдје, останули сами самцијати. У тешком Криминалу. Само се још сарајевски медији боре за нас. Сами морамо да млатимо глогиње. Спрема се и апсана за нас. Књиге се пишу против нас. Ни канистер нафте не смијемо да купимо на пумпи. На свакој бензинској пумпи, које су све Додикове, по четири тајна агента прате ко купује гориво у канистере.

Умјесто да позове нас. Четири С. Свијетлу Српску Сложну Свиту.

Након што је сазнао за сумње Михајљице, који не спада ни у једно С, за његове сумње да постоји тајни дио разговора Вучића и Додика, звао ме Вучић. Васке, бре, шта је са том опозицијом, како то да ви имате опозицију, шта хоће.

Ко гладан срат.

Ето шта. Напињу се, стењу, одухују, зајапурили се ко да су на плажи. А немају чим да одапну. Хоће да серу програме а немају чим да прдуцну ни једну идеју.

Утеши их некако. Нека се богу моле што ја, тамо, код вас, не идем у октобру на изборе. Не би прешли ни отираче.

Сад ћу да их утешим. Тешко њима.

Позваће вас Вучић, господо, у Београд, подржаће вас, доћи ће и овдје, а не само у мрски Андрићград.

Али, морате да побиједите на изборима.

Зар је то тако тешко.

Мада је лакше него да се Вучић опредјељује, на невиђено, за вас. Зашто би Србија то радила. Није Србија Америка да подржава усрану и упишану, раситњену и неспособну опозицију. Јесте Србија гласала унисоно и дала сву власт Вучићу. Али је показала да има представу о НДД. И има националну конзистентност. Што се за вас, из Опозиције, и око Опозиције, не може ни пјан рећи ни помислити.

Генијалан је домет Опозиције у Републици Српској.

Сарајеву и странцима показују голе гузице. Додику извикују Криминал. Од Вучића очекују да им донесе побједу. Ако већ нема ингеренција да ухапси Додика.

Таква губарска, наметничка, лишајска, лезилебовићска политика није се формирала одавно, а и гдје се формирала, таквих мјеста мало је.

2768.

УХАПШЕН

ЧАВИЋ

Јутрос, нешто прије првих пијетлова, јаке снаге Режимских Даждевњака, посебне специјалне јединице, ранга батаљона, опремљене будацима, рогуљама, тракторима, косачицама, и комбајнима, ради заваравања непријатеља, ухапсиле су Драгана Чавића, једног од водича Опозиције у Републици Српској.  

Чавић је одмах спроведен на непознату локацију познату изворима блиским изворима који су захтијевали да остану непознати.

Како се сазнаје, Чавић ће бити подвргнут посебном испитању специјалаца и специјалиста за слојевите радње опозиције, за контакте и за самонаркозу и самохипнозу које резултирају егзалтацијом и умишљајем са преувеличавањем властите важности која се очитује психотеријским поремећајем и стварањем сугестије прогоњености и хапшења које само што није.

За снаге Режима посебно је занимљиво да истраже контакте Чавића и Михајљице. Већ одавно подземљем кружи информација да је Чавић на једном тајном састанку са ОНО и ДСЗ, одбио понуђени Срнећи паприкаш уз нервозну изјаву То једу само крмци у дрвеним коритима. Том понижавајућом изјавом увриједио је 20.000 ловаца у Републици Српској који неће гласати за њега. И још 40.000 њихових тетака, 20.000 њихових љубавница, 40.000 чланова њихових породица и 7,3 милиона вепрова, срндаћа и међеда које су ловци побили. Сви они неће гласати за Чавића па је то прворазредни безбједоносни, политички и изборни податак који може одредити судбину Српске.

Из минута у минут.

Чавић је лоциран када се, са ранцем на леђима, запутио на неприступачне предјеле планине Лисине, да би избјегао хапшење која ових дана масовно проводи Режим.

Аналитичари у Региону предвиђају мрачну будућност Опозиције. Познато је, наводе скоро сви, Аца Мука, Танка Купић, Тврђан Њухало... да је Чавић био генератор оригиналности у интелектуалном програмском и идеолошком сектору Опозиције.

Његовим хапшењем нестаје пријекопотребних Оригиналних Идеја којима је Опозиција мислила да побиједи Режим на изборима у октобру.

Истовремено, Иванић је такође обезглављен пошто је Чавић водио тај опозициони двојац традиционалним повицима Идеш Ли Роде.

Из минута у минут.

2737.

СРПСКА

У МАГЛИ

Још само да нађемо шеика који ће Босићу дати лову за тај пројект.

Сви су негдје. Београд на води. Косово у Фифи, Хрватска у банкроту. Само је Опозициона Српска у магли.

Мисија Босић, Насер Чавић и Прогрес Иванић, врла тројка, а није козачка, одавно јури кроз ноћ. Никаквог програма, никакве идеје. Немај чак ни Све Снаге. Уздали се у велики инвестициони пројект Улице & Тргови. Насер Чавић још увијек призива. Јесу за демонстрације а нису за рушење. Он ће бити на челу.

Руку насрце, њих тројица и не знају ништа о политичком и економском програму који су обавезно штиво у интернационално тешким временима али и у НДД оквирима.

Насер је комерцијалист, то не треба ни Бугарима, Прогрес је све рекао о економији предајом Српских Пореза Сарајеву, то је знао и Џемаил, ћато у Отоманској упрви, само што је он Српске Порезе предавао у Стамболу на Босфору, Мисија је слаба струја, шта ли, омски отпор, индукција, намотаји.

Окупили су, није да нису, неке савјете, професоре и стручњаке.

Мали проблем је у томе што не постоји Чаробни Штапић. А они већ примили ЧЧ. Нелагодно њима, неглагодно гузицама.

Углавном, спали су на то, већ мјесецима, да им је главни идеолог, програмер, спиновац и креартивац онај Пасковић.

Оног што он и изањегове тајнуцкаве службице припреме, докопа се Беентеве, још понеко у Београду, а ода Тројка НМП, Насер Мисија Прогрес.

Ма мељу, стружу, изјављују, пјене, преживају данима. До сљедећег блога.

Ако икад побиједе, Пасковићу треба да подигну споменик уз Палату Предсједника Српске. Али да га одмакну једно пет метара одзида.

Да га лако и смирено могу љубити у гузицу.

2727.

НАЦИОНАЛСРЕБРЕНЦИЈАЛИЗАМ

ДРАГАНА ЧАВИЋА

И ПОКЕРИЦА

МЛАДЕНА ИВАНИЋА

Сад сви мисле да ћу напасти Незасите Новине што су објавили интервју са Драганом Чавићем. Нећу. Новине су као и живот. Некипут сване ведро и сунчано, некипут усрано у маглуштини. Некипут имаш златну страницу, некипут тоалет папир.

Углавном. Чавина глава све ми више личи на бетонску мјешалицу Градипа из Прњавора.

Све је, сирома, помијешао.

И идеологије, и Нације, и Мусолинија, и Национализам, и Шин Фејн, и плате и кредите и Хитлерове Националсоцијалисте и Независне Социјалдемократе.

И на крају запријетио новинару. Да ја постављам вама питања.

Да се одмах опредијелим. Моји фаворити из Опозиционе Ергеле су Чавић за Члана Предсједништва БиХ а Иванић за Предсједника Републике. Могу објаснити. Човјека са таквим стршљеником у глави, какав је Чавић, веома је опасно кандидовати за било шта у Републици Српској. Он је најпримјеренији Сарајевском Каосу. А Иванић, фини, углађени, слузави, компромисерски колаборационист подмукло преварантског типа, пљунути Српски Златко Лагумџија, ризичан је за Државу, упропастио би је ко Бирач, ко банке у Републици Српској, ко ПДВ рачун Српске. Ипак нам треба Држава. Од кога ћемо се отцијепити.

Тадићу ништа. Био је кандидат сто пута. Босићу ништа. Није никад био кандидат низашта. Да је за нешто досад би се кандидовао.

Дакле, конфузни Чавић.

Његова главна теза је да су Независни Социјалдемократи фашисти и нацисти 21. вијека. И Усташе.

Такав човјек промовише Јединствену опозицију на изборима.

Чавићева политичка платформа не постоји. Ради се о неодговорном појединцу халуцинантно заслађене свијести политиком, јавношћу и моћи, еквилибристи и жонглеру који би, за пет минута челништва и вођства, сам себи пустио гиљотину, претходно свима другима, све до Српске, само да томе присуствује неког од важних Странаца Усранаца у БиХ.

Његова идеологија, мада у том интервју он показује да појма нема шта је идеологија, јесте Националсребренцијализам. Сребреница и Среброљубље.

За то вријеме, Младен Иванић даје интервју Сарајевским Данима. Уз три државничке фотке. За Билборде и Предсједништво. А на свакој различите кравате. Чешагија, како се некад звао стајлинг, максимално радила.

Он би замрзнуо уставна сранија у БиХ на петнаест година. Иначе не мисли да ће бити неког претјераног централизовања. Његови програми су социјала, економија и борба против корупције. Има добре односе са страним институцијама али не у пушачком смислу. Није баш тако прецизно рекао.

Он је стамен и гранитан. Умиљат, клизав и овалан. Преживио је Прст, Фокус и Копању који га је у Независним покушао уништити. А иза независних су увијек стајали Американци. Дакле, ни Американци му не могу ништа. Неће му ништа моћи ни Нови Печат иза кога стоји Додик.

Иначе, СДС и ПДП су одбранили Полицију Српске. А не Додик и СНСД.

Лажов.

Младен Иванић је Политички Покераш. Који зна да ни један Ас није код њега у рукама а понаша се као да су свечетири. Баш зато се и бави Политичким Покером. Јер, у том спорту се не зноји.

А он се није ознојио ни за Педепе, ни за Владу, чим је искрсла прилика, отишао да буде сарајевски МИП, није се ознојио ни за Српску, ни за ПДВ, ни за Опозицију.

Ако још једном испокерише Есдеес, биће то дефинитиван знак сљепила те странке и сумрака опозиционе сцене Српске.

2671.

СТО КУРАЦА

ТРЕБА МАРИ

Да би нека Политичка Странка побиједила на изборима, Сто Кураца треба Мари.

Мислим. Много фактора треба да се сложи, да их неко организује, произведе и покаже бирачима. Да се бирачи у све то сами увјере.

И то све у првој половини мандата.

Српска Демократска Странка, хтјела не хтјела, на челу је Опозиције Републике Српске. Добро. То што је на челу ничега, јер Иванић и Чавић нису нека Опозиција, ту им нема помоћи.

Есдеес, пола године прије избора нема никакав Политички Програм. Само има Босића. Који има Мисију. То није међу оним курчевима који требају Мари.

Посљедњи адут који су могли да извуку, или да га повуку, били су масовни протести гладних, осиромашених и опљачканих, оних који су преживјели и који су једва живи усљед константних тортура Режима. Које, Протесте, нису могли сами Есдеесовци организовати, морао им је у томе помоћи Међузај.

Али. Пошто су Бошњаци организовали Фебруарски Петровдан, и паљење лила, постоји мали проблем да се све то, што би Есдеесу организовали Странци Усранци, у јавности представи као Бошњачки Канистер.

Есдеес нема ни Лидера. То је већ у оних Сто Мариних. На дигнутом мјесту.

Није Лидер онај кога Васковић кандидује за Предсједника Државе.

Проблем је мало тежи него што изгледа дигнут.

У Есдеесу постоји двије врсте сукоба око кандидата.

Најприје. Шта дати Опозицији. Да она кандидује. Члана Предсједништва. То би значило да је Есдеес, и ако побиједи за Предсједника Републике, избачен из игре. Јер, ако је Бошњачки ЧланП из Републике Српске, онда ће у Сарају да тече мед и лој и нико им више не треба.

Ако, пак, не дају ништа опозицији, од капиталних кандидатура, онда им у Републици Српској морају дати и Предсједника Народне Скупштине и Предсједника Владе.

Ту се дошло до другог богаза.

Како расподијелити кандидатуре унутар Есдееса.

Есдеес је велика скупина крокодила у малој кугли лустера. Когод не уђе у ландидатски бубањ, дефинитивно испада из игре и његова политичка каријера је завршена. Што због година, што због тога што ће Есдеес, и ако побиједи, дефинитивно отићи са политичке сцене, показујући бирачима, јавности и Републици Српској да су неспособни, неспремни и некомпетентни за власт.

Вођење Државе.

Охрабрујуће је ово са Пашићем и оним бившим министром. Биће занимљиво наредних недјеља. Ко ће из кугле да изађе крвавих руку а ко крвавог гркљана.

2571.

МОЛИТЕ БОГА

ДА СЕ ДОДИК

НЕ ПРЕДОМИСЛИ

Ја бих формирао безбједносну и обавјештајну агенцију. Која би знала коме је од вас, и кад, странац прднуо у џеп. А ви би јавили шта је јео.

То што опозиција говори о Приватној Удби, поводом одлуке Предсједника Републике о формирању Савјета за заштиту Уставног Поретка, показује каквом ниском збиљношћу они гледају на Републику Српску, на Устав, и на укупно непријатељско окружење око Српске и Српског народа. И Овдје, и уопште.

Они, Опозиција, сутра би Републику Српску турили у подеран џеп и кренули низ пут, само да им неко упре прстом и ловом.

Онај ко посједује Устав, посједује и Државу.

Опозиција, СДС, ПДП, ЧВП, КРСМП, како ли, не разазнају ту елементарну чињеницу.

Онај ко посједује Државу, не може да по њој хода гологуз. Држава тражи оправу и опрему.

Заштита Устава је једна од незаобилазних дужности.

Устав је уговор грађана и Државе. Детаљније, Срба и Државе Српске.

Незаштитом Устава Републике Српске, Опозиција показује непоштовање грађана Српске. Срба.

Срби, грађани Српске, поданици Државе, једини су сретници у БиХ који су директном вољом донијели и мијењали Устав. Сви остали у БиХ су добили већ готово ћаге.

Опозиција би требала и ту чињеницу да уобзири са највећим поштовањем.

Као и чињеницу да су Предсједника Републике бирали Срби директно. Додика, на њихову жалост и немоћ. Њега нису будимирили као Парламент ФБиХ. Он, дакле, ради по Уставу и по изборној вољи. Он не може, као Предсједник, да повлачи приватне потезе. Јер постоји Парламент, Устав, Уставни Суд Републике Српске.

Знам да би Иванић волио да Предсједник приватизује институцију Предсједника Републике. Он би је продао за један еуро. То му је у крви.

Али. Савјет за заштиту Уставног Поретка уставна је надлежност и Предсједника и Републике.

Њихова бесмислена прича о томе да је то приватно тијело које ће производити унутрашње непријатеље, врхунски је коцептуални домет Опозиције.

Нико нема потребе да производи непријатеље у Републици Српској. Они су већ произведени. Произвели су се. Чавић. Сребреница. Иванић. Банке. Порези.

Питање је само хоће ли Босић да се ухвати у Глуво Противрежимско. С њима. Једном ногом је у колу. И шубара му се тамо накривила. Видјећемо. Ускоро. И јавно. За то не треба Савјет за заштиту Уставног Поретка.

Заштита Устава много је озбиљнији и трајнији пројект. 

2522.
ДИРЕКТАН
ПРЕНОС ИЗ СКУПШТИНЕ
-          ЛАПИДАРИЈУМ
СРПСКИХ ЕСДЕЕСОВИХ
БУДАЛАША
 

Кад сам био млађан министар ја, срећом, нисам био Динкић, предлагао сам да се укину директни преноси сједница народне скупштине. Мислио сам да је то изљев примитивизма Србљака, Срба чупавих прса намазаних сланином и бијелим луком, који изазива исте такве примитивизме муслимана посланика. А и позицију не може да остави неутралном и уравнотеженом. Сматрао сам, као исконски демократ испод Требаве, да је Демократија озбиљан посао а не увлачење под сукњу теткама, стринама и јетрвама и понашање по њиховом прекотарабњачком обичају.

Дабоме. Да нисам био уважен. Ни од њихових ни од наших.

Пошто је сада Демократија одлакавила тамо гдје треба, пошто је Власт јака а Отпозиција шуваљива, вријеме је да се забораве директни преноси и шири изувјештаји сједница Народне скупштине. Па, Отпозиција, када побиједи нека преноси, заноси, и подноси колико хоће.

Само да се покаже шта је власт.

И да Отпозиција не чупа микрофоне. Већ да крене, мало, да чупа косе, да чупа нешто из главе, нешто што би могло личити на Политички Програм. А не да директне преносе и онај кокошињчић за изјаве, у паузама и послије сједница, користи за изливе провинцијалног, примитивног и сировог просеранија. Народни Гуслар. Народни Сребреничар. Народни Прогресивац. Све мој до мојега.

Одувијек је јасно да директни преноси,  једнак простор свим странама, јавност сервиса, суђа и посуђа, користи само Опозицији. Али не да би Опозиција била видљива, да би побиједила и да би поразила Власт која не зна ништа, све пљачка и води нас у дужничко ропство, Никад нисмо били задуженији а никад нисмо имали више незапослених, како каже Лабрадор, већ да би разарала јавно мнијење, друштво и демократску процедуралност.

Власт има предност у медијима, и у јавности уопште. Она се зато крваво изборила. На изборима. То мора да уради и Опозиција. А да би се изборили на изборима, потребна су муда, памет, програми и догађаји.

Није довољан петинг на сједницама скупштине.

 

2511.
СВЕ
УСАМЉЕНИЈИ
БОСИЋ
 

Иако Есенесде, енд дружина, не може, сљедеће године, ни изблиза, гласовно, искористити велике пројекте као што је Аутопут, завршени и започети, Андрићград, Чемерно, па и почетак Станара, јер то једноставно нису изборни артикли, и не може на биралиштима уновчити значајне политичке битке, као што је борба против Сејдић Финци унитарног потурчавања, јер гласачки народ не мора да се упућује у све детаље и далекосежне посљедице СФБ, Сејдић Финци Бутмира, а не може ни валоризовати заустављање пљачке Глинице и Бирача, јер је нормално да власт чува државно богатство, мада није нормално да још увијек не умије објаснити ко је крив за такву срамоту и понижење, Опозиција у Републици Српској не може рачунати на побједу.

БИЧ Опозиција, Босић, Иванић, Чавић, у самом старту дисквалификована је. То је сарма од стиропора и пиљевине.

У својој нарцисоидности, парамесијанству и експертном прогресизму, док су им фактори из Мисије титрали муданца, та три никад до краја финализирана лидера, нису ништа чинили да оформе Политички Програм. Једина права Опозиција нису људи већ програми. Ако бирачи виде Програм, могу повјеровати и будали која га заступа. Ако најприје виде будалу он ће им замаглити и најбољи програм.

БИЧО је још увијек уљуљкана.

Узда се да ће жалосна судбина уцвиљене половњаче Шаровић донијети гласове, да ће процедурално и судски непоткријепљена инкриминизација и облака који је прошао изнад сједишта Есенесдеа, учинити од биралишта рудник гласова против Есенесдеа, да се кашаљ на локалним изборима када су неки дилери Есенесдеове моћи и робне политичке марке изгубили, већ претворио у галопирајућу сушицу и да ће бирачи само покопати мртваца, да ће Вучић лично ухапсити Додика и, у директном преносу, превести га чамцем преко Дрине, и да ће, мјесец прије избора, сви Есенесдеови гласачи и чланови добити амнезију, апатију и антипротивност.

У тој ситуацији, ето избора.

Есдеес је улудо потрошио сарадњу са Есенесдеом у сарајевским институцијама, Иванић и Чавић су се излежавали, јер партија и немају. А никог више примјетљивог на том опозиционом небу и нема.

Иванић и Чавић су унапријед дискавлификовани. Прије свега, они су већ били нешто. Па су, и један и други извршили ПУЧ. Прднули У Чабар.

Али, важније. Чавић се не може опрати од Сребренице јер је својом подршком и политичким печатом извјештају о геноциду којег није било, облатио Републику Српску за наредних хиљаду година. Иванић се не може опрати од продаје банкарског и фабричког иметка по цијени бостана у августу. Његови су бисери Бирач, Кристал банка, Развојна банка, Бањалучка банка...

Бирачи то имају похрањено у оном подсвјесном дијелу изборне одлуке.

У тој ситуацији Босић је сам. Са својим Есдеесом.

А шта има Босић у Есдеесу. Има осакаћеног Шаровића. Неће српски бирачи плакати за оним за којим плачу и муслимански бирачи. Има Обрена испод Озрена и, тамо, ништа више. Има Мићу у Семберићу којег развлаче његови. И тамо нема ништа више. А из Семберића, кад погледа доље, према Страдуну, само је Вучурда. Који штети више Есдеесу него Педепеу. Ни на Исток, ни на Запад. На Западу чека Марко.

Шта Босић има у Есдеесу, не више на терену већ на полицама. Огњена Тадића. Који је све више Бранислав Бореновић Есдееса. И има себе. Чија се сјенка боји сјенкине сјенке. И чији политички капацитет и визија сежу до Обудовца. Али с оне стране. И чији је највећи проблем не Мисија Рушења Додика него комбинација у којој се он неће кандидовати низашта, а остаће лидер, и у којој неће кандидовати Иванића и Чавића, и никог из Есдееса, а, сам, постаће, истовремено, и Предсједник Републике и Члан Предсједништва.  

Иду славе, божићи, нове године и пртине.

На којима ће се још једном градирати три протекле политичке године. Кад март однесе шкарт, одлука ће проклијати. Мада је већ донијета.

Можда ће хајдуци сачекати, да не иду у шуме, да би видјели ко ће након октобра бити лидер Есдееса. И да ли ће неких слова уопште бити у страначким скраћеницама.

NUDIGUZI I POTOPNICI
skica za opijelo opoziciji
ŠTA POSTIŽU OPOZICIONE IZLUDE
Mihajlica Pička Jedna je nebitan lik. Ali može da posluži za analizu. I miševi služe za analize i eksperimente.
Jedno skorašnje istraživanje javnog mnijenja u Republici Srpskoj, tu s početka kampanje, izvedeno na 1200 ispitanika, što je skoro pet puta više nego što je Mihajlica dobio glasova 2008. godine u njegovoj nahiji bosanskonovskoj, detektovalo je nepovoljno mišljenje o političarima iz lepeze i ponude na bh tržištu.
81,2% ispitanika ima nepovoljno mišljenje o Harisu Siladjžiću, 80,4% o Tihiću, 75,1% o Bakiru Izetbegoviću, 75% o Komšiću, 69,8% o Lagumdžiji, 50,1% o Radončiću, 45,4% o, o, o – Milanku Mihajlici.
To su oni, da posjetim, koje u Republici Srpskoj naročito vole.
Mihajlica je postigao veliki uspjeh. Priključio se bošnjačkoj Šestorki sa Miljacke. Ljudi, čak, imaju o njemu nepovoljnije mišljenje nego o Boži Ljubiću. Da su izbori za tri, četiri mjeseca, umiješao bi se on i među Lagumdžiju i Komšića.
Šta je, dakle, u dužem vremenskom periodu, tokom cijelog mandata, postigao Mihajlica, osim što je u skupštini dobio nadimak Pička Jedna.
Postigao je to da se ljudima u Republici Srpskoj zgadio. A kad se Srbima zgadi jedan radikal, prst traži čelo.
Radi se o trendu jer je to bilo vidljivo još na polovini mandata kojeg je on, kako je samohvalisavo i narcisoidno objasnio, iskrvario u Narodnoj skupštini. Tada je dobio tih 277 glasova kao nosilac odborničke liste za lokalnu skupštinu u Novom Gradu.
Mihajlica je, kao pokusni štakor iz laboratorije, mogao Ivaniću, Čaviću i Esdeesu da posluži kao naravoučenije. Jer, Esdees je pet godina u opoziciji. Imao je vremena za najmanje dvije stvari. Da gleda iskustva drugih i da smisli politički program. Ostali su uskakali u igru kasnije što je takođe njihova manjkavost. Da su obratili pažnju na rejting Pičke Jedne, vidjeli bi da je, Pedepeu, uzaludno napuštati toplo krilo Dodikove vlasti i, Čaviću, nepotrebno strancima uzimati pare, skidati gaće i obećavati da će rasturiti Režim.
Tako ćemo doći do zaključka da je nesposobnost opozicije, njihova pohlepa i brzopletost stranaca, uništila taj konglomerat za najmanje dva mandata.
Permanentno srljanje u neartikulisano oratorstvo, neuzročno fokusiranje na kriminal i korupciju, nedostatak dokaza za bilo kakvu tvrdnju, odustvo referenci u dva mandata, napad na graditeljske simbole Republike Srpske, frontalno etiketiranje lopova, bezočno laganje i ponižavanje javnosti, nesposobnost da se predloži bilo kakvo rješenje za bilo šta, uništilo je Mihajličine izglede za bilo kakav napredak. Nije uništilo Mihajlicu jer on i nije bio ništa. Sada je on samo mrtvi, iskasapljeni, izeksperimentisani štakor iz upišane piljevine u stakleniku.
Da bi bili opozicija, da bi napredovali u broju glasova, da bi, eventualno, pobijedili, ako vam protivnik dozvoli svojim slabostima, morate imati rješenja, prijedloge i programe, morate ih godinama izositi i argumentirati, morate ljude ubjeđivati da ih prihvate a, istovremno, okupljati one koji su spremni da ih realizuju.
Za sve drugo, dovoljno je biti Mihajlica. Nepodnošljivo.