МОЈА РУЖА

МОЈЕ ЧАСТЕ КАД ЈЕ КИША

ВОЈНИ УДАР

У ТУРСКОЈ.

ТЛЕ ЋЕ ДУГО

ДА СЕ СМИРУЈЕ.

Турска је један од барометара Балкана.

Никада по Бриселу нећете схватити шта се дешава на Балкану.

Ако је у Турској вруће, на Балкану сеизмографи имају посла.

То је тако, откако су Браћа срушила СФРЈ. Па стање Турске на својој кожи осјећа и Јанез, и Стипе, и Бакир. И тамо ближе.

Склони смо да за све кривимо Америку. Што није далеко од истине али је далеко од очију.

Тако је кривимо и за стање на Блистоку, Сјеверу Африке, за Колоне Избјегличких Мрава по Европи.

Покушај Војног Удара у Турској показује да ту има и турске кривице.

Јер Војни Удар не спада у свакодневне нервозе војске или њених фракција. То нису јогунаста стања.

Војни Удари показују трајније болести друштва.

Ми не знамо шта боли турско друштво и турску војску. Испод силних наплавина, јаловина и покривки информацијама, то није могуће дознати. А највећи дио тих информација Ердоганов систем држи затвореним.

Нарочито не знамо ништа о стању у војсци. Јер нико од нас није обавјештајна служба.

Тако да је могућа цијела лепеза узрока, инфекција и болести. Од тога да у Турској постоји план о ангажовању Војске у неком скором Рату до тога да оживљава Секуларистичка Линија, коликогод то у исламској Турској звучало нереално.

Војни Удар ни тамо ни вамо, који није успио а није ни пропао, и који ће, на крају, вјероватно неуспјети, најлошија је варијанта за Турску и Регион. Па и за Балкан. Било би боље да је успио или да није ни било.

Ојачаће Ердогана. Ојачаће Тоталитаризам. Турску ће учинити непоузданим, тврдим партнером. Они који стоје иза Војног Удара, наставиће своје активности. Невидљива болест која је довела до тог видиљог чира, притајиће се па ће се опет ужарити.

Потреси у Турској одјекују у Сарајеву. Много више него у другим главним градовима приградскох подручја, односно државуљака Балкана.

Јер је Сарајево своју субину, највећим дијелом, везало за Турску. Турска им служи да лијечи око Халида Бешлића и да лијечи постојање Републике Српске. Турска је инвеститор, увозник, идеал, једини савезник Сарајева. Не само у главама Бакира и клике, већ и објективно. Нико БиХ, односно Босну, не уважава као Турска.

Не ради се о братским, вјерским, историјским флуидима. Ради се о Територији.

Териоторију БиХ желе и други али не уважавају БиХ, већ је понижавају. Турска понижава само Републику Српску.

Стога ће Стање Турске имати одраза и у сарајевском огледалу. То значи и у понашању Бакира и клике.

У неком дуљем времену, треба узети у обзир да ће Стање Турске утицати на завршетак распада СФРЈ. Па и Босне и Херцеговине.

Зато вијест да у нередима у Турској ни један босанскохерцеговачки грађанин није повријеђен, није тачна. Повријеђених је много а највећи дио њих још није ни рођен.

Да би се избјегли потреси из Турске, Република Српска треба да се осамостаљује свакога дана.

ПОЉОПРИВРЕДА.

ПРИМОРАЛИ СУ

СРПСКУ

НА ПОРАЗ.

Скоро сам био заборавио али ме је један друг подсјетио.

Када смо, СНСД и СДП, прије много година, још за живота Златка Лагумџије, договарали у Сарајеву и Лакташима, соразум са усаглашено дјеловање у ПС БиХ, у који ја нисам од почетка вјеровао, не због споразума, већ због Есдепеа, једна од ставки је била и намјера да се издејствује законска регулатива која би забрањивала увоз пољопривредних производа у вријеме њиховог дозријевања.

СНСД је и тада имао свијест о тешком положају Пољопривреде. И све је покушавао, па и грешке, да би нешто могло да пође набоље.

Дватри дана након тог договора СНСД – СДП реаговали су Бирселски Бирократи осуђујући то.

Иако таква регулатива, мислим остоји у Норвешкој и још неким земљама.

Од споразума СНСД – СДП није било нипта јер нико други није желио да подржи, гласовима, то. Највише је користило краткорочном спашавању. Краткопојасни Споразум.

Како стоје чињенице с Пољопривредом.

► Хрватска је и Пољопривредна Земља. Чланица је Европске Уније. Али њен БДП иде назад. Њена Пољопривреда стагнира или пропада.

► У БиХ, Пољопривреда је лоцирана у Републику Српску. Одавно је познато да се муслимански живаљ више воли бавити Ћаршијом него Земљорадњом. Зато су Срби живјели у пољима и брдима.

► Пошто је Европа, нашим ратовима Братства и Јединства, уништила све, Српској је остала Пољопривреда. Додуше, само као могућност. Однос обрадиве земље по глави становника веома је повољан. Равнице, побријежја и брда, дају могућнсти за широку пољопривредну лепезу.

► Ну. Без обзира на природни асортиман погодности и на традицију земљорадње, воћарства и сточарства, Република Српска не може да постане европски велепроизвођач али може да обезбиједи везу становништва са земљом, дугорочну, да прехрањује свој живаљ и да дио извози.

► Пољопровреда је, за Српску, још једини начин да се вратимо раду. Јер, након пропасти СФРЈ, људи су се одвикли рада.

Ако је све то тако, зашто се жели уништити Пољопривреда.

Једноставно. Да би се територија испразнила од становништва.

Република српска није смјела попустити код измјена ССП. Које иду за тим да униште и ово мало што се радуцка по њивама, шталама и свињцима.

Јасно је да је Сила пресудила. Чим је Њемачка звала Кукавни Тројац Предсједништва БиХ и чим је послала министра Пољопривреде да овдје пријети. Српској, прије свега.

Несрећа је у томе што тај пораз иде на руку и Политици у Српској и Политици у БиХ. Али и Народним Масама. Јер и њима се не ради. Као што се овима не организује Пољопривреда.

Дугорочно, овај Пољопривредни Пораз Српске, показаће се као беземљашки, популациони и сужањски пораз.

У Националној Политици можете прихватити Краткорочну Штету. Краткорочну Корист никада.

ОБЛАЦИ, ДАНАС

НАРОДНА КУХИЊА

ВИКЕНДИЦА ЗА РАД

ОБЗИДА

НЕКИ НОВИ РАЗМЈЕШТАЈИ

У ПАРКУ СКУЛПТУРА

И ИСПРЕД АТЕЉЕА

ОД

ПОЉОПРИВРЕДНИКА

ШМИТА,

ДУГОРОЧНО, КИТА

Изненађујућа је брзина којом је Њемачки министар пољопривреде и прехрамбених фрижидера, дошао у Вукојебину БиХ, толико изван ДИН стандарда и изван политичке и геостратешке оптике Њемачке, да разговара са шаровићима, звиздићима, пиздићима, па чак и Мрским Додиком, о адаптацији Споразума о Придруживању и Стабилизацији, о његовом прихватању и о помоћи Њемачке да се надокнаде штете.

Да разјасним термине.

Споразум је трајна категорија и он се набоље не може мијењати, може само нагоре.

Финансијска помоћ, кроз пројекте, јер Њемачка не да паре у буџете, једнократна је категорија.

Та њемачка брзина, уз садејство локалног Вигемарка, као и уз ангажовање Свјетске Банке, да процијени штете у Пољопривреди, Сунце Ти Јебем Жарено, само како би се напредовало у прихватању СПП, у Механизму Координације и Реформској Агенди.

Звизговић, Звиковић, како ли, чак је рекао, дословно: Свјесни смо колико је важно постићи напредак у проведби реформског програма и повећати његову трансформациону снагу наше земље, како би се повећао квалитет живота свих грађана у БиХ.

Звизгановић, дабоме, не схвата да су он и цијела БиХ, већ упали у Мрежу Бирократског Брисела.

Сада покушавају да докрајче посао и са Републиком Српском.

Па ће се, онда, примијенити Човићева изрека О Попису више нећемо разговарати.

Та МББ има исључиви циљ да дугорочно уништи све ресурсе опстанка живља на простору БиХ, и код других, али сада говорим о Насеобини, осим садаке и помоћи које они донесу као милостињу.

То се, дугорочно може окарактерисати као Истребљење Становништва.

Сјећа ли се неко њемачке Агенције ГТЗ.

Она је овдје, послије рата, вршљала по свему што има везе са економијом, привредом, индустријом и слично. Са циљем да се упозна са чињеницама и предложи рјешења у складу са најбољом европском праксом.

Шта је посљедица те класичне шпијунске дјелатности. Ништа. Само пропаст. Гдје је то, након ГТЗ, дошло до процвата. Или помака барем. Нигдје. Јер то и није био циљ. Циљ је бо спријечити напредак. Или подшапити оно штп може да користи Финансијерским Територијалистима Њемачке. Њемачка је тада уложила у индустријску и економску шпијунажи, и сада јој се то исплатило, јер је дочекала да постане главна у ЕУ.

Исти поступак се сада примјењује на Пољопривреду. Доћи ће свјетска банка да истражи.

Сада Хрватска Пољопривреда зависи од уништења босанскохерцеговачке, умјесто да јој Велико Тржиште ЕУ отвори своја врата.

Треба бити добар Звизгановић па не схватити у чему је суштина.

Дабоме. Република Српска тешко може да се одупре. Оно што може јесте да одлаже, затеже, да извуче неку корист, радећи упоредо за своју Пољопривреду, Воћарство, Сточарство, коликогод је то могуће.

А времена има.

МББ је одустао од блицкриг технологије типа Уставне Промјене, Реформа Полиције.

Сада иду на дугорочно исцрпљивање и уништење.

То нам не даје наду али нам даје времена.

НЕЛЕГИТИМНА

ВЛАДА

РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ

Једна од најразорнијих деструкција Републике Српске јесте наметнута одлука о конститутивности свих на цијелом подручју БиХ.

У односу на цијелу БиХ, то је потпуно нереалан намет. Тако нешто не постоји у реалном животу. У Федерацији постоје подручја гдје нема ни Срба ни Бошњака, као и подручја гдје нема ни Хрвата ни Срба.

Говорити о таквим условима о конститутивности једнако је рећи да су СХБ конститутвни и у Панами.

Република Српска боље стоји са конститутивношћу. У њој је већи постотак друге двије нације него Срба у Федерацији.

Ипак, та наметнута Конститутивност неповољније се одражава на Републику Српску.

Она је због Републике Српске и наметнута.

То је урадио Уставни суд БиХ, са Странцима који су се ујединили са судијама Бошњацима и прегласали друга два народа, покренувши, тако Антисрпски Уставни Погром. Судије Срби и Хрвати били против.

Република Српска не размишља о томе, то нико не помиње. А требала би да има план како поништити ту Одлуку. И како престати да је поштује.

Јер она, директно, разара административну власт Републике Српске на њеној територији.

Она Владу Републике Српске чини наметнуто легалном а политички нелегитимном.

Мало је познато да сам, као министар у Влади Републике Српске, у оном добу Поплашеновог мандатарења, када су се разматрале разне могућности обезбјеђења скупштинске већине за какав такав валидан рад и одлучивање, на сједници Владе, у записник, дакле, рекао Да нећу сједити у Влади са муслиманима и Есдеесовцима. И да не рачунају на мене.

Разлози су били различити.

Зашто не са муслиманима.

Не због националног, вјерског, расног или не знам каквог разлога.

Већ због чињенице да је Република Српска Држава Српског Народа.

Таква је ушла у Дејтон. Таква је изашла из Дејтона и уклопљена у БиХ.

Нелогично је да након рата, гдје су муслимани имали циљ, као и Хрвати, да Босну Њихову очисте од Срба, будем у Влади са представницима тог народа. Који се нису одрекли и оградили од тих циљева.

Срби, пак, нису имали за циљ да муслимане или Хрвате истјерају из БиХ. Иако имају више од 50% власништва над земљом. Имали су циљ да остану на својој земљи кад већ нису могли у Југославији.

Након тога дошла је одлука Уставног Суда БиХ о конститутивности свих свуда. Што је насиље над Србима.

Прописивање математичке формуле за формирање Владе Српске по принципу 8 + 4 + 4, формалноматематички је давање половине Републике Српске Бошњацима и Хрватима. Бошњацима, политичким представницима, који у својим страначким и државним програмима имају нескривено укидање, дакле, Уништење, Републике Српске.

То није само поништење Српског Народа. То је поништење Парламентарне Демократије и Избора.

Јер, у Влади Републике Српске су припадници Хрвата и Бошњака у броју који није одговарајући њиховој заступљености у Народно Скупштини.

Чиме се девастира и Народна Скупштина.

Дабоме, разне странке у Српској и Федерацији, рјешавају ту математику проналажењем својих СХБ. Што даље понижава припаднике три народа.

Тај Национални Коалицитет много је опаснији од политичког. Гдје велика странка мора узети једну или двије минорне и дати им више него што им припада, само ради мира у Скупштинској Већини.

Опаснија, јер овдје нико не добија ништа а губе Срби и Српска.

По мом националном погледу, могу у Влади Српске да сједе све Бошњаци и Хрвати.

Али по политичком, не могу. Већ у мјери колико их је у Народној Скупштини и у којој се странке из којих су, договоре са неком Коалицијом која ће преузети Владу.

Тако мисле, и то знају, и други. И Сарај. Стога и хоће Лажним Пописом да покрију вјештачку Конститутивност.

КОРАК

СРПСКИМ

ПУТЕМ

Јасно је да су све Интеграције пропале.

Биле оне у облику империја, царстава, поробљавања, окупирања, федерализма, унија или добровољних интересних савеза.

Опстали су само Народи у облику Нација.

Најуспјешнији су они опстанци гдје су Нације могле да организју своје припаднике и територију у Националну Државу.

Интеграције, видљиве, крваве и невидљиве, противнацоналне, не могу се избјећи. Нарочито их не могу избјећи Мале Нације.

Оно што могу да чине јесте да увијек мисле на Себе и на свој Опстанак. И да чине све што могу, и више, у том циљу.

То није лак национални посао.

Свијет се умножио. Некада су постојале само Четири Стране Свијета. Свијет је постао толико сложен да је невидљив. Џунгле су проходне за кордоне, какав је данашњи Свијет и за Биће а камоли за Нацију.

Срби су се претворили у неорганизовану гомилу. Вратили су се у стољећа пашњака, брда и ријека. У доба лутања и безглавности. Тад је то могло. Кудгод кренеш, на нешто ћеш наићи.

Данас више нико не да Србима, не само Србима, да било куда крену. То што можеш свуда да идеш и да стигнеш, и јесте главна варка. Да нестанеш. Да нигдје не одеш.

Мало ко од Срба мисли шире и даље од свог носа, соје гујице, свог џепа и своје мале дневне користи.

То је посве људски. Али је и индивидуално и прилично животињски.

Нису Инокосни Срби задужени да мисле даље од себе.

Зато су задужени они најумнији, најмоћнијих очију да сагледају, и памети, да измјере, размјере и виде куда се окрећу путокази. Они који од Нације, од њене Вјере, од њене Територије, имају велике користи. Уколико имају умне и очне моћи. Они који живе Вјеру и који знају како она веже вјернике. Какав Дух ствара. Као и они који знају слике војничких побједа и пораза. Не да би одмах ратовали, већ да избјегну ратовања а побиједе.

Они који воде Политику.

А и међу њима не сви. Јер, и у Политици, том економском и друштвеном вођству, пуно је слијепих на глувом путу. Пуно је сјецикеса. Џепмудраца и Голијех Кураца.

Такви , који могу да виде Пут, или желе да га нађу, морају да буду већи од себе,

Морају да знају и да питају. Да слушају и да гледају. Кад затреба и сами да одлучују.

А никад да не мисле на себе и своје.

Да увијек знају да Другоме, Непријатељу, Окупатору, Уништитељу, не треба дати ни црно испод нокта своје Нације. Чак и кад умјесто тога треба дати своју главу.

За то има само један пут. Српски Пут. Пут Републике Српске.

Има путева на Земљи више него ногу. Али, само је један Српски Пут. Пут Опстанка Републике Српске. Пут Самосталости Републике Српске.

Ко може, нек види. Ко не може, нек иде.

Ко може, нек покаже. Ко не може, нек не одмаже.

Ко може, нек освијетли. Ко не може, нек не збори ни двијетри.

Ко може, нек каже. Ко не може, нек не затрпава Пут празним ријечим са туђим користима.

Пут је далек а корак је кратак.

Корак је, прави, јак и чврст, много дуљи од Пута далеког. Док га не нађеш.

А сваки Далек Пут, и најдаљи, налази се, и увијек изнова, само једним Кораком.

Ко пропусти тај један корак, неко наредни ће морати да нађе и учини три.

ЧАВИЋ,

ТОЉАГА

САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

БЕЗ ЗАСТАВЕ,

А ЖЕЉНА

ДА БУДЕ ЈАРБОЛ

Драган Чавић, Добри Момак Сребреница, изрекао је двије пакости о Игору Радојичићу, кандидату за Градоначелника Бањалуке.

► Радојичићу је велико оптерећење Додик

► Радојичић је био Предсједник Народне Скупштине и одобравао све што Мрски Режим Ради.

Игор Радојичић, пак, не говори о Чавићу.

И не треба да говори. Сви знају ко је Чавић. Једино они у Сребреници не знају ко је Чавић.

А то што је Чавић изрекао о Радојичићу, много више говори о Чавићу самом.

То су само нетачне прљавштине и замјена теза.

Јер, Радојичић би требао бити крив што свијетла српска опозиција није могла да спријечи гласање већине и усвајање закона или не знам чега.

Чавић подцјењује бираче. А оне који не знају процедуре парламентарне демократије сматра тоталним будалама, у толикој мјери да може да им лаже, сугерише, да спикер парламента може да поништи одлуку већине.

А шта је са кривицом оних који су гледали директне преносе сједница. А ни телевизор нису разбили.

Она прва прљавштина, о Додику, стоји.

Али за Чавића.

Чавићу је Додик велико оптерећење. Ноћна мора. Квартална мора, мандатна мора. ЈГДУД.

Како, ипак, стоје, тај Чавић и Игор Радојичић, као кандидати.

► Чавић је био Предсједник Републике и Предсједник СДС. И све изгубио. Радојичић је био Предсједник Народне Скупштине и добио и прихватио кандидатуру за Градоначелника Главног Града. Који је важнији и моћнији од многих Кантона и Жупанија у Федерацији. Који је Држава у Држави.

► СНСД је истакао ту кандидатуру јер зна да може побиједити. Јер зна да је тако ријешио два мандата. И да увијек, са мјеста Градоначелника, Радојичић може отићи на већу и важнију функцију. Чавић је ту кандидатуру добио јер нико из Савеза За Промјене није хтио да је узме. ННБ. Није Нико Будала.

► Иза Радојичића стоји најмоћноја страначка организација у Републици Српској. И коалициони партнери. Иза Чавића не стоји ни његова Партија. Јер је тако минорна да се за њу не може рећи да стоји. Она само буде. А питање је и колико Есдееса стоји. Па је онда питање колико га постоји у Бањалуци. Док је Градска Организација СНСД у Бањалуци једна од најјачих и најорганизованијих у цијелом Есенесдеу.

► Радојичић је два мандата руководио, водио и обављао дужност Предсједника Народне Скупштине. То је компликован посао, од организационог, протоколарног, компромисног, дипломатског, процедуралног до политичког. Чавић је за то вријеме обављао дужност вође посланика Глигића и колумнисте код Васковића.

► Чавић је, на врхунцу своје популарности, изгубио Предсједничке Изборе од политичког аутсајдера Милана Јелића. Јер је иза њега стајао Есенесде. Зашто мисли да сада може побиједити калибрисаног, профилисаног и искусног политичара иза којег стоји Есенесде.

► Бањалука никад није била на Десници. Увијек је склонија Љевици. Јер је у таквом, устаничком, партизанском, слободарском крају, Стога Есдеес, ни Караџић кад је био бог с планине и испод планине, није имао утицај ни близу какав је уопште имао у Републици Српској. У Бањалуку су уграђени и Принцип и Кочић и Младен Стојановић. Бањалаука ни једног великог Есдеесовца није дала. Издајнике, поготову.

► Чавић својом кандидатуром за Градоначелника, потцјењује Бањалуку. Дај да и то пробам. Кад неће нико од мојих.

То није озбиљан посао. Тако може да се кандидује у општини Квргомиљчићи. Али у Главном Граду Републике Српске, не може.

ЗАШТО ЕУ

ЖЕЛИ ДА НАМ

УНИШТИ

ПОЉОПРИВРЕДУ

Зато што нам је још само то остало као могућност.

Република Срска не би требала пристати ни на какве измјене Споразума о придруживању и стабилизацији. Јер се не ради ни о једној од тих ријечи.

ЕУ, да мисли добро Републици Српској, БиХ и земљама проширења, гарантовала би годишње квоте пољопривредних производа које можемо извести на њихово тржиште.

Република Српска не смије насјести на евентуално милодарје Њемачке и Ангеле Меркел о адекватној помоћи за штете по пољопривреднике које ће наступити након измјена СПП.

То је једнократно замазивање очију.

Пољопривредни потенцијали су наша дугорочна траса.

Пољопривреда је могућа и лако достижна економска и еколошка опстојност овог подручја.

На њој се није могуће богатити као на Вол Стриту, нити можемо достићи продуктивности плантажерских ГМО усјева. Али се може здраво привређивати и омогућавати перспективу будућим генерацијама. А како се буде гомилало искуство и добит, отварају се и могућности прераде хране.

Пољопривреда је један од начина везивања људи за своју земљу.

То за Републику Српску значи Опстанак.

Срби су Земљани Народ. Сточари и Земљодјелци.

Они нису Освајачи. Нису Сужинчад.

Ако не могу бити на својој земљи, они ће изумријети.

Јасно је да ЕУ, З&ФТ, жели да испразни Територију Републике Српске.

Па је уништење Пољопривреде један од алатки у том пројекту.

Опасност Пољопривреде није им само у везивању живља за земљу. Већ и у везивању Српске за Русију.

Иако су овдашње, и максималне количине пољопривредних производа преситне за Руско Тржиште, за нас је и половична продуктивност огроман искорак у економију.

ЕУ жели по сваку цијену да покида и те могуће везе са Русијом.

Пошто јој наши пољопривредни производи доиста не требају.

Република Српска мора да смогне снаге да једном прекине овај пут уништења. На коме ЕУ сваког дана од нас тражи да то сами прихватамо и чинимо. И тако га претварамо у Пут Самоуништења.

Имамо довољно часова наука. У случају Хрватске и сада у случају Србије.

Митска Бирократска Брисеслака Поглавља су Пут Уцјена.

Не ради се ни о каквом прилагођавању, приступању и усвајању европске праксе.

Увијек се ради само о одустајању од нечег свога, од могућнсти, од будућности.

Европска Унија, или Партнер, или Ништа.