ЗАШТО ЕУ

ЖЕЛИ ДА НАМ

УНИШТИ

ПОЉОПРИВРЕДУ

Зато што нам је још само то остало као могућност.

Република Срска не би требала пристати ни на какве измјене Споразума о придруживању и стабилизацији. Јер се не ради ни о једној од тих ријечи.

ЕУ, да мисли добро Републици Српској, БиХ и земљама проширења, гарантовала би годишње квоте пољопривредних производа које можемо извести на њихово тржиште.

Република Српска не смије насјести на евентуално милодарје Њемачке и Ангеле Меркел о адекватној помоћи за штете по пољопривреднике које ће наступити након измјена СПП.

То је једнократно замазивање очију.

Пољопривредни потенцијали су наша дугорочна траса.

Пољопривреда је могућа и лако достижна економска и еколошка опстојност овог подручја.

На њој се није могуће богатити као на Вол Стриту, нити можемо достићи продуктивности плантажерских ГМО усјева. Али се може здраво привређивати и омогућавати перспективу будућим генерацијама. А како се буде гомилало искуство и добит, отварају се и могућности прераде хране.

Пољопривреда је један од начина везивања људи за своју земљу.

То за Републику Српску значи Опстанак.

Срби су Земљани Народ. Сточари и Земљодјелци.

Они нису Освајачи. Нису Сужинчад.

Ако не могу бити на својој земљи, они ће изумријети.

Јасно је да ЕУ, З&ФТ, жели да испразни Територију Републике Српске.

Па је уништење Пољопривреде један од алатки у том пројекту.

Опасност Пољопривреде није им само у везивању живља за земљу. Већ и у везивању Српске за Русију.

Иако су овдашње, и максималне количине пољопривредних производа преситне за Руско Тржиште, за нас је и половична продуктивност огроман искорак у економију.

ЕУ жели по сваку цијену да покида и те могуће везе са Русијом.

Пошто јој наши пољопривредни производи доиста не требају.

Република Српска мора да смогне снаге да једном прекине овај пут уништења. На коме ЕУ сваког дана од нас тражи да то сами прихватамо и чинимо. И тако га претварамо у Пут Самоуништења.

Имамо довољно часова наука. У случају Хрватске и сада у случају Србије.

Митска Бирократска Брисеслака Поглавља су Пут Уцјена.

Не ради се ни о каквом прилагођавању, приступању и усвајању европске праксе.

Увијек се ради само о одустајању од нечег свога, од могућнсти, од будућности.

Европска Унија, или Партнер, или Ништа.