ШЕШИР МОЈ

2257.
СВАКА
БОЛЕСНИЈА ВАРИЈАНТА
БиХ ОД ДЕЈТОНСКЕ,
ВОДИ НЕСТАНКУ СРБА У  ЊОЈ
 

Многи бошњачки, муслимански, интелектуалац, политичар, јавносник, живи под логиком да је некадашње Отоманско поробљавање Босне и Херцгеговине, баш њима, омогућило да је посвајају, присвајају, својатају и покоравају. Да имају право на све. Укључујући и оне који нису Бошњаци.

Теза о Бошњацима који говоре Босански је један од милион начин исказивања тог права које не постоји.

Многи српски интелектуалац, политичар, јавносник, не разумије тај слијед колективне и индивидуалне свијести Бошњака. И спреман је, неопрезно, комфорно и колаборационо да се упусти у лагодну игру доброте, компромиса, разговора, сарадње и непромишљености, која ће, не та једна али хоће намножене игре, довести до нестајања Срба у Босни и Херцеговини.

Те безазлене тезе, наизглед, да муслимани немају своју државу а сви други је имају, да су само муслимани, Бошњаци, Патриоти Босне а да су сви други агресори, геноцидаши и фашисти, да Они за Босну и Херцговину жртвују мир, да одређују које добар лидер из Републике Српске а ко није, само су корак до одређивања судбине Срба у БиХ. Али не гледањем у длан. Већ у леђа или у потиљак.

Многи српски интелектуалац, политичар, јавносник, па и обични човјек, није свјестан да би сутра, ако би дошло до неког рата у региону, овдје настао покољ Срба.

Опасност Српској пријети и извана и изнутра. Ако је опасност унутрашња, то се рјешава изборима. Ако је опасност вањска, то се не рјешава баш увијек изборима. Шта ако изборе добије издајник, а издајник је примарно српска појава, нудигуз, еуропејац празноглавац.

Додикова идеја да Предсједник Републике Српске буде истоврмено и Члан Предсједништва БиХ, носи у себи и ту опасност. Али и носи још један важан потенцијал у себи. Таква уставна регулација у БиХ, значила би даљи корак ка уставној федерализацији или чак конфедерализацији БиХ. БиХ би, у том случају била нешто као Скупштина Електропреноса БиХ.

Ну. Пошто је то ствар промјене Устава, а у БиХ је то теже него изџепарити Лењина у маузолеју, Република Српска мора наставити својим путем који је трасиран у Дејтонском споразуму. Путем Самосталности.

Политика Дејтонске Самосталности дугорочно ће, сигурно, успјети.

Таква политика школује политичаре за Самосталност. Све боље и боље. Она подиже политичку љествицу која задржава висину и у сљедећем мандату, чак и кад је избор лош и промашен.

Политика Самосталности једина се може одупријети Бошњачком својатању и покоравању БиХ. Које је почело безазлено. Као Чаршијаклук у коме су чаршијски пробраници одређивали све.

 

2256.
С КИМ БИ
ОПОЗИЦИЈА
МОГЛА ПРЕД
МИЛОША И МАРКА
 

Много важније питање, од оног Кога ће подржати Први Потпредсједник и Први Будући Предсједник Владе Србије, јесте питање Ко би могли бити појединачни кандидати за Члана П из Српске и Предсједника Републике. Са изгледима на побједу а не са изгледима на циркус.

Потенцијал којим располаже Удружена Опозиција, засад Укрућена Опозиција, свела се на ситнокурчењачки однос према властима и јавном мнијењу, ефикасна као и Удружени Региони Србије, може се иментовати, без обзира што је ту значајан број циркусанера, као

·         Момчило Крајишник

·         Мирко Шаровић

·         Младен Босић

·         Огњен Тадић

·         Младен Иванић

·         Миланко Михајлица

·         Здравко Крсмановић

·         Драган Чавић

·         Бореновић, Црнадак, Јандрић.

Могући екстерни утицаји на изборе. Они се могу свести на само два  важна фактора. Подршка Првог Потпредсједника. Подршка Зелених Долара.

Није политички вјероватно да Вучић, на изборима сљедеће године, подржи било кога из опозиције. То би било противрјечно ставу Есенеса да ни Додик тамо није требао подржавати било кога. Мада противрјечност у политици не постоји. Вучић неће, ни јавно ни тајно, подржати било кога јер је сваки улог мали. Кад би био сигуран да ће проћи, а да је фреквентно компатибилан са њим, подржао би. Није сигурно да ће неко од потенцијала опозиције побиједити.

Што се тиче подршке Америчких Зелембаћа, она ће се дати наслутити ускоро али ће бити видљива по потрошњи у кампањи. Дијелом и по понашању. Уз напомену да ће више од пола бити покрадено у садејству домаћих кандидата и страних доносилаца. И уз правило да највећа финансијска помоћ не вриједи без перфектне страначке организације.

Екстерни фактор су и муслимански гласови оних који живе у Републици Српској или гласају папирићима. Мада ће играти улогу тек ако је утакмица изједначена. И ниуком случају неће бити упућени актуелној коалицији.

Потребне референце за побједу на инокосним изборима. Пошто је политичка љествица у протекла два мандата подигнута на ниво Безвриједна БиХ, односно Самостална Република Српска, у оквири Дејтонске БиХ или изван ње, кандидати за Члана Предсједништва БиХ и Предсједника Републике, неће моћи рачунати на побједу без препознатљивог и одраније детектованог става о Самосталности Српске и гадљивости према БиХ. Да конкретизујем. Предсједник Републике Српске не може бити Безмуд а у Сарајево не може ићи Пичка.

Неистрошеност у празном кандидовању и опозиционисању. Многи од потенцијалних претендената раније су ишли грлом у кандидатуру а за сво вријеме нису понудили ништа осим властитог гологузја, странцима и Сарају, и опште пропасти коју народ никако да утрља у очи. Или ушмрче.

Свеобухватност политичке визије. То је велики проблем. То није имао ни Велики Покретни СДС на врхунцу своје моћи. Сада, у Опозицији уопште, нема ни кадровског, ни моралног, ни концептуалног потенцијала да се формира и инфилтрира у перцепцију бирача и јавности, нешто као равноправна алтернатива. Домет типа Потребне су промјене, Ено их, покрадоше бога, Српска није угрожена, само су дневнополитички јетрвски вокабулар а не потенцијал за обрачун политичких концепција.

Како стоје потенцијални појединци са свим тим, и другим.

·         Момчило Крајишник – Највећи потенцијал. Јер се може кандидовати на обје фукције и јер не треба тражити подршку изван Есдееса пошто би је ионако добио од бројних бирача који су годинама и изборима лутали од немила до недрага, од странке до странке па до разочарења. То је једини Есдеесов адут и за самосталан наступ и за покоравање осталих опозиционичића. Остаје питање какве амбиције има Крајишник. Да ли ће уживати у слави, као Готовина, или ће на стол ставити и мало вересије. Проблем у Есдеесу може бити то што Крајишник надилази снагу и углед сваког појединца и свих њих заједно. А у јавности има ореол неукаљаности пошто хашке оптужнице и пресуднице не садрже никакве опипљиве доказе.

·         Мирко Шаровић – Ушао прерано у утакмицу, ономад, незагријан, а онда се врућ воде напио. Ништа се не зна о његовим политичким концепцијама а ово што ради није довољно убједљиво. Мада ради боље од Лијановића. Највећи проблем јесте слаба Бирачка Територијална Компактност. Шаровића не подржава цјеловито и стабилно ни тај Плато Источног Сарајева. Да не говоримо о источном дијелу Српске или бањалучком дијелу. Или осовини Добој – Бијељина. Крајишник има пефектну БТК.

·         Младен Босић - ±. Као онај чудни математички знак. Море вак, море нак. Не знаш куда ће. Сад каже да је Српска угрожена, сад каже да није. Сад је за сарадњу са Есенесде, на нивоу Заједнорга, сад се копрца. Одличан у слободном стилу пливања на мјесту страначког лидера чудног бића Есдееса. Неубједљив, чим изађе на врата странке. Нема потпуну подршку у странци. Нема шансе за побједу.

·         Огњен Тадић – Добио одличан простор у Сарајеву. И остао политички глувонијем. Гласине о његовој младалачкој добрини са Вучићем, само су гласине. А и његови апетити, глад и крволочност у политици, све ми се чини, копне. Требало би много коцкица да се склопи. Шансе су му веће него Босићеве. То је необориво.

·         Младен Иванић – Ејебига. Двапут турци нису гласали низакога. Осим за Комшића. А и ту су се зајебали. У тројцу против режима, ЧБМ. Младен је убједљиво најнеубједљивији. Не само на дневнополитичкој траци него и стога што је имао највише шанси. А најмање искористио. И највише упропастио. Неће га подржати Есдеес. Из својих потреба.

За остале нестало тонера.

Ну. Многи од побројаних може побиједити због још једног фактора. Који може бити пресудан. То је, ако до тога дође, пасивизација или протест значајног дијела бирача, симпатизера и чланства Есенесдеа. Уз беспријекорно дисциплиновану удруженост опозиције.

 

 

 

 

2255.
КАКО
ЕКСТЕРНА МОЋ
РАЗАРА ДРУШТВО
 

Екстерна Моћ је нешто као енергија. Неуништива је. Само мијења облике, облаке и одредишта.

Екстерна Моћ је увијек нелегалан фактор. Али то не значи да није објективан. О њој се мало зна и мало се расправља. Некад су социјалистички политички теоретичари то стидљиво помињали као Разлику између нормативног и ставрног. У Уређеним Демократским Друштвима, такозваним УДД, о екстерној моћи се не расправља јер то није уљудно, процедурално и не доприноси берзи. У Постсексуалним Друштвима, друштвима које су вјештачки сјебана, транзиционим, постратним, постблоковским, о екстерној моћи се не прича. Мале су гаће за велики страх

Екестерна Моћ, дакле, у УДД све рјешава ненаметљиво, по прецизно уходаним процедурама, од којих будале виде само лобије. А у ПСД, Екстерна Моћ све рјешава на силу. Очигледну и сирову.

Сад је вријеме да теорију замијеним очигледом.

Екстерна моћ је кад Вођа Навијача, познати Крими Кими, упадне на терен и скине капитенску траку играчу Партизана.

А овај се упишки и укакишки. Да би се сутра појавио на пресици и рекао Ми смо другари. И та пресица је екстерна моћ.

Али да га не бих дизао само на немоћну ситнеж, ЈММ, Екстерна Моћ је и када се лансира идеја да у Владу Србије дођу странци за савјетнике и министре. Досад смо све сами засрали. Не видим разлога да убудуће дијелимо заслуге са другима.

Екстермоћ је присутна свуда. У политичким странкама, владама, црквама, спорту, култури. И то не уопштено. Већ у појединачним институцијама од којих неке имају прецизно уставно одређење а све остале законско. Које Екстермоћ заобилази, гази и поништава.

Екстерна Моћ је дугорочно погубна за свако друштво. Била она синтетизована и нијансирана у облику Моћи Новца, била у облику сировог силеџијства.

Дабоме, богатија и процедуралнија друштва се лакше одупиру. Накурнута друштва идеализују Екстерну Моћ и једва чекају нову, кад стара изгуби сјај.  

2254.
ЛАГУМЏИЈА,
ЛАЖОВ
СА ИДИОТСКИМ
ОБЈАШЊЕЊИМА
 

Кад Златаган Лажумџија, предсједник партије Маљчики и Лидија, прича о рату у БиХ, не могу ничим доказати да сам у истом учествовао. Томан би рекао Што Злаја море срат.

Имао сам извјесно разумијевање за његове, и оног малог Бркоглуа, лажи у Вашинготн Посту. Те, два министра иностраних послова, те двије Велике Државе, обје ваше, те америчке новине које пропадају. Нема смисла изаћи са обичним податком. Сто хиљада жртава. Толико има живих на бољем европском стадиону.

Четири године геноцида и агресије, триста хиљада силовања, прехлада јајника и бубрега, пошто Срби не воле да буду доље, милиони граната на Сарај. То не би могло проћи без пола милиона жртава. Углавном Ваших.

Али када је, у интервјуу једној Вашој Агенцији почео да објашњава зашто су њих двојица писали о триста хиљада жртава у грађанском рату у БиХ, изгубио сам своју надалеко чувену толеранцију, демократичност и пуповчеву смиреност.

Лагати свијету, двадесет година послије рата, бесмислено је. И тада је свака будала у Сарају знала шта је на ствари али су одрађивали своје доларе. Данас је то потцјењивање. Без трептаја.

А објашњавати босанскохерцеговачкој јавности откуда лаж о триста хиљада жртава, врхунски је идиотаријум. Баш ме занима колико ће озбиљних Колумниста, а колико освједочених Корумписта, новинара и интелектуалаца, укључујући Маму Свецену из Дана, разабрати овај тешки поремећај личности код Злајоглуа и ННК босанскохерцеговачке јавности и учесника страдања и ратова.

Број жртава, поред директних, каже Златаган, обухвата и индиректне, који су страдали од хладноће, глади и болести.

Морам видјети са Токачом, да у жртве упише о Дједа Јована који је по селу тражио Оне Ствари од младих жена чији су мужеви били на ратишту, па га је једна, кршнија и зајебанија од других, шутнула у дупе, расксорачивши се прије тога, као Роналдо, тако јако да се Јованча стрмопиздио низ бетонске ногоступе све до саме земљице. Онда су га, онесвијештеног, и мало подракијаног, пси одвукли до потока гдје се удавио не долазећи свијести.

И морам видјети са Чавићем. Мало је потписао за Сребреницу.

 

2253.
АКО ПОСТОЈЕ
ЗАЈЕДНИЧКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
НЕ ПОСТОЈИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ЈЕЗИК
 

Бајрам је. Празник. Па не треба бајрамским дужносницима баш млатити, по носу и пред очима, сваким божијим политичким ставом. Као што и бајрамски дужносници треба да пазе да о празнику не млате празним чињеницама.

Реис Кавазовић је у хутби подучавао вјерску популацију ријечима Ми смо Бошњаци а језик нам је босански. То је Хутба За Попис.

Дабоме. Има примјера по свијету који су нелогични. Ми смо Бразилци а језик нам је Португалски.

Мали је проблем што Португалски језик постоји а Босански језик не постоји.

Па би, мој реисе, било исправније да се каже Ми смо Босанци и Херцеговци а језик нам је Српски.

Мада не инсисирам. А може и реис Копања рећи да завађам народе. Не реис, сеиз, сеиз.

Други проблем је назив Бошњаци. То је географски појам и није га могуће везати искључиво за једну вјерску заједницу.

Али пошто га, тај појам, нико неће, дозвољавам да се користи. И пошто је богомдано да свако себе зове како хоће.

Али у том случају би и језик, мој реисе, требао бити Бошњачки.

Нешто је помијешано у тој вашој хутби. Мислио сам наћи нешто вјерски вриједно а нашао Силајџића. Јебига.

БОЈЕ
ПРЕДВЕЧЕРЈА

2251.
СРБЉАД
ИЗ БАКИРОВОГ
ТЕФТЕРА
 

Син Бакир ослободио се великог интервју, код Вилдане у Ослобођењу.

Све је објаснио, све сазнао и све прорекао.

Син Бакир је постао једна Велика Синија Рахатлокума.

Мало га узбихузурили Радончић и Додик. Али, мнијем, након читања просвјетитељских одговора, да ће и то муслимани превазићи, као што су, рече, превазишли диктаторе и туђе рецепет.

Тарабић Бакир рече да ће Босна и Херцеговина трајати.

Оће курац.

Рече и да ће из Републике Српске доћи лидери којима ће БиХ исто тако бити циљ као и Република Српска. Који ће интересе Тог Ентитета изједначити са интересима БиХ. Циљ је пронаћи такве лидере. А њих ће пронаћи Сарај Поље. Дабоме.

Бакир је за те лидере кандидовао Иванића, Чавића и Крсмановића. Посебно је поменуо и истакао, на пиједестал поставио Радикалско Детенце Оги.

Вели Син Бакир Како је лијепо рекао Огњен Тадић, који је некад био Огњем Тадић али, откако је дошао у умилни Есдеес, постао и он плишани, да Срби и Бошњаци не требају бити сапатници у будућности. То је отрежњавајуће. Ко да Син Бакир зна шта је мамурлук о отрежњење.

Откад змије отровнице повијају дјецу у пелене.

Без обзира, свеједно ми је кога од Срба милки Сарајевски Бакир. Нарочито ми је свеједно за ону тројицу политичких рага. Али Дете Оги Тадић обавља неку званичну дужност за Републику Српску. На Непријатељској Територији.

Стога био требао да се опере што прије, од тог Бакировог рахатлокума.

Мада, кад ово чују Срби, Тадићу је боље да никад више, као кандидат, не излази на изборе.

2250.
САРАЈСКА
ДЕПОНИЈА
СМРДЉИВОГ
ПАТРИОТИЗМА
 

Страшила круже Сарајевом.

Страшила Дезоријентисаног Патриотизма.

А сваки патриотизам који обухвата Алију, Аманпур, Неубијеног Генерала, Ђенерала Дивјака, Цацу, Ћелу, Ганића, Лијана, Бакира и Злају, мора да буде дезоријентисан.

Марко Вешовић, наводно сарајевски књижевник, самозвани стјегоноша Мултиетничког Патриотизма, посебне врсте Сарајског Усраног Патриотизма, и копљаник против Четника, Агресије и Геноцида, већ дуље вријеме пизди, тумара и урличе у саставу тих Страшила Сараја.

Маркан Бег, иначе Црногорчина, једно вријеме је био умислио да је Велики Везир па је мрвио Четнике, и било кога коме Сарајево није показало умилну ноздрву, снагом највећих глечера.

Није схватио, јадник, да је и он, као и Ђенерал Дивјак, и сваки други Лијановић или Пудар, само лутак на зеленој јелки сарајевског позоришта за странце, усранце и лаж. Само лоптица скочица. Накурњак.

Кад се, након стотина дволитара попијеног античетничког алкохола, мало притријезнио, схватио је да је ГКК. Го Ко Курац. Он каже, у писму е Прдоњи, спао је, дакле, Велики Везир Маркан Бег Даринкин, на е Говнине, шта уради, Даринка, Сунце Ти Јебем, Осјећам се ко Џамијски Миш.

Јебеш Бошњачког Патриоту који не зна да у џамији нема мишева. Џамијски је праг. Јер се не прелази у обући. А миш је црквени. Јер у цркви има пшенице и хљеба за причешће.

За тај излив голотиње Марка Вешовића и јаука о томе како за двадесет година борбе против Четника није добио ни курац, повод је била нека вече на којој је говорила она Просеруља, Би Серко.

Марка Даринкиног је то толико испиздило да јој је обећао бити доживотни непријатељ. Каже, говорила је као да је читав рат перовела у Сарајеву. Као да су јој четничке гранате падале у крило и међуноге, кроз подеране димије. Каже Маркан Бег да је све то наплатила и да је београдска богаташица. А он, универзитетски професор, академик, Курчин, турчин, Патриота, превео сто иљада нечијих стихова, књиге писао и пишао, го ко џамијски миш.

Што се мене тиче, не мора више ништа писати, пишати и преводити. Нека преведе само још једну шачицу стихова.

Све је плаћено

Марко Доњи Вешовићу

Све

Од бањалучке Копилади

до београдске Бриселади

Све

И задњем Никоговићу

2249.
ЈАВНИ
БУЏЕТСКИ
СЕРВИС
ЕВРОПСКЕ СРБИЈЕ
 

Коначно ме неко чуо.

Откад предлажем да се Ертеерес пребаци на буџетско финансирање. Сад ће Србија то да уприличи Ертеесу и Ертевеу. Приштину ко јебе.

Додуше, моје намјере су из посве друкчијих разлога. Укидањем претплате у Републици Српској, фантомска и противсрпска БХТ постала би оно што и јесте, Сарајска Тева, ба.

Али. Било би још добитака. Не би народ српски и грађански у Републици Српској био малтретиран за ту претплату, тужен и прогањан, већ би, такође, из народних пара, из пореза, био организован сигуран извор прихода.

Та буџетска ставка била би продискутована у Народној Скупштини. Нема бољег мјеста. Без обзира што би се опет нашло неко Стадо Чавића које би зјајило Режимски Буџет, Режимска Скупштина, Режимски Медиј. Како није Режим опасан кад из буџета финансира полицију и просвјету. А опасан је кад финансира медије. Кроз Парламент.

Финансирање Радио Телевизије Републике Српске из буџета значило би и потпун увид у издвајања али и у трошење средстава. Друго, појачало би скупштинску уређивачку политику. Народна скупштина била би одговорнија за формирање разних тијела која би дјеловала на уређивање и пословање.

То сам предлагао и странцима, кад сам био против БХТ, ПБС, ПЛМ. Како ли се звала. Нису хтјели да слушају. Каква Скупштина. Схватио сам. Ко јебе народ, бираче и представничку демократију. Сарај Копита има да се пита.

У Србији је буџетско финансирање предвиђено на двије године. Послије ће видјети шта ће.

Настрану зајебанцију. Телевизија је озбиљна државна ствар. Не знам за Србију. Али Српска још увијек мора да гради Државу од себе.

2248.
КАДА БИ ДАНАС
БИЛИ ИЗБОРИ,
ЗА КОГА БИ ГЛАСАЛИ.
ЗА ТОМПСОНА.
 

Узалуд се Хрватска прави мртваладна на све догађаје на релацији Државни Книн – ХАО Чавоглаве.

Узалуд се она Коларићка кофрчи. Откуд десници право да својата ДДЗ. Дан Домовинске Захвалности. СТЈ. Узалуд Весна објашњава да су у Книну звиждали тешкој екомомској ситуацији. Која се усложњава. Узалуд се покушава истеоретисати да је Хрватска мало подијељена. На Лијеву, Проеуропску, Цивилизацијску и минорну десну, популистичку, агресивну.

Хрватска није подијељена. Она је десна, ретроградна, националистичка.

Таква Хрватска је изборила и добила своју Неовисност. Није лијева, еуропљанска, интелектуална и цивилизацијска.

И зато је у Чавоглавама било, кажу, Сто Тисућа. При томе није битно прво питање које се намеће. Гдје су Чавоглаве. А у Книну Државни Врх и звиждуци Милановићу.

И треба да им звижде.

Хрватска, да је имало еуропска и цивилизацијска, не би никад у Книну славила ДДЗ. То је Манифест Лешинара.

То што је Санадеров криминалитет, обилата његова употреба у политици и у медијској сфери, довела Лијеви Двојац на власт у Хрватској, не даје повода да дугорочније неопрезне закључке.

У недјељу, кад би били избори, за Предсједника Хрватске, побиједио би Марко Перковић Томпсон. Преглатко.

Да ли зато неки стари фратар пише пјесму за његов нови албум. Која носи назив Мараната. Дођи Господине.

Испод свјетлуцавог бриселског и аграмерског целофана ваља се стара десна Хрватска.

Није битно ко је на плацу, битно је шта је у срцу.

2247.
ЧЕМЕРНО
И ЈАДНО
 

Морам да признам да пројект разарања друштва, јавног мнијења, медија, свијести сваког друштвеног активисте и представника, патриотског колективизма, функционарства, оптимизма, општедруштвених циљева и сврхе напретка, даје резултате.

Отварање путног грађевинског комплекса Чемерно, неоспорно је нешнлџеографиковски подухват на просторима и цијеле бивше СФРЈ. Ко је имало детаљније гледао ону земљојебину нестабилног плочастог, водопропусног и пјешчарског материјала, јасно му је да је свака изградња ондје подухват. Ако ништа, изграђен је тунел дуг више од два километра. То више нису простори за формирање Прве Пролетерске. То су простори европских комуникација.

А како је то прошло у јавности. Која садржи све оно што сам на почетку набројао. И много непоменутог.

Блиједо. Јадно. Чемерно.

Као што нико од овдашње провинцијалне блиједетеле, у шта не убрајам Федерацију, Сарајево и турке, није адекватно и еквивалентно схватио и прихватио градњу Аутопута Бањалука – Градишка, или градњу Андрићграда, тако ће понижено бити и ово градитељско чудо.

Понижено, у мјери да ће нашкодити властима, администрацији и политичким странкама на власти. Режиму. Како режи тројац ЧИБ. И Прцнадак.

Јер. Након изградње Аутопута и Андрићграда, Режим је изгубио изборе у Градишци и Вишеграду. Добро. Уз садејство локалних есенесдеових будалаша.

Данас многи нису дошли на Чемерно.

Јадно.

Данас многи форсирају, као важније, вијести о томе шта кажу поједини турци, шта кажу вулићи, куковићи, курцовићи, празномуди, лајкијари, писмари, извори познати пробранима.

Сутра ће већ кренути сторије о томе како је на Чемерном украдено 316 милиона марака. Шта марака. Еура. Како су на сваких сто метара, у тунелу, на ростфрајним кукама, стајале кесе са милионима. За Режим. За Министра. За Владику. За Редитеља. Зато су они и пресијецали врпцу, да неко прије њих не дође до кеса. Покрадено је толико да јер ЕБРД, њен удјелитељско-сажалитељски одјел, одлучио да удијели Републици Српској сто милиона еура, да само мало санира ситуацију.

То безвређивање свега постојећег, којег систематски проводи Плаћеничка Политичка Копилад, јебо им Чика Сима матер и у реалном времену, болесници и други свакојаки намјесник ђавола и тме, уништава саме темеље друштва, државе и нације.

Чини исто оно што већ двије деценије чини Политичко Сарајево, његови и страни турци, нудигузи и потопници, доводећи Србе и Републику Српску у рубрику Геноцид. У рубрику Агресија. У рубрику Шумска. У рубрику Четници. У рубрику Безизлаза.    

2246.
ЛАЖУМЏИЈА
И МАЛИ ОГЛУ
 

Злајоглу, човјек са хиљаду лица, двије хиљаде платформи и три хиљаде укњижених политичких обмана, писао је негдје неки чланак са министром извантурских послова Турске, Давутоглуом.

Двапутоглу. Двојац.

Нашла крпа закрпу.

Злајоглу, варалица стара, нашао новог Зељу. Да га обрлати.

И те јадне новине. Не упамтих које. Али су, вјероватно, из сте класе као и онај Бостон Блиц који је купљен за милијарду долара, и још сто милиона, а продан за седамдесет милиона.

Јадне. Мисле да објављују текст два министра иностраних послова. Двије велике Државе. СТЈ. Једне, најважније, европске, и једне, најважније, блискоисточне. Једне, супрастабилне, европске. И једне, мало нестабилне, блискоисточне.

А објављују голе лажи о Босни. И о Србима. Да је у Геноциду и Агресији страдало 300.000 жртава.

Те чињенице постојеће су као и жабље длаке. А лажи оригиналне као корњачине потковице. Или као она Хашка Усташка залијепљена Србима.

Само што, Двапутоглу Двојац није образложио зашто Срби показују Три Прста.

Трећину силовати, трећину поклати, трећину покрстити.

Лагумџија би за ово требао одговарати Предсједништву, Парламентарној скупштини БиХ и Јавности. И то би га требало коштати министарског положаја.

Иначе, ово је само стотину двадесет осми пут предочен доказ о томе колика је грешка била оставити га у седлу министра спољних послова.

2245.
БОСНА ГОРИ
А ФИНЦИ СЕ ЧЕШЉА.
И МАРИЈА КНОЦ.
 

Кад чујем урлике ЕУ о неопходности ватрогасног рјешавања питања Сејдић Финци, знам да нам спаса нема.

Тако се, на овој врућини, исцрвала и изјава амбасадорице Њемачке, у БиХ, Марије Улрике Кноц, коју Вечерњак преиментова у Урлике, о томе да БиХ мора Хитно ријешити Предмет СФ.

Истовремено, Финци изјављује да је Додиков приједлог добар. Потребна је само једна реченица у Уставу БиХ.

Неко је овдје луд. А мене је страх. Бојим се да ријешимо тај Предмет СФ јер ће онда Брисел и Сарај измислити нови Предмет. Напримјер. Предмет Мурат Шабановић. Хитно ријешити страх МШ од доласка у Републику Српску. А кадгод дође са га прати Осам тамбураша с Петроварадина.

Знам да је љето и у амбасадама. И да се нема идеја за праве изјаве. Мада не знам шта има амбасада нешто да изјављује. Њихово је да прислушкују. Шта се ради. Шта се спрема. Чега има. Чега нема.

Амбасадорица Кноц долази из најјаче европске земље и морала би бити мало конструктивнија.

Овако, њене изјаве су за филм Село гори а баба се чешља.

Као и изјаве Финција. Додик је у праву.

Цијели Предмет Сејдић Финци је и смишљен против Додика и Републике Српске. За Унитаризацију.

Нико, ту у Сарају, ни тамо у Бриселу, не мисли на Јевреје и на Цигане. Није мислио ни Четрдесетпрве.

Ако Финци то не схвата, онда се и он чешља.

И навлачи на себе зло и непријатеље, помињући по добру Додика и Републику Српску.

2244.
СТО
ПУНАТА
ЂЕНЕРАЛА
ГОТОВИНЕ
 

Хрвати славе Готовину, скоро као Срби Ђенерала Дражу. Стога је заслужио да га чиним Ђенералом.

Појавио се Ђенерал Готовина на Сињској Алци. Алка је стара хрватска ријеч.

Тамо је изазвао опћу одушевидбу и свеколико усхитје, у предвечерје Книнског Маскенбала којим ће се уприличити обиљежба Редарственог Олујека.

Извјешћа кажу да је засјенио цијели Државни Врх.

Добио је и Урамствене Признадбе.

Шта се, дакле, догодило са Готовином, у међудобу. Од оног времена када су га бранили са неколико постера а Ив Санд га шутнуо ногом у дупе. Марш у Хаг. Као што је Чада Јов шутнуо Слобу. Иди бидни у Хагу.

Ђенерал Готовина је ускрснуо са Ослобађајућом Пресудбом.

Одједном је постао Херој Домовинског Рата. Био је и прије. Али некако стидљиво и спорадично. Више је био легионар.

Али. Када је Пресудба постала коначна, Ђенерал је постао лажно указање Хрватима. Неосуђен, некрив, ослобођен за олујисање Срба.

Ђенерал је дошао као мелем на црну рупу у подсвијести Хрватске. Црну рупу која садржи сазнања о историјској нецивилизацијској депортацији цијелог једног народа. Таквом прецизношћу и дјелотворбом да се може сматрати да је то био увјет самосталносги Хрватске. Неовисности.

Сада је Готовина Слободан и Некрив. Тим је и Слободна, од оптужби, и Некрива, цијела Хрватска и сваки њени злочинац.

Зато је Ђенерал Готовина Херој Подсвијести Хрватске.

Мада своју тешко може да држи бункерисану. Када су га упитали да ли ће ићи у Книн. Ја сам војник. Ићи ћу. Његова подсвијест би, најрадије да га одмакне од Книна, да оде у рибарење, основао, кажу, подузеће, више водузеће. Али, ето, наредба и правило службе. Па ће ићи.

Није лако бити Слободан, Неовисан и Чистонационалан.

 

2243.
МУСЛИМАНСКИ
ГРОБЉАНСКИ
МОРБИДАРИЈУМ
ПО БОСНИ
 

Ове године Грмечка Корида, коју је на Међеђе Брдо вратио Генерал Миланчић Миљевић, неће се одржати на тој, наводној, сталној локацији уназад 240 година.

Власти Унско-Санског Кантона нису издале дозволу за окупљање јер су на том мјесту, опет наводно, партизани стријељали неке Усташе који су се састојали од муслимана. Што ме чуди. Откуд муслимани у Усташама.

Међеђе Брдо је старо српско подручје. И испод брда.

А Партизани нису стријељали нако. Као они српски и несрпски будалаши у Сребреници.

Није тачно да Хришћани у БиХ желе помирење а Бошњаци освету. Они желе истребљење Хришћана. Срба најприје. А с њима ће отићи и Сејдић Финци.

Јер. Таква Игра Духова и Жртава муслимана нема никаквог смисла. Од перманентних сахрана у Сребреници, стављања на попис жртава сваког живог и под питањем да ли сваки ковчег уопште има икакве остатке или, барем, чији су, да ли свака жртва има пропратну судску и форензичку документацији, гдје је убијен и како, до полагања територијалног права на неко брдо на коме је неко некад стријељао муслимане, ускоро се овдје неће моћи живјети цивилизовано и нормално, од лелека и терора мртвих и њихових духова. Терора мртвих над живима.

Ако би Срби почели да присвајају подручја на коме их је стријељало и клало током вукојебинске историје, не би ни камен на камену остао.

Онда би Хрватска морала зауставити Саву на самој граници са Словенијом и скренути је у Јадранско Море. Али са талијанске стране.

Немој ко да жив дише тамо гдје су српски гробови и српска стријељалишта, кољишта и главосјецишта.

У Санском Мосту желе да истријебе то Срба што је остало тамо. Јебе се њима за гробове колаборациониста. Ратујући овом Вашом Лијепом Државом, много сам муслиманских гробаља нашао у шумама, на муслиманском подручју.

Заборавили их. Само су се одржавала она баш уз џамије. А ни она сва.

Сада је другачији однос. Јер и гробља су добро оружје против Срба.

Когод прође цестом, диже курац на Србе.