RAD NA HRASTOVOJ DAMI

RAD NA MEĐEDIMA

SAMO ZA ORTODOKS PEDERE SA FANKLA
prilikom transporta Kuronera stradao mi je najvažniji pa ga prilikom daljeg rada moram armirati.
ovo je poklon samo za Damimi, Sveceni i Bodijaka.
Izvninjavam se stalnim posjetiocima. 

2076.
RUŽA
ZA CRVEN BAN

Ogromne su Tuđmanove, Miloševićeve i Alijine ergele. Jebo Ljubačevo i Lipicanere.

Ona Ruža, da joj bog mozak prosti, jedna iz Tuđmanove galerije, a kad ih pogledam, onako, umilno poprijeko, sažali mi se kakve su sve protuve učestvovale u rušenju Jugoslsavije, izjavila negdje u Senju, "Sjedim ovdje i gledam Goli otok i zahvaljujem Bogu da ovo nisu 80-te, 70-te ili ranije. Da smo tada, a Milanović predsjednik Vlade, ja bih već tamo sjedila, vjerujte mi".

Ne bi, Ružo, ne bi. Sjedila bi na Kulin Banu. U srpskom jeziku, koliko Ga toliko cijeniš, to je Crven ban. Ne pridaj si preveliki značaj.

2075.
ŽIKA REŠETKA
I SNAGE FEDERACIJE

Sve do jučer sam bio nepravedan, neoprezan i nerealan. Mislio sam da je Federacija samo skup avlija, da nije Država u punom smislu STJ. Prevario sam se.

Samo Državetina može da uhapsi svog predsjednika.

Zato niko normalan i nije htio da bude Prijesednik Federacije.

Snage Federacije su konačno pobijedile. Sada će u svakoj županije sunce posebno da izlazi. A ne zajedničko, unitarističko, koje liči na mješavinu faca Tkomšića i Žike Rešetke.

Tihić i ne zna koliko je sretan što je ispao iz vlasti sa Zlagumdžijom. Ni jedna prava Državetina ne hapsi opoziciju.

Koliko je Federacija Državetina vidjelo se i po tretmanu u procesu vršenja lisičenja. To je stručna sintagma, u skladu sa najboljom evropskom praksom.

Žiku Rešetku vode policajci koji izgledaju kao manekeni. Kao da su obojica momci one Lime ili one Bunde. Kežl stajl, STN. Nekalajisano. Visoki, mladi, Rej Ban. Prosto čovjeku dođe da barem jednom u životu bude onako priveden.

To je tretman za Prijesednika.

A one ostale vode obični prašinari. Nejednake im čizmne, nejednake jakne. Onaj jedan pozajmio čizme od ženinog brata. Na koljenima imaju one štitinike za građevince armirače, kao da su ih hvatali pod kokošinjcima.

I Prijesednik ide uzidgnute glave. To je ličnost, gromada. Osnivač stranke. Koju ne lome istorija i obični događaji. A ostalima glave utrpane u njedra. Pičke Jedne (autorstvo M. Mihjaljica, op. a.).

Dobro. Žika Rešetka, Prijesednik, pao je zbog sedam tisuća Kaemova. Kažu. Kriza je, jebiga. Nema se više. Jebo li ti, Sorošu, i ostali Fainasijatori, svoju tetku, što ne popraviš taj sistem pa da Prijesednik uzme pravu korupciju a ne koru od korupcije.

Nu. Malo sam se zajebavao. Subota je. A treba nešto i ozbiljno reći. Federaciji. Što se odnosi na Međuzaj i Sarajkrug.

Dugov vam je i trajao. JVO.

To je najozbiljnije.

Mada bi trebalo vidjeti ima li ikakve veze odlazak Žike i Jednog Ambasadora.

A Bošnjaci, mislim SPK, bi trebali vidjeti kud vodi njihova politika Žrtve, Autizma, Glavnonarodnujućeg i Eksluzivističkog. Da li bi, možda bilo bolje, da sjednu sa druga dva naroda, prvo sa Hrvatima, sad u Slobodnoj Federaciji, i da dogovore DDT, Dejtonsku Demokratsku Trojnost.

Kad je Srbija priznala Kosovo, možete i vi priznati Hrvate. I Srpsku.

2074.

BUDI MIRAN,

KMETE

Kakve sam sreće, kad bih pao na leđa, slomio bih ga. Danas zovem Barišića. Veli Pusti me, u sedam tisuća sam pizdi maternih.

Mislio sam da me pomiluje kod jedne Nezavisne Kompanije.

Postoje Budale i Reciklirane Budale. Tako je i u politici. Recimo. Čavić je Reciklirana B. Krsmanović je obična.

Živko Budimir, ko mu je sklopio ime i prezime, jedna je od običnih, takođe. Zlagumdžija je umjetnik u pronalaženju Običnih Budala. Uskoro će otvoriti rudnik, STJ. Živko je, iako je to klasično četničko ime, poletio ko klen da bude Hrvatski Predsjednik Federacije. Pa, zatucan, kako ga je majka rodila, odmah shvatio, kao Čekrk, kao Ljudojević, da je ono što Međuzaj godinama gebelsuje, mito i korpcija, tačno i da su i ovdje u Naseobini, svi podmićeni, samo jedan, koji Odlazi, nije, nije muno ništa, i da i on treba da uzme na kavu.

A ovi Crnotorbari, zanatlije, profesionalci, sačekali.

Umjesto da je Živče shvatio da je njegova uloga da stoji u dnu tamne scene i šuti, pa kad mu rekviziter da znak, ode, on se uživio. On je Predsjednik, Krv Ti Jebem. On propušta sudije Ustavnog suda. On tumači. Daje izjave. Intervjue. Putuje. Što propusti deli Živko, to dočeka deli Budimir. On hoće. On neće. Zlaji i raji dojadilo. Sad ćeš vidjeti kako guja krsno ime služi. A sve ćemo predstaviti kao veliki uspjeh Sipa i borbe BiH protiv korupcije. Poglavlje to i to.

Uglavnom. Živko prdnaja u čabar.

Dabome. Ovo nije priča o korupciji i slabim karakterima. Mada bi svi voljeli da se na to svede. Jebo Živka i Sedam Tisuća. Patuljaka.

Ovo je priča o jednom političkom sistemu koji je amalgamisan iz samo dva sastojka. Međuzaj i Sarajkrug. To tako traje od rata naovamo. Samo nije uvijek ovako transparentno. I nije tako u oba dijela BiH. Ali. U Republici Srpskoj Živkovi i Budimiri su trenutno spavači. Šute i čekaju svojih sedam tisuća prilika. Treba analizirati kako su na Nikolićeve Bosance reagovale tradicionalneP Srpske. Ivanić i Čavić. Krsmanović i Bosić. I drugi dvojci.

Ovdje se nastoji izgraditi politički sistem kojeg čini permanentni krug. Nudiguz. Dodavač. Uzimač. Dojavljivač. Sipaš. Migaš. Medijaš. Ambaš. Briselaš. Pa onda izmjena. Kao u odbojci.

 

НИКОЛИЋ – КОМЕНТАР                                    26. април 2013.

 

Прије девет година, када се Борис Тадић извино због злочина у Сребреници, Томислав Николић, тада радикал, рече:

,,Веома је опасно када се предсједник једне земље  извињава другој земљи у име свог народа. То је обично додворавање  које и личи на америчког плаћеника.’’

Међутим, Шешељевац у унформи народњака, од неки дан, клечи и тражи помиловање због злочина који је извршен у Сребреници . Николић се извињава се за злочин кога је, како рече,  ,,у име  државе Србије и српског народа учинио било који појединац.’’

Ако је за Бориса Тадића прије девет година рекао да је амерички шпијун, није јасно шта је данас Николић. Ако је прије девет година  Шешељевац назвао ,,опасним изваињавање једне земље другој у име народа те земље, није ваљда да је безопасно оно што је однеки дан рекао телевизији земље јеада и чемера коју уважавају углавном  Запад и Трибунал у Хагу. Ако је, све до устоличења на мјесто предсједника Србије, игнорисао чак и п’омисао да би признао злочин у Сребреници, откуд му данас реторика која не иде ни уз име диломате примтивца који, успут,  и своју браћу преко Дрине не назива Србима већ Босанцима, ех онда је то и више од увреде. Више од понижења браће западано  Дрине. Онда је то нонсенс,  политичка бесмисао и несмисао, увреда која боли и пече више од других. Да је од Каптола или са Башчарашје некако би се и прихватила. Али ако стиже са Дедиња онда нека буде на душу оног ко то изговори.

Навикли су босански срби, како их званични Београд често зове на пуно штошта другог од прекодринског брата и браће. Опроистисли су Николићеви Срби босанци и санкције које је на Дрини увео Милошевић, и резолуцију о Сребреници тада званичног Београда. Заборавили су Николићеви Срби босанци и то што нико од званичника  прекодринске матице бар понекад не помене, Кравице, Скелане, Добровољачку... Све Србин босанац може заборавити, али не и Шешељевца у фраку народњака када клечи и моли за опрост. У чије име он то ради. У име велике већине српског народа, наше браће преко Дрине, сигурно не. Због тога би требало да се замисли. Јер када змија једном уједе онда се касније и гуштера боји. Ако данас клечи сутра може почети и клањати. Тога се треба плашити. Уосталом и положај тијела од једног до другог чина заиста је незнатан.                                                                                      

                                                                                     Славиша САБЉИЋ

 

Moj drug Slaviša, stara garda, pošalje mi komentar koji objavi na BEL TV.

Na ovo sam mu odgovorio Dobro. Politika je, na žalost, takva, danas klot, sutra frket. Mi koji držimo kurs, pušimo kurc. 

 

2072.
ESDEPEOV ČLAN
PREDSJEDNIŠTVA 
OSNIVA STRANKU
A SRPSKI ČLAN
DRŽAVU SRPSKU

Лагумџијина Социјалдемократска партија саопштила је замјерке на изјаву члана српског члана Предсједништва БиХ у којој подсјећа да Народна скупштина Републике Српске има Декларацију у којој се прецизира да када половина чланица Уједињених нација призна Косово као независну државу, Република Српска ће покренути процес осамостаљења.

Замјерке СДП-а су практично-почетничке из чега се види да СДП, као водећа бошњачка и сарајевска странка, нема никакву концепцију о тренутном и дугорочном унутрашњем стању и положају БиХ уопште.

Помињање плате коју српски члан Предсједништва прима „од државе“ најбољи је доказ тога. Нико не гради државу за плату. А осим тога, БиХ нема своје паре и плате него је финансира, својим дијелом, Република Српска, па, према томе, и бира и плаћа и српског члана Предсједништва.

БиХ је своју судбину запечатила оног тренутка када је, без пристанка српског народа, проглашена независном и када је Алија Изетбеговић промовисао политику „жртве мира за БиХ“.

Вријеме које тече у БиХ, које може трајати и још неколико деценија, само је вожња амбулантним колима са интензивном његом. Али, у склопу клинике за реанимацију увијек је и мртвачница.

СДП не треба да попује никоме у Предсједништву, збгог стања које је произвео у Федерацији, али и због чињенице да њихов члан Предсједништва БиХ оснива странку а српски члан оснива Државу Српску.

 

POSNE OČI,
PRAZAN ČANAK

2070.
ĆAĆA TI JE
BOSANAC
 

Opšta je uzjebica. Ko u Partizanima nesanica, nesolica i nejebica. Vučić ide u Zagreb. Čanak na Gazimestanu. Srbija potpisala prije prelaznog roka. Real i Barsa puše. Nikolić Tomislav, Predsidetelj Serbije, na Državnoj Televiziji Naseobine izvinjavao se za zločine koje je bilo koji pojedinac počinio u ime Srbije. Klečim i tražim pomilovanje. Otići ću u Srebrenicu.

I tako postati Žrtva Genocida. Velim ja.

Postoje neke Države kojima neprestano treba da se izvinjavamo, ugađamo i da ih priznajemo. Te Države Žrtve jedino tako i opstaju. Čim im se prestane izvinjavati i ugađati, one više ne postoje. Nije to neki problem. Države su transportna ambalaža istorije. Problem je kad takve države počnu da proizvode takve narode.

Problem je kad Nikolić kaže da Srbe Tamo smatra bosancima. Mada to neki ne vole da kažu za sebe.

Problem je i što to nije tačno. Ne voli niko to, bosanac, da kaže sa sebe. Ne samo Srbi. Nego i Hrvati.

Ali, ja nemam ništa protiv te široke samoseksualne orijentacije. Predlažem čak da Srbija i Bosanacija otvore zajednički televizijski kanal i da se, u redovima i kordonima, izvinjavaju jedni drugima do gole guzice.

Srpski Nacionalni Interes, ipak, nešto je drugo.

I Srpski Nacionalni Interes Ovdje potpuno je različit od Srpskog Nacionalnog Interesa Tamo. To što nisu to vidjeli, bila je najveća greška Srba u Hrvatskoj, Srba na Kosovu a ni Srbi Ovdje nisu se baš proslavili. Karadžić se sluganski odnosio prema Miloševiću. To nije SNI, ni tamo ni ovdje.

Srbija ne percipira Srbe izvan Srbije. To je trajna činjenica. I Predsidetelj samo javno iznosi Opšte Mesto. Oni iskreno sve ove domoroce smatraju bosancima.

To je komunistički slikovnički rječnik iz doba lažnog, i vlažnog, sladostrasnog, bratstva i jedinstva. Nikolić, kolikogod radikalno učestvovao u istoriji, nije shvatio njene balkanske tokove. Nisu ni drugi. Neka se ne vređa.

Ostaje istorijski tok nepromjenjivosti u mnogim segementima. Koliko je Rusija pomogla Srbiji, u celoj istoriji, toliko je Srbija pomogla Srbima Ovdje.

Budućnost se neće promeniti.

To znači da Republika Srpska treba sa najvećom pažnjom da čuva Dejtonski sporazum i svoje temelje u njemu, gradeći sa nadljudskom energijom zgradu za sljedeće generacije, njegujući kulturu i moral malih sirotinjskih naroda koji ih održavaju, proizvodeći svakog dana bolje ljude nego što smo mi, radeći krvavo i znojno za opstanak i napredak.

A Srbije, budel bude.

2069.
DVIJE
RAZLIČITE
ČETVORKE
 

Kada je, preksinoć, Barsa primila četiri komada od Bajerna, od kojih su tri od sudije, koji je, opet, za vrhunski fudbal angažovan iz zemlje koja sa fudbalom nema nikakve veze, davno je bio Puškaš, svi su počeli da se podsvjesno vesele propasti jedne ekipe i kraju jedne igre. Kraj generacije. Barsina igra je pročitana. Ne može igra da se zasniva na jednom igraču.

Kada je, sinoć, Real, koji je opšti ljubimac provincijalaca, skorojevića i totemista raznih vrsta, primio četiri komada od one njemačko-poljske sirotinje koja igra zadivljujući fudbal a ne oklopni i dojčamarkovski, kao Bajern, niko ne kaže da je ovo kraj Murinja, kraj generacije, propast tima, pročitana igra.

Podcjenjivanje Barse ukorijenjeno je u ljudskoj priorodi. Ono što je kreativno i jednostavno, jevtino i skromno, uvijek se podcjenjuje u odnosu na ono što je šablonizovano i skupo, ukićeno i šepuravo.

Slično prolazi i Borusija. Sirotanima koji su i družina i tim, iz očiju kupuju jednog od najboljih i namjlađih igrača, upravo u završnici Lige šampiona. To je propast fudbala pred najezdom Finansijaša koji stvaraju Nakupovane Timove. Borusija nema 37,5 miliona eura da zadrži Gecea. Što bi bilo najbolje i za njega, i za Borusiju, i za njemački fudbal.

Ali ne vidi se razlika između Bajerna i Borusije samo u parama. Vidi se u načinu na koji se došlo do četiri gola. Bajern je dao tri gola na silu. Nakon očiglednih kršenja pravila. Tačno je da je Barsa bila daleko od sebe i svoje igre, da Mesi nije mogao da trči, da je odbrana skrpljena, ali da su suđeni prekršaji i ofsajdi umjesto golova niko ne može jamčiti da bi se došlo do četiri gola.

Borusija je dala četiri gola lakoćom cvrkuta. I to mnogo boljem Realu. Boljem po pojedincima i boljem po skupoći.

Bajern je jedna od najspremnijih ekipa za igru kojom se jedino može zakočiti Barsa. To je agresivna igra na svakog igrača, presing, flaster za svakoga, insistiranje na duel igri. I to je demonstrirao u Minhenu. Može se sada govoriti o krizi vođstva Barse i bolesti trenera, o brojnim povredama koje su ispremiještale i krpile tim kako ga ne bi sastavio ni trener amater, o ogromnom psihološkom i tehničkom teretu koji zahtijeva Barsina igra, posprdno nazvana Tika Taka, o velikom problemu da se zadrži koncentracija, kolektivitet i duh u toku pet sezona. Ali se ne može govoriti o kraju Barse. U sličnoj situaciji bila je i poslije Milana. Mada dva i četiri nisu isto.

Čak i ako sljedeće sezone bude blijeda u prvenstvu, kao Borusija ove, ne može se govoriti o kraju tima, igre i generacije. Barsa, iako igra očigledo jednostavno i blijedo, primjenjuje filozofiju Igre koju se teško shvata a još teže provodi. Nije sve tako jednostavno kako misle fudbalski poluanalitičari. Njihova teza da Barsa temelji igru na Mesiju, poptuno je netačna. Nije Mesi stvorio ovu igru nego je Barsina Igra stvorila Mesija.

Takvih će, ne, dabome, u Mesijevoj velični, biti još iz njenih njedara, bez obzira što, najvjerovatnije, neće proći u finale.

 

2067.
A KAD ĆE
AMBASADOR
SOMALIJE NA RTRS
 

Objavljivanje intervjua sa Am Amb nakon očigledne provokacije sa dolaskom u Republiku Srpsku uz prethodnu javnu poruku da ne želi da se sastane sa Predsjednikom Republike, svrstavanje je uz provokaciju.

Na čijoj je Erteeres strani. Dakle.

Otimao sam se da povjerujem. Jedan moj stranački drug odavno tvrdi da će ta medijska kuća biti protiv aktuelne koalicije na vlasti. Pred izbore 2014.

Am Amb Mun poslao je svojom frustritrajućom porukom jasan signal. Učiniće se sve da se Esenesde skine sa političke pozornice. Zato je određen Legitimni Cilj. Dodik.

Njegova priča o stavovima o Karadžiću i Nato samo je priča. Odavno su poznati stavovi Dodika i o jednom i o drugom. Na javnim predizbornim skupovima. Pred toliko špijuna.

A inače u demokratskim zemljama niko ne smije da svjedoči protiv optuženika. Treba svi da svakog jutra ponavljamo za Sarajevom. Zločinci Ratko i Rašo. Ne treba sud.

Obaveza je svakog građanina, na koje se toliko poziva AAM, da sudu kaže sve što zna, i osuđujuće i oslobađajuće.

Izjava da se neće sastati sa Predsjednikom Republike svojevrsni je Prijeki Sud. To je Diplomatski Hag za Dodika i Esenesde.

Pozivanje takvog aktera u emisiju, više je nego slaganje sa njim.

Osim ako se on sam nije pozvao. Što je još gore.

A najgore je, kad je već došao, što tamo nije raščerečen, onako kako naše televizije znaju da raščereče. Dragi Amb, kako idu ustavne promjene u Federaciji.

Novinarstvo spalo mediju za uši.

Znam. Da nije frustriran, sada bi Am Amb nazvao Dodika i rekao Ukloni onog Vasića. On je smetnja na putu prema napretku, atlanskim integracijama, pomirenju i razmržnjenju.

 

 

 

 

 

 

2065.
GDJE IM JE
RASADNIK, SIJ
 

Baš me bile žene krenule. Kad mi u tanjir upade Bakir. Dobro. Nisu baš neke žene. Čitam izjave uzvjesne Janje, koja je sociolog i pisac, STJ, koja elaborira kako su srpski zločini nad jadnim muslimanima toliki da se ne mogu podnijeti. Zaključujem da je logično, onda, da su zločini bili manji, podnijeli bi se.

Čitam, isto tako, intervju one Ruže Briselske. Kaže. Neću se ponovo kandidovati za Europski Parliament. Otkud trideset posto Srba u Vladi Hrvatske. Rekli mi novinari.

Potom, čitam Bakirove proserice po povratku iz Beograda. Mi ćemo jednom biti u prijateljskim odnosima ali sada ne postoje dvije srpske države. Jednako je odvratio i Toma. Mi ćemo pomoći BiH na evropskom putu.

Čitam i Tačića. To je mitska kombinacija Tadića, Dačića i Tačija. Sad će, bre, da pritisnu Republiku Srpsku. A ja se, bre, ne sjećam kad su nas otpritisli.

U ovakvim teškim balkanskim trenucima, kada je vladika nagužen, Srbija nagužena, Mun frustriran, od političara bi se očekivalo više mudrosti. Ajde, što bi rekao Sulejman Pičastveni, Lepa Janja nije političar. Samo služi politici Sarajeva kome je u političkoj glavi odavno stršljenik.

Ali Bakir. Prosto me sramota tog tradicionalnog Bosanskog Sokakluka. Srbija nema ni po države a on ima nabija na nos Dvije Srpske Države. Išao tamo, jadničak, u svrhu predizborne kampanje. Kao što je Željko Fronta ostao u Sarajevu. Isto u svrhu predizborne kampanje.

Nije trebao Nebojša da voda kretena po Beogradu.

Jer, prije će Bakir biti sa mnom prijatelj nego sa Srbijom.

2064.
KRNJI SE
TRIO NEUNUIŠTIVIH
KEMALA
 

Kozarić. Huseinović. Čaušević.

Neka mi oproste ostali. Ni su oni Ke Mali. Mnogo su veći. Naročito Monteno i Malovčić. Ali narečena trojica su iz Državnog Aparata, STJ. Na čelu Nezavisnih Državnih Halatki. Takorekuć.

Mesuda BiH, Meddžidin Sud, blokirao je imovinu Kemala Čauševića. Taj Kemo je jedan od neuništivih Kema. Toliko su on i Kemo Rak neuništivi da su i Srbi počeli, u porodilištu, davati muškoj djeci ime Kemo. I Kozarić, isto. Samo on, mnijem, ima struku. A nema štampanja novca.  

Dobro što su neuništvi no su i dugotrajni na stolici.

Sada je Mesuda ustanovila da Kemo Uio, od Uprava Ivanićevog Oporezivanja, ima sav helać nekretnina u Sarajevu. U trci na sedam godina ostavio za skoro tri nekretnine i Banjalučkog Jebača.

Te nekretnine Mesuda je blokirala jer se sumnja, konačno, da je to stekao omogućavanjem poštenim ljudima da budu prekogranični kriminalci. Šverc tekstila bez poreza i slično.

Iz svega zaključujem da važne DHB, Državne Halatke Bosne, ne vode kriminalci. Vode budale.

Samo budala može da pljačka Svoju Državu, Svoju Svetinju, Svoj Patriotluk, i da od te pljačke kupuje Nekretnine usred Sarajeva. Budala. Da je kupio u Banjaluci, među Četnicima, nikad niko ne bi posumnjao.

Ali. Kakva je Vaša Država ne bi me iznenadilo da se sutra otkrije da je Kemo Uio vlasnik Raka.

jučerašnja utakmica veterana i prvog tima Krajine
klizeći start, klasik
otvaram akademiju za klizeće

2062.
JEBEM
IM
BAJKU
 

Nova Srpska Politička Misao je pobrojala deset srpskih bajki o Kosovu. Koje to nisu. Bajke su izmišljotine, dabome. Od bajki boluju i drugi narodi i narcisoidnosti na Balkanu. Slovenci su imali, prije nego su prdnuli u čabar, bajku o Prokletim Južnjakima. Hrvati su imali bajku o tisućeljeću neovisnog sna. Muslimani su imali bajku o Islamskoj Deklaracije. I tako tugom prema jugu.

To su shvatili i u Briselu pa su počeli da nam donose bajke na babine, bajke u milošte, bajke za poklone uopšte. Za rođenje djeteta, za položen vozački ispit, za sretno plaćanje fakultetske diplome.

Jedna od najefikasnijih bajki jeste Bajka O Euroatlantskim Integracijama. Da bi se prikrila Basna O Nato Paktu.

Ta bajka je već uspjela kod mnogih na Balkanu.

Sada polako uspijeva i u Srbiji. Da bi Srbija mogla da ide prema EU, mora da se razdvoji. Pa da prizna da Srbi Severa ostaju na Kosovu i u Kosovu.

Sve je to urađeno nakon nebrojeno puta pročitane Bajke O Datumu. Kao što je onomad bivalo sa čitanjem, Tadiću, Bajke O Kandidaturi. Nakon koje je Tadić izgubio izbore. A ništa bolje ne čeka ni sadašnje slušaoce Bajke O Datumu.

Čitači bajki, kao i slušači bajki imaju tu osobinu da smatraju da je narod Srbije gluvonem i gluponem. Pa su za bajke smislili i dramske zaplete. Pa delegacija Srbije neće da gi potpiše jer, bre, traže da prihvatimo ništa. Onda se dogodi zatvoreni tajni prelom pa Kosovo prihvati Zahteve Serbije. Onda delegacja ode i parafira. Pa će da gi prihvati.

Doista je nevjerovatna ovolika količina naivnosti na prostoru koji je preko glave proturio toliku količinu istorije.

Uglavnom, mi u Republici Srpskoj treba da se čuvamo te najnovije Bajke O Datumu. Jer uloge su već podijeljene. Znade se gdje sjedi Bosanski Tači.