А, ДА САРАЈЕВО, У ОВОМ ВИЈЕКУ,
У БЕРЛИН, ПОШАЉЕ
ПЛОЧУ „ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ“
Као, ономад, лично Гитљеру, у прошлом вијеку, Плочу „Гаврило
Принцип“.
Сарајски Медији са одушевљењем јављају да је Нацрт
Резолуције о БиХ, данас у Бундестагу.
Међу предлагачима је и Мали Адис, неки Мијатовић,
Група Семафор, владајућа коалиција.
Препричавају се синтагме из Нацрта.
„Поименце се спомињу и оштро критикују Милорад Додик и
Драган Човић: Понашање таквих расистичко-националистичких политичара је
смишљено да уништи БиХ...“
Цитира се и Наш Адис: Приједлог резолуције представља
важну прекретницу у стабилизацији Западног Балкана.
Искориштена је, дакле, традиционална њемачка мржња према
Србима.
Искориштен је њен комплкекс мање вриједности у односу
на Инглезе и Америчане, који на Балкану, Сфрјишту, играју кључне улоге а Њемачка
ни у Хрватској Данке Дојчланд.
Искориштена је њена носталгија према некад освојеним
Територијама. Зато би опет слали Војнике у БиХ.
Искориштено је њено сјећање на Сарајево.
И озареност чињеницом да, више, не морају да питају,
Ко је Влатер.
У Сарајеву нема Срба.
Према садржини цијелог Нацрта Резолуције, највеће
чуђење изазива то шта је себи дозволила Њемачка.
Нашта је спала та Држава која се представља као Вођа
ЕУ.
На тај начин
декларисати о БиХ, без обзира што се не ради о Држави већ о Насеобини,
међународно признатом простору између Србије и Хрватске, тако говорити о Србима
и Хрватима, чија европска, цивилизацијска, права, се представљају као план неког
уништења, није примјерено у једној Европи. А ни било гдје другдје.
Истовремено, тај Нацрт Декларације показује нашта је
спало Сарајево. И за какву ситну сламку се хвата.
Адис и Свијетла Будућност БиХ.
Адис и Стабилизација Западног Балкана.
ОПОЗИЦИЈА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ДО ИЗБОРА ЋЕ ПРИМОРАНО
И ЛАЖНО ДА СРБУЈЕ.
ТО НИКОГА НЕЋЕ ЗАВАРАТИ.
Имали су четири године да изнесу свој Национални Програм
за Републику Српску.
Пије тога, оне четири. А прије оних четири, оне
четири...
Њихов политички наступ, као што је данас Шаровићев,
поводом одлука Уставног Суда БиХ, иде овом линијом: Сарајево ради оно што не би
требало али Власт у Српској је измислила Сарајево, измислила Уставни Суд,
измислила Бакира Изетбеговића, измислила Унитаризам, само да би стварала
Српској непријатеље, дала је Уставном Суду БиХ милион марака.
Та Српска Али Опозиција, тако ће, повремено, баш кад
морадне, извикивати до Избора.
И чекати неку необјашњиву природну појаву Изборне
Побједе.
Ти људи, руководство СДС и ПДП, не могу да схвате да
је часније бити Колаборационист са том мрском српском влашћу него Колаборационист
са Сарајевом, Бакирашима и 5АЗ, на пројекту укидања Ентитета у БиХ. Републике Српске.
И учествовати у Власти у Српској. Па и у Заједничким Органима
БиХ.
Тако би неку корист имали, били би на функцијама.
Бирачи би имали осјећај да гласају за Републику Српску али не за Власт, СНСД и
то.
Овако, Бирачи СДСПДП само потхрањују своју
анархичност, осим оних ортодоксних Бирача Есдееса, који гласају национално, без
обзира што Руководство чини и заступа.
Република Српска не слаби због тога.
Ну. То даје перманентну наду Уитаристима и Западу, да
овдје постоји Нуклеус Самоуништења и да треба стално радити против Републике
Српске.
Што и чине.
БиХ ЈЕ ПОДВОР ДРЖАВА,
ТУРИМ ЈА ТЕБИ, ТУРИШ ТИ МЕНИ,
ПОГОДБЕНА НАСЕОБИНА,
КЛИРИНШКА ПИЈАЦА
То може да траје дуго. Овдашњи Народи су навикли на вишевјековно
турско подјармљивање, па могу да трпе и своје Власти и бриселске Овласти, курцоладнуводеност
својих Власти и зајапурену Сарај Унитаризацију.
Ну. Ако желе да не нестану, да се тргну, створе неку
самосталну државну, да опстану, мораће кад тад да прекину са том праксом.
Знам да мало ко зна шта су Подвори и шта је Клиринг,
али ми је досадно да то образлажем.
Дејтонски Споразум је зачуђујућа формула, иако су је
Америчани склапали.
По двије основе.
Омогућила је двије Државе, Републику Српску и
Федерацију. И какавтакав оквир за међународно признату територију између Србије
и Хрватске.
Деформације које су се догодиле, најприје унутар
Федерације, између Хрвата и муслимана, па и у односу на положај Републике
Српске, довеле су до садашњег стања.
За те деформације криви су, прво,Хрвати, друго, Срби, треће,
СМУ, Сарајски Муслимански Унитаризам, и, четврто, 5А3, Пет Амбасада Запада.
Сада имамо стање да се мало шта може одлучити на том
нивоу БиХ. Јер је то непостојећи Ниво. Нема га у Уставу. Не постоје
институционалне демократске процедутре за то.
Зато на Нивоу БиХ функционише само Уставни Суд БиХ. Јер
је потпуно муслимански.
Зато се, за све остало, одлучује погодбама. Ви нама
Аеродром, ми вама Гасовод. Ви нама тог директора, ми вама овог.
Ако се жели повећати број одлука, рачунице се
компликују.
А, свеједно, свако задржава потпуно легитимно право да
у сваком тренутку покупи своје играчке и оде кући. Јер све што се ради, није
уставно и нико га не може оптужити за рушење било чега.
Република Српска мора да трпи то стање и ради на Самосталности.
Хрвати морају да трпе то стање и практикују оптимистични
фелацио.
То стање може потрајати све док Украјина не побиједи
Русију и избије на Курилска Острва.
Зато је битно радити на Самосталности. Републике
Српске и Херцег Босне.
ГДЈЕ СУ САДА ЕСДЕЕСОВЕ СРБЧУГЕ,
ИГРА МЕЧКА НАЦИОНАЛИСТИ,
ИЗ РЕДА ПРОДАЈ КРАВУ КУПИ ПУШКУ,
КОЈИ СУ ПРОГОНИЛИ СРБЕ КО БОГ
ЂАВЛЕ
А РАТ ПРОВЕЛИ У РОВОВИМА ЏЕПА СВОГА
Који су привукли и ангажовали на хиљаде оних који су се
понизно подскутили, бјежећи од Рата и Рова, који су, иако неспособни, постали
важни, моћни и регулаторски функционални за Свакодневне Људе, окористили се,
етаблирали, ситуирали и себе и породицу...
Па кад је Есдеес пао, остали као Мрзохедини сваке Власти
која их није хтјела и којој нису успјели да се продају као што су се продали
Српским Џепоношама Есдееса.
Те Џепоноше Генерали Есдееса, командујући тим Српским Нудигузима,
који су пристајали на све, само да постану нешто и да не иду у Рат, заједно су
прогонили Србе.
По било ком
основу.
Измишљали су да су им жене муслиманке, протурали свакојаке
приче по Ћаршији, јер и они су муслиманска менатална ћаршијска раја, јавно им
лијепили мете на чело, проглашавали их Алијинима, Издајницама, да су против Српске
Ствари...
Сјећам се мобилизационог дана.
Зову ме на кућни телефон. Да ли ћете примити Војни
Позив. Примићу, јакако. За пет минута је дошао курир. Као да је чекао иза угла.
Одем у Касарну Козара а тамо све што је у Бањалуци било
од школованих људи, професора, директора, актера јавног или политичког
живота... препун круг.
Јер. Мобилизацију је вршио Бањалучки Есдеес.
Кад је моје име дошло на ред, истакнути Есдеесовац је
питао, шта му је ВЕС. Извиђач. Одмах у Западну Славонију. Ивиђачи први гину.
Нема их нигдје. Осим што на мрежама и приватним
комуникацијама бљују Мржњу према сваком ко није био у Есдесу или ко има неке
везе са влашћу и јавношћу.
Есдеес је те Људе искористио и одбацио.
Никада није желио да од тог свенародно подржаног Покрета,
начини странку и систем.
Зато, сада Шаровић ради шта хоће.
Зато, сада, Есдеес личи на неки регионални покрет, За
Мањачу и Хан Кола.
Зато, сада, Есдеес, не може да има Нацицоналну
Политику а Издјаник Шаровић се састаје са Амамаб.
Национална Политика неке Странке не може да се роди
без страначке организације и система.
Који омогућује учествовање, од формалног до
суштинског, цијелог Чланства.
Зато, сада, у свему учествује само Шаровић.
Шаровић, који је један од оних Искорисника који се
спашаво Рата и Рова и био нешто за шта није дорастао.
ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ
ПУЦА НАЈОПШТИЈИМ
КОНСТАТАЦИЈАМА
А кад треба гласати, о нечему конкретном, онда изађу
из скупштинеске сале.
Некидан Црнадак извикује да Јелена Тривић има све оно позитивно
што Додик никад није имао.
То би требало да буде утицај на Бираче, на оне који
нису опредијељени, који први пут излазе на Изборе, који се колебају, који су досад
гласали за Додика а сад неће, само што не знају за кога би.
Ево Јелене, СТЈЖ.
Настрану до колико ће то Бирача доћи.
Ну.
Опозиција и Западни Аналитичари, цијелу годину се
играју тим општим, широким констатацијама.
Никада нема конкретног политичког и националног
опредјељења за теме које стално надиру. Јер су и напади на Републику Српску
стални.
Јелена Тривић, која хоће да буде Предсједник Републике
Српске, а то је исто као да хоће и Срђан Пухало, поводом Шмита, каже да треба
са свим разговарати.
Заборавила је, само, да каже, осим са оним који желе
да те потчине и унитаризују. Укину.
Мирко Шаровић је једнако широк.
Додикова Репрезентација у Сарајеву, стално губи, каже.
По тим трендовима, Опозиција, Кандидати Опозиције за
појединачне функције, требало би да добију много мање гласова него што је
очекивано.
Немогуће је да толико буде оних Против, да би резултат
на крају био побједнички, равноправан или приближан.
Ну. Врло вјероватно, резултати Тривићке и Шаровића
биће изнад очекиваних и близу Есенесдеовом двојцу.
Ако западне и београдске службе буду ознојено радиле,
Есенесдеово мјесто Члана Предсједништва може да буде угрожено.
Најмање три поуке треба извући из овога.
Есенесде и владајућа лепеза нису довољно Бирачима
објаснили Издајништо Есдееса и Педепеа, њихово марфисање и шмитовање.
На Изборе утиче још много фактора, осим јавног
политичког дјеловања.
Оно што не обухватиш Организацијом Странке, увијек ће
бити против тебе.