У ВУЧИЋЕВОЈ СРБИЈИ

СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ

АЛИ НИКО НЕ ЗНА ШТА ЈЕ

ШЕШЕЉЕВОЈ ГЛАВИ

За двуга двуг.

Медијима се пронијела Вијест да Шешељ улази у Задвугу. Двуга Вијест која се пронијела, јесте она да је ухапшен неки Задвугав, који је муж убијене пјевачице.

Није се пронијела Дијагноза да је то, све скупа скенер Болесног Друштва.

Чак и да није осумњичен, шта ће тај човјек у Задруги. Зар не треба поштовати несрећну жену, дивљачки убијену. И по медијама раскомадану до меса за ражњиће.

Или је Продукција знала да ће бити ухапшен па га ангажовала.

Ну. Добро. Шта ће ту Шешељ.

Који није Бовест Свбије. Он је сам по себи Бовест.

И нико не зна шта је у његовој глави.

То није успио ни Хаг да одгонетне.

Шешељ живи на Политичкој и Јавној Сцени искључиво стога што Анализа, по којој је он био један од Сатанизатора Срба и чињеница за западну пропаганду о томе како су Срби агресивни, крвожедни, окупатори и геноцидаши, још није заживила у масовној свијести.

И никад и неће. Уз њега је био и Драшковић. И овај Сто за једнога. И други.

Али. Њихов учинак је у томе што су на хиљаде других пробудили. Па су, као комунистички отпад, постали ватрени националисти а многи и злочинци. Што је, све, као и Шешешљево и Драшковићево Крвочертаније, испостављено Српском Народу.

И послужило за оправдање истребљења Срба са свих српских подручја. Осим Републике Српске.

Зато се она сада квалификује као Геноцидуља.

Припрема се оправдање и за њену елиминацију.

То ће се догодити ако Српска почне да Живи као Србија. Ако постане један велики Вијалити. Циркусијалити. Исмијалити. Задруга.

Савезовци Запромјене покушавају нешто да учине по том питању.

Срећа да су и животни па, онда, и Политички Аматери.

Оно штп чини Шешељ у Задвуги, Вучић чини на слободи. Један ушао у Задвугу, други ушао у Предсједништво Србије.

Иако је Дана одувек тамо видела Вука.

Вучићев Ријалити је тужан. То је царска салата од обећања, лажи, плача и јапајашења.

Тако сам, са те двије паралеле,  дошао до тога да закључим да је Вучић не само логична посљедица Шешеља, и силазне вођствене политичке линије код Срба, која је почела са Осмом Сједницом, а ако бих био упоран, почела је са крајем Ранковића, па и даље уназад, већ је, Вучић, логична посљедица једне трајне српске Особине.

Срби Политику не схватају озбиљно. Они то схватају као Игра Мечка. То је посљедица Националне Неодговорности Срба, која се демонстрира цијелом историјом. Али посљедица и вишевјековне потчињености.

То неће бити добро за Српску Нацију.

И ту неће помоћи никакве Декларације.

Зато Додик није требао да иде на Аутопут према Пироту. Не само зато што подсјећа Србију на Српску, већ што му то Вучић неће вратити. Он ће, опет, отићи да помогне Бакиру.

Додик, помажући Вучићу, себи одмаже.

Одмаже и Српској.

Што ме једино забрињава.

МУДРОСТ ЈЕ

ДА ГА НЕ ВАДИШ

КАД СВАТОВА НЕМАШ

Отпозиција у Српској, Опозиција Српској, у великом је хаосу Политичке Технологије.

Њима ни три Њутна не би успјела поредати законе опозиционог и политичког дјеловања.

БЧВ то, објективно не може да схвати.

Први Њутнов Закон. Не иди без Курца у Сватове. Као, ономад, Сазап у Парк.

Други Њутнов Закон. Не вади га а сватова ни на видику. Као, сада, Сазап у Акцији Астал Ноћас Мора Пасти.

Трећу Њутнов Закон. Опозиција може Навласт да дође веома једноставно. Да побиједи на Изборима.

Четврти Васићев Закон. Оно што је потребно за Једноставну Побједу на Изборима, није једноставно.

У ово вријеме, кад се истрошило на одморима и скрпило дјецу у школу, кад сви стрепе оћел бити саране у фамилији, јер старине увијек има а иде јесен ладна и зима гладна, Опозиција би требала да окупи 50.000 учесника на мирним демонстрацијама у Бањалуци.

Не против Власти. Већ за Политички Програм. Рецимо За Идеју Српске.

(Менебудале. Чим би поменули тако нешто, из Сараја би им стигли готови транспаренти За БиХ Спремни).

Јасно је да они не могу да окупе ни 5.000.

А и кад би могли, јасно је да је сто на коме га показују много већи на страни Власти.

Не могу да окупе јер су прије годину дана, на половини мандата, када Бирачи, подсвјесно, одлучују о изборима, изгубили 20 Општина у Српској и у међувремену 20 Посланика, Активиста, Локалних Лидера и Поштењака.

Јасно је да у таквој ситуацији читају Оче Наш Џине Шарпе.

И да им се сугерише Естрадна Политизација Јавности. Задружни Спектакл. Игра Ћоркана. Набијање на ражањ.

Пошто немају ништа у рукама, осим тих мјеста у Народној Скупштини, које су добили на Изборима, Сазап је дошао на генијалну идеју да Заузме Астал.

Да тако Јавности сугерише своју Политичку Моћ.

Сазап се нада да ће им то донијети гласове.

Сарај, Сорош, Америчка Амбасада, и други ментори, надају се да ће то донијети немире.

А немири су идеалан пут у Рушење Републике Српске.

Зашта се не би могло окривити ни Сарајево, ни Позната Амбасада, ни неко други, већ сама Српска, односно Режим, односно СНСД, односно Додик.

О томе мјесецима пише Васковић. Он први добија Смјернице од Познате Амбасаде. Останите са Познатом Амбасадом.

Све то, какогод Сазап настави своје Асталисање Демократије, кошта ће их на изборима. Српску Демократску Странку највише. Јер је она, од цијелог тог булументаријума, највише Странка.

То није добро за Српску.

Јер. Есдеес неће ни за ове Изборе схватити да је Српској потребна још једна Велика Политичка Странка, још један Политички Програм За Идеју Српске.

Мислиће и даље да је њихова судбина у Сарајеву.

ЈЕБЕШ БОСНУ

КОЈА

ЕСДЕЕСА НЕМА

Очито је да Хрватска жели да скидање Плоче у Јасеновцу, у Јавности, прекрије форсираним националним залагањем за Пељешки Мост. Као што је очито да Бакир Изетбеговић, противљењем изградњи Пељешког Моста, и стварањем сукоба са Хрватском, жели да за БиХ изнуди од Ердогана један С-400, који ће он купити од Русије.

То тако Мали Ђокица.

За Великог Ђокицу ствари изгледају мало друкчије.

Сарајево себе представља као Босну, као Босну и Херцеговину, као Један Кроз Један а Срби Подбакировци, Срби Есдеесовци, му у томе помажу.

Сукоб са Хрватском је потпуно непотребан.

Прво Пељешки Мост може да постане Мост Побратим између двије Земље. Да се симулатано одржавају Скокови са Старог Моста и Пељешког Моста. А побједници, онда, заједно скачу у Миљацку.

Друго. БиХ се не може борити са Хрватском у ЕУ.

Треће. Пељешки Мост ниђе везе са Сарајевом.

Четврто. Могуће је прокопати тунел испод оног Пељешца. И ко их јебе.

У том сукобу, Бакиру се, дакле, придружио Есдеес. Чак ни Државотворни и Порескосуверени Педепе није.

Мали Ђокица би рекао да је Есдеес натрчао ко Клен на празну удицу а Велики Ђокица би саопштио да им је Бакир опет тутно мали.

Учешћем у Декларацији, усвојеној у Парламенту, гдје се Хратској поставља сва сила услова, само још нема Враћање Табле у Јасеновац, Есдеес директно штети Републици Српској. Граница на Уни сада је још даља а Мост код Градишке још краћи. То Овај дио Републике Српске држи у Изолацији. Али. Јебе се Есдеесу, пошто они имају мало представника у својим страначким органима, са овог подручја, већина њих и не зна гдје је Беч, Загреб, и куд се до иде преко Моста код Градишке.

Тако Есдесеовци Пробосанци Подбакировци праве Сарајеву Државу.

Као и у случају Руског Гаса.

Шаровић, као најбољи Државни Министар, као позната врста Паљанског Клена, упецао се у замку да Српска и Федерација треба да формирају радну групу експерата па да се споразумију колико ће ко да плати тог дуга од стотину и више милиона. За Гас којег је трошило Сарајево. Већином на гријање српских логораша по подрумима.

Сад, дакле, ваља Споразум Страна, који је дејтонска тенологија.

Сад нема Државе Босне, која је континуитет са Кулином, Микулином и Републиком БиХ, и која никада није престајала да постоји, упркос Српском ГАОЗ. Геноциду, Агресији, Окупацији и Злочинима.

И која је, Босна, настала прије Гаса. Који је настао испод Височких Пирамида и, усљед тектонских маневара, преселио се испод Русије. Која нама, нашој Босни, сада продаје наш Гас.

Тако Шаровић помаже сукоб са Русијом.

И од Босне прави Државу.

Русија неће мирно посматрати ту зајебанцију. Нарочито сада када је новчано исплатила Клириншки Дуг. А од тог мирног непосматрања, штету ће имати и Република Српска.

Вријеме Чуда.

Едеес, који у Републици Српској не може да се избори за Дневни Ред, мисли да у Сарајеву може да се избори за Државу Босну.

ОПОЗИЦИЈА СРПСКОЈ

ПОЧЕЛА ПРОЈЕКТ

РУШЕЊА СРПСКЕ

Посве је јасно да Опозиција Српској, Савез За Промјене, не дјелује опозиционо, алтернативно, идеолошки, на основу интереса и подршке јавности, већ по налогу и жељама Сарајева и Америчке Амбасаде.

С тим што је Сарајеву циљ срушити Републику Српску а Амбасади, Милорада Додика и СНСД.

Опозиционо не дјелује јер нема Политики Програм.

Алтернативно не дјелује јер не предлаже излаз. Нећемо се задуживати, забранићемо Референдум...

Без подршке Јавности, јер су бирачи прије годину дана у двадесет општина, рекли шта мисле о томе.

Сада се види колико је по Републику Српску опасно, од 2010е, опадање гласовне ефикасности Савеза Независних Социјалдемократа.

Много опасније него вишемандатно опадање Српске Демократске Странке.

У случају овог другог, растао је СНСД.

А у случају опадања СНСД-а, опада и СДС и то је стварна опасност по Републику.

Америчкој Амбасади и Сарајеву одговара ситни агрегат у политичкој артикулацији. Зато је увијек против Велике Српске Странке, била он СДС или СНСД.

Једини одговор на то јесте Велика Српска Странка.

То сам покушао.

СДС није ни покушао.

Савезу За Промјене, а можда је и сам схватио, сугерисано је да нема подршку у Јавности, међу Бирачима, на Улици. Да Додику не могу ништа. Можда могу, али не знају. Да се нико не узбуђује што лају против Медија. Јер највећи дио Јавности не занимају ни они, ни Власт, ни Медији. Сазап је, као и у другим сегментима, у случају Медија опсједнут својом опсједнутошћу.

Остала им је једино Народна Скупштина. У којој, уз помоћ Преноса и Прегледа, треба да допру до Јавности и покажу како имају Муда, ако немају Гласове.

Насилно прекидање рада Скупштине није малољетничка делинквенција.

Тај чин треба озбиљно схватити.

То је чин рушења Парламентаризма.

А на Парламентарној Демократији почива све.

Не на Власти и на Опозицији. Ни на Предсједнику Државе.

Скупштинска Већина у Народној Скупштни, пак, не умије да користи демократске процедуралне предности Скупштинске Већине.

Предсједник Републике, ако је већ и Предсједник Странке, требао би да учини да Странка буде главно оруђе против Опозиције а не Игра Референдума.

Јер. На Референдум курчић може да дигне свако. Чавић. Вукота. Амбасада.

Као и на све друго.

Једино Броју Гласова Велике Политичке Странке, нико ништа не може.

Опозициона Анарахија ће се наставити све до Избора. Да ли је циљ да се анархизују Избори или да се прогласе нерегуларним, као сугестивна логична посљедица предизборне анархије, видјећемо.

Чињеница, коју не зна ни Опозиција ни Власт, јесте та да Скупштинска Анархија Опозиције доноси директну штету Опозицији. На сљедећим Изборима.

Али, Власт, односно СНСД, у предности је.

Јер то може да искористи.

Ако се буде знало и умјело. 

ЕСДЕЕС ЈЕ УБИО

АРТИКУЛАЦИЈСКУ

ДЕМОКРАТИЈУ

У СРПСКОЈ

Есдеес је, након бројних Историјских Шанси, само једна Историјска Транша.

Да је Есдеес избјегао Пробосанску Црну Траку, коју су му набацили Бакир и теоретичари са Факултета Политичких Наука у Сарајеву, гдје ће ускоро, као Клинтонова у Приштини, осванути бронзана биста Младена Босића, мудрог корака и небеског погледа, и у Заједничким Институцијама се борио за Републику Српску, као што се, у оквиру Сазапа, бори за Бакирову Босну, данас би, годину пред Опште Изборе, на сцени политичке артикулације Српске, опанци и обојци посве друкчије изгледали.

Тако је шансу искористио СНСД, објавом о Референдуму, 2006е.

Овако, СНСД је опет искористио Референдум против Политичких Будала.

Додик је, одустајањем од Референдума 2018е, дао Есдеесу и Сазапу пола године Трлабабалана.

Они ће то користити као своје политичке поене, не схватајући да улијећу у замку.

Јер је то порука Бирачима да су против Самосталности Српске.

Цвијетин Миливојевић каже да Додик, тиме, шаље поруку САД.

Ма, каквој САД. То је порука Бирачима у Српској, о Есдеесу. И Есдеесу у Сарајеву, о њиховој политичкој плиткоћи.

Шта може Есдеес да учини у овој ситуацији.

Не може ништа.

Осим да Шаровић објави како је ЕУ дозволила превоз Босанског Меса преко територије ЕУ.

Да сам Стратег СНСД, ја ни у сљедећем мандату не бих улазио у Заједничке Институције. Пошто Есдеес, Педепе не сматрам национално релевантним фактором, тај посао феноменално ради против себе.

Али бих кандидовао националне јастребове у ПС и Дом Народа.

ПРИНЦИПИ

ДЕКЛАРАЦИЈЕ

О ОПСТАНКУ СРБА

● Искључити улогу Бограда. Београд настоји да преко српских леђа буде Фактор Мира у Региону.

● Политичко Национално Организовање. Тамо гдје су Срби мањина, а скоро свуда су, или процентуална, као у Хрватској, или у реалном односу снага, као у Црној Гори, језик није довољан циљ. Само Национална Политичка Странка. Никаква проевропска, модернистичка, мултиетничка.

● Никада не улазити у Власт.

● Имати свој јавни Политички Став, увијек и о свему, као да си на власти и као да си највећа Политичка Странка.

● Никада не продавати имања и земљиште већ, ако нема излаза, продавати или поклањати Српској Православној Цркви.

● Окупљати се уз Културне и Вјерске свјетионике, здања и споменике.

● Организовати Манифестације Српске Културе.

КО ЋЕ НАСЛИЈЕДИТИ ДОДИКА

И КАКО СРПСКА ДА ИЗБЈЕГНЕ

БЕОГРАДИЗАЦИЈУ

ИЗВАНСРБИЈАНСКИХ СРБА

Добро Косово. Али, готово је и са Србима на Косову.

Улазак Српске Листе, Вучићевог аранжмана, дакле, у Владу Злочинца над Србима, није ствар Парламентаризма. Уосталом, кад су Шиптари знали шта је Парламентаризам.

То је Предаја Преживјелих Срба Шиптарским Кољачима.

Тим чином Срби су дошли у класичну позицију уништења, у којој су се, ономад, нашли и Кнински Срби.

А то је позиција Маказа. Егзистенција смицања. С једне стране те сијеку твоји а с друге њихови.

Ко још може да се нађе у тој позицији.

Нажалост, још само Република Српска.

С том разликом што Вучић, ако дође у ту диригентску позицију, неће о њој, о Српској, разговарати у Бриселу него у Сарајеву.

Постоје само два лијека за то.

1.    Да Вучић не иде у Сарајево и

2.    Да Вучић не долази у Бањалуку.

Вучић је други пол Милошевића.

Много погубнији за Србе изван Србије.

Милошевић је пљачкао и давао их.

Вучић даје и даје их.

То је процес који је веома опасан. Јер се шири даље на Исток. Данас стиже вијест да су Изетбеговић и Ердоган у Астани, разговарали о Аутопуту Београд Сарајево.

Да ли неко ту види Републику Српску.

Коликогод мислим да ће Вучић трајати само овај мандат, јер ће га склонити они којима сада измећари, за нове епизоде Задруге требају нове курве, или ће се изворно побунити Народ Србије, што није изгледна варијанта, ствар је, по Српску, дугорочна и стратешка.

Коликогод је Милорад Додик сада у предности над Вучићем, јер је Вучић, лимитирано глуп за Политику и јер му је Голододворица једини оријентир, толико лако може да дође у подређен положај.

И да се његова судбина и мандат, сљедећи, веже за судбину Вучића.

Што Вучић буде више предавао Србију, и признавао Косово, то је Српска у већој опасности.

То ће га и Сарајево, лажно, дабоме, све објеручкије прихватати

И то је Додик у тежој позицији.

Ако Вучић нађе разлог да га Странци Усранци подрже још један мандат, Додик не може опстајати у том другом мандату.

Јер овдје није обезбиједио потребан гоблен.

Денеес Коалиционари већ реже на једног свог појединачног кандидата од два најважнија у Српској.

То јеј пораз Есенесдеа али и Додика.

У Есенесдеу Додик, и његови Шефиди, већ је раније елиминисао нове младе ешалоне. Којих је требало бити неколико годишта, да би се, можда типовало на једног. И усмјеравало га се.

Паралелно са тим, Додик је пристао, а и саучествовао, на огољавање у Странци.

Сада нема Кандидата који, осим њега може побиједити за Предсједника Српске и за Члана Предсједништва.

А он не може да се кандидује на оба мјеста.

Сада је, након двадесет година Странке и дванаест година власти, морао да их има петшест. И да се Рационалним Национализмом, боре за кандидатуре.

Нарочито је то требао да има за преломне ситуације каква је предстојећа. Поствучићево Вријеме.

Послије Додика потребан је Националнији Додик.

Додик је Постсоцијалистички Националист.

Што је неотклоњива историјска мањкавост.

Он је импулсвни Националист, подврста Страственика Власти.

Српској, у овом вијеку, за Опстанак и Самосталност, потребан је Рационални Националист, хладан према Власти.

Републику Српску може спасити и очувати само Велика Политичка Странка и Национални Петопрст њених Лидера.