ПРОБЛЕМ СМО
ОВИМА СА ОВЕ
СТРАНЕ ДРИНЕ...

 
... а проблем смо и онима са оне стране Дрине.
Вучићевој Србији.
Али, не ради се само о Вучићу, ради се о масовнијим слојевима.
Србима који су деценијама равнодушно гледали како се предаје Косово и Метохија, проблем је Република Српска.
Проблем је, јер не могу да дају Војводину док постоји Српска.
За ове, са ове стране Дрине, знамо.
За оне, са оне стране Дрине, правимо се да не знамо.
И након стотину елиминисаних Предсједника, Република Српска ће им остати проблем.
Кроз ове, са ове стране Дрине и кроз оне, са оне стране Дрине, говори Запад.
Говори католички и западни неонацизнам. Или, чак, класични Нацизам. Осјећа се и мирув Отоманског Територијалистичко-вјерског Нацизма.
Апсурд положаја Срба Овдје и Републике Српске, јесте у чињеници да нам је највећи ослонац Русија.
Која од нас не може имати никакве користи.
То показује у каквом гротлу, око нас, живимо и опстајемо.
Република Српска мора да, код сваког свог Појединца, развија Егзистенцијалну Филозофију Опстанка.
Она подразумијева већу одлучност и веће заједништво и јединство него у временима послије Јасеновца, послије Козара и Пребиловаца, послије уласка у Ровове Рата Опстанка.
Срби су, данас и овдје, и Република Српска као њихов територијални и државни облик, усамљенији него икад у свом постојању.
То захтијева профилисање Државне Политике, Психолошког Монолита и Егзистенцијалног Рефлекса, посве другачеијег него у класичним Државама и Нацијама регулисаног опстанка.
Црква, Политичке Странке, Школство, Медији... морају на томе да раде. Темељно и свакодневно.
Когод долази на велику државну функцију у Републици Српској, мора да буде свјестан да ће бити прогоњен.

 

ПРЕДСЈЕДНИК
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ЕЛИМИНИСАН,
ШТА САД

 
Читави кордони Међузаја, у БиХ, и изван БиХ, мисле да је главни проблем Унитарне БиХ, Функционалне БиХ, Муслиманске БиХ... Радован Караџић. Па, онда Биљана Плавшић. И на крају, Милорад Додик.
За Додика су најдуже мислили и ништа нису смислили.
Неправна Операција не може да се ослони на било шта.
Једноставно, немогуће је да неко други осуди и уклони Предсједника, у Држави, Републици Српској, која има свој Устав, свој Парламент, своје Изборе, своје Законе...
Ну.
Додик је уклоњен али остаје главни проблем.
Главни проблем је Република Српска. Срби, Устав БиХ, Дејтонски Споразум.
Да ли ће „БиХ“ имати таквог Високог Представника, нерегуалрног или регуларног, да ће моћи да поништи све то.
Дабоме, да неће.
Германска Протува Шмит, посљедњи је на том мјесту.
Али то не значи да ће се „БиХ“ вратити на вријеме прије њега, кад он оде.
„БиХ“ је пошла неповратним путем.
Ту су је гурнули сви они који су подржавали Шмита, слагали са њим и све очекивали од њега.
Да је Додик уклоњен прије десет година, или мало више, СНСД би се уздрмала или располутила. Сада, то није у сфери реалности. И Опозиција је, од тада, умјесто да се изгради, ископнила и олињала се, само брабоњци зврче по њој.
Општи Избори сљедеће године, изгледају као посљедња шанса Дубоке ЕУ и Сарајмуслиманских Унитариста.
Али, нису.
▪ Могуће је да се у Српској изведе румунски или молдавски сценарио.
За то је потребна много већа логистика, овдје, него што је имају.
Румунија је потпуно дио ЕУ. О Српској нема ко да доноси такве одлуке и насиље, какво је претрпила Румунија.
Молдавија нема никакву заштиту и Манипулација је лако изведена.
▪ Могуће је створити неку манипулативну представу, типа Давида или Новосадске Надстрешнице. Пола године прије Избора.
Могуће је али није реално. Јер, колективна политичка свијест је истрошена на суђење и елиминацију Предсједника Републике Српске.
Тај цијели процес, осуо је добар дио Гласова Против, на којима је живила Опозиција. А и то, само у Бањалуци.
▪ Могуће је да се Опозиција некако уједини.
Могуће је, али два Љевака никад нису држали Плуг у Бразди.
Да је Опозиција политички ујединљива, барем једна од тих Странака би од 2005е, израсла у велику, или релативно велику.
Нити има шта да нарасте једну Странку нити има шта да уједини Опозицију. Којој, и кад се уједини, опет треба раст.
А за раст треба политичке програм, лидер и вријеме.
▪ Могуће је да се Коаличићи око Есенесдеа, послије Избора2026, оспу и распу ко лоше замијешене Шапе.
Али, за то треба јак магнет у Опозицији. Њега нема.
Мрве не чине Кру, и кад их скупиш у прегршт.
▪ И, на крају, могуће је да нека од опозиционих Странака, послије тих Избора2026 приђе Есенесдеу и уђе у Власт.
-------
Општа ћутња Шмитурака овдје и турака тамо, чују се само српски нихилисти, не улива наду у неки по њих оптимистични излаз из Неправа којег су организовали против Републике Српске.
 
 
 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЈЕ СТАЛА А „БиХ“ ЈЕ
КЛИЗНУЛА НАЗАД

 
По неартикулисаном, неправном, уставном, економском, националном, Насиљу над њом, Република Српска је Чланица ЕУ.
Насиље из доба Ешдауна и непостојећих Бонских Овлаштења, еволуирало је.
Инсталирано је, зачаурено у Сарај Чадору, и дјелује на пројектима поништења Републике Српске, по систему Кључ у руке.
Република Српска нема коме да се обрати а „БиХ“ не постоји.
▪ Београд није са Републиком Српском. Вучићева Србија је Шмиту дала зелено свјетло.
▪ Русија је далеко и нема механизме.
▪ Хрватска није хтјела помоћи иако би то била вишеструко већа помоћ Хрватима у Федерацији и Херцег Босни. ХДЗ БиХ је морао да окрене главу.
Милановић је покушао и ућуткан је. Дубока ЕУ је веома моћна.
-----
Једна фаза је завршена.
Она је почела 2005е, одбијањем предаје Полиције Републике Српске муслиманским Унитаристима а завршена је 2025е, одбацивањем Уставног Суда БиХ, Сипе... и припремљеним Новим Уставом Српске.
То је велики национални посао.
Када се гледа у условима у којима се одвијао.
Срби су подржавали тај посао.
СНСД се профилисао као Национална Странка и растао са тим послом.
Уложио сам велики дио живота за организационо и територијално темељење СНСД, и елиминисан због тога.
И данас мислим да је Велика Национална Политичка Странка темељ Опстанка Српске.
Коликогод политичка времена ишла неким другим током и коликогод изгледало да су класичне Странке превазиђене.
Ако немате Странке, онда неки Шмит обавља посао за вас. Као што сада обавља за Муслиманску Српску Опозицију Српске.
На Изборима, реално је да СНСД напредује.
Опозиција нема чиме да искорачи напријед.
Могуће је, једино, румунско, молдавско, класично Насиље над Изборима.
Све ће зависити о снаге Есенесдеове Националне Екипе.
Али. Треба очекивати све од западних, бриселских и муслиманских Џелата.
Најпрече је стабилизовати Политичку Јавност, даље промовисати Национану Самосталност и Српске Издајнике означити правим именом.

 

ОПОЗИЦИЈА ПОСТОЈИ
РАДИ УНИШТЕЊА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Коначно би требало свима да буде јасно.
И универзитетским интелектима и пивцима иза продавнице.
Опозиција у Републици Српској не постоји ради свог Политичког Програма.
Њено постојање одређено је искључиво за поништење Републике Српске.
Она је зато и створена. Све те Странчице су индуковане са стране, са Запада или са Београда.
А Есдеес је, након дуготрајног разједања и самоуништења, приведен истој култури.
Постојање Опозиције у Републици Српској, омогућило је формално оправдање за Шмит-чаршијско насиље над Српском и Србима.
„Демократски Свијет ЕУ“, радо је прихватио аргумент да се „сецесионистичка власт“ мора уклонити и да постоји алтернатива која је демократска.
Постојање Опозиције онемогућило је унутрашње Национално Јединство.
Без обзира што Опозиција нема Гласова за неко равноправно вагање са онима који су на власти.
Опозиција је пристала да буде политички понижена само да би Република Српска била уставно, политички и национално понижена.
Одржавање пријевремених Избора, поништење је Устава Републике Српске и поништење њене Дејтонске Позиције.
То је директна посљедица дјеловања Опозиције Републике Српске.
Та Опозиција нема за циљ да изгради неку Политичку Странку која ће национално представљати бирачко тијело.
Нема за циљ да побиједи на Изборима.
Опозицији је циљ само да руши Републику Српску.
То се не може прикрити борбом против Милорада Додика.
Против Додика се боре они који нису били ни рођени када је он ушао у Политику.
То је позната технологија.
Ми се боримо против Гадафија и за Либију.
На пријевременим Изборима се ништа неће постићи.
Али ће Општи Избори сљедеће године, покушати да се искористе за даље девастирање Републике Српске.
Треба очекивати разне сценарије. Од румунског до молдавског.
Запад се неће смирити док нека Санду не буде Предсједник Републике Српске.
Националне Снаге морају да се окупе и реорганизују.
Нема много времена.