ИНГЛЕЗИ

ИДУ ИЗ

ЕВРОПСКЕ

УНИЈЕ,

ХРВАТИ 

ИЗ ФЕДЕРАЦИЈЕ

НИКАД

Борис Џонсон, једна од већих Политичких Смлата Постхитлеровске Европе, побиједио је у Британији, против Европске Уније.

Учинимо Инглеску опет великом.

Шкотска није учествовала у тој побједи и Џонсона, његове Конзервативце, декларишу као Националисте.

Недостаје која година да се и у Лондону појави Радован Караџић

Шешеља већ имају.

Мало је неочекивано да се догоди такав раст конзервативаца и пад лабуриста.

Ну. Много је детаља испод а један је свакако тај да су Лабуристи дизани вјештачки.

Као што су сада Конзервативци узлетили на дијелу вјештачких процената.

Да није било Брегзита, однос снага би био посве другачији.

Углавном. Инглеска ће се отргнути из раља ЕУ.

Тако је у Великој Британији.

Овдје, у Великој Боснанији, Хрвати, који су Инглези, не могу да се отргну ни из загрљаја Чадор Сараја.

Апсурд је у томе што је Хрватима све уставно прописано, у Федерацији.

Али до тих права и положаја неће доћи никада.

Хрватима неће сванути док се БиХ не распадне.

Чак и када Бакир пропусти формирање Савјета Министара, у Федерацији неће попустити.

Ни у Мостару, ни у Дому Народа, ни у неуставним надлежностима Федерације, ни у Изборном Закону...

Човић и Хрвати су у веома тешкој позицији.

Додик и Човић нису имали храбрости да дигну руке од Савјета Министара, прогласе непоштовање његових одлука, мјера и неуставних надлежности и да мирно чекају док се све то што траже Српска и ХНС, не испуни.

Зато је Џонсон правио будалу и од себе и од других, и успио.

Ах. Ти углађени Инглези.

ЗАШТО

МИРКО ШАРОВИЋ ПИРАЛЕН,

УЧИНИТЕЉ ПРЕПОЗНАТЉИВОГ

САРАЈСКОГ МИНИСТАРСТВА,

МРАЧИ О

ДУБОКО ПОДИЈЕЉЕНОЈ

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Што је у домету једног провинцијалног Аналитичара на западним или сарајским јаслама.

Овим је дефинитивно потврђено да Мирко Шаровић није капацитиран да води највећу опозициону Странку у Републици Српској, да није способан да комуницира са Бирачима, који му и им требају и које мора придобити, да не схвата шта треба да уради са Есдесом, како би за мање од три године вратио оних педесет хиљада гласова и добио још педесет.

Супротно. Шаровић хвали себе како је успио да Сарајевско Министарство, на чије чело су га поставили, учини препознатљивим.

Мало је недостајало да Министарство избори учешће на Еуросонгу.

И куди нови Савјет Министара јер је неспособан и то.

У Републици Српској никога, а нарочито Есдеесове Бираче, не занима никакво сарајско министарство, нити какав је нови Савјет Министара.

Није битно шта си учинио за Сарај Министарство, битно је шта си учинио за Републику Српску.

А још битније шта ћеш учинити.

Ни једне Бираче, ни своје ни туђе, нарочито не незадовољне, не можеш придобити Мраком.

Сијањем апокалипсе. Лажима о Подјели.

Република Српска није подијељена.

Чак ни чињеницом да неко гласа за СДС а неко за СНСД.

Ни чињеницом да је СНСД окупио убједљиву већину у Народној Скупштини.

Јер. Гласачи СДС су у огромној мањини, у односу на оне који су гласали за СНСД и оне који не излазе на Изборе.

Дубока подјела једног друштва, стање је клиничке смрти, стање пред Грађански Рат.

Стога Шаровић мора да промијени оптику, призме, огледала и вентилаторе. Или неће ништа учинити. Есдеес ће само да пада.

Шаровићев Мрак из истог је арсенала Западних Рецепата, као и Педепеова Улична Анархија.

А Српска јесте подијељена.

На њих, шачицу Љубитеља Сарајева и на Љубитеље Српске, све остале.

У које убрајам и Гласаче Есдееса.

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЈЕ,

У САВЈЕТУ МИНИСТАРА,

ОРТОДОКСНО

ЗА СРПСКУ ОРИЈЕНТИСАН

КАДАР ПРЕСУДНИЈИ

ОД ЖЕЉА ИЛИ РАСПАДА

ДЕЕНЕСА

Деенес постаје Партија Почетничких Грешака.

Политичка Странка се не може претварати у Бизнис Клуб.

Јер, код овдашњег Бизмиса, не зна се и не пита се за Први Милион.

А за првих Сто Хиљада Гласова, сви знају и сви се питају.

То су неспојиве ствари.

Свако ко је шуровао са Бизмисменима, платио је.

То је прва платила Српска Демократска Странка.

Али је несрећа што је мало оних који су учили на примјеру Есдееса.

Најважније ствари, док сам организационо радио у СНСД, учинио сам на основу анализе Есдеесових крахова и искустава.

Деенес је нападнут.

Већ одавно.

Тај пројект треба да доведе до довајања ДНС-а од СНСД-а.

Многи ће површински лаик мислити да то све пројектује Додик, да је Додик наговорио овог или онога да се одвоје од Деенеса...

То није тачно.

Додик је сада изашао у сусрет Денеесу, дозволивши да добију једно министарско мјесто у Савјету Министара.

То је ризик за СНСД и за Републику Српску.

Јер. ДНС одавно није на линији са СНСД-ом.

Не само од Љубије.

И не само њиховом прокламацијом да ће одлучивати сами, која није повучена.

Деенес одавно ровари у Бањалуци.

Дееенс је, за прошлогодишњих Општих Избора, на многим пунктовима, радио за Иванића и Говедарицу.

Министарским мјестом Деенесу, не ризикује Додик.

Али, ризикује Република Српска.

Деенес се потрудио да то, бржебоље, докаже.

Предложили су извјесног Аћимовића који нема никаве референце За Српску.

Републици Српској је у Савјету Министара потребан ортодоксно за Српску оријентисан сваки дужносник.

Не говорим о националној оријентацији.

Јер. Све што се досад догађало, и Влада Федерације и СМ и АНП и НАТО... све је уперено против Републике Српске и против Хрвата у БиХ.

И даље ће бити тако.

Зато лица сумњивог наличја или лица без лица, не могу на тако важне функције испред Републике Српске.

За Есенесде је несрећа што је Додик вјештији у разним Странкорадионицама него у изградњи и максималном искориштавању Организације СНСД.

Да се у задњих десет година само усмјеравао и користио природни раст и стабилизација Организације СНСД, СНСД би, сада, био близу Већине у Народној Скупштини и у таквој позицији у ПД ПС БиХ, да нико не би могао да постави питање свог министра. Већ би сви били срећни ако им се баци неко помоћничко мјесто.

Деенес је овим Аћимићањем демонстрирао неодговрност према Републици Српској.

ЦИВИЛИЗАЦИЈСКА

ЕНКЛАВА

САРАЈЕВО

И АУТИСТИЦИТЕТ

МУСЛИМАНА

КОЈЕГ ИМ НАМЕЋЕ

ЧАДОРСАРИЈУМ

Никад се неће одговорити на питање, Зашто се од босанскохерцеговачких Муслимана, чине Европски Курди.

Увијек у нечијој служби, никад у Држави са неким и никад у могућности да добију своју Државу.

Насиље над њима почело је од оних који су припремили Распад Југославије.

Муслиманима је била намијењена улога да буду један од два главна истјеривача и истребитеља Срба.

Нису ништа схватили кад је прокламовано, Шаховница на Дрини. А не Полумјесец на Дрини.

Нису схватили ни када је Алија обзнанио Жртву Мира за БиХ.

Била је то Жртва Муслимана.

Босанскохерцеговачки Муслимани нису дорасли томе.

Они нису способни да ратују, онако како су то Кројачи Распада, Алија и Запад, замишљали.

Они нису способни да имају своју Државу.

Њихов домет је Суживот у Земљи Латентне Мржње.

Или, да замажем, у Братству и Јединству из доба Ђуре.

Босанскохерцеговачки Муслсимани су данас жртве новонастале неоотоманске фамилије Изетбеговић, којој је главна брига стабилност њиховог Сарајског Чадора.

Умјесто било какве перспективе, Чадор тим Муслиманима нуди Сребреницу, лажни Геноцид којег им је потурио Запад.

Јер му и Овдје, треба сукоб који може лако да се потпали.

И треба му трајнији аргумент против Срба.

У цијелој тој геополитичкој сторији, овдашњи Муслимани су небитни.

То није њихова грешка.

Али јесте им грешка то што мисле да је подршка једанпут, подршка увијек. Да ће Запад увијек бомбардовати Србе и оптуживати Србе.

Из те мрачне боб-стазе, њима је сада тешко изаћи.

А нема начина да се појави неко еуропејско политичко руководство Муслимана, јер они спадају у Европу, каквутакву.

Посљедњи актуелан случај, у Хистерији Протв Хандкеа, говори више о положају, стању и перспективи Босанскохерцеговачких Муслимана, него читаве студије и аналитике Тајних Служби и геостратешких Института.

Босанскохерцеговачки Муслимани су сврстани у један вјештачки булументаријум оних који бојкотују Церемонију у Стокхолму.

То је ишчашивање цијелог једног Народа.

То је кидање нерава и лигамената са њиховом колијевчанском земљом и поднебљем.

То је завада са свима.

То је нова етапа самозаваравања.

То их трајно легитимише као непријатеље Србима.

То онемогућава опстанак БиХ.

Плиткоумна Оплаза.

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

БИЋЕ ПРОМЕНАДА

НЕУСПЈЕШНИХ

И БЕЗИЗГЛЕДНИХ

Републиком Српском не може успјешно да се влада ако на локалним изборима, од Бањалуке, Приједора, Бијељине, Требиња, Зворника и Добоја, не побиједиш на пет мјеста, са Бањалуком као обавезном.

То је СНСД одбијао да схвати, док није сазнао преко Додика, који је једно Министарско мјесто у Савјету Министара, дао Деенесу.

Који је у осипању.

Мада је свако од шест мјеста битно за Власт. Било које да изостане, велика је територијална рупа у питању.

Владавина на тих пет или шест мјеста,није битна ради изборне сујете и бусања у страначка прса, већ ради синхронизације републичке и општинске власти и цјелокупности политике на цијелом подручју Републике Српске.

Ако немаш локалну власт, барем у неком од шест центара Српске, можеш да будеш Странка само у Сарајеву.

То Педепе најбоље зна.

Када је у питању шест локаних центара, СНСД једини стоји добро.

Слику мало квари Добој.

Гдје је СНСД њима да Уроша а добио Обрена и Власт.

Ту је још Зворник, Требиње и Бањалаука.

У Бијељини, СНСД не може побиједити сљедећег октобра. Према садашњем организационом стању. А седам, осам мјесеци за озбиљне припреме, није довољно.

Осим. Ако Мићо Мићић не пуца себи у ногу.

Или крене Обреновим Стазама Еволуције.

Знајући Додика и Мићу, не бих се кладио ни чудио.

А и ако побиједи Мићо, Есдеес од тога неће имати ништа.

Есдеесу, кад задржи Теслић, биће пуна шака браде.

И наставак Есеенесдеове грешке са девастирњем Општинске Организације.

Педепе се бави свјетским питањима Прогреса и то, па је њима Исподнижење да се боре за неку локалну власт.

Деенес је успио да преживи Додика.

Овај пут.

Ну. Њихова највећа слабост је у томе што је локална власт у Приједору Маркофонија. Као што је у Бијељини Мићофонија а у Добоју Петрофонија.

Дакле, осим у Приједору, за којег још није јасно како ће наступити СНСД, или на три бода или као против Обрена, на неколико банана у Добоју, нигдје СДС и ПДП немају шансе.

То ће бити дефиле неспособних и смијешних.

И то је права слика Политичке Сцене Републике Српске. Тог дијела.

Који је своје најбоље године потрошио у Сарајеву.

Ну. Ни Есенесде, не стоји сјајно.

Њему Локални Избори требају као степеница за Опште.

Иако, за Локалне још није спреман. Није ни почео припреме.

А чекају га, сљедеће године и пред Опште Изборе, по свему, двије предизборне Стрит Анархије великих размјера.