ИДИ, СЕСТРО СРПСКА,

И НЕ ОКРЕЋИ СЕ,

НИ САРАЈУ НИ БЕОГРАДУ

Кад ти је Бог дао, и погинули Борци и јадан унесрећени Народ, да си остала на свом мјесту.

Али. Пази куд ходиш. Скраћуј кораке, ако мораш. Ослушкуј и пипај. Као да ходиш по Земљи Џелата.

Сабље те чекају, не чека те Почаст и Част. Нико ти се радовати неће, још дуго времена, осим твојих синова и ћери. Чак и оних који леже у гробовима рата. И они ће се радостити сваком твом кораку.

Скраћуј кораке, кад мораш, јер су свуда око тебе, Српска Земљо, погрешни и подмукли.

Извјесни је политички живаљ, онај који води неколико Странака, овдје, помислио да је добро бити у својству Служинчади. Неком другом осим Српској. То је стара српска особина. То је особина слабих Људи. То су они које Бог рађа јер и он има норму. Рађа их само нако, нек су на броју. Њих ћеш прпознати по томе што свитњак држе у зубима, да су им руке слободне да нешто ситно украду по имецима, или да узму, ако им какав странац тутне у шаке. А свитњак увијек могу да пусте из суба. Није он, само се. Огологузило.

Тако је Савез За Промјене, ти знаш о коме ти зборим, искористио гласове добрих људи и отишао под сећију Бакир Чадор Сараја и понизно чекао да му се са синије нешто баци, Ко Псу у синџиру.

Они су прихватили тај жиг, који носе, као америчка говеда, и да руше Власт у Српској, по запису Америчке Амбасаде и Хоџе Бакира. Њима нису рекли да није битна Власт већ да је битно срушити тебе, Сестро Мила. То ће им рећи послије, кад све буде готово.

Они, Служинчад која води те Странке, Држачи свитњака у зубима, не знају да није добро своју власт рушити, ни кад је најгора, ако ти за то погребник, џелат и окупатор даје петопарац. Ни кад ти даје дукат. А ни цијелу кесу.

Своју чељад поправљаш у својој кући. Не доводиш туђина да ти поправља жену и дјецу. Јер он, кад уђе у кућу, оће и дјецу да ти прави. А не само да поправља.

Владајућа Власт, твоја, видјела си, гледа у Београд као у Свјетионик. Јер је такав братски ред. Ну. Београд не свијетли тако као што ми жмиркамо од те свјетлости. Београд се раширио. А то значи да је добио пуно људи. Који су, зато, постали мали. Тако је и са политичарима у Београду. И Србији. Пуно их је, ал су мали.

Београд је и у Рату покушавао да буде велики преко овдашњих, и околних, Срба. Тако велики да су они свуда нестали, чак и из његовог Косова и Метохије. Само си се ти, Сестро Српска, заржала на кемену свом и на бразди рођеној.

Београд, и послије Рата, покушава да буде велики. Преко Српске. И сада један политичар, који стоји на Калемегдану, као будући споменик себи, победнику и опет себи, и кога, ујутро донесу у дворе власти да обавља прес конференције, туши народ и врши власт која ће уродити плодовима за двије, пет, и осамдесет година, како гдје, хоће да буде велики. Преко Српске.

Нисмо га, чујем, питали, а ни послушали, око Референдума. Није ни он нас питао око Позивног Броја.

Послије Рата, да се не сјећам тужних њемачких марака које смо возили у Србију за муницију и чизме, једино што је Србија, Београд и Коштуница, помогла, то је куповина Телекома. Кад је било укидање Војске, Реформа Полиције, Уставне Промјене кад су биле, Београд је ћутио ко Пичка.

Мада сам увијек мислио да га није требало продавати. Боље је имати Телеком, и домаћински, државно, газдовати њиме, него имати Позивни Број. За Позивни Број ће се увијек, негдје, наћи неки Вучић, позоришни добродавалац, и додијелити га.

Али. Мене за то, као ни тебе, Сестро Српска, нису питали.

Зато велим овим Политичким Странкама, да се не окрећу Београду преко мјере. Само колико је по братству. И по парама, ако имају и ако дају.

Јер, тамо нема здраве Политичке Странке. На коју се Србија може ослонити. Да има. Не би се, јадна, ослањалуа на Путина. А и Трамп почиње да јој свјетлуца.

А чим се Србија на нешто не може ослонити, бјежи од тога.

И о томе, Сестро Српска, увијек води рачуна. Без обзира ко су ти владари а ко младожење за власт.

Јер. Још ће великог времена протећи, док Београд не добије Здраву Националну Странку.

Ове, садашње, добре су за Здраво Браћо, како сте.

Ове у Сарају нису ни за Здраво Комшије, како сте.

Оне су за традиционални српски поздрав, преко њиве, ни близином не треба да се прљамо, Марш у Пизду Матерну.

Њима је само на памети покор, покров и погром. Покушали су, они Лагумџијини и Есдепе, да то изведу са Есенесдеом. Да га погроме и покоре у Једну Босанску Социјалдемократију. Па кад Есенесде није мрдну репом и уветом, нашли су оне из Савеза За Промјене. Па су их покривили неком свитом Народних Партија.

Иако све то изгледа, и са Сарајем и са Београдом, суморно, није тако.

Његуј, Сестро Српска, своје Здраве Националне Синове. Требаће ти и кад нас не буде. Када нестане и сјећања на ровове и гробове.

А ти Здрави Твоји Синови, знаће са свима, како треба. И имаће корак, кад треба и колики треба. На путевима свим.

Ову сулуду и сумануту пиљеж, о којој сам ти зборио, пусти надвор, нек се игра.

Ње ће увијек бити.

ФАЦА ОД КОНОПАЦА

ДА ЛИ ЈЕ БАКИРОВА

БУДУЋНОСТ ДА ГА

ЕРДОГАН ПОШАЉЕ

У САНЏАК МАНИСА

Бакир Изетбеговић се негдје помео. У вођењу Странке Демократске Акције, у вођењу Бошњачке Политике и у вођењу Босанске Државе.

Можда само на једном од тих мјеста а можда на свим.

Ако хоћу да будем стручан, напићу је тако да каем да Бакир нема способности, ширину и образовање ни за један од тих послова. За сваког од њих он има само Чаршијско искуство, Чадорски метод и Беговски менталитет.

Он је толико далеко од европске, дипломатске, националне, страначке модерне технологије да ни ексон мобил нема дизела да га довуче, довуче, гдје треба.

Поред тога што је класични постратни политички лидер на просторима бивше СФРЈ, Бакир је и бабин син. Што му олакшава пут али отежава квалитет.

Четири посланика Есдеа су напустила клуб те странке у представничком дијелу ПС БиХ.

То је, уз оне одметнике који су побиједили у Зеницама, велики ударац за СДА па и за Бакира.

Бакир је, очито, СДА водио по принципу породица у ћаршији. Буди са свима добар на сокаку, са важнијима вуди добар у авлији а са моћнима буди добар за сећијом.

Бошњачку политику Бакир је водио тако да је добар са Ердоганом и да је џелат са Додиком. Мнио је да ће Добри Босански Муслиман то да схвати, прихвати и разумије.

У вођењу Босанске Државе, Бакир се водио оригиналом. За БиХ ћу жртвовати Републику Српску.

Он је све то наслиједио од Бабе Алије. Само није наслиједио мало старачки концентрисаног животног искуства, муке, мудрости и умилне подлости.

Бакир је Тешка Сировина.

Побједом Трампа и сарадњом Ердогана и Путина, Бакирова позиција је доведена у питање. Мада не постоји детектор за допинг који би то могао и доказати.

Али. Догађаји у Сарајеву су такви да им и не треба детектор. Уз бламажу са Даном Републике, гдје је дигао Додика и Српску у небеса, нагузио своје ахбабе из Промјенеса, растурио муслиманско братство звано СДА, погубио општине и градове, Бакир је остао и без околног бошњачког политичког мозаика.

Лагумџија је пропао, као и СДП, а Радончић се отео из загрљаја.

Управо је Радончић дијагностиковао Бакира, иако га није помињао. Ударио је зарђали жељезни клин у укопни сандук такве Ћаршијолитике. Ћаршијске Политике Бакира Сина.

- Neko je napravio "hladnoratovsku" situaciju s gospodinom Vučićem (Aleksandar,op.a), kada je kamenovan, a niko nije dobio ni 30 dana zatvora kao u kafanskoj tuči. Ne možemo s Nikolićem, i s njim je zaista teško, neko je odmah napravio konflikt s gospodinom Plenkovićem (Andrej,op.a), pa s gospođom Grabar-Kitarović (Kolinda, op.a), a prije toga s Crnom Gorom zbog Sutorine. Bili smo protiv da Crna Gora uđe u NATO, kao dio bošnjačke politike, odnosno oni su bili protiv, pa ne mogu s Čovićem, s Dodikom, srpskim faktorom, ni s hrvatskim, ne mogu sada ni sa SBB-om, pa ne mogu sada ni sami sa sobom. Pozivam te ljude da se unormale, da vratimo bošnjačku politiku tamo gdje ona prirodno pripada, da to bude politika kompromisa, unutarbošnjačkog jedinstva, međunacionalnog jedinstva i regionalne harmonizacije i stabilizacije - poručio je Radončić. 

Радончић је идеалист и оптимист. Додуше, има покриће у Авазу и том медијском послу.

БиХ Политичка Сцена, као и све на Сфрјиштима, пуна је страних намјесника и полазника вечерње школе. Стога се овдје веома тешко може водити национална и међунацинална политика о којој говори Радончић. Као што није могла ни за вријеме Калаја.

БиХ је враћена у Аустроугарско Вријеме.

Могуће је водити Националну Политику. Али ћеш платити цијену Ратним Злочинаштвом, Хагом, Криминализованошћу... овисно које је доба у питању.

Главно питање, пак, код Бакира и Бошњачког Политичког Круга, како умјесто пропадајућег Бакира и СДА, створити здраву муслиманску националну политичку снагу. То је питање и за Србију. То је питање и за Хрватску. То је питање и за Српску. Како поред СНСД имати још једну здраву Националну Демократску Странку.

То је питање свих питања.

А ова питања, о којима је говорио Радончић, и она о којима говори Вигемарк, Упитник, Брисел, Звиздић, Пиздић, Дрњак, Мрдањак, Црњадак, Еректић, Мектић и Блентић... питања су за живот на марсу или за ћораве, глупе и мутаве.

САРАЈЕВСКИ

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

Погубност пробосанског дјеловања Савеза За Промјене највидљивија је у њиховом резулату на Локалним Изборима у Српској.

Али то није толика штета за Републику Српску. Није ни за Сазап. Јер је, и за њих и за локалне заједнице, боље да нису на власти.

Суштинско штеточинство Савеза За Промјене јесте њихово опредјељење за Сарајево. Гдјегод је то могуће, они су на страни Сарајева а не Републике Српске. Под плаштом борбе против СНСД и Мрског Режима.

Њима то, код Бирача Српске, неће донијети ни један божији глас. Јер Бирачи то и не знају, не занима их а и ако знају, то не утиче на њихово бирачко опредјељење.

Та Сарајстраност Савеза За Промјене уводи Сарајевске Заједничке Институције у одлучивање у Републици Српској.

Савез За Промјене је, према информацијама на билбордима који су осванули у Источном Сарајеву, утицао да Сарајевска Комисија за жалбе у јавним набавкама буде важнија од свих институција власти Републике Српске.

Она је поништила тендер којег је Министарство здравља Републике Српске објавило и довело до краја избором извођача радова за Болницу вриједну 55 милиона марака.

Источно Сарајево је тако изгубило годину дана.

Не улазећи у мућке, јер чим је ту Тендер, Бабаљ и Администрација, све је могуће, могу рећи да ни једна Јавна Набавка у Републици Срској никада није била регуларна. Ни она за спајалице у канцеларији Мјесне заједнице.

Цијели систем је смишљен, и на њему се инсистирало од стране Странаца Усранаца, како би се генерисала неефикасност и корупција. Као и то да Сарајево буде главни одлучивач о свему.

Ако је тендер био мањкав, ако је био нерегуларан, ако је додијељен скупљем извођачу... све то је требало објавити овдје, у Републици Српској. Тражити од институција Српске да се то отклони и поправи.

Одлазак у Сарајево није само симболички чин одласка у Стамбол На Босфору, већ и предаја Власти Сарајеву. У виду неке Усране Комисије За Жалбе.

То је, дакле, Савез За Промјене.

Сарајевски Савез За Промјене.

СВАКА СЛИЧНОСТ ГОДИНЕ

ЏОНАТАН МУР

НИЈЕ СЛУЧАЈНА

Угаси мој сусјед Проле, стари Штејер, иако није ни допола узорао њивичак од 196 квадратних корака, и обрати ми се Јел, сликар, ко је важнији овде, Џонатан Мур или Валентин Инцко.

Гледам га, нако, мајсторски, с једним оком полузатворених капака, као ја размишљам, Важнији је Мур. Он би знао да шалта тог твог Штејера, иако нема куплунг и мјењач, а Инцко не би. Он је аустријски шпицлов, јелде. Јест, а Мур је Амерчанин. А јебла те земаљ. Ја га везо за Инглеску.

Тај наш Симпозијум о Геополитици трајао је толико да је њивичак остао неузоран.

Само 76 часова касније, медији су објавили да је Џонатан Мур Личност Године у БиХ.

Чиме је моја важност у очима мог друга Проле, из Дебељака, значајно скочила.

Можда ми прода и Штејера.

Џонатан Мур је Америчанин на челу окупираног ОЕБС-а у БиХ. ОЕБС је Организација Европске Безбједнисти и Сарадње, ОСЦЕ. То је тако одавно у БиХ. Као што је и први замјеник Високог Представника стално био Америчанин.

Џонатан Мур у БиХ не ради ништа. Он је ту из хуманиарних разлога. Ако, случајно, неком нешто наумпадне да пита.

Тако је постао и Личност Године у избору Независних Новина.

Независне Новине, иначе, имају, одавно, и Тираж Године.

Дабоме, да је то све небитна манифестативност, ситна комбинаторика, борба за Генерала Гранта, раскрсничко скидогаћење и слично.

Суштина је у томе да цијели Медијски Миље, од почетка РБЈ, Ратова Братства Јединства у БиХ, безрезервно подржава, хвали, одобрава, сваки потез сваког Странца и сваке стране институције.

То се односи на Државне Медије и на Слободне Медије и на Приватне Медије и на Независне Медије.

Нико никада критички није проговорио о неком страном дужноснику, дркаџији, дипломати, амбасадору, институцији.

Домаће актере набијају на ражањ. Као да је БиХ једно велико градилиште Ћуприје На Дрини. А Медији Турци који постављају правила. Мора бити жив док ражањ не изађе на уста.

Спорадични медијски изљеви, више илегални, са супротним примјерима, нису битни за општи покров.

Разумијем да је у питању Моћ Странаца у БиХ. Разумијем да Странци дају паре у БиХ. Купују. А не траже рачун. Па диктирају и одстреле Абориџина. Разумијем да су Медији, као и Политика, пуни личности  из ратне наплавине, које имају посебне потребе за ауторитетима над собом. Разумијем да Службе чине своје и да су многе Медије, као и друго, формирали Службаши по задатку.

Разумијем да је Поданичко Гологузје овдје дио генетског кода, и одмах је на почетку оне спирале гена, на другом завијутку.

И то ме једино брине.

С тим поданичким менталитетом, код Срба, код муслимана је он одавно укоријењен, Турци су га и донијели овдје и његовали, као и код Хрвата, који је, само, окренут на другу, бечку страну, тешко је градити Државу, НДД Сферу уопште.

А и кад је изградиш, тешко је одржати и очувати.

Зато Мур није Личност Године.

Џонатан Мур је виртуелни Колонијалист. Окупатор Поданичке Свијести.

СДА

И САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

ИСТИ СУ ПРОЈЕКТ

И НА ИСТОЈ СУ СИСИ

Прозрачное испижђение које је захватило СДА, власника Босне, Суда Босне, Сарајева, Сребренице, Стоца и Мостара, поводом историјског избора насљедника Мајке Суда и Судства БиХ, Медџиде Кресо,

захватило је и Додика.

Јер је Додик провокативно говорио о Суду и Тужилаштву БиХ. Што му је први пут и што му се, сигурно, отело.

Па је СДА одаслала једну саопћидбу која садржи прецизне тачке Оптужнице за Додика и Ерес.

- Zašto su građani RS dvostruko zaduženiji po glavi stanovnika od građana Federacije BiH?
- Zašto su primanja i penzije u RS za 20% niža od primanja i penzija u Federaciji?
- Zašto RS u ukupnoj potrošnji BiH učestvuje samo sa 22%, a u neto izvozu sa 25%, ako u njemu živi trećina stanovništva BiH?
- Zašto se raspada bankarski sistem u RS, a u Federaciji je stabilan?
- Kakva je njegova uloga u raspadu bankarskog sistema RS? Kakve kredite su dobijali on i članovi njegove porodice od banaka koje su pred raspadom? Otkud mu novac da kupuje vile po Beogradu?
- Zašto je penzioni fond RS pred kolapsom?
- Kako je potrošen novac od prodaje telekom operatera u RS? Gdje je nestalo 600 milona evra? Kako je moguće da RS ne stoji ekonomski i finansijski bolje od Federacije koja nije prodala BH Telekom?
- Zašto Dodik stalno osporava dostignuti nivo reformi u BiH i institucije BiH kao što su Sud, Tužilaštvo, obavještajna služba, vojska i dr. kada nijedna od ovih reformi nije usvojena bez glasova SNSD-a kao stranke i Milorada Dodika kao njenog predsjednika? Zašto stalno optužuje međunarodnu zajednicu za ove reforme kada je ista ta međunarodna zajednica od njega napravila lidera i dovela ga na vlast. Zašto ne optuži međunarodnu zajednicu zbog toga?
- Koliko je mladih i obrazovanih ljudi iselilo iz RS u posljednjih godinu dana, koliko ih se sprema da je napusti? Zar ipak najveća izdaja vlastitog naroda nije uništiti mu nadu i perspektivu, posvađati ga sa komšijama, i učiniti ga najsiromašnijim u Evropi?

Сарајски портали и медији цензуришу Саопћидбу. Али, зато, имамо драги и мили Ртвбнпортал, који открива пуну истину, скоро као и Америчка Амбасада.

Додуше, насловили су да је Десет Тачака Оптужнице а у тексту их је девет. Семберци воле да варају на ваги.

Све ове тачке оптуживања Странке Демократске Акције, познате су у Српској већ десет година.

Јер то исто кмекеће Опозиција. СДС, ПДП и то. Па онда, здружени у Савез За Промјене.

Углавном, све је српско и српскијанско пропало. И сама Република Српска, Мрски Ерес. Само још живе изјаве Милорада Додика. Јебо Их Он.

Шта је битно у цијелој СДА фарси око Суда и Медџиде, у којој су насрнули и на Српску.

Запањујућа је подударност ставова, тачака, Странке Демократске Акције и Српског Савеза За Промјене.

Све су оне уперене против Републике Српске. С тим што СДА зна шта ради а понеко у СЗП не зна шта ради.

Очито је да су лепезе ставова и тачака оптужби изашле из једне реторте и да су гурнуте у дубока грла СДА и СЗП. Као Моники. И мајмунчићима банане.

Додик је ту само надјев, заслађивач, због медијске и политичке свеприсутности.

Главни циљ је рушење Републике Српске.

Стога је битно да Суд буде бошњачки.

А мислим да би помогло и да Савез За Промјене прими Ислам.

РАТ СЕ ПРЕСЕЛИО

У ФЕДЕРАЦИЈУ БиХ

Реалним изборима у Сребреници и изборним суновратом Савеза За Промјене, Република Српска се у, политичком смислу, знатно растеретила.

Таблоидно политизовање сваког потеза Власти, у које су били упрегнути многи, све до Босића, општа криминализација свега постојећег у шта су такође укључени Опозиционари и порталско-медијски талог, спласнули су и Опозиција, ако то уопште постоји у Републици Српској, окренула се животним темама.

Па, Педепеови Млади Јебачи промовишу Политику Наталитета. Док Вукота пријети Референдумом.

То је добро за реалполитику и какве такве економске теме. У времену усвајања Буџета и планирања сљедеће године.

Над Републиком Српском виси тешка тема Књижења Војне Имовине на БиХ.

Институције Српске требају се политички одрешитије супротставити свему томе. До заустављања и блокирања неких одлука у заједничким органима. Али треба наставити и правним путем јер то купује вријеме за Јалову БиХ.

Свака јаловост БиХ иде на руку Самосталности Републике Српске.

Истовремено, Књижење Војне Имовине Српске треба гледати и са још два аспекта. И спремати се.

Један је Дејтонски Међународни Аспект. Јер је то промјена Дејтонског споразума. Отимање Територије Српске.

Други је сукобнички и безбједносни аспект. Могуће је да у неком времену, када неком изван БиХ, а и Сарајеву, то буде одговарало, дође до сукоба, физичког и оружаног, поводом неке од војних локација.

Стога, али не само ради тога, треба покренути пројект Добровољног Резервног Састава Полиције Српске.

Умјесто Сребренице, изборни међунационални фронтови су сада у Федерацији БиХ.

Стари Мостар и нови Столац.

Мостар и Столац су само врх леденог бријега.

Јер је испод тога тешка борба Хрвата за свој столни град, за свог Члана Предсједништва БиХ, за уједињење већинских хрватских жупанија, односно за Трећи Ентитет, за промјену Изборног Закона у том озрачју.

Бакир Сарај Чадор, пак, БПК, Бошњачки Политички Круг, Хрватским Пачићима Малим, преко Бакира, Гењца и сличних кењаца, попује, србује и прописује шта могу очекивати, докле могу ићи и колико могу добити. Од њих. Од Бакира. Од Сараја.

То је сада отворени Политички Рат Хрвата и Бошњака. Сарајева и Хадезеа.

И он ће се, како се приближавају Избори 2018е, све више разбуктавати.

За Републику Српску је то добра позиција.

Одавно Република Српска није била у мирнијој политичкој и унитаристичкој завјетрини.

Веома је добро да Бакир Сарај Чадор води те битке и да на тим бојиштима показује неефикасност.

Што дуље траје оваква БиХ, изгледи за Самосталност Српске, унутар Дејтона или изван БиХ, повећавају се.

ТЕМЕЉНИ ПРОБЛЕМ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ЈЕСТЕ КАКО ВРАТИТИ

БОШЊАКЕ

У ФЕДЕРАЦИЈУ БиХ

Кад кажем Бошњаци, мислим на Бошњачки Политички Круг. На муслиманско ратно војно, вјерско и лоповско вођство, на данашњу диктатуру Једваумља, Једноумља, Странке Демократске Акције.

Босански и Херцеговачки Муслимани немају везе с тим. Али, њих је, нажалост, све мање, они у БиХ више не играју никакву улогу, као ни у БПК.

Насловни проблем износим због, прво, Опстанка Српске, због Самосталности Српске, и, друго, због опстанка мирне БиХ која, као федеративна или конфедеративна, може омогућити и Самосталност Републике Српске.

Ну. То је проблем и Бошњачког Народа. Проблем Муслимана у БиХ.

Они то увиђају. Иако се то веома вјешто прикрива. Тешко се пробијају критике Бошњачке Политике у посљедње три деценије. Политике БПК.

Јер, њихов вјештачки, крволочни Национализам, храни се Унитаризмом, и обратно. А то је тешко признати јер, онда, се губи легитимитет и Нације Бошњака и њеног Циља.

Босна и Херцеговина је у Дејтону скројена и боље него што је то било могуће

Ако апстрахујем чињеницу да Срби и Српска нису вољно пристали на то, многе претпоставке су ишле у корист. Које СДС није умјела, знала и смјела да искористи.

Туђман и Алија су потписали, прије тога, Оквирни споразум о конфедералним везама између Хрватске и будуће Муслиманско Хрватске Федерације. А Силајџић, премијер, и Зубак, предсједник Предсједничког Вијећа ХРХБ, потписали су текст Нацрта Устава Федерације Хрвата и Муслимана у БиХ.

Дејтон је дао могућност Специјалних Паралелних Веза Српске и Србије.

Силе које су жељеле БиХ држати на окупу као мијех за потпиривање Балканских Ватри, и као полугу за управљање и Србијом и Хрватском, учиниле су другачије.

То је Бошњацима омогућило да им гузица зине на цијелу БиХ. Па је услиједила Конститутивност Свих Свуда. Прије тога су Роберт Бери и Волфганг Петрич ујебали Хрвате у Федерацији.

Хрвати су у том ратном и поратном периоду, у БиХ, испали најглупљи Народ на Балкану. Глупљи и од Срба, што је веома тешко постићи.

Садашње стање свима је познато.

Хрвати у Федерацији повремено изроне за мало ваздуха, па опет.

Бакир, као туземни Врхунаравни Отомански Турбан, прописује Хрватима шта могу добити у Федерацији. А Републици Српској поручује, преводим, Плаћајте порез а ми имамо времена да чекамо да поскапате од глади.

Порез је Један Рачун ПДВ. А цијела теза је класична Отоманска. По којој Бакир, БПК, полаже право на Републику Српску.

Политику БПК, међутим, све мање прихватају Бошњаци. Муслимани. Бирачи.

Јер. Људи увијек боље знају, и од војника, да ли ће бити рата или мира.

Сребреница је на овим локалним изборима прошла тако како је прошла због тога што БМБ, Бошњаци Муслимани Бирачи, не виде смисао те лажне муслиманије, лажног права, лажних избора и борбе за нешто што нема никакве везе са Бошњачким Националним Интересом.

Једнако тако разочаравајуће гледају на политику Бакира, БПК и СДА у Федерацији БиХ, у Босни. Јер тамо СДА губи велике и важне општине.

Пошто је политика СДА бошњачење цијеле БиХ, јасно је да људи у Зеници, Тузли... не виде у томе пут свог напретка.

Насловни проблем морају да увиде и да отклоне Бошњачке Политичке Снаге. Прстом се може упријети једино у СББ Фахрудина Радончића. Али он је, и СББ и Радончић, оптерећен баластима које му вежу и ноге и точкове.

Закључци Главног Одбора СДА магнетна су резонанца актуелне Бошњачке Политичке Свијести.

Ту се тражи да Суд БиХ настави да буде муслимански, да се у Уставни Суд БиХ не дира, прозива Република Српска, наставља се борба за Столац, али стихови, препјевани Амиџићеви, Мостар, Столац, Сребреница, Бихаћ, Тузла и Зеница, Напријед Један, Назад Два, неумољиви су, и, на крају, уврћу се муда СББ-у како би искреније сарађивао са СДА у сврху *стабилизирања коалиције и стања у земљи*.

Нека нова политичка снага, пак, не може се, у Бошњака, појавити преко ноћи.

У случају БПК, потребно је и четврт вијека. Јер њихово мнијење, вријеме и зијемље, успоренији су него код других.

Стога је примарно да Срби и Хрвати наставе борбу за своје Националне Интересе. Али не против Националних Интереса Бошњака. Којих још нема ни формулисаних. Већ против њиховог вјештачког посједовања БиХ.

Бошњачки Политички Круг се мора вратити у Федерацију БиХ. Као једино мјесто борбе за БНИ али и за БиХ.

Тада ће бити добро свима.

Иначе, наставак досадашње политике БПК, и СДА, политике Унитаризма, иде на руку једино Републици Српској.

Само треба поштовати Вријеме и не чинити погрешно ни пола корака.