ИЗЕТБЕГОВИЋЕВА

ЛОГИКА

НЕБиХ

Бакир Изетбеговић је дао још један пријетећи интервју.

Ту, дакле, нема нових политичких ставова, потребних новом политичком времену.

То је интервју против БиХ.

Занимљива је, међутим, Технологија Мисли Бакра Изетбеговића.

Она обједињује оправдање за непотребне Ратове у БиХ, и пријетњу новим.

◘ Он каже, Ако не буде договора са Републиком Српском, све је могуће.

Непотребан је било какав договор са Српском.

Све је договорено у Дејтону.

Оно што је од Дејтона деформисано, или што се сада тражи, покушај је потчињавања Републике Српске.

◘ Ми, из Федерације, одговорићемо двоструко.

Мисли на Резервни Састав Полиције.

Он не може да говори у име Хрвата.

Значи, говори у име бројности Бошњака.

◘ С киме су се уруживали они који су бранили БиХ.

Нико није бранио БиХ.

Муслимани и Хрвати су хтјели да истјерају или истријебе Србе. У првој фази. У другој, муслимани су хтјели да се ријеше и Хрвата и хтјели су њихове територије за себе.

◘ Улазак у НАТО је ствар Закона и Владавине Права.

Закон је само богаз или биљег једног Мандата.

Улазак у НАТО је заувијек.

Зато то не може да се регулише Законом.

Што је била подвала Странаца Усранаца и Сарај Чадора, приглупим Србима.

Izetbegović: Ako ne bude dogovora sa Republikom Srpskom svašta je moguće

24/04/2019

Predsjednik SDA Bakir Izetbegović za Klix.ba je govorio o najaktuelnijim političkim pitanjima, poput bezbjednosnih prijetnji, formiranja rezervnog sastava policije, odgovora FBiHi o formiranju Savjeta ministara.

U posljednje vrijeme se intenzivnije nego ikada ranije govori o nekim novim bezbjednosnim prijetnjama, spominje se rat. Imaju li građani razloga za zabrinutost?

Imaju, znate, polako se podiže taj stepen izvjesne medijske i druge agresije u BiH, nagrađuju se ratni zločinci, negira se teritorijalni integritet BiH, prijeti se tom integritetu, policija u RS se pretvara u neku mini vojsku. Te poruke, riječi i djela nisu nimalo umirujući. Treba biti svjestan te situacije, bezbjednosna situacija se kvari i treba poduzimati korake, ne treba čekati da nas neka situacija zadesi. Pa i ovo što se dešava sa suđenjem braniocima BiH, na Dan Armije RBiH podignuta je optužnica za udruženi zločinački poduhvat. Kako može neko ko je branio zemlju praviti udruženi poduhvat, s kim se udružio? To je pokušaj izjednačavanja. Relativizira se istina. Izjave su sve drskije, dolaze s najviših mjesta i ne treba biti naivan i misliti neće. Koliko budemo jaki, toliko će biti manja šansa da se nešto loše desi. Oni koji vole ovu zemlju, koji nemaju alternativu, treba da se udruže i da djeluju politički ujedinjeno.

Republika Srpska formira rezervni sastav policije. Jesu li mogući novi sukobi u BiH?

Pa zavisit će od odgovora. Ova sadašnja retorika i sve ovo što se radi ima različite ciljeve. Jedno je da se odvuku teme s onoga o čemu oni ne bi da razgovaraju, o presudi Radovanu Karadžiću, o presudi u vezi s 9. januarom, da se odvuče pažnja od socio-ekonomskog stanja, da se pomogne Srbiji u vezi s Kosovom, pokušava se praviti neki balans. Ali se i isprobava reakcija međunarodne zajednice, patriota BiH, bacaju se probni baloni da se vidi kakav će odgovor biti. Ako bude slab odgovor, onda je svašta moguće.

Milorad Dodik ponovo crta neke nove granice na Balkanu, često iznosi antidržavne poruke. Je li to politički populizam ili realna opasnost?

Oboje, sve troje i populizam i ubijanje svake političke konkurencije i pomaganje Srbiji kada je riječ o Kosovu, skretanje pažnje sa stvarnih problema i isprobavanje živaca međunarodne zajednice i reakcija. Jedini pravi dogovor je snagom čuvati BiH.

Hoće li Federacija BiH dobiti svoj rezervni sastav policije? SDA je pokrenula inicijativu za popunjavanje redovnog sastava policije koji nedostaje, ali nije isključeno ni formiranje rezervnog sastava. Je li to urađeno da se međunarodna zajednica natjera na konkretniju akciju?

Mislim da to nije plan. Smatram da na svaki potez treba odgovoriti kontrapotezom. Mi nismo sretni što se dovodimo u tu situaciju i što nas prisiljavaju da reagujemo. Na jedan ćemo uvijek odgovoriti sa dva, kada je riječ o FBiH, duplo više ćemo imati rezervnih policajaca, mi to možemo izdržati. Želimo jačati tu policiju, vježbati, opremati je, raditi uopštenu na jačanju tog korpusa. Poslije iskustava kroz koja su prošli Bošnjaci ne smijemo dopustiti da nam se ponove neke stvari. Slabost priziva silnike, a snaga ih obeshrabruje.

Šest mjeseci nakon izbora vlast još nije formirana na svim nivoima. Kada će biti formiran Savjet ministara?

Mislim da će biti formirani u maju i Savjet ministara i Vlada FBiH. Imamo tu i neke rokove, to očekuju stranci i mislim da ćemo postići te rokove. Mi imamo zakon o odbrani, a onda recimo dobijete od nenadležnog organa, entitetskog nivoa, da će BiH biti vojno neutralna. Mi imamo zakone i mi ćemo postupiti prema zakonu.

Milorad Dodik konstantno naglašava kako neće pristati na usvajanje Godišnjeg nacionalnog programa u okviru MAP-a. Spominje se i opcija da budući ministar odbrane iz SDA da saglasnost na Godišnji nacionalni program bez Savjeta ministara. Jeste li spremni na to?

Kada je riječ o vladavini zakona, na sve smo spremni. Milorad Dodik je pristao na Zakon o odbrani, a sada se nešto politički predomišlja. Ako žele da promijene te odluke, neka se obrate nadležnim institucijama. Do tada je taj zakon relevantan. Dakle, biće aktiviran prvi Godišnji nacionalni program za članstvo u NATO.

Izetbegović dodaje i da o detaljima neće govoriti i navodi da će biti i Savjeta ministara i aktivacije Godišnjeg nacionalnog plana.

САД БАКИР

ЗАТЕЖЕ КОНОПАЦ

НА БАЛКАНУ

Бакир Изетбеговић. Ко да га је Бабо Алија правио.

Ријетко поткапацитиран Политичар.

Ни Босић, ни Говедарица нису такви.

Код Срба је то или урођена мана или способност изнад које је дебео слој покривке лудости, курчења и нарцисоидности.

Код муслимана, сада Бошњака, то је историјски условљено.

Стално слуганство, окретање јачем, потреба за султанством, гдје је његов чадор паметнији од свег дуњалука, онемогућава развој Нације, генерисање Политике, профилисање сваке Културе осим вјерске.

Код Босанских Муслимана тешко је доћи до Политичара који би могао да игра улогу у 21. вијеку.

Бакир је слика и прилика свега тога.

Његова једина референца је то што је Бабин Син.

А његова једина подлога је чадорски подменталитет.

Стога он није у опасности.

На бошњачкој политичкој сцени је још само Термин Никшић, који копни као фојничка, одкле ли је, верзија Шулца, симболишући искориштену Социјалдемократију, и Аваз Фахро који је достигао, и прешао, свој зенит.

Стога Бакиров синхронизовани напад на Хрватску и на Србију, које оптужују његову Босну, мисли се на Босну и Херцеговину, оп.а., за муслимански тероризам, радикализам и агресивни фундаментализам, ширећи приче о Аскерима а сакривајући своје наоружавање, нема за циљ поправљање његовог положаја у СДА или код Бошњака, а у предвечерје Избора ове године.

Какогод се расплету чистке у СДА, и разне кандидатуре, укључујући и Комшића, Бакир Изетбеговић ће остати најјачи код Бошњака. Јер је највише пута видио Ердогана.

Циљ његовог напада на Хрватску и Србију може само у микронској мјери да буде покушај да се Хрватска одврати од толике, прећутне и еуропске, подршке Човићу и захтјевима за измјенама Изборног Закона БиХ.

Али би, ваљада, морао толико да зна да се Хрватска неће због тога много чешати.

Бакиров напад, који је изведен а и дуље вријеме се изводи, уиме Босне и Херцеговине, у свјетлу је „отопљавања“ релација Загреб – Београд и нових еурпских инцијатива око окупљања Балканске Шесторке.

Бакир има задатак да затеже Балкан.

Затегнут Балкан, чак и на оној европској страни, Љубљана – Загреб, погодује прије свега Европској Унији, Сједињеним Држава, јер их враћа и држи присутне, погодује Турској јер то јој обезбјеђје бесплатан смјештај у Сарајеву и утицај на Србију.

Погодује и Русији, што не значи да је она сугенератор Бакирове офанзиве. Јер омогућује стално подсјећање да на Балкану нема Рата без Турске и Инглеза, у задње вријеме без Амера, а Мира без Русије.

Зато је Лавров јуче рекао да, ако долазе Амери у дијелог Вучића и Тачића, ту ће бити и Русија.

Бакир покушава да у сјену баци Колиндино и Вучићево сусретање, коликогод оно било празњикаво.

Тиме у други план гура и Српску и Човићеве Хрватске Захтјеве.

Што је, за почетак, пуна шака браде.

По чијем директном налогу то чини, тешко је рећи.

Јер, овдје је, на Балкану, мало директних играча. А на сваког једног таквог долази стотине индиректних.

ВАЛТЕР БАКИР

БРАНИ

УСТАВНИ ПОРЕДАК

Ако пријете Уставном Поретку, Територијалном Интегритету БиХ, онда ћу им ја данас одговорити, добиће конфликт, добиће Рат.

О томе је Бакир Изетбеговић извoлио срат. У Мостару, пред бившим борцима Армије БиХ.

Саборцима.

Ако се овако настави, Бакир Изетбеговић ће водити по два Рата годишње, што је много више и од Америчких Стандарда.

Осим што је смијешно и жалосно да муслимани у БиХ воде Рат, јер никад нису ратовали, увијек су се приклањали окупаторима и зликовцима, јер нису такав колективитет, ни по вјери, ни по култури, ни по обичајима, ни по историји, што је потпуно нереално данас говоритi о Рату у БиХ, јер Рат, овдје, није ствар БиХ, већ велике и широке констелације најмање у Европи, што се проблеми девастације Дејтонског Споразума не могу рјешавати Ратом и што је више немогуће, у име БиХ, ни пишати иза живице, као што је, ономад, на основу њеног неправног самопроглашења и признања, било могуће формирати тзв Армију БиХ и жртвовати мир за БиХ, спорно код Бакира Изетбеговића је једино то што он не може да говори у име БиХ. У име Уставног Поретка БиХ. У име Територијалног Интегритета БиХ.

Бакир није БиХ.

Није чак ни Босна.

Ну.

Његов квазиотомански хабитус, и његов бабин декларацијски хумус, на коме успијева његов Политички Мозгић, промовишу га у Ердогана БиХ.

То није само реална опасност по њега и БиХ, јер он својом реториком и може изазвати неке грађанске, међувјерске и међунационалне сукобе, већ је и опасност по опстанак Дејтонске БиХ. Дакле, Државне Заједнице, састављене од Републике Српске и Федерације БиХ.

Није могуће унедоглед трпити тај Отомански Тортуризам. Тај Источњачки Сулејманизам. Тај Сарајски Чадоризам.

Бакиров хумус и хабитус, нису потковани реалном политичком структуром и артикулацијом код Бошњака.

Али то не значи да не треба предузимати озбиљне и брже кораке ка Самосталности Српске.

ЕРДОГАН ИЗ СЕБИЈИНЕ

СПАВАЋЕ СОБЕ

Након толико времена од Смрти Педија Ешдауна, позивати Охаер и Валентина Пинцка да санкционишу неког Срба у БиХ, може само фундаментално затуцани источњачки мрачњак, који и данаданас, од снова за Султанством, пиша у кревет.

Бакир Изетбеговић.

Тај Син Исламске Декларације, велики је умјетник претворништва. Он ће ћаршијски да меди на осам страна, од ЕУ, до Трипут Мулти, али ће да влада Сарајевом, Босном и да покушава да то чини и Босном и Херцеговином, онако како Ердоган Турском никад неће.

Јер се у Сарају никад неће скупити турски еквивалент броја Бошњака у протестима против Бакира. Као што се скупи против Ердогана.

Бакир Изетбеговић, који влада Сарајевом, Обавјетшајном Службом, Тужилатшвом БиХ, Судством БиХ, Уставним Судом БиХ, Савјетом Министара БиХ, Шаровићем БиХ и Мектићем БиХ, позива Охаер и Високог Представника да кажњавају политичаре Републике Српске.

За ноторне чињенице које сви знају. Да су Бошњацима повратак финансирали сви, од Норвешке до исламских земаља.

Док је Есдеес, који је сада у савезју са Бакиром Изетбеговићем, пропагирао неповратак Срба у Федерацију.

Медији јављају да је одмах у Тужилаштву формиран предмет Додик Подриње.

Било би добро да јесте.

Јер то је чињеница која оптужује Бакира Изетбеговића и оне Бриселаше, Амбасадаше и Странце Усранце који знају шта он ради, подржавају га у томе и дају му инструкције.

То је мали корак за Бакира Султана а велики корак ка Подјели БиХ.

ДА ЛИ ЈЕ БАКИРОВА

БУДУЋНОСТ ДА ГА

ЕРДОГАН ПОШАЉЕ

У САНЏАК МАНИСА

Бакир Изетбеговић се негдје помео. У вођењу Странке Демократске Акције, у вођењу Бошњачке Политике и у вођењу Босанске Државе.

Можда само на једном од тих мјеста а можда на свим.

Ако хоћу да будем стручан, напићу је тако да каем да Бакир нема способности, ширину и образовање ни за један од тих послова. За сваког од њих он има само Чаршијско искуство, Чадорски метод и Беговски менталитет.

Он је толико далеко од европске, дипломатске, националне, страначке модерне технологије да ни ексон мобил нема дизела да га довуче, довуче, гдје треба.

Поред тога што је класични постратни политички лидер на просторима бивше СФРЈ, Бакир је и бабин син. Што му олакшава пут али отежава квалитет.

Четири посланика Есдеа су напустила клуб те странке у представничком дијелу ПС БиХ.

То је, уз оне одметнике који су побиједили у Зеницама, велики ударац за СДА па и за Бакира.

Бакир је, очито, СДА водио по принципу породица у ћаршији. Буди са свима добар на сокаку, са важнијима вуди добар у авлији а са моћнима буди добар за сећијом.

Бошњачку политику Бакир је водио тако да је добар са Ердоганом и да је џелат са Додиком. Мнио је да ће Добри Босански Муслиман то да схвати, прихвати и разумије.

У вођењу Босанске Државе, Бакир се водио оригиналом. За БиХ ћу жртвовати Републику Српску.

Он је све то наслиједио од Бабе Алије. Само није наслиједио мало старачки концентрисаног животног искуства, муке, мудрости и умилне подлости.

Бакир је Тешка Сировина.

Побједом Трампа и сарадњом Ердогана и Путина, Бакирова позиција је доведена у питање. Мада не постоји детектор за допинг који би то могао и доказати.

Али. Догађаји у Сарајеву су такви да им и не треба детектор. Уз бламажу са Даном Републике, гдје је дигао Додика и Српску у небеса, нагузио своје ахбабе из Промјенеса, растурио муслиманско братство звано СДА, погубио општине и градове, Бакир је остао и без околног бошњачког политичког мозаика.

Лагумџија је пропао, као и СДП, а Радончић се отео из загрљаја.

Управо је Радончић дијагностиковао Бакира, иако га није помињао. Ударио је зарђали жељезни клин у укопни сандук такве Ћаршијолитике. Ћаршијске Политике Бакира Сина.

- Neko je napravio "hladnoratovsku" situaciju s gospodinom Vučićem (Aleksandar,op.a), kada je kamenovan, a niko nije dobio ni 30 dana zatvora kao u kafanskoj tuči. Ne možemo s Nikolićem, i s njim je zaista teško, neko je odmah napravio konflikt s gospodinom Plenkovićem (Andrej,op.a), pa s gospođom Grabar-Kitarović (Kolinda, op.a), a prije toga s Crnom Gorom zbog Sutorine. Bili smo protiv da Crna Gora uđe u NATO, kao dio bošnjačke politike, odnosno oni su bili protiv, pa ne mogu s Čovićem, s Dodikom, srpskim faktorom, ni s hrvatskim, ne mogu sada ni sa SBB-om, pa ne mogu sada ni sami sa sobom. Pozivam te ljude da se unormale, da vratimo bošnjačku politiku tamo gdje ona prirodno pripada, da to bude politika kompromisa, unutarbošnjačkog jedinstva, međunacionalnog jedinstva i regionalne harmonizacije i stabilizacije - poručio je Radončić. 

Радончић је идеалист и оптимист. Додуше, има покриће у Авазу и том медијском послу.

БиХ Политичка Сцена, као и све на Сфрјиштима, пуна је страних намјесника и полазника вечерње школе. Стога се овдје веома тешко може водити национална и међунацинална политика о којој говори Радончић. Као што није могла ни за вријеме Калаја.

БиХ је враћена у Аустроугарско Вријеме.

Могуће је водити Националну Политику. Али ћеш платити цијену Ратним Злочинаштвом, Хагом, Криминализованошћу... овисно које је доба у питању.

Главно питање, пак, код Бакира и Бошњачког Политичког Круга, како умјесто пропадајућег Бакира и СДА, створити здраву муслиманску националну политичку снагу. То је питање и за Србију. То је питање и за Хрватску. То је питање и за Српску. Како поред СНСД имати још једну здраву Националну Демократску Странку.

То је питање свих питања.

А ова питања, о којима је говорио Радончић, и она о којима говори Вигемарк, Упитник, Брисел, Звиздић, Пиздић, Дрњак, Мрдањак, Црњадак, Еректић, Мектић и Блентић... питања су за живот на марсу или за ћораве, глупе и мутаве.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ,

ПОСЉЕДЊИ

БОСАНСКИ

УНИТАРИСТА

Само отоманска, чадорска, харемска, технологија Власти чини да је насљеђује и добија и најнеспособнији.

Тако се догодило и у Сарајеву, негдје с прелаза два вијека, двадесетога и двадесетпрвога.

Од многих синова Алије Изетбеговића, са разним госпама из Политичког Харема, именом Златко Лагумџија, Харис Силајџић, Сулејман Тихић, Адил Зулфикарпашић, Бериз Белкић, Едхем Бичакчић, Нијаз Дураковић... власт је пала у крило убједљиво, за Политику, најнеспособнијег и најнеталентованијег, Бакира Изетбеговића.

Селима Сарајева 21ог Вијека.

Земан и аналфабетизам осталих допринио је томе. Најмање је допринио сам Бакир Изетбеговић.

На потпуно погрешној, муслиманима подметнутој Политици, Политици Наше Босне, страдала је читава политичка номенклатура муслимана, Бошњака, страдале су све њихове политичке опције и алтернативе. Испливао је само, као највећи добитник, Бакир Изетбеговић.

Као насљедник и једини власник Исламске Декларације, капиталног недјела његовог оца Алије, као аскер Наше Земље Босне у којој Власи не треба да имају ништа а Хрвати само нешто док не елиминешемо Влахе. И као Факир Истока, аскета који се запутио Новом Турскм Добу као ретроградном свјетионику Сарај Босне.

У тој Политици стварања Исламске Државе Босне, Исламског Бакирата, Изетбеговић у Сарајеву нема саборца, нити би желио да га има. Нема никога ко је остао из те психолошко политичке сфере, јер је, или укопан или је елиминисан са политичке сцене. Не само Бакировим заслугама.

Али, нема никога ни ко у тој Политици Босанског Истока, види перспективу за БиХ и за муслимане овдје.

Брисел и Натонгтон држе Бакира на свјетлу дана искључиво због борбе против Срба, Српске и Додика. Кад затреба и против Србије и Вучића.

Пошто се осјећа повлаштено, јер тај положај није ничим заслужио, и неспсообан је за њега, а пошто види да је остао усамљен на том путу, Бакир Изетбеговић је све отреситији и нервознији. Те двије особине му се све чешће мијешају.

А кад је неспособни политичар нервозан, онда не посеже за политичким тезама и аргументима, већ за ћаршијским. Или хајдучким, овисно из које флоре и фауне долази.

Тако и Бакир говори о Додику и Српској, на Мектићевски начин, на начин Федералног Лукача од прије десет година.

Покушавајући да прикрије најубједљивију чињеницу свог политичког положаја. Да је он, Бакир Изетбегвић, Сулејман Величанствени, без харема, без дивана, без санџака и без Ибрахим-паше Паргалија.

Апсурдно, његов највећи источњачки, муслимански, пробосански, ослонац у БиХ је Савез За Промјене.

Док има те Потурице узасе, он ће се понашати овако дрско.

И играти на карту муслиманског политичког мозаика у коме Фахро Радончић и СББ неће моћи да Бакира и СДА угрозе на Општим Изборима 2018е.

И знајћи да нико неће у Федерацији формирати Сахвез за Промјене, који ће против Сарај Чадора, сарађивати са Бањалуком.

БАКИР

ИЗЕТБЕГОВИЋ

ПРИЈЕТИ РАТОМ

И ПРВОЦИРА ГА

Некувече је Бакир Изтебегвић имао велики интервју на некој сарајској телевизији.

Углавном је то било чаршијско паламуђење, међење, замотавање, увијање, позивање на јевтине географске емоције, транспаренција једног аматера политичара коме је синовство донијело положај Сарај Сулејман Хана.

Дакле, ништа.

Босна и Херцеговина која има оваквог Бакира Изетбеговића, не треба да брине за своју пропаст.

Плавуша га је, мада то није била ОБН тв, питала о томе како је рекао да има нешто вредније и од Мира и да је спреман то бранити. И директно је питала Да ли је Рат опција.

Изетбеговић је рекао да је Све опција

● у одбрани слободе земље

● њеног интегритета

● права да живите тамо гдје сте се родили

● тамо гдје су вам гробови предака

● у одбрани Устава

● у одбрани оног што сте добили једним мировним споразумом.

Сигурно је мислио на Федерацију БиХ и Србе који су се тамо родили. И на Сребреницу као мјесто рођења Душке Јуришић.

Ну.

Мислио је на Републику Српску.

Он у том интервјуу тријумфално помиње да је укњижена прва касарна Републике Српске. Касарна није битна, битна је територија Републике Српске.

Они, и Странци Усранци, Нато Територијалци, би од Републике Српске да начине Прошарицу. Да заузму Плато Мањаче и слично. То што су се Срби, много прије Кочића, горе рађали и што би и они имали право да бране мјесто свога рођења, то ништа.

Тај Бакиров одговор о Одбрани Мјеста Рођења, класични је позив на Рат. Кад им се за то стекну услови. То је мрачна колективизација свијести на запјенушаној тези Крви и Тла.

То је повратак у Златно Шешељево Доба. Свпска Земља је тамо гдје су свпски гвобови.

Без обзира што је Изетбеговићева пушка данас празна, што Нато неће бомбардовати Србе да би Бакир задовољно трљкао своју браду, и што Хрватска Војска, Зенге, ХОС и Говотовина, неће за Геоћаршијски Рачун нападати Србе у БиХ, њега треба узети озбиљно.

На његовој страни је Луди Ердоган. И сви они имигранти из Сирије и турског подручја, међу којима има много оних који ће се сутра уврстити у екипу за игру српскм главама по Озренима.

Он управо на тој релацији, са Ердоганом, може тражити погодан тренутак да се покрене један мали противсрпски рат, као што ће га, кад се стекну услови, и Шиптари покренути против Југа Србије, како би Сарајево ушићарило територију Српске, како би се, нпр Турска мало растеретила и како би се Европа почешала још мало по себи.

Стога Република Српска треба, на основу изворног Дејтона, да стално дјелује против неуставних институција и одлука из Сараја. Али не позоришно, не политикујући, не компромисерски, не београдски консултативно, већ прецизно, одмјерено, парламентарно, институционално.

И да реагује као што се реагује на крстарећу ракету. Десет минута по лансирању.

Бакир Изетбеговић је ладно пуштен да упути своју апелацију Уставном Суду, о Деветом Јануару. Па је произвео ситуацију да сви криве Српску и њено Политичко Вођство. Да се одмах реаговало, он би био кривац за тензије, раздор и обуставу процеса.

Зато је у политици Док Холидеј светиња. Прво пуцаш па онда објашњаваш.

ДОКЛЕ ЋЕМО

ТРПИТИ

РАТНЕ

ИЛАХИЈЕ И КАСИДЕ

И САРАЈА

Бакир Изетбеговић, један од Великих Ратника из познате ратничке породице Изетбеговић, пријети ратом у Босни и Херцеговини.

Његова изјава, поводом Референдума Српске о Дану Републике, да у БиХ није могућ миран разлаз, отворена је пријетња ратом.

Тако се заборавља да је он искључиви кривац за цијелу политичку тектонску сторију и кризу. Коју је изазвао потпуно беспотребно. Јер, то што Српска слави Девети Јануар не дотиче никога у Сарајеву, не дира муслимане нити Бошњаке и нема никакве везе са БиХ. Али Бакир има отворену отоманску потребу да из Стамбола диктира Сиротињи Раји. Па се жалио Уставном суду БиХ у коме су странци и Бошњаци у већини.

Тако се показује да је Бакир талентован за политику као Мара за Кривоуд. А он је, у том Сарају, један од талентованијих. У ствари, сви су талентовани само док има Срба као противника. Када би Срби нестали из БиХ, сви они би се вртили у своје прашњаве сокаке и махале, да чибуче, срчу филџане и грицкају коцку шећера. Чисто Еуропејство.

Ну.

Зашто је Изетбеговићева пријетња ратом, пријетња Србима и Српској, аналфабетски политички потез.

► За Бакира, за Сарај и за БиХ, нема данас ко да ратује, нити ће. И у прошлом рату, за Сарај су ратовали Хрватска Војска, укључивши ХОС, ЗНГ и сличне парабандите, ратовао Сиенен, ратовао Нато Пакт, ратовали Арапски Муџахедини. На кога данас, или сутра, може да рачуна Бакир. На хорде муџахедина и паса рата. А то није озбиљна војска.

► Бакир нема ситуације за Рат. Нити ће је имати. Бакир и његова војничка хорда, хорда његовог Бабе Алије, не схвата да је рат у БиХ, и постратно, дејтонско крпљење БиХ, само нус појава југословенских ратова против Србије и Срба. Да је БиХ привремено рјешење док се Србија не обради коликог је то могуће, док се Македонија не подијели и док се Црну Гору не ријеши шиптарских територија. То ће потрајати. А онда ће, мирно, доћи до разлаза у БиХ.

► Рат у БиХ, на простору БиХ, могућ је само ако Велики Кројачи узму шнитове за рат између Србије и Хрватске. У сврху комадања Србије и увлачења Русије у сукоб. А све то сада није изгледно нити је коме потребно. Сарајево, само, дакле, не може почети никакав рат ни против Српске нити против Хрвата.

► Срби који су остали у Републици Српској нису Завежљај Срби. Такви су се давно деложирали. Ови који су остали, крвљу су платили Републику Српску, поднијели огромне цивилне злочине од стране муслимана. Они ће остати овдје и ратовати ако морадну. А ако Бакир почне Рат, одмах ће имати испражњене територије Тузле и Бихаћа.

► Велики Кројачи, Странци Усранци, какогод срачунају, не могу да добију корист од било какавог Сарајевског Рата против Српске и Срба.

Стога би једино било исправно да Бакир поведе Рат против самог себе. И Бакирлија. Јер они, својим политичким будалаштинама, разбијају БиХ, тјерају Српску од себе и из БиХ.

Републици Српској ово све иде у прилог. Све је то зидање Самосталности Српске, циглу по циглу.

Док, на крају, свима, и Сарају, и нама, не буде јасно да се дошло до краја. И док то не постане Свеједно.

Дотад, Српска, треба стрпљиво и на дејтонским основама, да гради своје позиције и вуче своје потезе. А упоредо, и прије свега, сваког дана да ради на економији и материјалној основи и потки.

И да се на сљедећим изборима ријеши Издајника Савеза За Промјене. А СДС врати међу Српске Демократске политичке странке.

ПРОИЗВОДЊА

РЕЏЕПА

ТАЈИПА

БАКИРА

Додик је отишао на састанак са Изетбеговићем из неколико разлога.

Од којих ни један није да му овај сарајски мрачњак добаци Емемеф Појас Спаса, као што ће наивни опозициони Српчић да искаже или уобичајени Балија да ликује, уз хорско басирање осталих муслимана којима је дошао уобичајени вакат мржње према Србима, Власима и Праославнима.

Неки од разлога.

● Порука Морате разговарати са Српском. Не помаже са Иванићем.

● Да покаже кооперативност, разговорљивост, неискључивост. Иако БиХ нема, иако није могућа, могуће је да разговарамо.

● Да мало збуни и завара Неке Амбасаде и Велике Везире Брисела.

● Да Изетбеговићу врати мило за драго. У случају Ферхадије и Давутоглуа у Бањалуци. Да га присили да дође на Територију Српске.

● Да га, Бакира, стави у позицију Признања Кривице. За све што се догађа Српској у посљедњим годинама а нарчито откако Савез За Промјене по сарај калдрми клепеће нанулама. И ушима. Послије сношаја страга.

Ну. Објективно, Додик није требао да учествује у том сијелу. Требало је, мада то нема ко у Српској да уради, ни у Медијима, ни у Интелекту, ни у Странкама, објаснити Јавности улогу Бакира Изетбеговића у покушају претварања цијеле БиХ у властити Санџак, у вођење противсрпске чадорске политике, у покушају да се Српска укине, и онда, када се таква инцијатива појавила у Сарају, хладно, јавно, одбити тај сусрет и рећи Имамо Институције.

Овако, сусрет са Прототипом Бакиром, прототипом отоманског владара који никад неће бити произведен, показује неколико неповољних чињеница.

● Даље потирање Институција у БиХ. Свођење све на Лидере. То иде на руку Странцима, Сарају и Бакиру. Јер Странци Усранци увијек рачунају да је са појединцима лакше него са институцијама и процедурама. Јер се Сарај опетовано промовише у центар власти и моћи Федерације, у којој нема Мостара ни Хрвата, ни Хрватског Члана Предсједништва. Изетбеговић је овим аутирао и Иванића. Који му је треба само да приведе он прилуде из Сазапа.

Јер се Бакир на Миљацки осјећа неприкосновено. Јачи је него Ердоган на Босфору.

● Устоличавање Бакира. Он ће овај сусрет искористити у своју корист. Рећи ће да је за БиХ спреман да разговара и са Црним Србима.

● Упоредо са јачањем, или барем потврђивањем, Бакирове Моћи, Додикова ће слабити. Јер ће медијска фаланга, и ситне опозиционе и лешинарске маунарке, то да искористи и представити као слабост, клањање пред Чадорашем. Додик није, у Српској, у ситуацији у каквој је Бакир у Сарају.

● Легализација Обмане, Преваре и Уцјене. Јер је Бакир организовао своје поданике тако да ни један процес договора не заврши како треба. Да би се он појавио на Белом Коњу, у Белом Оделу. Тиме су све лажи оног двојца Звиздић-Новалић добиле легитиметет политичког процеса.

● Да треба и даље очекивати Сарајске најезде на Српску, даљу девастацију њене дејтонске позиције и даље класичне турске преваре, лажи и обмане.

● Да ће Савез За Промјене бити даље употребљаван као Парковско Зеленило против Републике Српске. Можда већ првом приликом, послије Локалних Избора, када ће наступити са тезом да су избори покрадени. Али у раздобљу до 2018, до Општих Избора, сигрно.

Бакира, из Републике Српске, треба игнорисати.

Он је постигао неколико привидних успјеха на политичкој сцени. Ни један од њих није стваран. Већ само користи њему, купује му вријеме, онемогућава друге.

Погледајмо.

● Развукао је Човића гледе Мостара.

● Довео Турчина у Бањалуку.

● Забранио је долазак у Сребреницу.

● Истовремено је отишао у Санџак. И показао да Србијанске Пичке не могу ништа да спријече од понижења и девастирања Србије.

● Потчинио је Српску Демократску Странку.

● Објавио свој Попис.

Република Српска, али нема ко, треба овај источносарајевски чин да представи као Ердганово извињење Путину.

Једино се тако Бакиру може показати сва неефикасност његове чадорске политике.

Овако, и Српска доприноси Чадорисању Сарај Бакира.

НЕЗАВИСНИ

УНИТАРИЗАМ

БАКИРА ИЗЕТБЕГОВИЋА

Бакир Изетбеговић, други Члан Предсједништва БиХ, испред Савеза За Промјене, дао је велики интервју за бањалучке Независне Новине.

То је краћи начин да се каже да ће Бакир Изетбеговић доћи у Бањалуку, на отварање Џамије Ферхадије, 7. маја.

Мене, међутоа, занимају основе и потке тог интервјуа. У коме је Бакир показао да Изетбеговић мијења име али презиме никада.

Тај интервју је прожет класичним отоманским флоскулама, бехаром и инсанмилослуком.

Све бехара и све цвјета, код Бакира.

Његова апелација Уставном Суду, о Дану Републике није уперена против Републике Српске. Само, ето, нема смисла у толиком Братству & Јаранлуку, да се Бошњаци и Хрвати тјерају да то славе.

Бошњаци и Хрвати су, каже Бакир Син, конститутивни у Републици Српској. Мада то није тачно. Јер у Дејтонском споразуму то не постоји. Конститутивност Свих Свуда је наметнута. Али ја могу да кажем да су Бошњаци и Хрвати конститутивни у Републици Српској исто као и Срби у Федерацији.

А у наслову, да не буде забуне, стоји Бошњачки политичари НЕ ТРАЖЕ укидање РС.

Ортодоксни комунистички пропагандисти Независних Новина, написали су велимим словима то НЕ ТРАЖЕ. А Републику Српску турили у скраћеницу.

Когод Републику Српску означава са РС, Ерес, Мањи беха ентитет, тражи њено укидање.

Тај наслов, којег је изрекао Бакир Изетбегвић, најбезочнија је лаж.

Бошњачки Политичари би, кад би могли, већ сутра ујутро од Републике Српске направили чимбур.

Даље је Бакир медио о Сребреници. Лидери требају храбрије да воде народе. О Мостару. Не могу Бошњаци и Срби да буду подређени у Мостару. Који Срби, СТЈ.

Потом је Бакир замедио о томе да Хрвати треба да бирају свог представника у Предсједништво. Чиме се одрекао Лагумџије и његовог грла Комшића.

Али је одмах, и то је право отоманско лице Бакира Изетбеговића, распростро тезу да Хрвати превише држе позиција, несразмјерно су распоређени на положајима министара, директора, држе конце у финансијама...

И онда је засладио туфахију.

Дјецу треба учити да имају исто поријекло, исту генетску потку, да говоре скоро исти језик, да припадају трима вјерама али да те вјере имају један извор и једну поруку, поруку добра и мира.

Није било простора да каже да је поријекло Босанско, да је Босански ген, да је језик Босански, да је вјера Босанска. А само је Мир Бабин. Јер га је он и жртвовао. Приклао га, као курбан, на уџери званој Босна.

Нема од тог Унитаризма ништа, Бакире. Пропустили сте шансу да останете, као БиХ, у Остатку Југославије. Сад би сви сретно живјели у земљи Вучића и његових пријатеља.

3368.

УМИШЉЕНИ

БОШЊО

ИЗЕТБЕГОВИЋ

·         Нема Босне

·         Босна је пропала држава

·         Караџић и Младић су хероји

·         Изетбеговић није добродошао у Републику Српску

·         Није било геноцида у Сребреници

Тефтер Ага Бакир Изетбеговић, умишљени лидер муслимана, Бошњака, турака и Босне, насљедник династије, има запис о томе шта је говорио Додик. Због чега не може у историјски пакт Демократска Фронта Акције.

Дабоме, чим га је он морао да извади, значи да није његова прича, нема формиран став о томе, њему су написали шта да каже. Или је глуп па не може да запамти пет кратких реченица.

Јебига. Сада сам се и ја зајебао. Нећу ни ја моћи у власт на нивоу Органа. Државних.

Ну. Шта је, дакле, спороно.

·         Нема Босне. Ако Бакир мисли да има Босне, што не пита Јосипа Пејаковића. Или што не дође, полицији ненајављен, у неко питомо мјесто у Републици Српској. Нећу да говорим у име Хрвата.

А ако доиста мисли да има Босне, претпистављам Босне и Херцеговине, онда је политички слијеп. И политички затуцан. Ако мисли да ће једна неизјава, Додика или било кога, промијенити чињенице и реалност.

·         Босна је пропала Држава. Па да није пропала, не би је у Дејтону правили. Не би је Ешдауни, Петричи, и други идиоти, одржавали на неуставним и недејтонским апаратима.

Мој Бакире, чим теби треба Комшић у Предсједништву, или, сада, Иванић, не требаш питати Јел пропала.

·         Караџић и Младић су хероји. А шта су Алија и Делић.

Они су јунаци из илустрација за пјесмице ЈЈЗмаја. Цицуљко, мицуљко.

·         Бакир није добро дошао у Републику Српску.

Ма. Није добродошао ни у Тузлу. Ни у Бихаћ. Само се прави будала.

·         Није било геноцида у Сребреници.

О томе нема шта да се каже. Судови не одређују шта је геноцид. Нарочито не они који ни Шешеља не умију да осуде. Ни да оптуже. Геноцид није оптужба према Србима. Геноцид је алатка за владање над муслиманима. Од стране Сараја. Док посљедњи муслиман не постане жртва, они ће бити на власти.

Ну. Други пут.

Пошто је Тефтер Ага Бакир рекао да је потписао са Савезом За Промјене, а са Додиком не може због Пет Кратких Реченица, занимљиво би било да се о томе изјасне Чобан Иванић, Босић и булументаријум за промјене. Да ли су положили тест са пет питања. Да ли су повољно одговорили на свих пет. Знам да је Чавић већ раније одговорио како ваља на питање о Геноциду.

Што се мене тиче не морају да се изјасне.

То је све го издајник.

ЈИБ. Их Бакир.