ЗАМКА

У ПРЕДСЈЕДНИШТВУ БиХ,

ЗА СРБЕ И ХРВАТЕ

Пошто Џафер Паша и Вето Комшић, неће пријећи у његову Скупштиску Већину, Додикове импровизације у Предсједништву БиХ, већ сада се могу оцијенити као сувишне.

Дабоме да је важно питање Заставе, и у Кабинету, и у Предсједништву, дабоме да се Федерацији јебе за њену Заставу, дабоме да Џаферовић воли Љиљанушу, дабоме да Комшић не зна шта је Застава...

Али, о Застави Републике Српске, у Заједничким Институцијама потребна је процедурална акција, која, онда, може служити и за кочење или уцјењивање.

Импровизација није потребна.

Додик не смије да се у Предсједништву понаша као локални дриблер који је дошао у Велики Клуб и одмах почео да протура крозноге.

Јер. Сарајевска Раја не занемарује Тактику.

Шта је циљ и како ће дјеловати Џафер Паша и Вето Комшић, у ове четири године.

◘ Заједнички Циљ је истурити Додика на вјетрометину и тако, код Странаца Усранаца, подјаривати климу главног проблема у БиХ.

◘ Циљ Џафер Паше је даља девастација Хрвата и њихова сатанизација. Како ХДЗ БиХ, тако и Хрватске.

◘ Заједнички Циљ је ваљање Човића у катран и перје, како би Комшић имао и други мандат. Који не треба њему, али треба Сарај Чадору.

◘ Џафер Паша ће избјегавати да Србује. Он ће, пошто има Комшића узасе, два против једнога, глумити принципијелност, интересе Државе БиХ, Еврпски пут, Нато интеграције...

◘ Вето Комшић ће стално да мијења пелене Грађановштине и тако скида Хрватско питање са дневног реда.

◘ Обадвојица, и Џафер и Џељко, неће радити али ће чекати, да посрћу, и посрну, Хрвати а и Додик. Други ће радити у том циљу.

Стога Додик мора темељно да припрема своје активности и циљеве, тактику и стратегију. За доба када је Предсједавајући, и за доба када је Подсједавајући.

Његов Кабинет, као и сви његови Кабинети, још од оног Предсједника Извршног Одбора Скупштине Општине Лакташи, није дорастао тим задацима.

Додик увијек, све успијева сам.

Али. То му неће помоћи за Пад.

У томе ће му обилато помоћи други.

Он, дакле, мора створити тим који ће да дјелује у Репубици Српској, јер горе може да има шест савјетника.

Тај тим мора да буде стручна, политичка и стратешка подршка. Нека врста Владе.

Јер, Предсједништво је Извршни Орган.

И, тај Тим не може да се склапа као Влада Републике Српске. Мало Наталије, Мало Алена, један Марку, један Јанку, један из Фоче ал да је Хрват...

УПЕТЉАЛИ СЕ

КО ПИЛЕ

У ДЕЈТОН

Сарај Чадор и Странци Усранци су Босну и Херцеговину тако упетљали у Сарајунитарне и Натотериторијалне апетите, да већ двадесет пет година живи ко Пиле у Кучинама.

Под сталном чињеницом да БиХ није требала опстати у авнојевским границама, али је морала јер је то била једина изгледна нада да се без Рата униште и протјерају Срби, може се рећи да је Дејтон смишљен, као нека врста копије дијелова Америчког Система и Устава, по равноравности ових Нација, коректно, да је Српска остала јер је већ била Држава, са Парламентом, Војском и Територијом.

Али. Холбруковштина је обећала Сарају да ће током мира да се девастира Република Српска и да ће БиХ бити унитарна грађанска Сарајкратија.

У ту сврху је Сарај Чадор одмах ујаловио Хрвате.

Сад се дошло дотле да у БиХ постоје два проблема.

Непремостива.

◘ Република Српска.

◘ Волунтаристички девастрани, паралелни, Дејтон, и његов Устав, до те мјере да се претворио у лавиринт из ког нема излаза.

Свакод дана је то видљиво. И у ситницама и у капиталним стварима.

Оно што је наметнуто и из Сарајева сигерисано и суфлерисано Високим Представницима, отело се било каквој демократској и парламентарној контроли.

Нико ништа не може Агенцији ОБА, и другим „полицијским агенцијама БиХ“, Суду, Туилаштву, ВСТС, Уставном Суду, Савјету Министара, ЦИК-у, Попису 91, Вијећу Народа у Реублици Срској, СИПИ, Граничној Полицији, УИО...

Практични унитарни муслимански волунтаризам, адиран из Америчке Амбасаде и ПИК-а, осим Русије, достигао је размјере  у којима може да ради ко шта хоће и да предлаже шта хоће.

Као што је случај са сада актуелним начином конституисања Дома Народа у Федерацији БиХ.

Тај Дом, више, једноставно, није могуће конституисати а да Срби, Хрвати и Муслимани буду равноправни.

Није могуће, јер већ постоји Комшић.

И све испод се захтијева по том истом принципу.

Није могуће, јер се одступило од основне дејтонске чињенице да је Федерација, босанским језиком речено, Већи Беха Ентитет, Држава равноправних муслимана и Хрвата.

Зато и јест Федерација.

Оно шт је јасно, јасно је да ће било каква одлука коју донесе ЦИК, бити мучење и бити на штету Хрвата.

Као што је и све друго, досад било.

Или унитарно или на штету Срба и Српске.

ЂОН РЕВОЛУЦИЈА

И ВУЧИЋ, КАО

ПОСЉЕДИЦА

НЕНАЦИОНАЛНОГ

СТАЊА СРБИЈЕ

Јебем ти Револуцију. Нисам се волико наодо у животу.

Србија је у тешком Апсурду. Жива је зазидана. Не може ни напријед, ни назад. Ни тамо, ни вамо.

Опозиција, како то, у Србији, недефинисано звучи, отпочела је са Шетњама по Београду.

Које прете да постану традиционалне, СТЈЖ.

Апсурд Србије је то што тај опозициони чин, само јача Вучића.

Зато је он, данас, изјавио да ће пружити прилику Опозицији да се покаже на Изборима.

Мисли на ванредне Изборе.

Што је понижавајућа изјава.

Вучић, тако, анималним инстинктом, иде на слабљење конкуренције у станишту.

Ну.

Апсурд је апсурд. А шта је Проблем Србије.

Проблем Србије је Нација.

Која је тако слаба да не може да произведе адекватну Политичку Артикулацију за себе.

Не може да произведе Националну Српску Странку.

То СНС није. Он није ни Странка.

То нису били ни Радикали, СРС.

Они су били Национални Дивљаци чије дјеловање је изшло на руку Западу и Губарима Србије.

То није била ни Слобина Партија. То су само српске Лагумџије и Рачани.

Тако долазим до кључне чињенице.

Није Вучић, у Србији, ништа узурпирао, ништа уништио.

Он је, само, посљедица Ненациналног Стања Србије.

Зато је и оваква Опозиција.

Опозиција Ђона.

Шетња је само домократска драперија која Вучићу, или било ком Вучићу, служи за демократске игроказе и мале и експерименталне сцене.

На којима се једном Монструму супротставља једна Карановићка.

Шетње Опозиције су фарса Петог Октобра.

На, крају, питање је и жели ли Србин, као Нација, да ствара Велику Националну Странку, која би побиједила на Изборима.

Уназад неколико деценија, Србин није показивао ту жељу.

СРЕБРЕНИЧАРИ

Њемачки Амбасадор у Београду поручио да Србија треба да масакр у Сребреници призна као Геноцид.

А појављује се и београдска слика Жена у Црном како држе слова Сребренице.

Та Хистерија Геноцида, која траје од завршетка ратова у БиХ, наткрилила се над ССС, Србима, Српском и Србијом, из веома практичних међународних, поробљивачких разлога.

Та папагајска какофонија има неколико циљева.

◘ Србију потврдити као Агресора у БиХ.

◘ Србе у БиХ учинити Агресорима. Јер Агресори не живе у тој Земљи

◘ Припремити оправдање за изгон Срба из БиХ.

◘ Одузети Дејтонско право на постојање Републици Српској, јер је Геноцидна Творевина.

◘ Вјечно Србију држати у уцјени. Чак и када нестане Срба и Српске у БиХ.

*

Све је то, мање више познато и јасно.

Али, једна добровољна нагузничка, плаћена Србија, једна Мањина, и даље влада Србијом.

Њу подржавају Титини Братствојединствонци, они који не знају шта су Хрвати и мусимани чинили Србима у Другом и у овим ратовима, који једва знају за Крагујевац. Али, то су, бре Немци, то нису наша браћа муслимани и Хрвати.

Подржавају их необавијештени романтичари и љубитељи свега страног, модерног и бољег од нашег, јер смо ми најгори.

Република Српска се против Лажног Геноцида у Сребреници бори колико може.

Али. Главни циљ је Србија.

Србија, пак, вучићевски јалова и љигава, не бори се уопште.

Није довољно да Премијерко изјави неком страном медију да није био Геноцид у Сребреници.

Она нема Српског Ауторитета за то.

Ну. Гледајући и Власт и Опозицију, и то је пуна шака браде.

Та тужна и мучна Тортура Сребреничара, трајаће све док се у Србији не створи јака Национална Странка. Странка Државног Националног Интереса Србије.

Тада ће се, ваљда, пробудити интелектуални, културни и  правни сегмент Србије, истражити све аспекте и побити право било ком Суду, нарочито противсрпском политичком, да уставновљава шта је Геноцид.

Или сам превише оптимист.

Кад гледају, мирно, како се даје Косово, даће и Сребреницу и Републику Српску.

СРПСКА

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА

ПРЕШЛА ЈЕ БОГАЗ

ПРЕМА ШИКАРИ

Иди у Шикару, усијеци притке.

Јер. Дебла су у Шуми.

Вјештачка тема, за све, не само за СДС, да ли ће Скупштина Странке изгласати неповјерење Говедарици, или ће он сам поднијети Оставку, сада је небитна за Српску Демократску Странку.

Српска Демократска Странка се могла спасити након Локалних Избора, да је промовисала Националну Политику, какву такву, па је дограђивала, или се, у мало мањој мјери, могла спасити у ноћи послије Избора, мало предзору, да је Вукота Говедарица поднио Оставку.

Сада је брод у таквом стању да је рупа више него воде.

Говедарица са свим тим нема много везе.

Осим што не схвата ништа од Политике и што његов Главени Лонац није капацитиран за ту Функцију.

Да је могао ишта да схвати, не би прихватио да, након Босића, преузме Странку.

Босић је кључ пропасти.

И Пробосанска Политика, коју је тако наивно прихватио и наметнуо Есдеесу.

Која јој стоји ко Крмачи Луи Вуитон.

Сада су сви потези Говедарице, и Есдееса, изнуђени.

Сада, штагод чине, остављају рупе иза задње ноге.

Чак и у најбољој и најздравијој комбинацији потеза, Есдеес се неминовно своди на Романијско Семберски Покрет.

А ако Миличевића западне мјесто Предсједника Странке, то ће, само, значити да су она двојица мудрија и да не желе да се приближе Рупи. И да се, што је много погубније, наставља тихо уништење.

Говедарица није могао, а она двојица, Миличевић, поготову, такође неће то успјети, да схвати да Странка није Мрежа Мојих Људи по Феудима.

Гајиш Интересе.

Све не можеш задовољити и залити.

Некога ћеш зајебати.

А неко ће тебе зајебати.

То је ко лишћем драче поклапати буре воде, које вучеш коњским колима.

На првом вагашу оде пола воде и цијели поклопац.

Дакле, Есдеесу преостаје да се што прије преобрати у Регионални Окуп.

Који неће бити присутан у Бањалуци, Добоју, Зворнику, Требињу.

Па ни у Српском Сарајеву.