У СРБИЈИ, ВИШЕ,

НЕ УСПИЈЕВА

НАЦИОНАЛНА

ИДЕЈА

Добро што Вучић лупа о Србији, и Косову, ко Максим по дивизији.

То се увијек догађа кад неког из кошаркашког тима ставиш за центарфора у Фудбалу.

С тим што је и оно гдје је Вучић играо, код Шешеља, више била екипа за Боћање но за Кошарку.

Вучићева ера, Ера Инсталатера, обиљежена је његовим дјеловањем, и великом параинституционалном моћи, мада и извјесном реалном гласовном моћи, које се одвија у ритмичном хаосу и пулсирајућим паратемама које не рјешавају ништа нити имају било какве везе са Политичким Програмом, Националном Идејом, Стратегијом Националног Пута Србије.

Те лепезе не само да нема код Вучића, он је и инсталиран да је нема, већ је нема ни у академским и интелектуалним круговима, у круговима ортодоксне политичке артикулације, у јавном сегменту, у култури.

Некад су, против Власти Комуниста постојали Поп Пјевачи „Усташе“. Данас, у Србији, против Власти Вучића, немамо ни Певаљке Четнике.

Сав Национални Отпор Ери Инсталатера, све здраве Националне Идеје, или барем цртице и скице, сви Нациоцнални Програми, у сегментима, постоје у приватној својини, на Друштвеним Мрежама, разбацане, по Блоговима утрапљене, у појединачним интелектуалним својинама.

Особина те Националне Енергије јесте да је неуништива, као и Енергија у природи. Али је неповезљива, некомпатибилна, нетрансформативна, нема у себи друштвене моћи и политичке кинетике.

Такво стање у друштву, у Нацији, прелијева се и у Политичку Артикулацију.

Зато опстају изумрле врсте, Шешељ, Чанак, Јовановић... а новог што се јавља, безвриједно је, као маховина с јужне стране.

Стварање Савеза против Вучића, логичан је потез. Али је против Вучића.

Није Савез око Политичке Националане Идеје.

Послије Инсталатера, није добољно да дођу Демонтери.

ДВА ДАНА

СРЕБРЕНИЦЕ

Само једном таквом Колективитету, какви су Срби, могуће је било наметнути општи страх од Сребренице који је утемељен на Лажном Геноциду.

А, онда су Неквалитетни Срби, у својим подваријантама, то схватили као улазницу у високо друштво свјетских државника или као могућност за подршку за напредовање на Политичкој Сцени.

Па је, тако Вучић правио будалу од себе идући у Сребреницу, за годишњицу.

Или онај Водич Паса у Предизборном Времену, Јанковић, који јавно признаје Геноцид у Сребреници.

Или Драган Чавић, који је пристао, као Класична Српска Пичка, да буде промотор наметнутог и диригованог самоокривљујућег Извјештаја о Сребреници.

Ради се о Квалитету Нације.

Српство се, током деценија уљуљканих у Комунизам, девастирало.

У Распаду Југославије није знало гдје се налази.

Па је запосједање Косова, од стране Америчана и Шиптара, дошло као логична посљедица.

Како је и сада сљедствено ово што ради Нобеловац Вучић.

Република Српска, пак, наставља свој Пут Самосталности.

Зато је Народна Скупштина наложила Влади да поништи Извјештај о Сребреници.

Иако ће сви рећи да је то предизборна тема.

Али. Није. Гласови се не добијају за то.

Да је Република Српска повукла добар потез, говори и обим и квалитет реакције на скупштинску одлуку.

Од Пишуље Јакшића, класичних авазових противсрпскијаша до Амамбих, Охаера и Стејт Департмента.

И ништа више.

Све је то лук и вода.

Јер. Сви знају да је Сребреница велики скуп лажи и фалсификата.

Нико важан не жели да заложи свој углед за један најобичнији противсрпски спин.

Који треба да оправда нечије противсрпство и подршку муџахединима.

Несрећа је само у томе што се огроман број муслиманског живља уживио у ту улогу Жртве Геноцида.

Па, сада, на томе, гради своју нову имагинарну мржњу.

Која је много стварнија од Мржње оних коју су били рововима.

УЗДИЗАЊЕ

СРПСКОГ

РОДА

Српски Род је доживио тешки суноврат са суновратом Комунизма и Самоуправог Социјализма у Катуну СФРЈ.

Послије стољећа вјетрометина, Српски Род се уљуљкао и мислио да је Катун препун Браће.

А, на крају, једва је спасио гаће.

То није кривица Српског Рода.

То је кривица Српског Политичког Ума.

Посљедњи слободоумни политичар, који се појавио код Срба, био је Милован Ђилас.

Какве су се Будибогснамице појавиле послије тога, осјетили су сви на својој кожи, крви, земљи и територији.

Данас је, након толико времена од Распада СФРЈ, што је, изворно, Антисрпски Пројект, потребно оживљавања, ревитализација, консолидовање и уздизање Српског Рода.

Косово је једна од прилика.

Република Српска је свјетло на крају таме.

Без обзира што је Косово наводно независно десет година, и оно је пројект Антисрпског Распада Југославије. Један од кључних дијелова.

Препуштањем Косова, Српски Род се трајно укопава у Смрад Историје.

Прекрива се њиховом, од Запада унапријед креираном, наметнутом, кривицом, за све што се било коме догодило на простору СХС и СФРЈ.

Неодустајање од Косова, Србима враћа небо за хоризонт, будућност за наду, љестве за успон.

Двије Српске Државе, Српска и Србија, нажалост, не учествују на једнак начин у овом времену потребног Уздизања Српског Рода.

Док се Република Српска бори против Издајника, Колаборациониста, Пробосанаца, на својој политичкој сцени, Србија на власти има такве. Издајнике, Колаборационисте, Прошиптаре.

Док Српска поништава срамни Извјштај, који је ОХР и Педи Ешдаун, натурио да га баш Српска сачини и прихвати, дотле Вучић пита Србе ко жели да живи у Ђаковици. Ја не желим, каже.

Тако нећемо постићи ништа.

Србија мора да се прене.

Ништа јој се не може догодити ако прекине преговоре са Косовом и Бриселом. И изјави да је Косово уставни дио Територије Србије. И да чека.

Има иза себе толике земље, и Велике Силе, које нису признале Косово.

Чиме је садашња Врхушка, Александар Вучић, уцијењена или купљена да то не смије да учини.

Није ничим.

Ради се само о класичном мањку Српског Политичког Ума.

Србија је себи дозволила да не промијеша политички лонац већ је узела оно што плива на површини, што је труло, прозукло и безвриједно.

Србија се мора ослободити.

У Уздизању Српског Рода, Српска Правславна Црква мора преузети већи терет.

Мора мање да се држи Политике и Политичара. Мора да онемогући оне у својим редовима који мисле на све друго сам не на Народ и Род.

Има свјетлости у Цркви.

Али има и превише Црквоида.

Српска Православна Црква је преживјела дресуру Комунизма а онда је потрчала сумњивим новим снагама уз скуте и у крило и од њих почела да учи најлошије лекције.

То Црква мора одбацити.

Сада је вријеме да није довољно молити се за Народ.

Мора се стати у Народ.

Вучића, тог Издајника с површине, не може да отклони Опозиција. Могу само три фактора. Војска, Странци и Црква.

За први фактор нема услова и није више вријеме за такве акције. Странци су га и намјестили, па могу га надомјестити само горим.

Црква треба да му каже да не иде никуд, да не зна куда иде и да не може Српски Народ, он, такав да води.

И да сваког будућег обавеже да никне из Народа и остане у Народу.

Како би Држава Србија била Држава 21. Вијека.

Иначе ћемо се сви претворити у разбијено, разбацано, неповезано, мјестимично, Српско Зијемље.

ПОНИШТЕНА

СРЕБРЕНИЦА

ТРЕБА ДА БУДЕ

ВЕЛИКА ПРЕКРЕТНИЦА

Шта је Сребреница.

◘ Удружена Злочиначка Лаж Сарајева, Хага и Запада, против Срба, Српске и Србије.

◘ Аутопут изгона Срба из БиХ.

◘ Тотем за стварање Муслиманске Нације, Бошњака.

◘ Посљедња алатка права муслимана на цијелу БиХ.

◘  Намјерена Трајна Куга на образу Српског Рода.

◘ Поништење свих злочина над Србима, који нису почели са Јасеновцем.

◘ Обично Стријељање Ратних Заробљеника. И није Геноцид.

Одавно је завршена Ера Тортуре ОХР-а на Србима и Српском.

Власт са Есенесдеом на челу, изборила се за то.

Данашње скупштинско расправљање о Извјештају Комисије коју су формирали тадашњи властодршци, Чавић и Микеревић, коначан је обрачун са Охаерисаним Сарајавом и Сарајевисаним Охаером.

Сребреница мора, у Српској, да се прогласи као Лаж.

Без обзира ко ће да буде против и шта ће то да значи у ширим релацијама.

Истина се никада неће установити.

Јер нико у Сарајеву неће дозволити анализе ДНК, свједочења породица, спискове оних који су били у Себреници, наоружани, у заштићеној зони, ексхумације...

А Лаж Сребренице је већ установљена.

Небројено пута. Од стране међународних свједочења и аутора.

Поништење Извјештаја Сребреница значи

◘ Одлазак у историју, у мрачни подрум, Српских Издајника и Слугана Странаца.

◘ Почетак самосвјесности Репблике Српске.

◘ Праг обавезног политичког нивоа за будуће генерације Странака и Политичара.

◘ Наставак Опстанка и Одбране Српства у Републици Српској.

◘ Први корак ка Самосталности Српске.

СРПСКА НЕ МОЖЕ

ДА ГРАДИ НАЦИОНАЛНИ

КОНСЕНЗУС СА ОНИМА

КОЈИ СУ ПРОБОСАНСКИ

ОРИЈЕНТИСАНИ

И УКОЛИЈЕНЧЕНИ

Какав је ниво Српскозитета код Савеза За Побједу, Есдееса и Педепеа, кад све чине да побјегну од скупштинске расправе о Извјештају Комисије за Сребреницу, у вријеме Чавића и Микеревића, и да то пребаце у Владу Републике Српске.

Тако низак да га ни третман угљеником не може регистровати.

Тај страх од приче о Сребреници и Извјештају, и тадашњем Есдеесовом Предсједнику Републике, као и Педепеовом Предсједнику Владе, није због тога што они мисле да ће Бирачи да им то узму негативно.

Већ су узели. Чавић је изгубио Изборе од Милана Јелића, неполитичког актера који је био блискији Есдеесу него Есенесдеу.

Но је због тога што је то опасност да се СДС и ПДП замјере Бакир Сарај Чадору и Једној Амбасади.

А без њих, и Иванића, они би данас били нико и ништа. И свих ових година мандата.

Национални Консензус, ни да остане име Република Српска, није могућ са Савезом За Поромјене Побједе у Пораз.

◘ Иванићево инсистирање да СНСД не буде у Заједничким Институцијама БиХ, иако је побједник на Изборима, јасно је опредјељење и њега и СЗП против Републике Српске. Није то против СНСД-а.

Против Републике Српске, а за Сарајево.

◘ Босићево, Есдеесово, опредјељење за Пробосанску Политику, како је то одмах окарактерисао Шаћир Филандра, послије Босићевог предавања на ФПН Сарајево, а ни Босић, ни Есдеес то никад нису порекли нити се оградили од тога, јасно је окретање Сарајеву, Унитарном Пробосанству а не Српству.

◘ Четверогодишње учествовање у разним активностима Рушења Режима, Власти у Републици Српској, која је демократски изабрана и формирана, бацање блатом и балегом на све, од Киле Злата до МУП-а Српске, јасно је опредјељење Сазапа ка дестабилизацији, рушењу, Републике Српске а градњи и стабилизацији Сарајева.

◘ Противљење Трећем Ентитету и подвале њиховог Беенелса о томе како се Хрватима, Трећем Ентитету, даје Посавина и Шипово, јасно је сврставање на страну Бакира а против потчињених Хрвата у Федерацији.

*

Да ли неко мисли да се са таквима може градити Српско Јединство у Републици Срској, такорекућ Консензус.

Не мисли нико.

КО ЈЕ, ЈОШ,

ОСТАО

УЗ ВУЧИЋА

◙ САНУ ћути, ућутала се. Костић се мало избудаласао.

◙ Црква се окренула од његове политике. А, ту, скоро, Патријарх је причао како се Вучић ударнички бори за Косово.

◙ Војска ћути.

◙ Пријатељи ћуте.

◙ Естрадни Уметници ћуте.

◙ Култура ћути.

◙ Спортисти ћуте.

◙ Амбасадори ћуте.

Зашто је, онда, само Додик уз њега.

Додик је за Блиц дао интервју у коме је питао да ли Србија може да поднесе повратак Косова у састав Србије, у Народну Скупштину и то.

Болест Вучићевих сранитељских изјава прелази и на Додика.

Јер, то је типична Вучићевска Изјава.

Проблем Косова је јасан.

Блокирати га, изоловати, поштовати све међународне прописе и Устав Србије, ухватити се Резолиције 1244, окренути се великим Силама које нису признале Косово. Окренути се економији, подржавати Србе на Косову и Цркву и њену имовину. И чекати. Шиптари ће да нестану са Косова.

Срби имају времена. Они немају. Срби су Временски Народ, нису одјуче, нису открштени од нечега, нису Рукавац Историје.

Вучић то не схвата. Јер је због своје Болести Влашћу, обећао Америчанима и Берлину, да ће Косову дати Признање и још мираза.

Додик је такође више прагматичар и импровизатор.

Он се руководи чињеницом да Вучића треба држати узасе да га не би окренуо против себе. И да овај не би пригрлио Опозицију Срспкој, Савез За Побједу, СДС и ПДП.

Погрешно.

Милошевић, кад је био најјачи, био је против Власти Српске. Па изгубио.

Опозиција Српској.

Њу и треба гурнути Вучићу у наручје. Србима би још очитија била њихова издаја.

Промјенаши и Вучић се слажу по више основа. Неспособни су, клече пред Странцима Усранцима, воле Бакира.

То би помогло одласку Вучића. Јер би лако створили представу да чини још једну српску штету. Поред Предаје Косовоа, Српску гура под сећију Бакиру.

Додик не треба да буде Посљедњи Вучићев Спаситељ.

Он мора да се стави на страну Народа. Тако би ојачао са обје стране Дрине и код Странаца Усранаца.

Овако, губи код Срба.