ИДЕ  МИРКО ПРЕКО РОМАНИЈЕ
И ОН ВОДИ СВОЈЕ ИЗДАЈНИКЕ

 
Болест за Власт већа је у Опозицији него код оних на Власти.
То је тачка на којој се Политичка Сцена дијели на болесну и здраву.
Није добро кад у Политику похрле, за Политику, што укључује још много социолошких, правних и политиколошких дисциплина, неуки, необразовани перцептивно онемогућени.
Да је добро, ја бих сада играо у Барселони, умјесто Гризмана.
Ну.
Добро је да је Опозиција против Власти.
Није добро да је против 350.000 Гласова, које добију представници те власти.
То им мора бити знак да престану да раде против Власти већ да раде за себе. Како би с нечим изашли пред те Гласове.
Ових дана, диљем БиХ, чија Поитичка Сцена сеже далеко у прошлост, још до Страдуна у Дубровнику, када је тамо Кулин Бан продавао своје овце и јањце, свеопште је комешање.
Шаровић је одвео једну делегацију у Стамбол, да разговарају са неким политичким отпацима са цјепала о сарадњи везано за Изборе.
Сила небеска, СДП, одржао је конференцију за Медије гдје је с Марса лансирана теза, Босна и Херцеговина се брани из Републике Српске.
Био је назочан и извјесни Војин Мијатовић, љубитељ баклава Бењамине Карић.
Ту је изнијет план за формирање Трећег Блока у Републици Српској. Кобива, они неће ни са СДСовима ни са СНСДовима, већ само право. И без њих нико неће моћи да формира Власт.
Нејасно је шта ће на крају остати од тога.
У Сарајеву је још активиран и Патриотски Блок. Исто везан за СДП. А у склопу тога масовно се, диљем БиХ, од комунистичке Тузле, до комунистичког Бихаћа, критикује Друг Војин а брани Другарица Бењамина.
Комшић Чабар Прдеж такође разговара.
Фахро ћути.
На Бањалучкој Политичкој Сцени Опозиције, такозваном Бекстејџу, Санаторијум је мали а Болесника много.
Пошто је, по свему судећи, елиминисан Вукановић, Људина чији је највећи политички успјех да потегне из Требиња у Бањалуку, да држи говор, Банкар је почео да даје Политичке Изјаве, скоро ко Нешић.
Становуковић спласнуо, пошто је успио у сто дана да сто пута испадне будала.
Жонглерија Тривић везе гоблене. Изгледа да ни она није ушла у финале Лиге Шампиона.
Пошто СДС, као Странка, ништа унутар себе и за себе не може да уради, чак ни Шаровића да се ријеши, озбиљног опозиционог посла нема на видику.
Никакве колоне, коалиције, блокови, не могу надомјестити недостатак јаке Странке и добре организације.
Може само нека усијана ванполитичка атмосфера, као што је била некрофилска анархија око Давида, да окупи све који су против и да их мотивише да изађу у тричетири процента више него што обично излазе. И добро организована Манипулација, која ће користити структуру и организацију СНСД.
За то им треба догађај који ће у Републици Српској, у Бањалуци, покренути најкасније у јесен ове године.
Ако тога не буде, оваквим  пробосанским, издајничким дјеловањем Шаровића, СДС ће пасти испод ПДП.
Државни Медији у Републици Српској, треба помно, свакодневно, да извјештавају о дјеловању СДС, Шаровића и ПДП. Да Бирачи схвате шта је на ствари. О каквој се Издаји ради.
Не да би штитили Власт, него Републику Српску.
Ако тамо има уопште неког ко то може да разабере.

 
МЕДИЈИ, ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ,
ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И ИЗБОРИ,
КО МУШКА ПРИЧА
О ДУЖИНИ СПОЛАЋА

 
Цртица Споловила.
Опозиција у Србији, којој би требало промијенити назив у Спорозиција или Отпозиција, јавила је да тражи промјену уредника на РТС, до октобра, или ће бојкотовати Изборе.
Аналфабете и Левати ангажују Агенције за односе са јавношћу, такозвани Пиар, које од њих праве Кретеноиде а од Јавности Будале.
Традиционално се извикују корпуси Ботова, који, кобива утичу на Мрежњаке, глорификују свог Идола и обезбјеђују му рејтинг.
Побједа Аналфабете Балоначелника у Бањалуци, која није Побједа већ Поклон, објашњава се његовим игроказима по друштвеним мрежама и перманентном улогом Малог Мајмунчета.
Придодато је и анархистичко и некрофилско дивљање покрета Правда за Давида.
И у другим Српским географијама, форсира се улица као утицај на Јавност и Изборе.
У Црној Гори је пад Мила Ђукановића објашњен Литијама, које се такође могу подвести под протесте и утицај на Јавно Мнијење.
Ну. Литије су вјерски излив енергије која већ постоји. Нека врста буђења Православаца. И не може се сврстати у западни антинациоцнални анархизам Друштвених Мрежа и празних а анархистичних уличних протеста.
Суштина је у томе да Опозицији у Србији, јер је то најочитији и најубједљивији артефакт српске политичке и опозиционе помутње, не треба РТС.
Јер нема ништа друго. Политички Програм. Национални Програм. Лидере. Организацију преко Целе Србије.
Шта да пропагира РТС. Чак и ако му га потпуно предају и забране да се ишта објави о Вучићу и Власти.
Треба уобзирити неколико чињеница.
◘ Трампу у Америци није помогло енормно кориштење Друштвених Мрежа.
◘ Вучић не добија Изборе непрестаним појављивањем на Телевизијама и на конференцијама за Медије.
◘ Медији немају никакво знање, стручњаке ни новинаре, како би могли утицати на Бираче. Медији су голи манипулативни системи. Без манипулатора, сами за себе, безвриједни су ко каца без дна.
*
Суштина је у томе да се Медији, Друштвене Мреже, фреквенција и изливи медијских наступа, као и Стрит Анархија, користе за покриће и оправдавање политичке и изборне Манипулације.
Огроман број људи и система је употријебљен у Америци, како би се покрали Избори за Бајдена.
Медији и Улица служили су само за оправдање тог будућег резултата.
Шлаг је био организација упада на Капитол, и приписивање Трампу, чиме је потпуно потиснута свака представа о крађи и манипулацији. А Трампу су одузети Налози и забрањен наступ на ТВ Мрежама, да не би подсјећао на Крађу и Манипулацију.
Дакле. Треба много људи и организације.
Исто то, да би побиједио на Изборима, треба и у нормалним великим политичким странкама.
Избор је једноставан. Или ће неко уложити десет година у градњу Странке и Организације, под условом да има јавно и национално прихватљив Програм и Лидера, или ће се то препустити западном Манипулаторијуму. Коме не треба десет година.
Ако хоћете да поштено побиједите, обратите се Људима.
Ако хоћете да Људе зајебете, укључујући и себе, обратите се Медијима.

 

СНСД ПРОВОДИ
РЕВИЗИЈУ ЧЛАНСТВА.
ЊИВА ДЈЕТЕЛИНЕ НИЈЕ КРИВА
ШТО ТИ НЕМАШ ВОЛОВЕ ДА ПАСУ.

 
Есенесде, барем, има Чланство.
Други немају. Или им је Чланство Сарајево.
У једном тренутку, Есенесде се приближио цифри од 200.000 чланова. Сада ствари стоје мало мање.
Код побједе 2006е, имао је око 70.000 чланова. За десет година нарастао је за више од сто хиљада. А да никада није водио неку акцију учлањивања. Нови чланови су углавном Приступнице попуњавали прије Избора.
Том приливу, док сам радио тај посао, одговарао сам развојем Организације.
Што ме је, између осталог, коштало елиминације.
Јер Организација користи Чланству и Гласовима а свим другима смета. Одузима њихову моћ.
Ако формирамо 200 мјесних одбора, то је 200 тачака на којима ШМТ, Шефид, Мајкун, Тајкун, губи моћ. Јер, сви су они, Шуматовци, за ту Општину, аишире, једини власници Милорада Додика.
А и Додик то воли.
Када је Организација у својој хоризонтали атрофирала, Чланство, Бирачи и Симпатизери су остали сами, нигдје.
Подложни неизласку, утицају са стране, манипулацијама.
Од њих се само очекивало да гласају.
Има Чланова којима се никад нико није обратио из Есенесдеа.
Организациону основу и потку Странке, послије СКЈ у некој средњој фази, нико не разумије.
Комунизам је продуковао своје Кадрове.
Данашњи Лидери мисле да су они направили сами себе.
Не схватају да им је Организација и Отац и Мајка.
Они су убијеђени да је то све зато што их Чланство воли, љуби и сања. И да им не треба нико између њих.
Када број Гласова падне, онда се неко сјети да треба кренути у Ревизију Чланства.
Типичан Комунистички рјечник. И технологија.
Окривљује се Чланство да се пасивизирало.
Проблем је у пасивизацији Мјесних Одбора, који треба да буде најмање 2.000. И у још већој пасивизацији и шефидизацији, тајкунизацији, Општинских Одбора Странке.
Потребна је Ревизија Организације.
Организација мора да буде окренута Чланству а не Шефу.
Шеф, ако дође, дође.
Мрежа Мјесних Одбора мора да живи сваки дан и тако ће долазити до Чланова, Бирача, Симпатизера и младих који први пут добијају право гласа.
Ако се стално са људима контактира, нико се неће пасивизовати.
То је универзални рецепт за сваку Странку.
Проблем је ко може да се организује да га проводи.
 

 

НАЦИОНАЛНО ТУМАРАЊЕ СРБИЈЕ
МОРА СЕ ОБУСТАВИТИ,
И ОНО УНУТРА И ОНО ПРЕМА
СРБИМА У СРПСКОЈ И ЦРНОЈ ГОРИ

 
То се не може препустити љигавом Вучићу, или прије, свиленом Тадићу, или још прије, националџуку Милошевићу.
О Шешељ-Вук Будалама нећу да говорим.
Нажалост. Сада је јасно да је Србија из несрпске ладовине у Краљевини СХС и Титовини СФРЈ, након Распада Југославије, остала на вјетрометини, као Марва без Тора.
Ни у чему се није снашла, јер није имала Национални Политички Програм.
Да га је имала, у његове координате би правилно смјестила догађаје који се спрамају Југославији, а првенствено Србима.
Ту млитаву српску ладовину Србије, платили су Срби у Хрватској, Срби у пола БиХ, Срби Косова и Срби Црне Горе.
Сад плаћа и Србија, својом будућношћу, под недозрелим и недораслим Вучићем.
Данас су српски Рационални Нацицоналисти у Србији, на мањој цијени него у Социјализму.
Мене, пак, увијек, занима Република Српска. И кроз ту призму гледам све, па и Матицу Србију. Матицу која је у опасности да постане Рукавац.
Сада, у доба Нон Пејпера, очита је национална дезоријентација Србије.
Кад хоћеш да сјебеш и слудиш Србе, дај им Карте. Не оне за Ајнц и Таблић. Дај им Карте Балакана. Узлуде се ко мравињак кад им забијеш колац унутра.
Добро што се обичан свијет тиме јалово бави, не јебу и не иду у рибу, али изјаве Вучића и Дачића, показују сву атрофију, суманутост и нову ладовину Српске Националне Свијести.
Вучић говори о прихватљивости некон НП а Дачић каже, Добар је, предвиђа припајање Српске. За признање Косова.
Онај Гнусни Титин Комунизам, није се тако бувљачки односио према Србима.
То је директна фаза политике Слободана Милошевића. Који је трговао Србима Хрватске, са планом и намјером, да их се Хрватска ријеши. Који је, нама, у Српској, предлагао да нападнемо Сфор и да можемо ићи на Косово, у Шиптарске куће и зидине.
Сада би Дачић дао Косово а, кобива добио Српску и тако би се опрала та издајничка, велеиздајничка, противсрпска политика у цјелокупном износу.
Србија мора да почне да мисли на себе, да оформи свој Национални Интерес.
Тако ће почети да нормално и реално национално мисли и на преостале Србе у околини.
Србија, изнутра, нема снаге за то.
Србију води Ситношићарџијска Булумента која се сплела ко вилина влас по дјетелини и коју Срби, више, не могу расплести.
Срби у Црној Гори су већ осакаћени, уколијенчени, остала им је само Црква и Литије. Мало боље него у доба Турака и Турских Друмова.
Срби на Косову су ујадњени и чекају било какву милост из Вучићевог Београда. Њима је онемогућена било каква политичка артикулација.
Република Српска је међународно призната Држава Саставница у БиХ.
И од свега Српства, и распетог и удржављеног, у најбољем је положају.
Стога мора Србији поставити захтјев да Републику Српску третира и односи се према њој, као према Другој Српској Држави.
Све испод тога, треба јасно рећи, издаја је, није српско братство и није то Србија каквом је видимо и шта Србија треба да значи.
Никаква БиХ нема помена у односима Србије према Српској. Београд мора да се у односу на Сарајево, понаша по технологији, Јесте Држава, имамо амбасасдоре и то је довољно.
Руковдство Српске, треба да престане слизивање и просјачење са Вучићем. Тако му се омогућава трговина и лажно србовање. Као што и Опозиција и покрајни играчи, треба да престану да се терасају са Вучићем.
Недостатак своје Националне Политике, и код једних и код других, не може надомјестити Вучић.
Јер ни он нема Националну Политику.
Све што има србовања то је пиаровска лакировка и дневна досјетка, нарочито у сврху Избора.
Када прођу Избори, Вучића нећемо препознати.
Између њега и Ђукановића, у посљедицама по Србе, нема никакве разлике.
Вријеме ће то показати, ако се сада не види од свих.
Српска, сада, има највећу одговорност у Српству.
Србија, Вучићева Србија, у томе је најупитнија.
И, зато, Српска мора дјеловати са Националним Програмом, најприје за себе а онда и према Србији.
Пред Републиком Српском стоје деценије мултикомплексних софистицарних напада.
Циљ је њено нестануће.
Јер је то био циљ и код Распада СФРЈ. Елиминација Срба са ове стране Дрине.
Никакво уједњење са Србијом, припајање Србији, Запад неће дозволити. По цијену новог Балканског Рата. Може, само, издалека, погурати ту идеју, како би неки наш корак служио као изговор за општи напад на Српску и протјеривање Срба из БиХ.
Стога је пресудно да се Српска национално стабилизује и гради Државу коју већ има.
То ће трајати деценијама, док не  просвијетли.
Ну.
Нека траје.
Нисмо се накратко ни борили за Републику Српску.
 
 

 

ПАПАРАЦО ПОПУЛИЗАМ
БАЛОНАЧЕЛНИКА, ПАТРИЈАРХА
И ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ

 
И други би сине, али не смију. Или нису толике Прилуде.
Тај вал који је захватио Србе и Српчад, није покренуо Александар Вучић, за то предодређена смлата и сподоба, већ Западизација обогаћена српским смислом за вашар и бодљавину бакова.
Први масовнији вал је био Пинкарнација медијског простора и Целе Србије.
Након тога, ствар је преузео Вучић, сликајући се око свега и свачега. И у Прохујало са вихором и са два метра пруге према Мађарској.
Вучић се, само, још није сликао како сере.
Онда је млади патријарх, Вучићевих Руку Дело, почео да иде пјешке по Београду.
То су папараци, дабоме, снимили.
Потом је позвао бескућнике и нахранио их.
На столу је, у прочељу, сједио Патријарх а насупрот њему – Кока Кола.
То је кључни артефакт, због чега пишем ово.
Балоначелник Бањалуке је већ етаблирани Пицопевац Фото Сешна. Али успијева да изненади.
У своју вилу, која је направљена ко зна каквим парама, позвао је Кориснике Јавне Кухиње. Позвао је несрећне и сиромашне Људе, да их понижава у свом Богатству, у свом Кичерају, за кору крува.
Ако већ има енергију да глуми, требао је отићи у ту јавну кухињу или у неку бараку, однијети им ручак и јести са њима.
Ну.
Ту нису у питању Људи.
У питању је западна технологија разарања НДД Сфере, Институција, вриједности и ауторитета.
Зато је на оном столу Кока Кола.
Погледајте добро Фотографију.
Патријарх не треба да иде пјешке. Он није сеоски Поп. Улоф Палме је ишао пјешке па га је нека будала убила ко пса. Не мислим да ће се то догодити Патријарху. Али. Патријарх тиме убија институцију Патријарха.
Што и јесте циљ Запада.
Патријарх се вози у Лексусу а нама глуми да иде пјешке.
Почео је и Бог да нас зајебава.
Исто ради Вучић. Еродира све што је и Д од Држава Србија. Својим Фото Фашизмом, Вучић поништава све што постоји у политичком систему, у администрацији, у законима, у Уставу, у Процедуралној Демократији.
То чак, није ни Диктатура. То је претварање Србије у црвљиву септичку јаму.
Балоначелник претвара Бањалуку, Главни Град Републике Српске, највећи српски град на ову страну, у град три билборда, уличног кича, врећа за смеће и монтажних тераса.
Срамоти Бањалуку. Понижава Републику Српску, гази институцију Градоначелника.
Све је то западни пројект. Који се не примјењује нигдје на Западу.
Примјењује се само у Земљама које треба разорити и покорити.
Ти Кордони Фото Фолера, најобичније су будале и пајаци Обојених Револуција.
Вријеме Обојених Револуција, овдје, прошло је.
Сада је вријеме инсталирања њихове дјеце у систем.
Вируси.

 

 

УСКРС НАС БОСОНОГИХ

 
Моја баба Милевка је говорила, Ускрс. И то ће код мене остати исправно док сам жив. Да је то нешто погрешно, Попови би то, у старој Цркви на Требави, сигурно исправили. Сав тај свијет је био побожан и ишао у Цркву а Попови су долазили и светили Водицу. А и другим приликама.
Моја Баба никад није видила живог католика или муслимана. Мало је Турцизама користила. Турцизми су се ројили у градићима, чаршијама.
Користила је многе ријечи које се данас сматрају хрватским.
Кад дође Ускрс, ако баш није поранио у календару, то је био знак да скидамо обућу и одамо боси. Обућа треба за Школу или за неки Рад и не може по цијели дан да се користи.
А кад осване Ускрс, онда се свако од нас опреми својим најбољим јајетом. И једном или двије резерве, и запути на одредиште, пред школу, матични уред, неки заједнички травнати трг, ливаду на којој играмо лопте.
Ту почиње туцање јаја. Онај коме се јаје разбије, предаје га побједнику.
Неко кући донесе много јаја, неко се врати плачући, сав тузгав и музгав, јер је одмах изгубио.
Ако немаш Јаје, ко да не требаш да будеш ту.
Много прије Ускрса, почне селекција Јаја, тражи се кокош која носи мала, шиљаста јаја. Кад Баба, или Мама, разбијају јаја за јело, гледа се каква је љуска. А ја, кад донесем из кокошињца, раздвојим их, која су Црвенкина, која су Жујина, која су од оне Пирге.
Црвенка је носила најтврђа јаја.
Онда се кувају, дуже него обично, да буду тврда унутра. Кувају се у тешкој црвеној боји. Понекад је било плаве или зелене. Па се тестирају куцањем о зубе. Па одмјерава облик. Ту сви учествују а Тата, или Дјед, пошто сам био код Дједа и Бабе, док Тата и Мама нису направили кућу, даје крајњу оцјену. Он зна и куцањем лубенице, кад је зрела, кад није, куца у буре да зна колико Шљииве има и оћел бит за Славу.
На крају се одвоје дватри Јајета и Босе Ноге могу да крену.
Туцање се обавља по генерацијама. Они већи клипани имају своје.
Увијек има неки јунак туцања. Однесе највише. Па онда крену теорије завјере. Отац ти направио дрвено, жељезно, гипсано. Он, повријеђен, пукне га о земљу и каже Ко вас јебе.
Причало се о сваким фалсификатима и преварама. Али никад нико није видио Жељезно јаје, иако од оног брат ради у Жељезари Зеница, па је тамо излио. Никад се није нашао гипс у јајету. Нити се појавило дрвено јаје.
Ако је све свима сумњиво, побједнику се отме јаје и разбије. Кад није установљена превара, дадне му се четирипет јаја, да не јауче по селу. Ионако је све однио и не зна како ће понијети кући.
Онда смо говорили, то је код оних већих, сигурно.
Јер, дођу приче да је неки Дугоња из даљег засеока, однио педесет јаја.
Ко да се туцо на Збору.
Туцање је било наша друштвена мрежа, наш вртић, наш дјечији народни збор, прозор у свијет. Тешко се када, током године, дјечурци, дјечаци и примомци, окупе у једном дану у толиком броју, као за Ускрс.
Свим другим данима има посла, ил на њиви, ил око куће, ил у шуми.
Онда се приче о Туцању вуку до љета, до копања куруза или до прве косидбе.
Тада, већ, није ладно Босим Ногама.
Све док не почну да пролијећу прве пахуље.