ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
ДЕФОРМИШЕ ВЛАСТ

 
Не пада Диктатор, Узурпатор, Апсолутист, Самовладац... са неба. Нема Рода за њега.
И он има своју колијевку.
И њега рађају.
Рађа га Политичка Сцена. Мозаик Политичке Артикулације. Квалитет и снага Политичких Странака.
Погледај Владара свог, па види какав си.
● Политичке Странке могу да настану аутентично, аутохтоно, од стране свјесних политичких Актера који окупљају Чланове и Гласаче.
Све те Странке представљају неки круг, неки слој, неку интересну жилу у НДД Сфери.
То је здрава Политичка Сцена.
Јесте здрава, али не постоји.
● Политичке Странке могу да формирају Службе, Прљава Лова, Странци Усранци, Бизмисменци и свакојаки Моћници.
То је нездрава Политичка Сцена.
Јесте нездрава али је уобичајена.
● Политичке Странке могу да настану формално, изгледају уљудно, глуме европејство, интеграције и сличне Лаже Шаренације.
То је стабилна али јалова Политичка Сцена.
Њоме управља Запад. А Туземци уживају у стаболности и миру, мислећи да обављају своју улогу и да су паметнији од других.
------
Од та три модела, зависе и типови Лидера.
Сваки модел моделира другачијег Лидера.
У први модел, може се, преко везе, убацити Мађарска, нпр.
Зато је Орбан такав какав је. Мада му са свих страна нападају на модел.
Други модел рађа Неуставне Узурпаторе.
То је најмасовнији модел, овдје.
Квалитет Политичке Сцене, директно утиче на квалитет Лидера. Вође. Предсједника.
Власти има дата количина.
Количину одређује Устав.
Нешто као и количина Новца у оптицију. Њу, по класичној економији, одређује вриједност свих добара и нових која се стварају. То данас не постоји, овдје ми служи за појашњење Количине Власти.
Власт, у количини из Устава, не може да се уништи, може да промијени титулара или облик. Као Енергија.
Ако је Политичка Сцена неквалитетна, она не може да учествује у Власти. Не може да привуче свој дио, онај парламентарни, или оне друге.
Власт не може да буде на раскрсници. Она иде за неким, као опиљци за мангнетом.
Грабе је и грле, Моћници, Манипулатори, Болесници...
Неквалитетна Политичка Сцена, тада, не може ништа да учини. Да је могла, Власт не би отишла код поменутих.
Ту ускачу Западаши, са својим технологијама Анархије, Улице, Контејнера, Деце...
Анархија врти оно што Политичка Странка не може...

 

КАКО СЕ ПОСТАЈЕ
НАЦИОНАЛНА
СТРАНКА

 
Кратка Историја СНСД.
СНСД је формиран као чиста самосвојна послијератна Странка. Без индукције Служби, Београда, Странаца.
Зато је и названа Странка Независних Социјалдемократа.
Касније ће београдска Удба насртати на СНСД, пребацивала се са СДС-а, па су се морали прихватити, Социјалисти, да уђу у СНСД, што је била огромна грешка, која је довела, данас, до губитка Бањалуке, а против чега сам био, па сам елиминсан, први пут. Тада је промијењен назив у Савез Независних...
Та Социјалдемократија јесте наглашавала везу са Социјализмом али, много више са широким народним масама, којима је увијек отимана Социјална Правда. И није имала везе са Централним Комитетом, коју су имале све Соцдемократске Странке около и у Сарај Чадору.
Једна група Актера са подручја Србац, Лакташи, Градишка... дошла је до те идеје и уобличила је. Мислим да је први разговор обављен негдје на подручју Српца, гдје је договорено да се иде код Додика, али нисам сигуран.
У Програму је одмах записано, Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
Што је било довољно за националну оријентацију Странке.
Након побједе на Изборима 2006е, дакле, након десет година градње и мукотрпног рада, Социјалдемократија у Европи је почела да силази са сцене. Запад је њу искористио колико је могао.
Притисак на Српску и Србе, из Сараја и са Запада, растао је.
Код мене су долазили оне дркаџије из СИ. Ништа их није занимало. Видио сам да смо без потребе ту. Само плаћамо Чланарину.
Убрзо су нас избацили.
СНСД је националну оријентацију почео да практикује много прије тога.
Прва офанзива коју је издржао, била је спас Полиције Републике Српске.
Одатле је, рачунам, већини коју занима, све познато.
Шта је био проблем и процес који се није видио. А ни данас се о њему не зна много.
Проблем Промјене Свијести унутар СНСД.
Странка Независних Социјалдеморката, настала је као потреба ширења слободе и могућности, након Рата Опстанка.
Есдеес није могао да задовољи ту потребу.
Ну.
Након сталних напада Нацистичких Територијалиста на Срспку и Србе, СНСД је морао сужавати потребе, на Национално и Државно.
Морали смо Српску гледати као Националну Државу.
Да би СНСД одговорио томе, градили смо ортодоксну, војничку, Организацију. Ја, Бато.
Јер, Организација говори о озбиљним намјерама и улива повјерење Чланству, Симпатизерима и Гласачима.
Кроз Организацију смо инсталирали Националну Политику.
Једних Избора сам послао Окружницу да се на Скуповима не говори Ерес, већ Република Српска. А за оне, само Беиха.
Плакате и сав материјал, пребацили смо на Ћирилицу.
То нико није регистровао али је то отишло у Подсвијест.
Није било лако преобликовати „широке“ Актере у Националне Борце.
Али. Успјело се.
То се лако установи када их се успореди са свим другим Странкама, и које су са Есенесдеом и које су у опозицији.

 

АМАТЕРИЗАМ
У ПОЛИТИЦИ,
НЕКРОЗА
ЈЕ ДРЖАВЕ

 

Коме је до Аматеризма у Политици, нека иде у АКУД.

Аматерско Културно Умјетничко Друштво.

Па, тамо нека игра Глуво Гламочко као Моравац.

Запад је великодушно донио Демократију.

Сипао нам сепетима под ноге, запрашивао из авиона, дијелио џаба. А, ми се надували ко голубови пред парење, па одали по Демократији, тамовамо. Ништа не гледајући.

Заборавили смо да смо морали да срушимо Државу, да се завадимо више него што је нормално, да ратујемо и убијамо се, да смо протјерани са наше земље...

Долазак Демократије у наше крајеве избрисао је све наше претходне мрачне године и дане.

Запад није рекао да то није Демократија.

Да је то огољени приручни Либерализам.

Сјетимо се.

Тржиште рјешава све.

Све треба приватизовати. Ко ће приватизовати, кад нема Тржишта. Сумњивци и Моћници.

Отворити Мала Предузећа. Може и средња. То је још индуковао Анте Марковић, значи Запад.

Ја имао план да отворим мало предузеће Жељезара Зеница.

За средње нисам имао пара.

Треба основати Странке. Доста је више, једнокомунистичког система.

Странке исто морају да буду приватне, Факултети, Универзитети, Болнице, Породилишта, Крепаонице...

Шта смо добили.

Ово што сада имамо.

А немамо ништа.

Политика је упрваљање Државом. А то значи и управљање Нацијом, Друштвом, Економијом.

Наше необразовање за Политику онемогућило нас је да схватимо да Запад не жели да ми управљамо, не жели управљање уопште.

Аматеризам који је по оснвову Инфлације Странака и Ниског Цензуза, нахрупио у Политику, нема оптику за Политику. Од дрвета не види шуму.

И непрестано се бави ситницама, дижући и на ниво судбинских питања.

То се данас догађа у свим Земљурцима Сфрјишта, код Срба нарочито. У Српској и Србији.

Уз то иде и темељно неразумијевање процеса, трендова, праваца, смјерова...

То омогућује да Политику и Власт, приграбе они који имају образовање о Полтици, или представу о њој, или су рано почелим да се баве њоме. Да приграбе Моћници који су рано дошли до Пара и новчаних токова. Да приграбе Службе, домаће и стране, Издајници, Плаћеници, Смлаћеници.

А остали.

Остали живе срећно у Демократији, гласају, будаласају у скупштнама и парламентима, наслађују се љепљивим отрвовним производима Медија, завађају се, сви једна Фамилија, јебу једни другима матер и размножавају се.

 

 

ОПОЗИЦИЈА
У СРПСКОЈ НИЈЕ
ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ

 
То је социолошко-дијагностичко питање.
Њено дјеловање није могуће објаснити сегментирано.
▪ Издајом
▪ Колаборационизмом
▪ Потуриштвом
▪ Плаћеништвом
▪ Уцјеном.
Не може ни узимајући у обзир заједно све ове елементе, као да сви постоје.
Чак ни да су их Инглези снимили на групном сексу.
Сви гологузи на камари, на хрпи, на купи, а онда се из ћошка залијеће гологузи трбласти Црнадак и наскочи на ту пирамиду тјелеса. Бореновић само кмекну.
Двије су константе, код њих, присутне.
● Класична српска јетрвска Мржња према Србима.
● Политичка Болест дугогодишње немоћи.
Тиме се може објаснити процес да се, на сваку активност Републике Српске, за нешто своје, нешто државно, нешто што јој је отето, Опозиција диже крволочније него актери унитаристичког Сарај Чадора.
То је Лудило Подсвјесног Страха да ће опет остати немоћни, небитни и превазиђени.
Њихова Подсвијест налаже им константну крволочност и србомрзилаштво као начин опстанка и површинске егзистенције између Избора.
Рационализам ту не може да помогне.
Шта Опозиција има од тога што се не усвоји Закон о заштити Уставног Уређења Републике Српске.
Нема ништа.
Бирачи и не знају, нити их занима, да ли су они гласали За или Против.
То може да буде само Психолошко-политички Поремећај Личности.
Неке своје мањкаве, ризичне, сегменте Личности, које има свако, они транспонују у Политичку Активност.
Република Српска већ има свој Устав и своје Уставно Уређење.
Република Српска је Држава.
Посве је нормлано да се Устав и Држава опреме пратећим Законима и Институцијама.
То није никаква дјелатност против њиховог омиљеног и љубљеног Сарајева.
То није дјелатност против нечијег мишљења или става. Они немају ни мишљење, ни став, ни политички програм.
Али, не можеш бити Држављанин Републике Српске, да не кажем њима неразумљиву ријеч, Србин, а радити против Републике Српске.
Српска Издајничка Опозиција руши Републику Српску.
То је резултанта њихове петнаестогодишње активнсти.
Они немају жељу да побиједе на Изборима.
Њихови прохтјеви су само, рушење, деструкција, девастирање, ометање.
Они и не могу да побиједе на Изборима.
За Побједу је потребно
▫ Страначка Организација  на цијелом подручју Српске
▫ Политичко Вријеме за Побједу, за преокрет, за заокрет.
Када су мудри српски Издајници и Западаши, увалили Мандат Додику, 2005е, имали су намјеру да СНСД преда Полицију Републике Српске а, онда, Иванић се врати у Белом Оделу.
СНСД тада није имао Организацију за Побједу.
Али, није дао Полицију Републике Српске.
У крвавој политичкој борби, ризичној за главе.
Долазе Избори 2006е.
И Вријеме Заокрета. Јавност и Бирачи су схватили шта се догодило и СНСД је побиједио. Убио.
Тада је почео да гради организацију која може да прихвати такву Побједу и такву подршку Бирача.
Остало је историја трагедија данашње Опозиције.
За њих, Вријеме Побједе неће никада доћи.
Њихов задатак је да, само, усеру Републику Српску, ко немоћна израђена Волусина, шталска врата.

 

ДВА ЛИЦА БРИСЕЛА

 
Не постоје два лица Брисела.
Постоји само једно, западашко, колонијално, расиситичко, нацистичко.
Друго лице Брисела, класична је Српска Илузија.
Запад је комбинацијом Силе, Крви и Чланства, успио да Србе, Републику Српску и Србију, убиједи у искрену намјеру Европских Интеграција.
Срби, који за својом Историјом, схватањем, касне увијек и најмање сто година, нису схватили зашто је Принцип убио Фердинанда.
Ни данас не схватају.
Није ни чудо.
Срби Србије су на вјетрометини која их је стотинама година дресирала да трпе, ћуте и окрећу се под јачег а не да схватају.
Зато су Принцип и Тесла, из Обљаја и из Смиљана, све схватали одмах. Прије других.
Нису били дио тог компактног Српства Србије.
У Србији су Европске Интеграције постале Државна Политика. ЕУ нема алтернативу. СТЈБ.
Република Српска је, такође, прихватила ЕУ Интеграције као сјајни и свијетли пут „БиХ“.
Иако сам прије двадесет година упозоравао да треба одустати.
Србима, Српској и Србији, Европска Унија је представљена са стране на којој је Добро Дупе.
У Лице нико није ни гледао.
Нико није разабирао да је ЕУ лоцирана у многонационалну и многојезичку Белгију.
Кобива, такав ће Рај да буде и цијела ЕУ.
Ну.
Када је Русија ушла у Украјину да заштити Русе од нацистичког истребљења, ЕУ је склонила своје добре гузове и окренула Лице. Лице Фон Лејен.
На Украјини и подршци Нацистима, Антирусизму, Антихунгаризму, Антирумунизму... што је све резултат исте Политике, исте сржи, може се видити право лице ЕУ.
ЕУ је само испостава Западног Нацизма.
Западни Нацизам увијек има исте циљеве и исте непријатеље.
Западни Нацизам увијек предсобом има само једну страну свијета.
Увијек иде на Исток.
Том Западу, Бриселу, ЕУ, не требају Срби и Српске Државе.
Требају им само српске Територије.
Стога би Србија требала да прекине те европске интеграције.
Она то неће учинити а и не може јер нема националне снаге.
У таквој ситуацији Република Српска је скоро жива зазидана.
Наша оријентација мора да буде Раздвајање БиХ.
Јер је то свјетлост која може да обасја пут нашег одустајања од Нацистичке ЕУ и пут нашег Опстанка.