МЕРХАМЕТ ЈОЗО,
ШИРИ СЕ БОСНОМ.
КАКО ЈЕ, ОПЕТ,
СПАС У БРАТСТВУ
ХРВАТА И БОШЊАКА.
 

Тачно је да је Босанац глуп.
Ну. Букву треба ослободити те одговорности.
Глуп је, јер га мореш навућ на танак курчић и на танак лед, потпуно једнако.
Прије Ратова Братства и јединства, то баклавско-комшијско Б&Ј спало је на Хрвате и муслимане.
Међутим, чим су муслимани постали Бошњаци, кренуло је наопако.
У том почетку мржња између Хрвата и муслимана није постојала. Шаховница на Дрини и прогон Срба из БиХ, по рецепту Хрватске, држали су љубав, страст и чежњу, на завидној разини.
Диригованој.
Која је постојала још само у Совјетском Савезу.
Врло брзо се то почело топити.
У стварности, не у јавности.
Ја сам  то осјетио на фронтовима.
Гдјегод је је линија била заједничка, Хрвати су били доњи. И често су са нама сарађивали.
За то вријеме, муслимани су истребљивали Хрвате гдјегод су могли. Ко да се радило о Србима.
Није то био случај само око Сарајева, у Ахднамском Зијемљу.
Већ и у Бугојну, и према Херцеговини. У Мостару, који је, данас, хируршки подијељен. А незашивен.
Тек сада у јавност излазе злочини муслимана над Хрватима. Цивилима.
Послије је та љубав прешла у интерес, спомоћу Америчке силе.
Начињени су Сплитски, Вашингтонски... споразуми како би се ојачао фронт против Срба.
Ту су Хрвати опет потегли. И Војска Хрватске. Муслимани су палили нешто око Бихаћа и то су сви ратни успјеси.
Да, и Сарајевски Тунел.
Маркале им не могу рачуинати јер је то злочин према свом, народу а не ратни успјех.
Мост у Мостару је солидно миниран, али, такође није ратни успјех.
Споразуми су наметани не због Б&Ј Хрвата и мзуслимана, него да се има шта, шта, било шта, дакле, саставити са Републиком Српском. Како би се уобличила нека врста Насеобине.
То Б&Ј, врло брзо се развило у Мржњу Хрвата и муслимана, много већу од њихове, појединачне мржње према Србима.
Када сам први пут ишао у Мостар, још код Јелавића, питали су ме како је било у пут, куд сам дошао... Нисте требали преко њихове територије.
Б&Ј Хрвата и муслимана, у том првом наврату, довело је до стварања Републике Српске. Нови Јасеновац је висио над вратом. Или смрт у Дрини. А за срећније, претјеривање преко Дрине.
То Б&Ј довело је и до опстанка Републике Српске.
Сада, Брисел, и Пленковићева Хрватска, као подсукња Брисела, поново заговара Сурадњу Хрвата и Бошњака. Кажу да је то кључ БиХ.
Нико неће да види како је Кључ прошао први пут.
У Сарајеву су све карте бацили на то.
Бакир ишао у Дубровнмик. Ко некад Кулин Бан, да продаје своје овце на Страдуну.
Славе Јозу Павковића, Хрватског Бихаша, који заговара Сурадњу и Кључ.
У међувремену, Кључаница се промијенила. Није то, више, она БиХ, она Босна, она констелација.
Република Српска је сада међународно призната, са својим Границама.
Сад, кад се дирне у њу, дирнуло се у Међународни Уговор.
Дирнуло се у Русију.
То Браство и Јединство Хрвата и муслимана, сада, може ићи на још већу штету Хрвата.
Бакир ће им дати Човића у Предсједништво. И узети све што је још остало.
Али. Постоји и друга Хрватска, осим Пленкијеве. Постоје Хрвати у БиХ, осим Јозе.
Сада нећу то даље да разматрам.
Битно је рећи да је Човић на великом удару, не само због ове нове сурадње.
Њега се жели поистовјетити са Шаровићем.
Човић је, међутим, претрпио затворе као и Шаровић. Али није постао Пичка Шаруља. Ојачао је ХДЗ БиХ, и све остало одбацио и минимизовао. Створио је ХНС.
Шаровић је уништо СДС а све остало, ПДП, ојачао.
И кад буде Човић Члан П, и, евентуално, окрене леђа Србима, Српској је добро. Увијек има Вето. Али нема увијек два Џаферовића у Предсједништву.
Увијек има Политичку Пијацу.
Сада увијек има прегласавање.
Срби треба паметније да разматрају садашњу приручну једногласност Срба и Хрвата, о томе ко је овдје Унитарист, ко су турци, а ко је угрожен.
Не постоји никаква љубав између Срба и Хрвата.
И не треба да постоји.
Међутим, Политика није Љубав ни Мржња.
Политика је спори Процес у коме треба имати Правац, задржати га и ићи њиме.
Републици Српској је тај правац Опстанак и Самосталност.
Да ли је на том Правцу боље срести Хрвата или Бошњака.
Осим тога, Јозо Мерхамет још није добио употребну дозволу.
Ја се надам да је неће ни добити.
Јер то значи даљи помор Хрвата.
Онда Српска остаје као једини Непријатељ, Геноцидаш и Агресор у БиХ.

 

ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ,
БОЖИЈЕ ЈЕ ШТО ЗАПАД
ЋУТИ НА РАТОВЕ ИЗ САРАЈЕВА

 
И писмени и неписмени Срби, нису неки читачи Политике.
Због тога не могу ни да је разумију.
Зато су упали у СХС, ко пиле у кучине, у ФНРЈ, ко крмче у кречану, у Демократију, ко луда Станојка на перушање.
Кад су добили Државу Србију, та вјештина нечитања, показала се потпуно.
Да није Државе Републике Српске, сви Срби били би и неписмени и слијепи.
Сарајево мјесецима лансира обрнуту причу о Републици Српској.
То је позната лажљивост политичких муслимана.
Оптужује је за напад на Устав, Дејтон и Државу.
За Сецесију, Разбијање БиХ и Агресију на „државне“ институције.
А, истовремено, свакодневно, стижу пријетње Ратом, из Сарајева, из Општина, од разних политичких јавносника, невладиних фактора и умишљених државољубаца Босне.ба
Та медијска пресија на муслиманску сиротињу рају, јер то не допире и не дотиче се Срба и Хрвата, незабиљежена је тортура над судбином једног несрећног Народа који није ни Нација ни Вјерска Група.
Политички муслимани су му узели све што су могли. Државни Оквир, Територију, Мирољубиву Коегзистенцију, Будућност...
Срби и Република Српска, не треба да реагују на те изливе Ратова.
Први пут, кад је Сарајево извело такву пресију на муслиманску ситорињу рају, њихов број је преполовљен у БиХ.
Први пут су, за БиХ, жртвовали Мир.
Други пут, ако га буде, жртвоваће муслимане.
Срби и Република Српска не треба да реагују ни на очигледну, заглушујућу ћутњу Запада на Ратове Сарајева.
Прије свега, Запад, свако на Западу, ко треба, зна шта је на ствари и какво је стање у БиХ.
Тако да ћутњу на Ратове Сарајева треба прочитати као подршку Републици Српској.
Ништа од тих потеза Запада, санкције САД, срање Зелених у Њемачкој, портпаролисање ЕУ, не треба читати на основу слова Сарајева.
Не требамо се пецати у њихову мрежу за плитку Миљацку.
Запад зна да БиХ нема Будућност.
Зато је Дејтон тако и скројен.
Запад не може отворено рећи да је за Самосталност Српске.
Није рекао, ономад, ни за Хрватску.
Већ је пустио да процес тече.
Република Српска треба мирно да чини своје кораке на путу Утава из Дејтона.
А Бужимлије, Бакираши и Бриселаши, нека играју своје.

ЧИМЕ НАС НАПАДАЈУ
САРАЈСКИ ЏЕЛАТИ УСТАВА

 
Није требало бити Циганка удлан, да би се пророковало шта ће Политички Муџахедини Сарајева да учине Дејтонском Уставу БиХ.
Да му одрубе Главу.
Што се и догодило.
Данас се Устава, у Сарајеву, у Пет Амбасада, у Згради Охаера, Охаер је само Зграда, у Бриселу, у Берлину, у Вашингтону, нико не држи.
Тако да никоме није јасно шта значи повратак на Устав и шта значи оптужба Републици Српској да дјелује неуставно.
Све што се из Сарајева јавља против Републике Српске, неуставно је.
Бисера Сера, Комшинка Комшић, Оружане Снаге, ВСТС, Тужилаштво, СИПА, Суд...
Цијела медијска прашина, јер ту мало има политичкога, дијагностикује смрдеж, трулеж и прљадику БиХ, тог неуставног параконцепта кобива Државе.
◘ Република Српска се оптужује за кршење Устава, напад на Уставни Поредак, на разбијање БиХ...
Све је то аргументација у стилу Маркале и четничко силовање триста хиљада муслиманки.
◘ Република Српска се оптужује за неуставни Девети Јануар.
Устав БиХ, ни по ком основу не предвиђа надзор над Празницима у Републици Српској.
Празници нису у Десет Дејтонских Надлежности ЗИ БиХ.
◘ Повратак Уставних Надлежности и формирање Инстутуција у Српској, на основу тога, проглашава се рушењем Устава.
То је аргументација Хусине Ћакије на коју се девет пута оклизнуо Хасо.
◘ Сарај Чадор нема ни једног аргумента против два Народа у БиХ. Против Срба и Хрвата. Ту битку, једноставно, не може да носи а о побједи не треба ни да се збори.
◘ Складиште неуставних инстутуција у Сарајеву, није политичка аргументација. Ријечи, дјела, ноте, нпр, Бисере Турковић, не значе ништа. Министарство, којем је на челу, није Министарство, јер Савјет Министара није Савјет Министарстава, није Влада, није уставан, и она сама, није уставна, није ништа. Она је инокосни телал који користи лажну платформу и функцију за изјаве и дописе.
◘ Невладин Сектор. Од Точка 99 до сумњивог сахранилишта у Поточарима. По свом утемељењу то не може имати никакав политички значај.
◘ Медији. То су ситне плаћеничке авлије, приватне платформе за преживљавање, које хајку на Српску и Србе покушавају да уновче ради приземног егзистенцијалука.
◘ Интелектуалијаријум. Ти гипсани Лавићи, који објашњавају нешто што се не може разумно ни разложити ни напасти ни одбранити, само је ниска потка тобожње Државе Сарајевске Котлине.
◘ Српска Издајничка Опозиција. Јад и биједа подршке пљевастих Потурица. Онај ко на томе гради Политичку Платформу или Државу, не може успјети.
◘ Бриселски Вебаши. Цитирају се Веб Странице као велика подршка Сарајеву. Јер, нема БиХ и њу се, званично, институционално, не може подржати.
Нема се шта подржати.
Дакле.
Свако политички озбиљан, и овдје и у свијету, ћути.
Босна и Херцеговина, оваква какву су унаказили Сарај Унитаристи, уз лажну, пројектовану и укопничку помоћ Пет Амбасада, пуштена је низ Клизиште.
Порука је јасна.
Господо, нисте успјели у тој немогућој мисији.
Немојте нам слати Есемес и Есоес.
Тој Сарајевској БиХ је остало још само да јавно позове ону усрану Сиененовку, Дођи, Кристијан, да нас спашаваш.
Dear USA није наишло на одјек.
Република Српска има подршку Запада за своју уставну активност Самосталности Српске.
Република Српска је дио глобалног преслагивања.
Условно речено, неке Нове Јалте.
Сарајево, као и након оба свјетска Рата, није дио било каквог мозаика. Оно је најважније било у СФРЈ. Зато, подсвјесно, нерационално, толико воли Завнобих.
Сарајево све то не може да схвати.
Јер су политички муслимани, као и свакодневни живаљ, тридесет година слуђивани једним јединим, јевтиним, Чипом.
А, Чипови се не могу реновирати и осавременити.