ИНСТАЛАЦИЈА

ИСПРЕД АТЕЉЕА БМК.

ФЛЕКСИБИЛНА ПОСТАВКА. МОГУ ДА МИЈЕЊАМ ЖИЛЕ И КОРИЈЕЊЕ КАКО МИ СЕ ПРОХТИЈЕ.

ЈОШ

ФУНКЦИОНИШЕ

ПРЕДРАТНА

МАТРИЦА

ДЕВАСТАЦИЈЕ СРБА

Полазим од основне чињенице да је Распад Југославије организован, уз несебичну, велику и историјску помоћ Домаћих Изјајника, не ради независности Хрватске, не ради уништења Југославије, која је била војна сила и цетера, већ ради уништења Срба на том простору бивше СФРЈ, свуда осим у шумадијско-подбеоградском региону.

План је скоро поптуно проведен. Једина технолошка грешка је формирање Републике Српске као Државе која је морала да се уважи у Дејтонским преговорима и да се, као страна, у својству Ентитета а у пракси као Држава, уведе, присили, у Дејтонски Устав.

Сви су оечкивали да ће се и Срби у БиХ претворити у Завежљај Србе.

То што је Србија у Дејтону заступала Републику Српску, доказује, не оповргава.

Република Српска није могла да буде директан преговарач јер од БиХ не би било ништа. А БиХ је требала остати као иснтрумент даље девастације Срба. А ни Сарај не би прихватио такав почетни распоред снага, што би довело да даљег рата. У том сценарију Милошевић је, и Србија, требао да добије додатну одговорност за Рат у БиХ и Злочине Срба. Није му, дакле, та улога дата зато што је он, и Србија, створитељ Репблике Српске.

Откад је Република Српска кренула политиком Дејтонске Самосталности, Самосталности унутар БиХ, а ако не могне, и кад се смогне, Самосталности изван БиХ, јављају се докази овог сценарија Девастације Срба на простору цијеле СФРЈ.

Девастација Срба је уљудан међународни рјечник. Ради се о Уништењу, испражњењу Српскх Земаља, као што је то учинила Олуја.

Соња Бисерко је хелсинкашица за људска права у Србији. Хелсинкашикара.

Нисам видио неки напредак људских права тамо али се, зато, Бисеркашица, непрестано бави Републиком Српском, Српским Злочинима у БиХ, Геноцидом Срба и Србије и сличним хемијским формулама даље Девастације Срба.

Данашњи интервју, који је дала сарајском просралу вијести.ба, доказ је не само Пројекта Уништења Србаља кроз распад СФРЈ, већ и доказ да та матрица још живи и још се проводи.

Та Западна Серуља, Плаћеница и Блаћеница износи неколико теза, и оживљава их.

● Република Српска је увијек зависила од Београда. Она је ратни плијен Србије. Опстанак Српске није могућ без Београда.

То је стара теза коју Бисеруља ревитализује како би осоколила Срајево, које је у потпуној дефанзиви и ћорћаршији, и како би избрисала цијели Српски Народ из БиХ, као Национални и Територијални Колективитет. Како би га обесправила. Јер то чини и Сарај и Бакирлчаршија. Захтјевом за укидањем свега што има везе са Српском и њеним настанком.

Али. На овај начин се и Београду вежу руке и главе. Београд се даље држи обавезним да ради оно што су замислили Девастатори Српства. А тамо ће се увијек наћи Копераната и Измећара.

● Милошевић је одговоран за Геноцид.

Соња извлачи фантомску Међупресуду Хага која то, по њој, потврђује. Тиме се цијели Српски Народ оптужује за Геноцид. И Србија и Српска.

Познато је да је кривица Србије и Срба испланирана и прије Шпегеља и Башчаршјског Убиства Свата.

Па је, Бисеруља, логично, и сада проводи.

● Русија у ревизији историје има важну улогу.

Бисеруља мисли на анализе пресуде Караџићу, које говоре да се Милошевић, практично, скривено, ослобађа кривице за Рат у БиХ.

То је за њу Ревизија. А Русију додаје јер је то сада тако Ин.

● Вучић је регионални лидер који заговара мир и стабилност.

Само његови министри то ремете а он, који има толику моћ, не може да то не зна.

Соња Бисерко овим прекрива цијели један процес у коме је Србија, преко Вучића, понизила себе како би у региону показала добру вољу. Низ догађаја свједочи о томе. А Хрватска и БиХ, па и Косово су на то узвратили даљим помамама, усташтвом, непоштовањем међународних договора, каменовањем.

Сада Бисерко све то изврће и окривљује Србију за најниже односе у Региону.

И ставља Вучића у улогу у којој је у цијелој представи био Милошевић. Са јасним мачем кривице над главом. Ако не буде слушао.

● Одустајање од Републике Српске биће најтежа одлука за Београд. Бисеруља Тарабић.

То је то поништавање цијелог једног народа. Српског у Републици Српској и БиХ.

Одузимање права да одлучују о себи. Одузмање чак и права да се сами одрекну себе.

Зато је толика инвазија на безазлени Референдум о Дану Републике Српске. Зато треба увући Вучића да Додику наложи да одустане од Референдума.

КОЈИ НАУК

СНСД ТРЕБА ДА

ПРЕУЗМЕ ОД

СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ

СТРАНКЕ

Дабаоме да није случајно што већ годинама траје кампања против Еснесдеа.

Ником ни у Сарајеву, ни у Неким Амбасадама, ни у Бриселу, ни у Вашингтону, чак ни у Београду, не одговара јака Српска Странка Овдје.

Америчани су били сретни када је Биљана Плавшић одвојила дио Есдееса. Не због тога што је разлог томе криминализација и Паљански Српски Чернобил, већ зато што су то гледали као крах једне Велике Српске Странке.

Када је Есенесде, након страних фаворита, Чавића и Иванића, који су имали челне позиције у Републици Српској, 2006е побиједио астрономским висинама и свјетлосним брзинама, лично сам гледао како је људе из америчких агенција обливао ледени зној. Дабоме, да нису вјеровали да ћемо постићи такву побједу. Када сама им говорио о стању у организацији и на терену. Иако смо тада имали нешто више од 70.000 чланова.

Након тога су убрзо спаковали своје крпице и отишли из Српске. И Ендиај и Ајарај. А са СНСД су, на овај или на онај начин, престали да комуницирају и европски ситни играчи, разне Фондације, па је наша Фондација Ненад Баштинац, за рад са младима, кандидатима и организацијом, обуставила активности. Јер је била под санкцијама и у општој игноранцији.

Одмах је, дакле, 2006. Есенесде почео да смета.

Тада нису могли да кажу Криминал и Корупција. Нису могли да кажу Ратни Злочини. Имали су само Референдум у руци. Којим су махали како би прекрили стравично правно насиље над Дејтонским Споразумом и Уставом, такође дејтонским.

Но, касније су ту причу о Криминалу и Корупцији Есенесдеа убацили у унутрашњу орбиту, нашли домаће извикиваче и опозицију генетски модификовали тако да више ни не зна за шта се бори, да ли за власт, бираче или Српску, само знају да се боре против К & К Есенесдеа.

То је трајно осакатило опозицију.

Тако да је СНСД једина политичка снага на коју Српска може рачунати.

И због тога је мени битан Есенесде.

Битан да се организационо преправи, ојача, очисти и сачува као Српска Страначка Организација Широких Слојева. Странка Социјалног Савеза.

Есенесде мора да води рачуна да не понавља грешке Есдееса, да не буде увучен у њих и да не подлегне уцјенама да их прихвати, те грешке, као своју политику.

● Не смије се допустити Парољубитељима да улазе у Странку кроз врата, прозоре димањаке, кабинете и кроз друге органе. Есдеес је разорила та парољубитељска структура, имам ја лепезу израза за њих али пошто нису сви истих намјера и посљедица, овако их поетски означавам, у коју су регрутовани гологузани, ратни профитери, лиферанти, шверцери, директори државних комунистичких предузећа и други.

Када су ојачали, СДС им више није требао. А онима којима се то осладило, они су хтјели да одлучују у Странци. Иако нису ни репом мрднули да је граде. Осим што су неку парицу дали, тек кад су сто пута више добили, узели и отели.

Есдеес се ријешио Парољубитеља тек када је пропао толико да не може ни да примирише власти.

Наравочуеније. Ријешти се Парољувитеља прије него предопозиционо посрнеш.

● Никада не прихватати сусретљивост, колаборацију, кооперативност.

Јер тад доспијеш у Потурички Синдром. Добијеш потребу да будеш већи Турчин, и већи Кољач, од Сулејмана.

Увијек мисли на Национални Интерес Републике Српске.

Есенесде се досад чувао тих грешака.

Нас су хтјели привести Лагумџији и његовом СДП-у. Као сада што су СЗП привели Бакиру.

Срећа да смо се одупрли. Поносан сам што сам увијек био против те сарадње и стварања Босанскохерцеговачке Социјалдемократије. Сарајевске Социјалдемократије.

● Не примај туђине у страначку Организацију и на високе позиције. Цијели СДС а посебно Бањалучки зна зашто.

Хоџе не иду у Цркву.

Есенесде је ту понављао грешке, као добро ђаче. Све под паролом окупљања.

Окупљај чланство, широке слојеве и организацију. Не окупљај приболесне, преамбициозне, подметнуте, парољубне, и оне којима други нису ваљали или они нису ваљали њима.

● Есдеес никада није установио унутрашњу страначку структуру и организациону статутарну демократију.

Есенесде је прво установио, мада је неки убразано девастирају. Друго је имао и све више одустаје од тога.

То је погубно.

Сви облакодери, од старих чикашких до нових дубајских, почивају на конструкцији, структури и мрежи.

А унутрашња организациона демократија и процедуралност, статутарност, битна је и за унутрашњу и за вањску, друштвену употребу.

● Важнији су Локални Лидери од Великог Вође. Есдеес је на томе пао. Мислили су да је најважнији Караџић. А Локални Лидери, Дилери Моћи СДС-а, Парољубитељи су обављали посао покривајући се Караџићем.

Цијена такве политике је, сада, Босић намјесту Караџића. Подбосанство, Прибосанство, Измећарство. И Чавић као челно кандидатско грло савеза за промјене. За дужину працијепа испред Вучуревића.

А данас да им не помињем Обрена и Мићу.

ДВОГОДИШЊИ

АНТИСРПСКИ

БИЛАНС

САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

● Колаборација

● Издаја

● Антиреферендумаштво

● Допинг амбасада и амбасадорчића

● Осоколинг Сараја и Бакирли Чаршије

● Криминализовани покров на Републику Српску

● Препуштање процеса, у којима су потребне Стране, Српска и Федерација, и Споразум Страна, Сарају и подсећијским тајним игрицама

● Пад рејтинга Републике Српске на љествици политичких токова и иницијатива

● Разарање политичке сцене Републике Српске.

Попис може да буде много већи. Али, сви биланси не могу да се попишу јер ће неки на сцену, рачун и наплату, доћи касније.

Оно што су сада видљиве чињенице, трендови и негативне посљедице, треба да забрине сваког коме је превасходни интерес Република Српска и њен Национални Интерес, а не нека парцијална политичка, страначка или ускогрупна корист.

● Савез За Промјене је искључен из свих процеса у Сарајеву. И као самостални Политички Савез, и као учесник у власти, учесник у пробосанском и кобива проевропском путу, и као лажни политички Представник Републие Српске у заједничким органима.

Савез За Промјене омогућио је Стамболизацију Сарајева и цијеле БиХ. Омогућио је да се све одлуке доносе негдје под Чадором, далеко од санџака, паша и сиротиње раје. Од пресуде о Дану Републике до Пописа, Мехкора и слично.

Данас су у новинама и на порталима вијести о томе како је, коначно, усаглашен Механизам Координације. Није могло без Власти Републике Српске. То значи да Савез За Промјене, и да је хтио да се ангажује у том процесу, ни он не био могао без Власти Републике Српске.

● Примитивна Кадровска Мектологија.

Мектологија је технологија одабира најнижег референцијског кадра, са највећом осрамоћујућом ореолом и неконтролисаним изљевима примитивизма, чија, те технологије, је главна задаћа да осрамоти Нацију или Државу из које долази.

● Унижење рејтинга чланица Савеза За Промјене. То је лоше по Републику Српску а добро за Сарајево и Неке Амбасаде.

Нје штета што је унижен Педепе. Штета је што је унижена Есдеес. Јер Републици Српској треба јака странка са предзнаком Демократска и Српска.

Док се Есдеес опорави, свргне Босића и слично, Политичка Сцена Републике Српске, њен Политички Мозаик, производиће посљедице које су дугорочне а невидљиве баш увијек.

Насупрот СДС-у, па и ПДП-у, у Савезу За Промјене профитирали су, поред Огузичњака, Фотељаша, њих неколико у Сарају, минорни актери Сазапа.

Тако је Чавић, без странке, без бирача, без политичког рејтинга, постао Кандидат за Градоначелника Бањалуке.

И то је, билансно, највећи успјех Сазапа.

Република Српска се враћа на политичку сцену Дејтонске БиХ. Али је то споро, често неефикасно, са великим губитком времена и енергије. И нустрошковима кривца за успоравање евроинтеграција и слично. Док Сазап сједи у Хладу Сараја, као, у Мостару, Лијепа Емина. Чекајући свог Шантића. Који доћи неће.

Али,ја им могу написати стих.

Не остајте Овдје, идите у Сарај, Синија туђег неба, тамо гдје свога нема, милија вам је и шаренија.

ОФАНЗИВА

НА СРБИЈУ

ИСКЉУЧИВО ЈЕ

У СВРХУ ДАЉЕГ

ОБАРАЊА ЦИЈЕНЕ

Ово што се догађа Вучићу и Србији, убичајена је појава.

Кадгод се оформи гарнитура власти у некој слабој држави, навале лешинари из иностранства. Они немају поштене намјере. Циљ те навале је да се упознају функцонери Власти, да тимови прибиљеже оно што нису знали, да се види ко је колико тврд и погодан, да му се окупира пажња и вријеме, да не би радио нешто корисно, и да се предухитре други просци.

У случају Србије и Вучића то није потпуно тако. Тек је малим дијелом тако.

Јер и прошле године, у ово доба, знало се да ће Вучић формирати Владу. А Они о Вучићу знају све. Више него је он икад о себи мислио да може да уради и поднесе.

Бајден, Курц и Тачи су окупирали спољнополитичке послове Вучића и Србије. Ту је и Швеђанин. Тачи се убацио преко полагања вијенаца српским жртвама. Што је најљигавији потцјењивачки потез према Србији и Србима, у дугом низу година.

Једнаке је категорије, само на много вишем нивоу, и Бајденово извињење жртвама Бомбардовања од стране Нато Пакта и његове земље, гдје је он потпредсједник.

Тројка која је диломатисала са Вучићем, потпуно је небитна тројка, у ЕУ и у свјетским размјерима. Скоро у Класи Тачија.

Очито је циљ свега, а и наредних посјета и контаката, да се Вучићева пажња окупира и да му се да лажна важност. Што значи да и он саучествује у пројекту. Јер, он више од свега воли Лажну Важност, више него праву. У правој би морао да покаже резултате.

Два циља имају дипломатски окупатори пажње Србије и Вучића.

● Даље девастирати утицај Русије у Влади Србије. Што вјероватно значи да он није онолики колико је то Русја очекивала или колико се Амбрисел прибојавао.

● Србију засути властитим дневним редом, лажним обећањима, ту Бајден проваљује о убрзаном пријему Србије у ЕУ, као да је ЕУ канцеларија Бијеле Куће, потпуно је, Србију, окупирати темама, пред долазак Медведева. Чија је тежина, као Предсједника Владе Русије, много већа од Бајденове номенклатуре Потпредсједник САД.

Све то може да буде најава снажније офанзиве на Србију. Са другим темама. Јер се Косово сматра ријешеним. Нема парка на мосту, нема ЗСО на Косову.

При томе се не ради ни о каквом повратку САД на Балкан и слично. Бајден није повратак, он је одлазак. Ради се о празној инфлацији дипломатске активности и ни о чему другом.

Суштинска питања Србије остају. А она су многобројна и не осипају се са цијеном коју јој систематски спуштају међународни дрипци. Јер, и Тачијеви вијенци Српским Жртвама и Бајденово извињење, перфидно су унижавање Цијене Србије.

Да ли ће Србија умети да помаже себи онолико колико Русија, интересно и искрено, мисли о томе.

Или, друкчије.

Да ли ће Србија да прода себе по цијени коју би Запад одмах прихватио.

ДОКЛЕ ЋЕМО

ТРПИТИ

РАТНЕ

ИЛАХИЈЕ И КАСИДЕ

И САРАЈА

Бакир Изетбеговић, један од Великих Ратника из познате ратничке породице Изетбеговић, пријети ратом у Босни и Херцеговини.

Његова изјава, поводом Референдума Српске о Дану Републике, да у БиХ није могућ миран разлаз, отворена је пријетња ратом.

Тако се заборавља да је он искључиви кривац за цијелу политичку тектонску сторију и кризу. Коју је изазвао потпуно беспотребно. Јер, то што Српска слави Девети Јануар не дотиче никога у Сарајеву, не дира муслимане нити Бошњаке и нема никакве везе са БиХ. Али Бакир има отворену отоманску потребу да из Стамбола диктира Сиротињи Раји. Па се жалио Уставном суду БиХ у коме су странци и Бошњаци у већини.

Тако се показује да је Бакир талентован за политику као Мара за Кривоуд. А он је, у том Сарају, један од талентованијих. У ствари, сви су талентовани само док има Срба као противника. Када би Срби нестали из БиХ, сви они би се вртили у своје прашњаве сокаке и махале, да чибуче, срчу филџане и грицкају коцку шећера. Чисто Еуропејство.

Ну.

Зашто је Изетбеговићева пријетња ратом, пријетња Србима и Српској, аналфабетски политички потез.

► За Бакира, за Сарај и за БиХ, нема данас ко да ратује, нити ће. И у прошлом рату, за Сарај су ратовали Хрватска Војска, укључивши ХОС, ЗНГ и сличне парабандите, ратовао Сиенен, ратовао Нато Пакт, ратовали Арапски Муџахедини. На кога данас, или сутра, може да рачуна Бакир. На хорде муџахедина и паса рата. А то није озбиљна војска.

► Бакир нема ситуације за Рат. Нити ће је имати. Бакир и његова војничка хорда, хорда његовог Бабе Алије, не схвата да је рат у БиХ, и постратно, дејтонско крпљење БиХ, само нус појава југословенских ратова против Србије и Срба. Да је БиХ привремено рјешење док се Србија не обради коликог је то могуће, док се Македонија не подијели и док се Црну Гору не ријеши шиптарских територија. То ће потрајати. А онда ће, мирно, доћи до разлаза у БиХ.

► Рат у БиХ, на простору БиХ, могућ је само ако Велики Кројачи узму шнитове за рат између Србије и Хрватске. У сврху комадања Србије и увлачења Русије у сукоб. А све то сада није изгледно нити је коме потребно. Сарајево, само, дакле, не може почети никакав рат ни против Српске нити против Хрвата.

► Срби који су остали у Републици Српској нису Завежљај Срби. Такви су се давно деложирали. Ови који су остали, крвљу су платили Републику Српску, поднијели огромне цивилне злочине од стране муслимана. Они ће остати овдје и ратовати ако морадну. А ако Бакир почне Рат, одмах ће имати испражњене територије Тузле и Бихаћа.

► Велики Кројачи, Странци Усранци, какогод срачунају, не могу да добију корист од било какавог Сарајевског Рата против Српске и Срба.

Стога би једино било исправно да Бакир поведе Рат против самог себе. И Бакирлија. Јер они, својим политичким будалаштинама, разбијају БиХ, тјерају Српску од себе и из БиХ.

Републици Српској ово све иде у прилог. Све је то зидање Самосталности Српске, циглу по циглу.

Док, на крају, свима, и Сарају, и нама, не буде јасно да се дошло до краја. И док то не постане Свеједно.

Дотад, Српска, треба стрпљиво и на дејтонским основама, да гради своје позиције и вуче своје потезе. А упоредо, и прије свега, сваког дана да ради на економији и материјалној основи и потки.

И да се на сљедећим изборима ријеши Издајника Савеза За Промјене. А СДС врати међу Српске Демократске политичке странке.

БОЛЕСТИ ВОЂЕ

БОЛЕСТИ СУ И

ПОЛИТИЧКОГ ДРУШТВА,

ИСТОВРЕМЕНО

Али у неким сегментима и цијелог Друштва.

Барем у његовој немогућности да сачини колијевку и отхрани примјереног Вођу.

Хајке политичког, јавног и кобивамислећег народа на вође, Караџића, Санадера, Милошевића, Ђукановића, Додика, Вучића... никада нису Опозициона Јадиковка. То је увијек кукњава од себе унајмљених нарикача над властитим гробом. Односно над властитом одлуком о избору овог и оног и каснијем, неколико пута поновљеном, њеном потврђивању.

Појавни, чујни, јавни, гласови нарикача, не представљају само појединце који се на тај начин представљају опозиционарима, извикивачима, упозоритељима и позивачима у помоћ. Представљју гласајуће и апстинирајуће бирачко тијело.

Јер, чак и искрени противници Вође, нису својим ранијим исказима успјели никога, па ни цијелу бирачку свијест, убиједити у погрешку коју су учинили. Погрешку како је они представљају.

Да ли је Вучић Грешка у Србији.

Формалнополитички јесте.

Али. Он је добио гласове на Изборима. Чак и када претпоставимо да је дио тих гласова купљен, украден или утјеран, опет је остатак надмоћнији над никаквим противницима и непостојећим алтернативама.

Политички је вјеродостојно рећи Вучић је пут којим иде Србија.

Вучић, и било који вођа, слика је Политичког Друштва. И, често, скица цијелог Друштва.

Шта је, дакле, битно на том путу Политичког Друштва, па и НДД Сфере, који у једној етапи постаје и Вођин Пут а онда само Вођин, док не постане кружни ток, страдија или безизлаз. Овисно о томе какав је вођа и колико Друштво среће има. Екстерне, прије свега.

● Вођа се рађа, ту му се пелене повијају, цуцла даје, у Великој Политичкој Странци, Партији, Политичком Покрету. Ту му се даје прва сиса са грешком. Каква је Политичка Странка, такав ће и Вођа бити. Ако то постане кад нарасте. Политичке Странке и Партије, које се глобално, могу гледати све као једна, креирају болести, могућности, успјехе, грешке и путеве НДД Сфере. Па тако и, као својеврсна неконтролисана Матица, у пчелињаку, излегу и Вођу.

● Генетски код Велике Политичке Странке, отпочетка се убризгава у малог усраног Вођу. Касније, ако од њега нешто буде, од хиљада таквих, он постаје давалац генетског материјала Странци. Али то више није копија оног материјала који је он добио. То је ГМО материјал којим Вођа, кад је већ то постао, мијења структуру Политичке Странке према својим потребама. Као што је он некад био страначки, сада Странка постаје његова.

● Једина ефикасна контрола Вође може да се организује, ако се на вријеме крене са тренинзима и припремама, у оквиру Странке. Јер у ВПС широки су слојеви бирача. Они би требало да знају шта је најбоље за њих, НДД Сферу па, онда, и за самог Вођу. Дабоме, они увијек , скоро увијек, пропусте тај тренутак. А већ сљедећег буде касно.

● Када се Вођа отме, када генетски модификује Странку, тада наступају његове фазе. Које Странка мора да слиједи, да им служи и да се не тужи.

● Генерално, све те Вођине фазе, послије кобног пропутштеног тренутка, могу да се окарактеришу једном чињеницом. Што је Моћ већа, очи Вође све су мање а наочари све тамније.

● Једна од првих фаза Моћ – Очи јесте депресијација Странке. Кроз разне технологије. Које обавезно обухватају стварање небитних органа вертикалне структуре, кадровски волунтаризам, разарање искрене хоризонталне организације, форсирање екстерних кадрова, који немају везе са Странком и организацијом и који су у скали сумњивости тог времена, добро изнад половине.

● Тада се, истовремено одвијају двије фазе. Страначка, Организациона Инерциона и Вођина Маниулативна. Странка и Организација гласа по инерцији, о величини Вођиних Очију овиси у коликом је то проценту. Вођа користи Странку искључиво за своје потребе. За останак на власти, за проширење власти и моћи, за успеније на веће нивое власти. За селекцију својих будућих не сарадника већ поданика.

● Читав низ патки, гуски, ћурки, мислим, нијанси, постоји у тим фазама. Али све се, на крају завршавају Реметинцем Петог Октобра. Ако Вођа и Странка имају среће, онда то буде Рапсодија Бориса Тадића.

АМАМБ

РЕФЕРЕНДУМСКА

ДРЕСУРА

СРБА И СРПСКЕ

Америчка Амбасада у Сарајеву не оглашава се о запрашивању комараца. Али се зато, маломало, оглашава о Рефрендуму Дан Републике Српске.

Зашто је Амамб и Амамбици Кормак, толико битан један уобичајен, безазлен, Српски Референдум.

Не ради се о издвајању из БиХ, о уласку о Руско – кинеску Унију, или о придруживању Бриксу.

Ради се о Дану Републике Срске. О датуму који постоји у краткој историји Самосталног Српства с ове стране Дрине. О датуму који се не може поништити. Јер није ни поништена Република Српска. Велике силе су је признале, Дејтонским мировним спорзумом и Паришким споразумским потписима.

То што некоме смета Девети Јануар, то је као и мени да смета бацање цвјетова у ријеку Инд.

Зашто, дакле, Амамбица Кормак шаље видео поруку, ко филмски журнал који треба да се приказује у кинима, прије сваке пројекције, у два, у четири, у шест, у осам, у десет, кад зна да то Срби нејебунизашта.

► Амамб и Амамбици Кормак битно је да одржи Илузију БиХ. Илузију Државе. Јер само тако они имају важност. Амбасада. Зграда Амбасаде и сама Амбица Кормак. Иначе би те послове преузела, нпр, Амамб у Будимпешти.

► Да би одржавала Илузију Државе, потребно је одржавати илузију њених органа. Пошто нема мозга, дотична држава, нема душу, нема срце, треба одржавати пипке, гениталије и остале рудименте.

Стога Амбица Кормак меље: Одлуке Уставног суда су коначне и морају се извршавати и поштовати.

Нису јој лекторисали и извршили редактуру. Требало је рећи: Одлуке Нашег Уставног Суда за Србе су коначне и обавезујуће.

Једноставно логорске, ако ме разумијете.

► Веома је опасно у БиХ, која је Земља Протекторат, Протекторат више протектора, дозволити било ком подручју, или територије, или становништва, одлуку о властитој судбини. Макар се радило о устајању прије зоре или лијегању прије кокошију.

А нарочито је опасно ако Република Српска, која је као Држава, ушла у БиХ, и која у њој има позицију Државе, уз многа вандејтонска и вануставна, дакле, неправна, девастирања, мислим на Војску, Порезе и слично, добије Право На Референдум.

► То Право На Референдум највећа је ноћна мора Америчке Амбасаде, Сарајева и Бриселске Бриселкратије. Референдум Српске досад је, том Трију САБ, најјачи синтетизовани халуциноген, откако је почело жвакање сирових плодова кафе.

► Против Референдума нема антибиотика. Не постоји Антиреферендум. Зато САБ, Сарај, Амамб, Брисел, не знају шта да раде. Јер, кад обави Референдум, Срска не мора ништа да ради. Он стоји као оријентир. Није више довољно рећи да Режим замајава људе Национализмом. Па, чим стомак почне да завија, Срби ће сви полетити у крило Амбици, под сећију Сарају и на курчић Бриселу.

► Референдум о Дану Републике Српске је увод у Референдум о Самосталности Српске.

Након овога, треба разумјети Амбицу Кормак.

Много је безболније и лакше, у некој земљи пуцати, и убијати, по школама и тржним центрима, него у некој имати Референдум.