ДВИЈЕ ПОГУБНЕ

СТРАТЕШКЕ ГРЕШКЕ

САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

Ово пишем правећи се будала, занемарујући да су ту политичку скаламерију, српску ламперију и сарајску драперију, формирали Странци Усранци.

Младен Иванић је данас, у својој најновијој, Националној Политичкој Фази, изјаукао изјаву о томе како је Бакирова зајебанција 0901 провокација упућена и Савезу За Промјене који је увијек тражио толеранцију.

А Бакир није могао пристати ни на Осми и по јануар као Дан Републике.

Српска Толеранција увијек се завршава Капитулацијом.

Толеранција је могућа и ефективна тамо гдје сви желе да одрже играче у игри, да унаприједе и играче и игру. Али тамо гдје је циљ истребљење и протјеривање, гдје је циљ заузимање Територије, тамо не помаже Толеранција. Само подјела. Међа. Граница.

Српска Толеранција као погубност, од формирања Краљевине СХС, никако да Србима уђе у националну политичку свијест. Барем у гујицу ако не може у главу.

Најновији примјер Српске Толеранције, којој је уводничар био феноменално погодни Српски Политички Кретеноид, Слободан Милошевић, у садејству Драшковића, Шешеља и сличних, и који је отворио пут Чеди Јовановићу, Тадићу и сада Вучићу, историјски је очигледан. И као наук и као контрапутоказ. И као смијешно пајацирање над једном Нацијом.

Савез За Промјене је промовисао тезе о томе да нема опасности по Републику Српску, да СНСД лаже људе о томе, само да би се одржао на Власти, да је политика компромиса оно што ће допринијети јачању Српске, европским и Нато интеграцијама, доласку страних инвеститора.

Па су запосјели Власт коју им је, као Пробосанцима, дао Бакир Изетбеговић, газда СДА, Сараја, Бошњаштва и цијелог Фахрудина Радончића. А Иванић је тријумфално изјавио да се он, као Члан Предсједништва, додајем Српски Члан, пита и да он има задатак, док је њега, да не дозволи да СНСД буде у власти у Сарајеву. СНСД који је побиједио и има Власт у Републици Српској, додајем.

Посљедица те Пробосанске Идиле Савеза За промјене, огромна је и погубна. Не треба све тачке поново набрајати.

Суштина је у томе да се све одлуке доносе мимо Срба и Српске. Или тајно, или прикиривено, или штетно.

Савез За Промјене није ништа издејствовао, у власти БиХ, ни за Српску Демократску Странку. Јер о Републици Српској и њеној користи од Сазапове Зере Власти, излишно је више расправљати.

Дакле. Та Српска Толеранција Савеза За Промјене довела је Српску до штете, понижења и ситуације у којој се мора борити за основне ствари, које су ријешене у Дејтонском Споразуму.

То је као када би педесетогодишњак морао да доказује да је рођен, да има личну карту и ЈМБГ.

Дакле други пут.

Српска Толеранција се једном демонстрира као Издаја, другипут као Капитулација.

Друга стратешка грешка Савеза За Промјене јесте Криминализација Српске, Власти Српске и свега што је српско у Српској.

То је њихов успјешан наставак раније праксе, док СЗП није постојао, а која је трајала десет година. И за вријеме које је СНСД сваки пут побјеђивао. Осим  када су Сазапу упомоћ, прије двије године, притекли манипулативни муслимански гласови.

Шта је Сазап, и њихове појединачне чланице, раније, постигао Криминализацијом Додика, Есенесдеа и Српске.

● Раширио тезу Сви Су Они Исти. Сви политичари су лопови, кримналци гуликоже.

● Урушио вјеру у Институције Државе, Политичког Система и Економије.

● Атомизовао свијест, раздробио Колективитет. Јер, Они пљачкају да да их ми подржавамо.

● Девастирао вјеру у излаз, перспективу, напредак.

То се, законито одразило на умртвљивање политичке сцене. То је довело до политичке апатије и до немогућности да се у Српској профилише, или чак ни да се створи нова политичка странка, да нађе нову кришку у идеолошком или интересном Политичком Спектру. То је довело до масовне ситне похлепе. Јер мала свијест подлијеже тој општој крминализацији свега постојећег и почиње да се понаша позвано да и она учествује у томе. Та свијест, ако успије да неког подмити за нешто или узме нешто за нешто, подсвјесно почиње да оправдава и стварни кримнал. То претвара Политичке Странке у голе интересне организације, секте. То је довело до смањења интереса за Изборе, као политички и демократски начин рјешавања проблема и валоризовања успјеха. Више није могуће постићи велику или већу Излазност која увијек даје шансе Опозицији, Алтернативи, онима који нису дотада имали прилику да играју утакмицу. А потире Власт и оне који имају стабилно тијело и велику страначку Организацију.

Тако је Сазап, аматери Чавић, Босић, Бореновић и Иванић, сам себи одсјекао могућност побједе.

Не само због тога што негативна и сумрачна прича, па и о криминализацији, не доноси побједу на изборима, јер то није политичка тема, што Сазап и Сазапице никада неће схватити, већ и због тога што велика Органаизција СНСД и стабилно бирачко тијело има сада отворен пут.

Да СНСД није сам себи почео да уништава и девастира Организацију, кад сам позвао Додика да се остави мјеста Предсједника Организације, већ је било касно, сада би били на коњу а Сазап никада не би дошао у прилику да нам цијели мандат, до 2018е, демонстрира Националну Издају у Сарајској Бакир Чадорлији.

А кад, након ових редова, престанем да се правим будала, могу за те Сазапице, да кажем да то нису Политички Актери. То су маргиналци, крајпуташи, ћоркани, улизице, потурице, сепетари. Велико је питање да ли је ико од њих и способан да буде прави Издајник. Осим Иванића и Чавића, који имају какветакве референце.

ДВОГОДИШЊИ

АНТИСРПСКИ

БИЛАНС

САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

● Колаборација

● Издаја

● Антиреферендумаштво

● Допинг амбасада и амбасадорчића

● Осоколинг Сараја и Бакирли Чаршије

● Криминализовани покров на Републику Српску

● Препуштање процеса, у којима су потребне Стране, Српска и Федерација, и Споразум Страна, Сарају и подсећијским тајним игрицама

● Пад рејтинга Републике Српске на љествици политичких токова и иницијатива

● Разарање политичке сцене Републике Српске.

Попис може да буде много већи. Али, сви биланси не могу да се попишу јер ће неки на сцену, рачун и наплату, доћи касније.

Оно што су сада видљиве чињенице, трендови и негативне посљедице, треба да забрине сваког коме је превасходни интерес Република Српска и њен Национални Интерес, а не нека парцијална политичка, страначка или ускогрупна корист.

● Савез За Промјене је искључен из свих процеса у Сарајеву. И као самостални Политички Савез, и као учесник у власти, учесник у пробосанском и кобива проевропском путу, и као лажни политички Представник Републие Српске у заједничким органима.

Савез За Промјене омогућио је Стамболизацију Сарајева и цијеле БиХ. Омогућио је да се све одлуке доносе негдје под Чадором, далеко од санџака, паша и сиротиње раје. Од пресуде о Дану Републике до Пописа, Мехкора и слично.

Данас су у новинама и на порталима вијести о томе како је, коначно, усаглашен Механизам Координације. Није могло без Власти Републике Српске. То значи да Савез За Промјене, и да је хтио да се ангажује у том процесу, ни он не био могао без Власти Републике Српске.

● Примитивна Кадровска Мектологија.

Мектологија је технологија одабира најнижег референцијског кадра, са највећом осрамоћујућом ореолом и неконтролисаним изљевима примитивизма, чија, те технологије, је главна задаћа да осрамоти Нацију или Државу из које долази.

● Унижење рејтинга чланица Савеза За Промјене. То је лоше по Републику Српску а добро за Сарајево и Неке Амбасаде.

Нје штета што је унижен Педепе. Штета је што је унижена Есдеес. Јер Републици Српској треба јака странка са предзнаком Демократска и Српска.

Док се Есдеес опорави, свргне Босића и слично, Политичка Сцена Републике Српске, њен Политички Мозаик, производиће посљедице које су дугорочне а невидљиве баш увијек.

Насупрот СДС-у, па и ПДП-у, у Савезу За Промјене профитирали су, поред Огузичњака, Фотељаша, њих неколико у Сарају, минорни актери Сазапа.

Тако је Чавић, без странке, без бирача, без политичког рејтинга, постао Кандидат за Градоначелника Бањалуке.

И то је, билансно, највећи успјех Сазапа.

Република Српска се враћа на политичку сцену Дејтонске БиХ. Али је то споро, често неефикасно, са великим губитком времена и енергије. И нустрошковима кривца за успоравање евроинтеграција и слично. Док Сазап сједи у Хладу Сараја, као, у Мостару, Лијепа Емина. Чекајући свог Шантића. Који доћи неће.

Али,ја им могу написати стих.

Не остајте Овдје, идите у Сарај, Синија туђег неба, тамо гдје свога нема, милија вам је и шаренија.

КАКО ЈЕ

СРПСКИ

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

ВАЗДИГАО

БАКИРА

Бакир Изетбеговић је сам урадио неколико ствари. Све остало су му учинили Срби из Савеза За Промјене.

● Пустио је Човићу да еуропејише до миле воље. Од чега је, Бакир, имао користи. Попис. А није код Ердогана и муслимана морао себе да прља.

● Помогао је Иванићу да буде изабран у Предсједништво, знајући да му овај не може вратити осим кроз неколико интервјуа по новинама. Шта могу интервјуи. Њих даје и Михајлица. Чак и Жиле, кадгод има неке шансе. Иванић је погодан Сучлан П, јер Бакиру отвара пут апслутне доминације. Двије божије финоће, Иванић и Човић, коубилисе да буду чланови Дивана.

● Спријатељио се са Ердоганом.

● Спустио Радончића, за неколико десетака спратова, утишао га а Аваз му претворио у севдалинку, тиху, као у вечери ране.

● Претходно елиминисао Лагумџију. Што и није било тешко. Јер већи Балотетли на политичкој сцени БиХ, задуго се неће појавити.

● И најкапиталније. Потурчио Босића. Једино му није успио офарбати косу у црно и убиједити га да пусти брчине, ко прави турчин. Прецизније, учинио да се формира Савез За Промјене.

Након тога, Бакир Изетбеговић је мирно могао да сједне на сећију и не ради ништа.

Пошто му се ситуација сложила дозлабога.

Ердоган је тамо ојачао тако да свира повечерје и Америчкој Бази Инџирлик. Мијења Устав садпасад.

А Са Савезом За Промјене, том наивном колонијом српских генералића из Посавине, прави су били из Подравине, добио је сљедеће.

● Поптуно је искључио Републику Српску из Заједничких Органа. Јер Сазап не представља Републику Сроску, пошто су у њој опозиција. Нешто као Невладина Организација.

● Иванића је начинио српским политичарем само утолико што је са пријављеним боравиштем у Предсједништву. Јер и он нема никакву институционалну везу са Српском. Кад је то схватио, Иванић је егленио са Предсједником Републике.

● На основу те двије ставке, Бакир Изтебеговић је постао Сарајски Високи Представник за Републику Српску. Човићу је тутнуо еуропејство што је подразумијевало Државу, коју Српска не мирише, а Лагумџију и Радончића је ућуткао.

То се опредметило јучер у Источној Барци.

Сви, и Иванић, и Човић, и Савез За Промјене, и Радончић, и Инцко, ћуте ко кумровечки песеки у ноћи грмљавине, а он, Бакир Син, са Републиком Српском, разговара.

Не тврдим да би СНСДНСП, да учествују у Заједничким Органима, уколијенчили Бакира.

Али би, барем, имали институције Српске иза себе. Па би могли да се позову на одлуке или их затраже. Овако, Сазап ни то не може. Јер их је Бакир, једноставно, заобишао, искључио.

Стога је огромна политичка грешка, а стварна Национална Издаја, било прихватање позиција у Заједничким Органима, Бакировој Сарај Власти, без капиталне институционалне позадине у Републици Српској.

То би тако било да је то учинио и СНСД, као опозиција у Српској.

Како ће се Савез За Промјене вратити.

Никако.

Увидиће на Општим Изборима 2018е.

НЕКОМПЕТЕНТНОСТ

ЈЕ ПОСВЕ ДОВОЉНА

ЗА ИЗДАЈУ

Ако ти Рафи Грегоријан дође у званичну, краћу и пријатељску посјету, непритељ ти је, с леђа, већ дубоко зашао. Га завукао.

Тако је Највећа Српска Несрећа у Сарају, Драган Мектић, министар, у Савјету Министара, безбједности, сигурности и највљивања хапшења највећих политичких риба, јуче примио Грегоријана.

Злочинац се враћа на мјесто злочина.

Том приликом је изјавио, Мектић, да ће Савјет министара донијети Одлуку о координацији и надлежностима цијелог насада безбједоносних и полицијских агенција у БиХ.

Човјек чије је темељно образовање ШУП, Школа ученика у привреди, не мора да зна да се та област реглише законима. Али би било пожељно. А ако не зна, не треба да прича о томе. Док се не распита како се доносе Закони. И док му неко не каже да је СМ помоћни орган Предсједништва, како је уређено у Дејтонском Мировном Споразуму. А не како то схвата и практикује Бакир Чадор Унитарија.

А он, Мектић, и остали Пробосански Срби, томе дају велики допринос својим уживљавањем и позицију, важност и сарај ћаршијско тетошење.

Данас је Мектић појаснио. СТЈ.

Нема говора о Реформи Полиције. СТЈЖ.

Ми ћемо донијети једну одлуку којом ћемо формирати координационо тијело које ће координисати бробу против тероризма и терористичку превенцију. СТЈЖК.

То је, неоспорно:

► Ново тијело на нивоу БиХ. А сачињавали би га министар у СМ, главни тужилац БиХ, ентиттески министри и директори ентитетскох полиција.

► Установљење нове надлежности Сарајева.

► Изванинституционална Унитаризација. Нешто као присилно окупљање лидера политичких странака који треба да пристану на Уставне Промјене.

Мектић, дакле, не схвата шта Грегоријан хоће од њега. Хоће, дајући му лажну важност својим доласком, да преко њега ради оно што треба да ради Полиција Републике Српске.

Та општа Мектићева некомпетентност, као и Шаровићева и Црнаткова, довољна је за двије, по Републику Српску, катастрофалне тенденције, Издају и Унитаризацију.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

ПОЛИТИЧКА ЈЕТРВА ЈЕ

Једна велика Џеврије.

Чиме ту титулу одузимам Александри Пандици, мада је она и сада, понекад, практикује, остављена сама у сарајској прашуми без пуно бамбуса за исхрану.

Јер остали, држе руке у џеповима, око муданаца, тактизирају, ишли би код Додика, пишкили би, какили би, чекају, имају мисије, нису од Неке Амбасаде добили упуте... Опозиција били би, без курца сватове правили би, не би својим ни глогиње по Парковима млатили, јер немају храбрости, а и немају Га, очекују да Незадовољни Народ све уради за њих. И Неку Амбасаду.

Политичка Опозиција је нешто друго од Рушилачке Опозције. Од Јогуница. Од Противника. Од Завидника. Од Издајника. Од Плаћеника.

Политичка Опозиција озбиљније размишља о НДД Сфери него Власт. Јер стоји са стране, боље види, има времена и није оптерећена тешком и непрегледном компромисном практиком.

Од Политичке Опозиције очекује се свакодневно јасан, чист и кристалан став. И о Стратегији и о дневним догађајима.

Власт може да тактизира, да увија и умотава, да свети водицу, да ситно шићари, да петља, лаже и прешућује, да чека и развлачи.

Политичка Опозиција никада не смије да буде Овца Јаловица, Станка Готованка и Мара Говедарка.

А све то је, у једноме, Савез За Промјене.

► Овца Јаловица. Деценију цијелу нит се мрчи нит се јањи. Непрестано прича о Криминалу и Корупцији а не схвата да то није Политички Програм који доноси побједу на изборима. Побједу само досноси Политички Програм. Или лаж о њему.

► Станка Готованка. Стани и сачекај све на готово.

► Мара Говедарка. Јебло ју је много више од Девет Говедара. Прво је био Педепе кад је Иванић постао Премијер. Такав политички нагуз није забиљежен у посткомунистичкој историји свих соцлагерских простора. Задњи који гузи Есдеес, јер то је Савез За Промјене, Педепе је само рупа за дугме, јесте Једна Амбасада.

У таквом стању, Савез За Промјене, Есдеес, претворио се у Политичку Јетрву. У Чангризало. Пишу писма Србији, окривљују тамошње медије, па и Вучића, вијају Патријарха, Савезују Са Суваром... Чекају и ћуте, у ствари.

Јер ништа, већ одавно, нису рекли о капиталним политичким темама које им се саме намјештају.

► Тајно усвајање Механизма Координације

► Давутоглу у Бањалуци

► Комарица и други колосијек Блајбург – Бањалука

► Пуљић

► Пробосански Попис.

Све су то биле теме за капитализацију у интересу Републике Српске. И за Опозицију. За претећи Додика и СНСД и тако узети полуге у своје руке.

Јер, Бирачи и Незадвољни Народ морају да повјерују да Републици Српској мислиш добро. Друкчије ти неће дати Власт.

А шта ради Опозиција, Сазап, Есдеес, Босић Пробосић. Ослушкују шта кажу Странци Усранци. Шта каже Амбасада. И не раде ништа да не би изгледало да се слажу са СНСД и Додиком.

Јер су, а нарочито Босић, ушли у чврст аранжман Политичке Издаје. И морају се понашати крајње прецизно.

Нема ту ни Срба, ни Опозиције. Ни Служинчади неке.

Ко да чујем Томана, док се боримо са шинама и растовима дугама.

БОСИЋ.

ПОЛИТИЧКИ

ПОТУРЧЕНИ

КРЕТЕНОИД.

Прво правило Политике у БиХ. Мора прецизно да се зна коме се обраћаш. При чему није неопходно да се обраћаш Јавности или Бирачима.

Можеш да се обраћаш Сарајеву. Америчкој Амбсади или Унитарном Конгломерату. Ако баш мораш, обраћаш се и Јавности и Бирачима.

Ово, прецизније, важи за Савез За Промјене.

Савез За Промјене је феномен на политичкој сцени Републике Српске.

То је Конгломераторијум који настоји да дође на власт насилним, колаборационим и мистичним средствима.

Они су изабрали да колаборирају са Странцима и Сарајевом у Мисији коју имају, Младен Босић, прије свих, и која треба да сруши Режим у Републици Српској.

Феномен су по томе што су тај пројект објелоданили и реализовали одмах послије Општих Избора које су изгубили.

Неће соли, леба ни погачу, но одмах слатко.

Савез За Промјене је политички феномен, што се у народу карактерише као Обични Будалаши, и по томе што своје опозиционарство у Републици Српској формирају на потпуно неполитичким, неидеолошким и непрограмским основама.

Они желе да сруше Власт у Републици Српској колаборацијом са Једном Амбасадом и са Унитарним Бошњачким Сарајевом.

И цијелу своју дјелатност презентују кроз ту оптику.

Младен Босић, понатији као Мисија, или Кила Злата, данас је изјавио сљедеће, према порталу Вијести.ба.  

Bosić smatra da je pravosuđe u BiH jedan od glavnih izvora krize i stalno se govori da je neophodno izvršiti velike promjene, naglašavajući da je dokaz za njegovu tvrdnju to da niko od funkcionera umiješanih u velike skandale korupcije u Republici Srpskoj nije procesuiran.

Босић, дакле, сматра да је судство у БиХ, које је неуставна, нелегална и недејтонска категорија, наметнуто и узурпирано, формирано искључиво као Судство за Србе. За Републику Српску.

Да је Судство БиХ формирано као његов лични сервис, или сервис Савеза За Промјене, приручно средство у пројекту њиховог, промјенашког доласка на власт.

Босић ни једну ријеч не саопштава о томе да је то комплетно судство нелегално, неуставно и недејтонско.

Из чега се може закључити да се обраћа Сарајеву, Једној Амбасади и Унитаристима. А Јавности и Бирачима Републике Српске, само у дијелу уздаха што ништа није учињено у хапшењу тих зликоваца из Великих Скандала Корупције. Који нису нигдје документовани.

Из овога се, још, може закључити да Младен Босић сматра да су Велики Скандали Корупције, лоцирани само у Републици Српској. У Федерацији, нарочито у Сарајеву, нико није ни чуо за то а камоли нешто диро својим рукама.

Овакво потуричарство, полтронство, фелациоамбасадство, пробосанство, издајаштво, одавно нико није демонстрирао међу Србима.

Ако је овакав Вођа Опозиције онда је то Ноћ Опозиције.

САЗАП

УШАО У

КОЛАБОРАЦИЈУ

ЗА ДЕВАСТИРАЊЕ

РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ

Када је ономад, Онај Одроњак тражио од Додика да мене искључи из Савеза Независних Социјалдемократа, што је Јавна Глупост цијелог вијека, схватио сам то као несналажење неартикулисаног преамбициозног јуноше. Иако сам знао да то може бити генерисано само на линији Независна Америчка Амбасада и Незаписне Новине Бањалука.

Сада исту Јавну Политичку Глупост понавља Савез За Промјене. Само на много вишем нивоу.

Захтијевају од Предсједника Републике Српске да поднесе оставку.

Српска Демократска Странка, тако, наставља свој пут успут, и постаје Српска Таблоидна Странка. А у савезу је са Прогресивном Таблетном Странком. Сви могу стати на један таблетић којег приградска снајка држи на телевизору.

Од Предсједника Републике, Сазап тражи да поднесе оставку и распише ванредне изборе. Разлог нису навели али он није већи од чињенице да иде новембар. У ту сврху ће организовати протесте.

Тако Сазап, уз суфлерај својих иностраних усраних пријатеља и Неких Амбасада, мисли да добије Републику Српску на длану.

Ствари, ипак, стоје озбиљније.

·        Сазап не вјерује у ванредне изборе јер зна да би им шансе биле око двије трећине садашњег броја посланика.

·        Цијели мандат, до Општих Избора 2018е, Сазап намјерава да користи за генерисање протеста и девастирање Републике Српске. Они ће служити за стварање јавног привида о политичком расположењу против Режима. У ту сврху су спремни да се понижавају свакојаким форсираним аферама, по цијелој Републици. Сада је то Митал.

·        Напуштањем сједница Народне Скупштине и захтјевом да Додик поднесе оставку, Сазап ће генерисати оно што они зову Политичком Кризом а што ће им послужити као изговор и за друге активности. То је веома опасна активност јер удара на два темељна институционална уставна стуба Републике Српске.

Остају чињенице које ће се, на крају, вратити као бумеранг Српској Демократској Странци.

·        Протести, и ако их организују, неће бити масовни.

·        Локални избори нису извјесни као даља добит Есдееса над Есенесдеом. Иако најављују да ће их организовати као Удружени Изборни Подухват.

·        Непостојање бирачима разумљивог Политичког Програма не може се ничим надокнадити. Кила Злата, Три Киле Суваре, Тона Митала... ничим. Иако Кила Златан, Мисија Босић, најављује, за који дан, програмски папир. Још једна Блиједа Књига Есдееса.

Српској Демократској Странци ово је судбоносно вријеме.

Ако сруше Додика, уколијенче Републику Српску и одвуку је, ошишану, Бакиру на синију, то ће бити њихов дефинитиван крај. Као и крај Републике Српске и Српства Овдје.

Судбонсно је вријеме јер је задњи час да изађу из Бакировог Пробосанског Загрљаја.

Републици Српској треба једна конзервативна здрава национална странка.

Само је питање да ли је остало довољно здравог ткива унутар Есдееса да се избори за то.

Видјећу како ће одговорити на Додиков пристанак на Ванредне Изборе. Али на свим нивоима.

Или ће то учинити традиционалним српским политичким јауком. Немо по јајца, Дјоле.