ДВИЈЕ ПОГУБНЕ

СТРАТЕШКЕ ГРЕШКЕ

САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

Ово пишем правећи се будала, занемарујући да су ту политичку скаламерију, српску ламперију и сарајску драперију, формирали Странци Усранци.

Младен Иванић је данас, у својој најновијој, Националној Политичкој Фази, изјаукао изјаву о томе како је Бакирова зајебанција 0901 провокација упућена и Савезу За Промјене који је увијек тражио толеранцију.

А Бакир није могао пристати ни на Осми и по јануар као Дан Републике.

Српска Толеранција увијек се завршава Капитулацијом.

Толеранција је могућа и ефективна тамо гдје сви желе да одрже играче у игри, да унаприједе и играче и игру. Али тамо гдје је циљ истребљење и протјеривање, гдје је циљ заузимање Територије, тамо не помаже Толеранција. Само подјела. Међа. Граница.

Српска Толеранција као погубност, од формирања Краљевине СХС, никако да Србима уђе у националну политичку свијест. Барем у гујицу ако не може у главу.

Најновији примјер Српске Толеранције, којој је уводничар био феноменално погодни Српски Политички Кретеноид, Слободан Милошевић, у садејству Драшковића, Шешеља и сличних, и који је отворио пут Чеди Јовановићу, Тадићу и сада Вучићу, историјски је очигледан. И као наук и као контрапутоказ. И као смијешно пајацирање над једном Нацијом.

Савез За Промјене је промовисао тезе о томе да нема опасности по Републику Српску, да СНСД лаже људе о томе, само да би се одржао на Власти, да је политика компромиса оно што ће допринијети јачању Српске, европским и Нато интеграцијама, доласку страних инвеститора.

Па су запосјели Власт коју им је, као Пробосанцима, дао Бакир Изетбеговић, газда СДА, Сараја, Бошњаштва и цијелог Фахрудина Радончића. А Иванић је тријумфално изјавио да се он, као Члан Предсједништва, додајем Српски Члан, пита и да он има задатак, док је њега, да не дозволи да СНСД буде у власти у Сарајеву. СНСД који је побиједио и има Власт у Републици Српској, додајем.

Посљедица те Пробосанске Идиле Савеза За промјене, огромна је и погубна. Не треба све тачке поново набрајати.

Суштина је у томе да се све одлуке доносе мимо Срба и Српске. Или тајно, или прикиривено, или штетно.

Савез За Промјене није ништа издејствовао, у власти БиХ, ни за Српску Демократску Странку. Јер о Републици Српској и њеној користи од Сазапове Зере Власти, излишно је више расправљати.

Дакле. Та Српска Толеранција Савеза За Промјене довела је Српску до штете, понижења и ситуације у којој се мора борити за основне ствари, које су ријешене у Дејтонском Споразуму.

То је као када би педесетогодишњак морао да доказује да је рођен, да има личну карту и ЈМБГ.

Дакле други пут.

Српска Толеранција се једном демонстрира као Издаја, другипут као Капитулација.

Друга стратешка грешка Савеза За Промјене јесте Криминализација Српске, Власти Српске и свега што је српско у Српској.

То је њихов успјешан наставак раније праксе, док СЗП није постојао, а која је трајала десет година. И за вријеме које је СНСД сваки пут побјеђивао. Осим  када су Сазапу упомоћ, прије двије године, притекли манипулативни муслимански гласови.

Шта је Сазап, и њихове појединачне чланице, раније, постигао Криминализацијом Додика, Есенесдеа и Српске.

● Раширио тезу Сви Су Они Исти. Сви политичари су лопови, кримналци гуликоже.

● Урушио вјеру у Институције Државе, Политичког Система и Економије.

● Атомизовао свијест, раздробио Колективитет. Јер, Они пљачкају да да их ми подржавамо.

● Девастирао вјеру у излаз, перспективу, напредак.

То се, законито одразило на умртвљивање политичке сцене. То је довело до политичке апатије и до немогућности да се у Српској профилише, или чак ни да се створи нова политичка странка, да нађе нову кришку у идеолошком или интересном Политичком Спектру. То је довело до масовне ситне похлепе. Јер мала свијест подлијеже тој општој крминализацији свега постојећег и почиње да се понаша позвано да и она учествује у томе. Та свијест, ако успије да неког подмити за нешто или узме нешто за нешто, подсвјесно почиње да оправдава и стварни кримнал. То претвара Политичке Странке у голе интересне организације, секте. То је довело до смањења интереса за Изборе, као политички и демократски начин рјешавања проблема и валоризовања успјеха. Више није могуће постићи велику или већу Излазност која увијек даје шансе Опозицији, Алтернативи, онима који нису дотада имали прилику да играју утакмицу. А потире Власт и оне који имају стабилно тијело и велику страначку Организацију.

Тако је Сазап, аматери Чавић, Босић, Бореновић и Иванић, сам себи одсјекао могућност побједе.

Не само због тога што негативна и сумрачна прича, па и о криминализацији, не доноси побједу на изборима, јер то није политичка тема, што Сазап и Сазапице никада неће схватити, већ и због тога што велика Органаизција СНСД и стабилно бирачко тијело има сада отворен пут.

Да СНСД није сам себи почео да уништава и девастира Организацију, кад сам позвао Додика да се остави мјеста Предсједника Организације, већ је било касно, сада би били на коњу а Сазап никада не би дошао у прилику да нам цијели мандат, до 2018е, демонстрира Националну Издају у Сарајској Бакир Чадорлији.

А кад, након ових редова, престанем да се правим будала, могу за те Сазапице, да кажем да то нису Политички Актери. То су маргиналци, крајпуташи, ћоркани, улизице, потурице, сепетари. Велико је питање да ли је ико од њих и способан да буде прави Издајник. Осим Иванића и Чавића, који имају какветакве референце.