ШЕСТОКРАКА

ВЛАДА

СРПСКЕ

Премијер Вишковић дао је неколико изјава по обрасцима.

Влада ће радити као Тим. Фокус је на бољем положају Плата. Реални сектор мора бити приоритет. И слично.

Његов једини Капитал није то што је из тог привредног сектора, још одавно, већ то што је успио да преживи слалом у Посланичком Клубу, одржавајући сигнализацију са Предсједницом Владе и Предсједником Републике.

Ну.

То му неће помоћи на мјесту Предсједника Владе.

Јер, његова Влада није Есенесдеовска.

Она је конгломератна.

Она је Лего лажне мултиетничности и непостојеће конститутивности.

Она је Влада Тржног Центра.

У коју само што није уграђено правило да министри из једне странке, сједе у Влади до дванаест а од дванаест долазе они из другог дијела те странке.

Она је Влада Идеологије Шестокраке.

Сви њени министри нису из Странака. Неки се још легу као странке.

Ова Влада је, на љествама ауторитета, капацитета и референци, најнижа до сада.

Прва Додикова Влада, из 98е, за ову је била Уједињени Кремљ и Стејт Департмент.

А процес је требао да буде обрнут.

У актуелну Владу Српске, мало ко је ушао по референцама, искуству и ауторитету.

Неко је ушао само зато што је био Министар.

Неко само зато што је прешао у неку странку из неке странке.

Неко само зато што му се странка отцијепила, расцијепила.

Неко је ушао јер је склопио кладионичарску комбинацију Нације, Странке и Гузице у Гостима.

Неко зато што га често виђају у Кабинету.

Тако да се у Спорту не може очекивати помак. У Просвјети се не може очекивати помак. У Високом образовању се не може очекивати помак. У Пољопривреди...

А у свим тим областима је потребан и могућ.

Потребан је и у Трговини, и у Правосуђу... али ту је БиХ окупирана и мало се може учинити.

Вишковић, и ми сви, морамо да се помиримо са чињеницом да то није Влада Есенесдеа, нити Влада Шесторке. То је Влада Ситних Интереса.

И њихово задовољавање јамчиће тимски карактер и стабилност Владе.

Влада Српске је само најновији доказ да Влада не може да буде озбиљнја и боља од Парламента.

КОМШИЋ

И ДВА ОЦА

Кад није муслимане срамота Комшића, није ни мене.

Стога његову појаву, дјеладбу и политичку потку не гледам обиљно.

Ту се, једноставно, као и у случајевима Шукало 260, Драшко Кандидат за Градоначелника, ДНС дугорочна Стратегија, СДС Политичка Странка, Куп Уставног Суда БиХ... нема шта разматрати.

То је слика непостојеће БиХ.

Сви ти људи и појаве, на челу са Комшићем, Чланом Државног Предсједништва, СТЈ, Државником, СТЈЖ, истовремени су генератори и продукти нестанка Босне и Херцеговине.

Тако је, Комшићу, данас објелодањено да му је савјетник, за спољну политичку, чини ми се, њаки Љекар, страначки колега.

Не знам у чему је ту вијест.

Ако неко озбиљан мисли да Комшићу треба савјетник, па је та комбинација грешка и страначки непотизам, онда се ради о потпуном одсуству политичког реалитета.

Као што је и озбиљно и хумано схватање посјете Два Оца, том Члану Предсједништва.

Којом приликом је Грађанин Хрват изразио подршку Очевима, у њиховој борби за Правду.

То значи да је Комшић поджао ванинституционални систем полиције, истраге, медија, суда и тужилаштва. Које ова двојица, чини ми се, више овај из Бањалуке, практикују већ скоро читаву годину.

Нормално је да је Комшић подржао Ванинституционалну Анархију Два Оца.

Јер је и он сам, Комшић, продукт Ванинсутуционалне Анархије у БиХ.

На којој и она сама почива.

Почивала у миру, дабогда.

СВЕ ЋЕ ТО,

МИЛА МОЈА,

ПРЕКРИТИ

РУЗМАРИН, СЊЕГОВИ

И УСТАВНИ СУД НАШ

Пошто су Охаер и Високи Представник, нешто осипљивили.

Ситуација Цикризе, у коју је доспјела БиХ, само је наставак апсурда у коју је Федерацију претворио Сарајевски Политички Круг, Унитарно Отоманско Бошњаштво и Дркосерци из Западних Амбасада.

Не ради се, дакле, о нечему новом.

Бошњаци су, само дигли галаму због тога што не могу да доминирају Хрватима у Дому Народа ФБиХ.

Иако је ФБиХ Федерација Бошњака и Хрвата. И они би требали бити равноправни у том Дому.

А то што никада није формиран Клуб Срба у том Дому, овај пут ћу сматрати небитним. Јер је то посљедица фамозне Конститутивности Свих Свуда, која није ни измишљена због Срба, и Хрвата, већ само због Бошњака, како би растакали Републику Српску.

Мада је занимљиво питање, Како Бошњаци, који толико воле да живе са Србима у истој држави, не дају им да се одвоје, не чешу се ни по гузици због Срба, колико због тога што им испод шапа измигољују Хрвати.

Цикриза је дошла на најплодније могуће тло.

Више се не зна шта је од Апелација усвојено, шта није. Шта је Перспективна Уставна Имовина а шта може у Приватизацију.

У шуми одлука Уставног Суда БиХ, који је постао Писац По Тараби, ЦИК се није могао боље ни снаћи.

Мало овога, мало онога.

Бошњацима, и горе побројанима, смета Попис из 2013е.

Па, више нико и не сматра да се треба обратити Уставном Суду.

Сви, већ, износе тврдње да ће то поништити Уставни Суд.

То само значи да ће се све растезати и развлачити и да ће се тешко доћи и до Савјета Министара.

Сада би неки Шешељев Радикал, из златног доба тог Џелепа, рекао да је то зато што је дошао ред на Србе, да владају Државном Владом.

Али није.

То је зато што муслимани, Бошњаци, Сарајчадораши, Турци Отоманци, мисле да је, увијек, ред на њих.

И што се увијек уздају у Уставни Суд БиХ.

Јер тамо столују три Странца која, са њима чине Надгласавајућу Већину над Србима и Хрватима.

Тако ће, вјероватно, бити и овај пут.

Што ће то, даље, да одваја Хрвате од БиХ, и што ће и тиме БиХ да постане још немогућнија, то није брига Сарај Чадора.

ВЈЕЧНА ЖЕЉА

САРАЈ ЧАДОРА

ДА СРБИ И ХРВАТИ,

КОЈИ СЕ ЗАДЕСЕ

У ЗАЈЕДНИЧКИМ

ИНСТИТУЦИЈАМА,

НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ

НИКОГА

ЦИК БиХ је донио одлуку о начину бирања Дома Народа у Федерацији БиХ. Одлуком Пет За и Два Против.

Та одлука се темљи на Попису 2013е. А не на Попису 91е, за који се хватају Унитаристи, под изговором да он важи док се не оствари Повратак.

Отоманска Реалност Сарај Чадора не може да прихвати чињеницу да је Повратак остварен кад људи престану да се враћају, јер не желе да живе овдје, јер су установили живот на неком другом мјесту.

Мада ја мислим да би Попис из 91е требао да важи све док се било који покојник, који је отишао из БиХ, и није хтио да се врати, не довезе овдје и укопа на неком од Државних Гробаља.

Главни аргумент, поред сулуде тврдње о Неуставности те одлуке ЦИК-а, јесте то што ће ХДЗ имати већину у ДНФБиХ, и што ће, са СНСД, имати већину и у Дому Народа ПС БиХ.

Тако Срби и Хрвати треба да плате цијену тога што је Сарајевски Политички Круг неспреман да има једну јаку Националну Странку и што форсира Лафо Грађановштину и Тишу Љевичарство, па је СДА, годинама у паду а остатак сцене се конгломератизује.

Дабоме да је нормално да ХДЗ БиХ има већину у Дому Народа ФБиХ, и да, са СНСД, има већину у Дому Народа ПС БиХ.

ХДЗ је у Хрвата побиједио, као што је СНСД побиједио у Српској.

Сарајевски Политички Круг, Амбасадни Здруг и Сарај Чадор, жељели би да Србе и Хрвате, у Заједничким Институцијама, представљју они који их не представљају.

Да у ЗајИну буду само они Срби и Хрвати који не представљају никог.

Комшићи, Иванићи, Босићи, Мектићи, Шаровићи...

Да је Унитарна Клика окружена све Ибрахимом до Ибрахима. Ибрахим Паргали.

И да сви они могу да буду заклани кад се коме ћефне.

Битно је, само, да се правиш да спаваш. Онда, ниси крив.

СТАНИВУКОВИЋ,

БАЛАВИ ПРОДУКТ

ХАЈКЕ НА ПОЛИТИКУ

КАО ПЉАЧКУ

Државни Удар, који је изведен у Бањалучком Одбору Педепеа, незабиљежен је у осебујној традицији и хималајским досезима вишестраначког живота код комунистичких и православних Срба.

Ну.

Он је објашњив једном простом, малом, чињеницом.

Партија Демократског Прогреса није Политичка Странка. Није чак ни Партија. То је само, инострано индукована Братија.

Удружење које у свом саставу има Иванића, Бореновића, Црнатка... не може да буде ни Странка ни Партија.

Сада је ту Братију преузела Бањалучка Братија.

Млади Станивуковић је болестан од нарцисоидне представе себе кроз политику.

Што је саставни дио свакога ко се бави Политиком.

Али, што подразумијева још цијели низ особина. Које он, судећи по саставу материјала из прве уградње, нема и неће никада имати.

Јасно је да се ради о продукту намјере да се одређена група људи домогне Бањалуке као Рудника Новца.

Станивуковић, и други Станивуковићи у Политици Српске, инфицирани су свеопштом хајком Странаца Усранаца о томе како је Политика Корупција. Како је Политика Криминал. Како је Политика Пљачка. Како је Политика Привилегија.

Што бјелодано одсликава покојна Америчка Амбасадорица у БиХ, која је милион пута, досад, изјавила како Политичари у Српској не раде у интересу Грађана.

А Грађани Српске су бирали те политичаре, у узастопним налетима.

Станивуковиће, који су велики Клан, и који нису сви истог презимена, а претпосављам да ће им се у наредном периоду, прикључити још неки Џеповци, као подршка и подјелиоци евентуалног плијена, не мотивише Политика, Бањалука, Република Српска... њих мотивише Новац.

Шапа на Рудницима Новца.

Када су у Бањалуци били јаки Радикали Војислава Шешеља, имали су велики број донатора и спонзора, међу бањалучким Бизмисменима и Бензисменима.

Али, Одбор, Организација и то, били су у рукама „Политичара“. Б&Б су се, једном, побунили. Пожељели су да учествују у одлучивању. Ко ће шта, ко ће гдје, ко ће колико. Тада им је, потцјењивачки, саопштено, Ви сте Донатори, сједите у ћошку и немојте сметати.

Сада се гоблен преокренуо.

Донатори ће да буду Политичари.

То је позадина цијеле тужне и смијешне Сторије Станивуковић.

А у политичком, страначком смислу, то је посљедица чињенице да у Бањалуци нема Јаких Странака, осим СНСД-а. А и он је, како видимо, рањив.

Станивуковићи су осокољени дејством Новца који је у овим изборима у Бањалуци, па и у Изборној Јединици, начинио чуда. Само зато што Страначке Организације нису постојале или што нису довољно изграђене.

СНСД у наредној години мора да Организацију у Бањалуци дигне на ниво који ће бити недодирљив за Новац, Кројаче, Службе и Аналфабете.