ВИЈЕСТ

КОЈА ЈЕ ЗАПАЛИЛА

ИНТЕРНЕТ.

СЕМИХА ПОЈАСНИЛА

ЧОВИЋУ.

Појаснила му одредбе Уговора који је требало да прође на Предсједништву БиХ, између Исламске Заједнице и БиХ. Као што постоје и уговори са Католичком Црквом и Српском Православном Црквом.

Ну. Иванић и Човић нису хтјели да прихвате то. Иако је Савјет Министара, петнесте, усвојио текст Уговора.

Наводно је било спорно то што БиХ треба да гарантује одлазак муслимана на Хаџ.

Неколико ситница, из овог случаја, добро говоре о БиХ.

► Муслимани немају Политичара за Босну и Херцеговину. Имају само за себе. Иако су им пуна уста БиХ.

► И Хаџ служи за Унитаризацију.

► Бакир, и његови, изнимно су неталентовани за Исламску Заједницу. Немају кад, кад се толико баве Хаубицама.

И Стратегијом Одбране. Као, њих ће неко напасти. А ни први пут их нико није напао.

Тако се и ЈНА бавила Стратегијом одбране од СССР, па попушила од пичкоплачљивих Јанеза и Аграмесрких Тетки.

► Изборна Година у БиХ је сезона кад све стаје. Чак и мачке обуставе Вељачу.

Па, лансирање тог Уговора на дневни ред, чиста је импровизација. Нарочито у ситуацији кад Хрватима не дате Измјене Комшића, и кад Иванић мора да србује ко што никад није.

Осим ако Бакир није желио да даље хомогенизује муслимане.

Што је непотребно и што њему не користи, јер неће бити кандидат.

Дакле, глупље него и само стављање на Дневни Ред.

► БиХ не може да склапа уговоре са Вјерским Заједницама. БиХ није Држава. Вјера није заједничка институција и није на попису десет дејтонских надлежности Заједничких Институција.

А и реално. Сво Православље је у Српској, као што је сав Ислам у Федерацији а Католичанство у Херцег Босни.

Они са којима треба склапати уговоре су Република Српска и Федерација БиХ.

НЕ ЗНАМ КУД ЋУ,

НЕ ЗНА ШТА ЋУ,

НЕ ЗНАМ С КИМ САМ,

НЕ ЗНАМ ГДЈЕ САМ,

ДАКЛЕ, ИЗЕТБЕГОВИЋ

Бошњачка Политичка Номенклатура, показала се потпуно неспособном да води Народ.

Ту су евидентна два велика проблема.

◘ Та Номенклатура је настала импровизованим технологијама, приручним средствима. И нема никакву повезницу са било чиме што се прије могло подвести под Муслиманско Вођство.

Она је, пред Ратове Братства и Јединства и Распад СФРЈ, састављена од вјерских, криминалних, аналфабетских, паравојних и социјалистичко отпадних или преетикетираних елемената.

Њен аутизам, изолованост, одвојеност од Народа, од муслимана, од Муслимана, изворна је али и додатно креирана од Алије Изетбеговића, једног окорелог вјерског аутисте, творца Исламске Декларације, муслиманске Земље Сунца.

◘ Муслиманска Политичка Номенклатура је стала пред нешто за шта ни она сама а ни муслимани, нису знали шта је. Да ли Народ. Да ли Нација. Да ли Вјерници.

Та лутања нису од почетка Распада СФРЈ, она су од одласка Турака, од доласка Аустроугара, чији је Калај додатно историјски слуђивао муслимане, она су од дотјеривања дијела муслимана у БиХ, она су од одласка дијела муслимана у Турску...

У тој Номенклатури, свако је муслимане третирао како је њему одговарало. Једни као Вјернички Монолит. Други као рају и свјетину за пљачкање. Трећи као материјал за протјеривање Срба и стварање Фундаменталне Исламске Територије.

Народ, муслимани, није могао и није умио да одговори на све то. А нити да се политички артикулише. Јер никакво политичко, државно и друштвено искуство није имао.

За то је, заједно са својом Номенклатуром, био веома погодан за екстерну манипулацију. Па смо добили, у БиХ, три Нације, три елемента, поптуно различита. Различитија него што су били икад прије.

Оба та фактора довела су муслимане, Бошњаке, данас, до Бакира Изетбеговића.

Велика је грешка прелазак са Бабе на Сина.

Бакир Изетбеговић није Политичка Личност.

Његово образовање за друштво и политику, никакво је.

Његова лична лутања видљива су свакодневно, на његовом лицу и у његовим потезима.

Он не схвата шта је његова улога. Према муслиманима, прије свега. Бошњацима.

Он се бави Србима, Српском, Хрватима, Човићем...

Он се не бави Бошњацима.

Он се бави Турском.

Његов циљ је, подсвјесни циљ, нови Рат који би све то ријешио умјесто њега.

Зато он стално говори о Рату.

Будалаше. Прича о Хаубицама а ни не зна шта је то.

Зато у Програму Есдеа стоји циљ да та Секција уреди БиХ као скуп Регија.

Дакле, БиХ без Републике Српске.

То је Ратни Политички Програм.

И зато је Бакир обавезан да говори о Рату.

Политички хаос муслимана, Бошњака, трајаће дуље него што ће биолошки трајати Бакир.

А њихова Политичка Сцена остаће тешко осакаћена и кљакава, све док је на њој Бакир.

Све њих, и Номенклатуру, која се своди на СБК Сарајски Бошњачки Круг, БСЧ, Бакир Сарај Чадор, и Народ, муслимане, Бошњаке, чека тешко вријеме одустајања од БиХ, каква им је подваљена, Унитарне Босне, Наше Босне.ба, и окретања Муслиманском Националном Интересу.

Ако је то уопште реално као синтагма или категорија.

Све дотад, на Муслиманској Политичкој Сцени Биће Бакира, Комшића, Хариса, Лагумџија...

Који су у ствари Ћеле и Цаце Политике у муслимана.

Који им троше вријеме.

Кад би реално погледали уназад, видјели би да им је Харис, или Лагумџија, ненадокнадиво само узимао вријеме.

Сада га узима Бакир.

Али је најтрагичније то што га узима на начин да се не може појавити Политички Лидер муслимана за овај вијек.

Као што су Лагмџија, Харис... то исто онемогућаваи и тако штитили пут Бакиру Изетбеговићу.

ПОЛИТИКА,

ДЕФИЛЕ БУДАЛА

Нико не мисли да би могао да буде свјетски рекордер на Сто Метара.

Али сви мисле да могу да буду Политичари.

Није трагедија што мисле, већ што то и остваре.

Када је пало Социјалистичко Самоуправљање, пали су и Торови.

У Политику је похрлио и ћорав, и сакат, и јебен и јалов, и пробисвијет и ћалов.

То је и био дио Пројекта Распада СФРЈ.

И Уништења Српства.

Тридесет година, Политика је, овдје, Дефиле Будала.

Све до Шешељевог енергичног притрчавања стијегу са Хрватском Заставом и гажења исте.

И хрватског, загребачког, кленирања на ту бљузготину из саопштења СРС.

У Српској, пак, која није заобиђена, али је, срећом, не дуго након Рата, успјела да отресе главом и формира, какву такву, Политику Дејтонске Самосталности. Политику Отпора Унитарризацији. Сарајевској Унитаризацији.

Још сам, као министар, ту политику тако благосиљао. Кад се у Српској није смјело поменути тај Унитаризам и кад су јој у очи бацали Реформе.

Тек данас, Хрвати схватају да је ријеч о Унитаризацији.

Шта је, дакле, у питању.

Није у питању моја Памет.

Свако ко је прошао крај Политичких Наука, или ко је чекао аутобус близу ФПН, зна да је то Унитаризација.

У питању Аналфабетизам Политичке Свјетине.

Мореш гладан срат, мореш јебават без курца, али, у Политику не можеш без знања.

И без сазнања да Политика није оно што ти мислиш. Или што су ти Странци Усранци испричали.

За Политику мораш имати огромно знање. Али, Чињенице нису Политика.

Политика је Дугорочна Траса на којој се не види све оно што утиче на Политику.

Само мали број њих зна шта утиче. А још мањи је у прилица учествје у том утицају.

Политика није дјелатност поштених, вриједних и часних.

Они, једно вријеме, могу да опстану у Политици, обављајући извјесне послове и дужности. Али не могу успјети нити изаћи на врх.

Не због тога што је то Криминал или Лоповлук.

Већ за то што је технолошки таква.

То није Чиста Индустрија.

Нечиста је. Али не загађује.

И друкчија не може бити.

Аматеризам који се у Политици практикује, ових дана, у Бањалуци, или у Сарајеву, поводом извјесне Смрти, или поводом Централне Изборне Комисије, доказује да је прошло вријеме када Политика, тај Дефиле Будала, може да се опамети.

Праг је остао за нама.

Све више Политичара, све више ће се бавити Политиком за своју тетку.

Од чега НДД Сфера неће имати користи, већ само шкоде и штете.

КО НАС ЗАЈЕБАВА,

МАКРОН ИЛИ ХАН

Јоханес Хан, мушки дио Федерике Могерини, послао је Видео Поруку Босни и Херцеговини.

Из чега сам закључио да смо ми на Пруступном Путу Скајп Унији.

Порука је смијешна, из неколико разлога.

Садржајно. Јер је најбљутавије соцреалистичко просеравање још од првих година формирања ССРН, Социјалистичког Савеза Радног Народа.

Политички. Јер је потпуно понижавајућа. Он говори о Интересу Грађана које зајебавају лидери и политичари, које су Грађани бирали.

Истинито. Јер лаже о великим парама које ће доћи из ЕУ.

"Evropske integracije su transformativni proces koji pripada i donosi koristi prvenstveno građanima. Stabilnija, moderna, demokratska i prosperitetna BiH u ujedinjenijoj i snažnijoj Evropi je nešto na čijem ostvarenju svi radimo. Ne sumnjajte da će vas EU nastaviti podržavati na svakom koraku ovog puta"

Јуче се, поводом овог пасуса, огласило француско Макронче, Душа Брижитина.

Он је изнио став да ЕУ треба обуставити проширење док се темељно не трансформише.

То је исто као да је Јељцин изјавио да треба престати пити док се СССР не трансформише. Или да треба обуставити распад СССР док не престанемо пити.

Ове двије изјаве, Ханова и Макронова, требало би Преосталом Балкану да буду знак да се озбиљно замисли.

Од Европе не може ништа настати. Чак ни ЕУ. Може само Јака Њемачка. Зато Макронова прича Док се не трансофмришемо, никад неће имати крај.

И проширења, суштинског, никад неће бити.

Али то ми није тема.

Тема је Приступни Пут.

Шта је суштина, и све више посљедица, Приступног Пута.

◘ То је Пут Исусуовог Крста. Носиш га да би те разапели. Да на Крсту униште сву традицију, право, културу, систем и државност, коју су овдашњи народи имали.

◘ То је Пут Задуживања. Никаква средства не долазе овдје, из ЕУ. Долазе само Кредити. И Усаид нешто ситно даје својим плаћеничким пушачима.

◘ То је Пут одласка Људи. Што је озбиљан пројект ЕУ. Који овдашњи Будалаши не виде. И стално окрећу тезу да је то због Режима који овдје владају.

Али, Људи одлазе, једнако, из Истре и цијеле Хрватске, нпр, у којима нема Режима, које су чланице ЕУ и Нато.

◘ То је Пут Хаоса. Европски Стандарди нису зупчаници или лежајеви, по ДИН-у, да се могу употријебити у разним машинама. То је вјештачко бирократско прописивање, које се ни у најважнијим земљама ЕУ не примјењује.

Код малих земаља то може само да изазове Хаос. Старо никад неће изумријети а ново никад неће моћи да се примијени.

*

Због свега тога, Република Српска, јебемисе за остале, треба да поздрави Макронов став и да обустави било какве активности у филму Емира Кустурице На приступном Путу.

И да у Заједничким Институцијама блокира те процсе.

Јер. Они нас зајебавају.

И траже да уживамо.

ТУРСКИ РЕЗУЛТАТИ

СРПСКИХ МИНИСТАРА

У САВЈЕТУ МИНИСТАРА БиХ

Есдеесови љубитељи Сарајева стално истичу резултате Министра Шаровића.

Како се приближавају Избори, мислим да ће бити јављено да је БиХ први пут, његовом заслугом, извезла десет канистера Бозе у Турску.

Сарајевски медији, пак, хвале га из других разлога. Титрају му муданца, да се што више уживи у улогу Државног Министра.

А Дежурни Бирачи личности године, раде то због Лове.

У Есдеесу искрено мисле да ће им Шаровић донијети велике поене за Изборе.

Оће. Ко и Јеремићево службовање у УН, на Председничким Изборима у Србији.

Многи у Есдеесу сматрају да би Шаровић требао да буде један од два кандидата, у октобру.

Ја сам им предлагао да Шаровић буде кандидат за Члана П, Мектић за Предсједника Републике Српске а Црнадак за Предсједавајућег Савјета Министара.

Дакле, да видим шта су резултати Три Државна Министра из Сазапа.

◘ Мектић је цијели славни мандат провео у Сатанизацији Републике Српске. Од Додикове Киле Злата, до Ноћних Вукова.

То је радио по налогу Једне Амбасаде и Једног Сарајева.

Којима је заједнички циљ поништење СНСД и Политике Самосталности Републике Српске.

Зато је, преко Иванића, и инсталиран Сазап у Заједничке Институције.

Мектић је релативизаво све терористичке чињенице у Федерацији БиХ. А сваку таблоидну ставку, везану за Српску, умножавао је.

Од Мектићеве дјелатности, Република Српска није имала никакве користи.

Имала је само штету.

◘ Мирко Шаровић. Мирко Месо. Мирко Млијеко. Мирко Јабука. Мирко Ребрендирање Агрокора.

Ни Тесла нема толко патената.

Шта је од тога свега корист Републици Српској.

Ништа. Највише корости има Тузлански Аеродром.

Месо које иде у Турску није Крметина.

Млијеко иде у Српску. Ко поплава.

Дакле. Корист је Сарајеву.

Бошњацима. Као и Мектић што је чинио.

Мирко Шаровић, та Тврдокорна Мрља Есдееса, потпуно је стављен у функцију Бошњачких Интереса.

Шарови и Мектић су парасрпски Жељко и Комшић у Туру Сараја.

◘ Црнадак. Он је ту да заштити практичне ствари у бошњачкој дипломатији и мрежи противсрпских протува у тим амбасадама по свијету.

Успут да сатанизује Српску због Представништава које она има.

А све то да се Иванић не би превише експонирао.

Црнадак је унезвијерен упао у тај посао. И његова разрокост се повећала током овог мандата. За 17,3%.

Он је стручан за тај посао као и ја што сам Руска Балерина Танана.

*

Биће то, кад се све слегне, најтамније раздобље српског учешћа у Заједничким Институцијама БиХ.

Јер су их, тај Сазапов Тројац, и Иванић с њима, претварали у Заједничке Институције Бошњака.

ДА, МАЛО, ОКРЕНЕМ

ПРИЧУ.

ОПОЗИЦИЈА ЈЕ УЗРОК

СВИХ ЗАЛА.

ТО ЈЕ НАЈОБИЧНИЈА

РЕЖИМСКА ОПОЗИЦИЈА.

У Српској, постало је бесмислено живити под овим Опозиционим скупљањем секундарних сировина, од којих они покушавају да на праве Злато, Титанијум и Приузе од Кевлара.

Ну. То, још увијек, није све.

У Србији је постало, одавно, трагедично.

Шта ради Опозиција у Српској.

◘ Трчи за Влашћу, ко млади ждријебац за кобилама које су пишкиле. И њуши. И реагује. Увијек пост фестум. Нико не би примијетио да Власт нешто ради, да Опозиција то не извиси на стијегове и вјешала.

◘ Мисли да се Избори добијају у Народној Скупштини. У телевизијским преносима. То је толико раширено да је захватило и оног Васића, који појма нема ниочему, и оног Чавића, који се разумије у економске бројке, и оног Вукоту, који не разумије ни Васића ни Чавића.

◘ Мисли да се Странка најбоље гради у Народној Скупштни, у Сарај Медијима, које у Српској нико жив не чита, нити медитира, на БН Телевизији, коју не занима Лова.

◘ Мисли да се у Скупштинским Представама легу најбољи Кандидати Опозиције. За она мјеста која није резервисала Једна, или Инглеска Амбасада.

◘ Мисли да се ширењем Режимофобије, Пропасти, Ништавила, Бесперспективности... могу добити Избори.

*

Како стоје ствари, међутоа.

● У Политичком Сфераријуму, данас је на најнижем рејтингу Сједница Народне Скупштине. Због онога што Опозиција, већ годинама и мандатима, чини од ње. Њих.

● За све опозиционе године, а то је више од деценије, Опозиција у Српској није произвела никога ко може да буде убједљив Кандидат.

Тадића је добила од Радикала. Иванић је већ био произведен.

То је, очито, Технологија паљења ватре трљањем камена о голу гујицу.

● На сцени је бјесомучно и стално понижавање Бирача. Свакодневно забадање драчовог трња у очи Бирача, и Јавности, о Режиму, који је побиједио на Изборима, невјероватно је оптуживање Људи а правдање Себе.

Они никад не би побиједили да ви нисте гласали за њих.

● То што су Медији у служби Власти, то није никакво обиљежје Српске. То су Државни Медији. А што је нека будала повјеровала да су то Јавни Медији и да треба да служе више Опозицији него Држави, то није проблем ни Српске, ни Власти, ни Медија, већ Проблем Будале.

Опозицији не требају Медији. Треба  јој Јавност.

Исто као и Властима.

Разлика је у томе што Опозиција мисли, мисли да види, да Власт користи Медије, а не види да користи Јавност.

У томе је Власт, СНСД, да будем окрутан, у недостижној предности.

● Бирачи не разумију Опозицију. Јер им није ништа разумљиво понудила. Јер им се не обраћа, ни преко Страначке Организације, ни преко Политичких Акција, ни између Кампања.

Доклегод Опозиција нема шта да понуди у виду Националног Политичког Програма за Српску, Бирачи, и Јавност, неће се почешати.

Никога не занима спор раст БДП. БДП никад није добио Изборе.

Осим тога, Српска је иста као и све земљице окружења. Не може слоган Опозиције да буде Најгори смо, најгори.

● Ако се дубље, филозофски, погледа, Опозиција је крива за Безнађе које нам натура, о коме прича и за које окривљује Власт.

Људи одлазе из Српске.

Заборавићу да Људи одлазе одсвакле.

Зашто одлазе. Зато што су изгубили Наду. Кажу Опозиционари.

Да ли је Власт та која је задужена за Наду.

Дабоме да није.

Власт је изабрана и, рецимо, све је засрала. Они који су је изабрали, неће се надати да ће та иста Власт и све одсрати.

Нада ће се у неког другог, резервног играча.

И тренер, уводи резервног играча, кад је резултат засран, не даје постојећим и трећу копачку.

Надаш се у замјену.

Зашто Бирачи, Јавност, у Српској, не могу да се надају у замјену. У Опозицију.

Зато што је јалова, неспремна, неупућена, неспособна.

Бирачи неће да се због тога почешу, такође.

То стање Опозиције условљава само грешке Власти.

Али те грешке неће подићи Опозицију ни за пола степенице према Побједи на Изборима.

То је, у ствари, филопзофски речено, Режимска Опозиција.