ЧАПЉА

2579.

УСТАШКА

ФАРСА

У ХРВАТСКОЈ

Ма. Нема Фашизма. Нема Усташтва. У Хрватској. То су само неке пишуље. Небулозне. Неиживљене. Сперматозоидне. Младалачки сексуализам. Ћурквић. Дјевојка која је нестала па се појавила. Прави представу. То није Усташтво. То је само постава. Откуд она, балава успаљена пишуља, зна шта је прва бијела коцка на грбу. А у Ћурковић, какво је то усташко, мислим, хвратско презиме.

И тај Перковић. То су све у Њемачкој урадили црногорски и србијански удбаши и комунисти. Ми смо увијек били Еуропљани и Интелектуалци. А можда је и тај Ђурековић био Усташа, Фашист. Можда, чак и Србин. Откуд Ђурековић Хрват.

И Ћирилица је хрватска. Ти Срби, и Србија, агресори једни, злоупотребљавају хрватску ћирилицу. Вук Караџић је био Хрват. Шта би, иначе, тражио у Бечу. Беч је, познато је, хрватски. Ко преноси Бечки Новогодишњи Концерт. Не преноси тевеНиш.

2578.

ЕСДЕЕС

ОДЛАЗИ У

НАРОД

Коначно је, пред Божић, стигла једна васељенска просвјетљујућа вијест.

Есдеес, Српска Демократска Странка, прихватила је споразум народњачких странака окупљених око Европске Народне Партије. Братије.

У њиховом кратком саопштенију поводом малог корака за Армстронга а великог скока на европске народњаке, каже се да је то прихватање европских вриједности. И да споразум садржи поштовање једнакоправности конститутивних народа. И да је то велика жртва Есдееса зарад рјешења друштвене кризе у РС и БиХ.

Тако та Српска Демократска Скаламерија умјесто Република Српска употребљава скраћенице. Исто као и народњаци Сарајева, који тако понижавају Републику Српску називајући је Ерес и користећи рогобате Ересовски и слично.

Тако је Скаламерија користила и искључиво српски језик. Једнакоправност.

А оно о конститутивиним народима ми је нарочито сумњиво. Нико у Европи не зна за ту синтагму. Они сви функционишу по приниципу Хрвати И Мањине.

Чуди ме да у Споразуму са европским народњацима не стоји и очување Републике Српске. Синтагма Рјешење Друштвене Кризе у Ересу не може замијенити Очување Републике Српске. Осим тога, не знам о каквој Друштвеној Кризи говоре. Ако није криза у томе што Есдеес није на власти.

Ну. Ствар треба схватити озбиљно.

Еуропљани и интелектуалци су почели да вагонирају Есдеес. То значи да ће муданца озбиљније да се уврћу, да ће се чвршће везати са осталим народњацима у БиХ и да је и странка добила Мисију а не само Босић.

Тешка ће борба да буде.

Треба од Есдееса начинити европску странку, па народну странку, па им имплатирати европске вриједности.

И све то са лидером који не смије доћи у теве емисију, новогодишње Шкорине Чеитири Скакаонице. А хоће власт јер има Мисију.

ЈТН. Народ.

И са странком која није умјела очувати оне наранџасте штанге које је СФОР, послије Дејтона, побо границом Репубкике Српске. Да је сваки Есдеесов лопов добио задужење да умјесто ознаке излије бетонски стуб, сад би имали границу а Есдеес би био уписан у историју.

Посљедњи пут кад се Есдеес лаћао европских вриједности, цвјетао је шверц нафте. Све у Три Лепа Барела.

2577.

СЕКС

СИМБОЛ

СВЕТЛАНА

ЦЕНИЋ

Пардон. Мислио сам рећи Економски Експерт. Реаланост је једнака.

У земљи која свој максимум достиже на подиоку Насеобина, Светлана Ценић може бити и министар и економски аналитичар и секс симбол. Као и што Алекса Милојевић може бити Економски Институт. ЏТЈ. Џигеру. Дакле. Не ради се само о Ценићки. Ради се о кордонима шупљодупетара који попуњавају и узурпирају јавни простор и јавну пажњу, усмрђују се без референци деценијама, попују и испосницима о молитвама, Трапистима о шутњи а раскрсничаркама о кондомима.

Прошле године су њих двоје поменутих, аналнитичара, срали о економији па сам у уторак, задњег дана, пустио воду. Отворим Четрнаесту, опет Ценићка. Она зна како покренути Босанску Економију. Као што и Мис Тибета зна кораке за модну ревију Викторијиних Гаћичица. Фискална дисциплина па онда плаћање Педевеа по наплаћеној фактури.

Није толико усрано што Ценићка говори о економији колико је симптоматично да стручњаци не говоре о томе.

Да је могућ, неко би већ изнио рецепт. Да неко чак и мисли да је могуће, већ би се огласио.

БиХ је Насеобина у којој сви около пљачкају. Мислим на границу. А сви они мало даљи, мислим на странце, само раде на дерегулацији и потицају домаћег уништавања, као што је инсистирање на приватизацији свега постојећег. Њихова улога се завршила доношењем унитарне управе за порезе, што је, као економску сребреницу, потписао М. Иванић, исто економист, како би се осигурале паре да мртвац, БиХ, може само да прдуцка док не уђе у Нато, а послије шта буде, нек транзитује дрогу или нешто друго. Они још даљи желе ово само да уцртају на војну карту Нато Пакта, размјере 1:50.000. Док они унутра, који се баве дјелатношћу  коју Ценићка назива економијом, само јуре политичаре и министре да им одобре програм, да им дају кредит, да им монополишу тржиште, да им репрограмирају кредит, да им омогуће погодан закон, потицај и петицај.

У таквом стајњаку, недостаје само Ценић Милојевић груп ен' цо.

2576.

КАКО

ОД МАЈКЕ

НУРЕ

НАЧИНИТИ

ДИВЉАКА

Отоманско Мрачњаштво надвија се и пада на поштене дневноживствујуће муслимане оловном нескидивом тежином, много опаснијом и разорнијом од чернобилске нуклеарне.

Од људи се производе монструми и они се, такви, користе у дневнополитичке и дугорочне сврхе мржње, отоманизације и средњовјековне крволочности. Против Срба.

У Србији је, у саобраћајној несрећи, погинула трочлана породица а једна од жртава је био и осуђеник за стријељање младића, цивила, код Сребренице, или Братунца, у току рата.

Могу о том злочину да кажем штагод хоћу. Био је рат. Што сте се хватали у коло. Што сте српску дјецу убијали за Божић. Што сте се у Другом свјетском рату иживљавали над Србима. Али могу да кажем да ми је жао што нема смртне казне јер онај ко стријеља ненаоружане цивиле у рату заслужио је смртну казну. Пријеку.

Ну. Медији сарајски су, након саобраћајне несреће у којој је погинуо и осуђени злочинац, који је био на допуштеној слободи, пронашли мајку једног од стријељаних дјечака. И натјерали је да каже како је правда задовољена. Мада јој је мало жао његовог дјетета које је погинуло.

У авазовом тексту се нормално говори да је то стријељање дјело четника. Мада тај, и други дивљаци, немају никакве везе са Четницима. Осим што је, ваљда, Србин. И што су сви Срби Четници.

По страни се остављају све чињенице, да је тај злочинац осуђен по закону и да издржава своју казну, чак и та да су ти некакви Шкорпиони били паравојска, регуларна колико и Армија БиХ, што немају везе ни са Черницима, ни са Великом Србијом, ни са Србима, ни са Републиком Српском. Само је битно то да Мајка Нура каже да је добро што су изгинули у саобраћајној несрећи.

Како смо осуђени да, у БиХ, живимо са Мраком.

2575.

ЗБИГЊЕВ

БЖЕЖИНСКИ

НИКАД

НЕ СПАВА

Како је Хрватска ушла у Нато Пакт, показало се низ великих предности погодних за њу.

Најважнија је успостава мира са сусједима. Ни један оружани инцидент није забиљежен са Мађарском.

Такође, ниједно зракомлатно и зракопотисно пловило није срушено у заштити ваздушног простора који је, прије свега, брига НатоотаН.

Терористичка активност Хромих Тигрова потпуно је замрла а Хрватска се ријешила некад нерјешивог проблема - Агресије која је на њу трајала још од Смаил Аге Ченгића.

Хрватска данас, поглавито због своје интегрисаности, а не због Поглавника, нема никаквих проблема са Ћирлицом а Државни Врх зна свој пут и завезаних очију, као што је то било недавно у Вуковару.

Прилив страних инвестиција у Хрватску, откако је та држава у Нато Пакту, енорман је а хрватски производи се данас налазе у најбољим еуропским аутомобилима. Стране инвестиције ће се ускоро испоручивати и интерконтиненталним ракетама. Ако буде требало.

О томе је похвално говорио и амбасадор Дркавије у Нашој Земљи, Свлачислав Навуцига.

*текст кандидован за пропагандну серију НН и ГС о Нато Пакту

1978. године, негдје у Америци, Збигњев Бжежински, савјетник предсједника Картера, за националну безбједност, одржао је тајни говор америчким учесницима предстојећег великог скупа социлога и студената социлогије из цијелог свијета који се припремао у шведској Упсали те године. Био је то својеврсни диктаторски брифинг за Америчане који иду у свијет. Да би знали шта се тамо догађа и да би умјели да разаберу политику Америке. То су, само наизглед, били социолози и студенти. Већ ке међу њима било и озбиљних и пројектованих аутора и креатора политике или аналитичара. Ту су били и аутори чувене студије Творци јавног мнијења у савременом свијету.

У СФРЈ је тај говор био потуно непознат. Иако се добрим дијелом односио и на њу. Односно на Србе и Хрвате. Тек девет година касније, објавиле су га неке словеначке новине.

Тад је већ било касно.

У погледу СФРЈ, Бжежински, он није случајно био то што је био, само неко ко води поријекло из тог великог идеолошког и територијског подручја, може аналитички, идеолошки и деструктивно да буде толико мотивисан да креира дјелотворну политику на дуги рок; социолозима и студентима, пред Упсалу предочава десет тачака које су окосница перманентне америчке политике према Југославији.

Концепт је изузетно деструктиван. Иако је Тито, код Картера убрзо, након тога, био примљен као један од највећих државника.

Сљедећих је десет тачака образложио Бжежински.

-Стално препадати југословенске комунисте Стаљинизмом

- Омогућити публицитет разним опозиционим групам

-Помагати централистичке снаге у Југославији и истовремено једнако помагати сепаратистичке снаге

-На дуги рок играти на национализам јер се он показује јачим од идеологије, односно комунизм

-Пласирати америчке филмове, серије, литературу, у највећој мјери без обзира на трошкове

- Распиривати потрошачки менталите

-Форсирати задуживање и нове дугове Југославиј

-Посебну пажњу посветити онима који бораве у иностранству и који се враћају у Југославију јер су они, свјесни и несвјесни, веома добри актери америчког интерес

-Потицати раздор у Покрету Несврстаних чиме би се Југославија одвајала од тог покрета

-Налазити и имати политичке савезнике унутар Југославије.

Видјели смо, Југославију није могло очувати ништа. Ни самоуправни Социјализам као демократски рај у односу на стање иза Варшавске Завјесе. Ни арапске земље с којима је Југославија била изузетно добра и везана. Ни свјетска улога у Покрету Несврстаних. Ни невјероватна економија, наспрам сиротиње иза бугарске, румунске или мађарске границе.

Југославија није претпостављала да тамо негдје неко као Бжежински, лежи потрбушке и планира темељну деструкцију на дуги рок. Док ти истовремено даје подршку и показује срдачност највеће размјере.

Данас више нема Комунизма и Југославије. Иако се показало да је лакше било растурити Совјетски Савез него Југославију.

Данас улогу и Комунизма и Југославије играју три много неотпорније цјелине. Србија. Срби. И Српска.

А улогу Бжежинског играју његови производи, читави кордони његових ученика и планера. Послије Збигњева то не може да ради један, нови, Бжежински. Разни Холбруци, Клинтонице и слично, само су површински аматери.

Као што ни онда Југославија, тако ни ми данас не знамо гдје је и шта прича Бжежински. И ко је он.

Али. Да се наслутити. Дио се да и реконструисати.

Међу десет заповијести које ћу навести а које се по мом мишљењу примјењују или ће се примјењивати на Српску, има елемената за могуће планирање дугорочне одбране.

·     - Подржавање и БиХ и Републике Српске. На рок који је за нас можда дуг а за њих кратак. Тако се одржавају тензије које могу, кад затреба, да се каналишу у жељеном правцу.

·       -  Дефитиван циљ није очување БиХ. Америка је нека врста исламске идеологије и технологије. Њу не занимају државе већ само територије. Територије су њена и Натоова вјера.

·    -  Стварање што већег броја безазлених дуготрајних контаката са личностима из разних области живота Српске.

·        -  Инсистирање на интеграцијама свих врста и размјера.

·     -  Потицање агресивних муслиманских, и најфундаменталистичкијих, група против Републике Српске.

·         Непрестано форсирање колаборациониста кроз величање компромиса.

·      -   Форсирање задуживања Републике Српске али не из руских и кинеских извора у склопу чега мора да буде и нераскидив загрљај са ММФ.

·     -    Непрестана деструкција водеће политичке снаге, водеће личности и јаке политичке странке кроз форсирање и финансиране активности неконзистентних и неинтегритетних локалних личности. То се односи на јаке и утицајне личности из било које области за шта ће се користити било која мрља или мана, стварна или продукована. Дискредитацијом јаке странке или личности, онемогућава се појава нове јаке политичке снаге и лидера јер јавност губи вјеру и сврсисходност поклањања повјерења било коме, по приниципу Сви су они исти.

·        -  Дерегулација свих области живота  како би се јавно мнијење, и појединачна свијест, дезинтегрисали и дезоријентисали и на тај начин ослабио национални конзистенцијум као главна брана окупационим интеграцијама и покоравањима.

Све ово може да важи и за Србију. Али, она сада није у мом фокусу. Могу да кажем да је за Србију, пошто је велика балканска земља, и пошто је независна, суверена држава, најцјелисходније дугорочно играти на карту Украјинизације земље.

Србија мора од тога да се одбрани, прије свега.

Српска, пак, мора да се одбрани од Унитаризације коју ће Америка подржавати ако може да јој користи за Натоизацију, од Сарајевског Поробљавања у шта је урачунат и изгон Срба из БиХ и од уласка у Нато по својој или по сарајевској вољи. Јер, улазак Србије у Нато није извјестан и реалан. А улазак Српске, ослабио би позицију Србије.

Српска мора да установи својих Десет дугорочних заповијести које ће се дневно поштовати од свих фактора.

·   -      Потпуно смањити информације о Држави, о Сарајеву, о БиХ, о такозваним Државним Институцијама, Кровним законима и организацијама и слично. Тих синтагми су пуни медији у Српској и оне морају бити избачене. Као што су пуни вјештачке пресудности усвајања мјера или закона у заједничким органима. На тај начин Босна и Херцеговина, као приморана просторија, постаје мање важна у свијести грађана.

·     -    Никада не сарађивати са блоком политичких снага и странака Сарајева и Бошњака већ увијек са једним дијелом и то оним који потенцијално може да изазива потресе и ломове у Сарајевском Политичком Кругу.

·         - Дугорочно подржавати Хрватски Аутономизам.

·    -     Формирати мрежу агресивних невладиних организација које ће стварати антагонизме према сарајевском унитаризму, њиховим међународним колаборационистима и ревизији дејтона и дејтонског устава БиХ.

·     -    У медијима увијек давати простор агресивним и фундаменталистичким бошњачким групама и њиховим противсрпским ставовима и програмима.

·     -    Формирати густу мрежу интернетских портала као полигона јавног мишљења оријентисаног на српску и српскијанску страну. То треба да буде замјена за медије који играју све слабију улогу и споредна траса оним јевтиним програмима који окупирају пажњу голим гузицама и турским серијама.

·         - Јачати и професионализовати Државну Телевизију Српске.

·         - Смањивати дужничку зависност и држати је на мјери економски одрживог сервисирања.

·        -  Форсирати највише двије јаке аутохтоне политичке странке и, дугорочно, ићи на њемачки концепт сарадње црних и црвених. У случају разбијања великих странака, потребно је формирати јаку Странку Социјалног Савеза, као и странку Самосталност Српске.

·         -  У свему јасно означавати и промовисати национални интерес Срба Овдје.

·   - Из свих сфера отклањати екстерну, црну и непроцедуралну моћ јер је она најподложнија колаборационизму и издаји а потпуно непријемчива за дугорочне државне и самосталне националне интересе.

2574.

АЛКАИДАСУЉАГИЋ

Емир Суљагић, фундаменталистички фанатик коме су они тешањски муницијски активисти требали предати арсенале мина и експлозива на чување и употребу, живи је доказ да ће у БиХ и на Булкану опет бити рата. Можда у прије него што би се мислило.

Фанатизована прича, изворно интелектуално власништво Срба Дивљака, о томе да је Наша Земља тамо гдје су Наше Кости, није само идеологија Крви И Тла већ и биологија крволока и истребљења.

Сљепило плаћених фундаменталиста не може да појми да историја не иде правом линијом и не пројектује заједничке собе за живе и мртве, да су посљедице неартикулисаног авантуризма, какав је био распад Југославије, или каква је била муслиманска, Алијина Жртва Мира за БиХ, непредвидљиве и неухватљиве а да нечије право на кости и гробове не може да искључи право неког другог на живот и земљу.

Суљагић јесте црнодлак али то не искључује његово далеко хришћанско, славенско поријекло или његов дио. Цијела отоманска БиХ па и данашња бошњачка подручја леже на хришћанским костима.

Па шта да радимо.

Цијела Хрватска лежи на српским костима Јасеновца.

Па шта дарадимо.

Нећемо ратовати због тога.

Као што нећемо ратовати за независност Републике Српске. Која ће доћи једног дана. Пријетили Суљагићи или не пријетили. Слали честитке или не слали.

Суљагићи, Алкаидићи, Недемократовићи, Нецивилизовићи, једино за оружје и знају. Тако су се латили оружја за БиХ. Њима је оружје, сабља и крв, замјена за Цивилизацију. Покоравање је замјена за Демократију. А потурчавање замјена за Слободу.

Те кости, за које су сами криви, Алија им, треба себи да пошаљу. Не као честитику већ као самосмртовницу и потврду о самокривици. Као тужно подсјећање да се Миром и Животом не игра. Низашта.

Суљагић Алкаидић, успут лаже о сто хиљада жртава само зато што нису Срби. И говори о режиму Милорада Додика. Не ради се о режиму ни о Додику. Ради се о Републици Српској, међународно признатој држави.

Прихватање историјских посљедица једно је од најтежих умијећа. Кости Мојих Предака као и Кости Моје Родбине, отежавају ствар. Али то прихватање спречава нове Кости Мојих Предака.  

2573.

ДРЖАВЕ

ВИШЕ НЕ УБИЈАЈУ

НОВИНАРЕ.

НЕСТАЛО

И ЈЕДНИХ И ДРУГИХ.

Прије него што се итујем, сваког дана узмем новине, из разних земаља, и прегледам. Остатак старих времена. Понешто и прочитам. Данас сам им посветио повећану пажњу.

Изу два разлога.

Крај је године. Сви су штампали троброј. Новине тешке скоро ко добра гуза манекенке.

А јучер сам читао интервју Сузане Рађен Конзум која кука о катастрофалном стању у медијима и новинарима који се не ангажују и тргхдмфх јјељњтре трењр тдњдџх. Криза је, немаштина је, каже Конзумица, коју изузетно цијеним јер је уредница оном кандидату за начелника и јер ради код Владе, а Влади, као и свакој Влади, није циљ да прави новинаре већ да прави медије.

Данас гледам све те разгузане новине. Нигдје живог новинара. Пишу књижевници, редитељи, стари удбаши, Беванда, Луди Лукач, Осим. Чак негдје пише и Термин Никшић. Даје интервју. То је као и да пише. Новинар није у томе ништа урадио. Послао пар питања мејлом. Десет редака укупно.

Нигдје новинара и новинарског текста. Да станеш и прочиташ.

Да ли је и то мој старачки одраз старих времена.

Или је нестало новинара.

Камо среће да их је све Држава поубијала. Дошли би нови. Чини ми се да су се они сами поубијали. А гдје се новинари сами уништавају, ту трава више не расте.

Док сам био самоуправљач, главна теза је била да су новинари Друштвено Политички Радници. Каква замка у коју их је Социјализам намамио и похватао. Уз њихов избезумљени пристанак.

Конзумица говори о новинарима као о корективу. Новинари су пластична хирургија друштва и јавности. Јебало Мачку Матер.

Ради се само о новој замци. У којој је употреба бића које се иментују Новинарима још безочнија и ризичнија по њих него што је икада у Комсоцијализму била. Не излази ми из главе Млада Певаљка која није жељела да се нагузи као Мајли. Она је уметница. А да је неко питао да клекне.

У таквој су ситуацији и Новинари данас. Али само они који помињу достојанство. Лично и професије. А њих је тако мало.

Сретне вам Новине, Несретници.

 

 

ЗИДАЊЕ БУКАРЕ
ТО НИКАД НИЈЕ БИЛО. БУКАРЕ СЕ ПРАВЕ ОД ДУГИЦА, КАО И КАЦЕ ОД ДУГА. АЛИ. СВАКО ИМА СВОЈУ ИСТОРИЈУ. НИЈЕ ИСТОРИЈА САМО БИТКА НА КОСОВУ, СТАЉИНГРАДСКА БИТКА, БИТКА КОД БИСТРИЦЕ ЛЕСНЕ. КАД САМ БИО МАЛИ, ГЛЕДАО САМ ОЦА ЖИВКА КАКО ПРАВИ ДРВЕНА КОЛА, КАЦЕ, ВРАТА, ПРОЗОРЕ, ПОДОВЕ. ОЋУ И ЈА. КАЖЕМ  ЈЕДНОГ ДАНА. ДА НАПРАВИМ КАЦУ. ДОБРО. КАЖЕ ОТАЦ ЖИВКО. ЕВО РАСТОВИНА, ЕВИ ШИНЕ ЗА ОБРУЧЕВЕ. ЛИЗНЕМ МАСТИЉАВУ ОЛОВКУ ПА УЗМЕМ РАЧУНИЦУ. ЕРНАКВАДРАТПИ. И ТО. ОТАЦ ЖИВКО РАДИ СВЕ ОДОКА. НИКАД МУ ЛИСТ ТРСКЕ И ШАША НИЈЕ ТРЕБАО ИЗМЕЂУ ДУГА. АКО ПРОЦУРИ, ЗАПАЛИМ ЈЕ. ЈА ИЗРАЧУНАМ УНУТРАШЊИ И ВАЊСКИ ОБИМ, ИЗОБЛАМ, СКЛОПИМ. КРОЗ СВАКУ ТРЕЋУ МОГУ ПРОШИШАТ,.
ОТАЦ ЖИВЛП ГЛЕДА. НЕЗНАШ ШАРГИЈАТ, НЕЗНАШ ПЈЕВАТ, НЕЗНАШ КАЦЕ ПРАВИТ. КОЈИ КУРАЦ ЗНАШ. КО ТЕ НАПРАВИ, ЈЕБЕММУ СТО ЦРКАВА.
ГЛЕДАМ У ВЕЛИКЕ ПРСТЕ НА НОГАМА. НЕ ВОЛИМ ЗИМУ, ГОЛЕ И ЦРВЕНЕ ПЕТЕ, ВОЛИМ РИМУ, РЕКО БИ МУ. КАКАВ КУРАЦ, ТАКАВ ОТАЦ, КАКАВ КЛИН ТАКАВ СИН. АЛИ. СТИСНИ БРАЛЕ РАЛЕ ПА РЕЦИ.
НИСАМ ВИШЕ ИМАО ПРИЛИКУ ДА ПРАВИМ КАЦЕ И КАЧИЦЕ.
ЗАТО, САДА, ЗИДАМ БУКАРУ. ОД ШЉИВОВИНЕ ЈЕ. КАД НАСПЕМ МАСНО ЦРНО ДОМАЋЕ ЕРЦЕГОВАЧКО, АКО ПРОЦУРИ, ЗАПАЛИЋУ ЈЕ.

2571.

МОЛИТЕ БОГА

ДА СЕ ДОДИК

НЕ ПРЕДОМИСЛИ

Ја бих формирао безбједносну и обавјештајну агенцију. Која би знала коме је од вас, и кад, странац прднуо у џеп. А ви би јавили шта је јео.

То што опозиција говори о Приватној Удби, поводом одлуке Предсједника Републике о формирању Савјета за заштиту Уставног Поретка, показује каквом ниском збиљношћу они гледају на Републику Српску, на Устав, и на укупно непријатељско окружење око Српске и Српског народа. И Овдје, и уопште.

Они, Опозиција, сутра би Републику Српску турили у подеран џеп и кренули низ пут, само да им неко упре прстом и ловом.

Онај ко посједује Устав, посједује и Државу.

Опозиција, СДС, ПДП, ЧВП, КРСМП, како ли, не разазнају ту елементарну чињеницу.

Онај ко посједује Државу, не може да по њој хода гологуз. Држава тражи оправу и опрему.

Заштита Устава је једна од незаобилазних дужности.

Устав је уговор грађана и Државе. Детаљније, Срба и Државе Српске.

Незаштитом Устава Републике Српске, Опозиција показује непоштовање грађана Српске. Срба.

Срби, грађани Српске, поданици Државе, једини су сретници у БиХ који су директном вољом донијели и мијењали Устав. Сви остали у БиХ су добили већ готово ћаге.

Опозиција би требала и ту чињеницу да уобзири са највећим поштовањем.

Као и чињеницу да су Предсједника Републике бирали Срби директно. Додика, на њихову жалост и немоћ. Њега нису будимирили као Парламент ФБиХ. Он, дакле, ради по Уставу и по изборној вољи. Он не може, као Предсједник, да повлачи приватне потезе. Јер постоји Парламент, Устав, Уставни Суд Републике Српске.

Знам да би Иванић волио да Предсједник приватизује институцију Предсједника Републике. Он би је продао за један еуро. То му је у крви.

Али. Савјет за заштиту Уставног Поретка уставна је надлежност и Предсједника и Републике.

Њихова бесмислена прича о томе да је то приватно тијело које ће производити унутрашње непријатеље, врхунски је коцептуални домет Опозиције.

Нико нема потребе да производи непријатеље у Републици Српској. Они су већ произведени. Произвели су се. Чавић. Сребреница. Иванић. Банке. Порези.

Питање је само хоће ли Босић да се ухвати у Глуво Противрежимско. С њима. Једном ногом је у колу. И шубара му се тамо накривила. Видјећемо. Ускоро. И јавно. За то не треба Савјет за заштиту Уставног Поретка.

Заштита Устава много је озбиљнији и трајнији пројект. 

РАДИ ЛИ ИШТА
ОСИМ ШТО
ЗАЈЕБАВА 
НЕПРИЈАТЕЉЕ
РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ
 

 

 

 

2569.

НЕРЗУК ЋУРАК:

ДА СЕ СПРСКИМ

ЦРВЕНБАНОМ

КРЧИ ПУТ

ИСЛАМСКОЈ РЕПУБЛИЦИ

Портал Баба Вука, портал за лажну равноправност ћирлице и класичну босанску неписменост, јер сви босанци и обожаваоци то читају као Бука, при чему ћурулучно У игра улогу Србина Деснице Удивојевића у Федееацији, објавио је унитаристички текст сарајевског политикоида Нерзука Ћурка, који је на поетско-филозофско-антисрпски начин уобличио класичне геополитичке амбиције ислама према својој територији у Европи.

Одмах је тај текст пренио и портал Вијести.ба близак Копањи.ба

Углавном, Ћурак је близу политичке памети. Схватио је да је цијли пројект Немогућа Мисија и једнако је оптимистичан као и Ведрана Рудан гледе стања у Кроатској.

Ћуркове класичне просерице о бујици суда свуда око нас, о нади, о Лорки, исл, брзо су се претворили у показивање крајњеге циља. И технологије.

Прво је Исламска Држава. А друго је Српским Курцем да глогиње млатимо.

Ћурак каже:

Bitno je da se  Dayton ne dovodi u pitanje. Onaj Dayton koji je prva dovela u pitanje u samom Daytonu srpska politička elita iz Bosne i Hercegovine. Ovo je poziv da srpska politička i intelektualna elita kao dominantna elita u RS-u, ponovo dovede u pitanje dejtonsku strukturu, ne dovodeći u pitanje našu zajedničku državu Bosnu i Hercegovinu. Ne postoji bolja struktura za Bosnu i Hercegovinu i za sve njene građane od one koja će doći prevazilaženjem šizofrene dejtonske napetosti. Kako to prevazilaženje nije moguće bez odluke građana koji žive u RS-u, otvaranje debate u javnom prostoru RS-a  o ovom teškom pitanju nadaje se kao početak spašavanja svih nas zajedno. 
Најприје.

Срби су у Дејтон дошли са Државом у власништву Један Кроз Један. Коликог су прошли тешког пута да их се елиминише кап о Книнске Србе.

У ту сврху су уприличене мртвоузице хрватских шаховница и муслиманских љиљануша, уприличена агресија Хрватске, независне државе, на класична српска подручја и у садејству са такозваном армијом бих која је била једновјерска паравојска, уприличено бомбардовање српских положаја и добара како би се Српска довела на ивицу пораза и опстанка или потпуно пропала па да у тај простор уђу шехиди на Белим Коњима и Црним Барјацима.

Јасно је да Срби у Дејтоннису дошли својом вољом. Јасно је да нису прихватали Дејтон. Јер. Дејтон је значио да се крпи БиХ а да је Српска употријебљена као закрпа.

Истовремено. Немогуће је од Српског Народа Овдје и Српске тражити да пристану на промјену Дејтона.

Сам Дејтон је промјена. БиХ није постојала прије Дејтона. Више је Херцегбосна била Држава него што је БиХ била ишта.

Срби Овдје су једном пристали на промјене. На своју штету.

Сада би Ћурак, и сви муслимани, да представе да је то било на њихову штету.

Умјесто филозофије да политичкер елите, ЈТЕ, допусте и покрену расправе у Републици Српској о промјена Дејтона, могу Ћурку, и алаши, да препоручим стару српску сиротињсју филозофију. Напиј се воде и моли се богу. Добро да и воде има.