БЕСМИСАО МОСТАРА,
УДАЛА БИ СЕ
МУЛТИЕТНИЋКИ,
АЛ ЖЕЉКО И ЋЕДО
ЗАПИШАВАЈУ СТАРИ МОСТ

 

Bošnjaci Hrvati Srbi Ostali

44.037 (34,8 %) 42.907 (33,9 %) 23.779 (18,8 %) 15.889 (12,5 %)

46.752 (44,2 %) 51.216 (48,4 %) 4.421 (4,2 %) 3.408 (3,2 %)

Лијева колона је попис из 91е а десна из 2013е.
Јасно је да Срба, више, нема.
Остало их је још у Жељуши и у Ходбини. Како кажу Карте.
Цијели Мостар им је једна велика Жељуша. Јебем јој име.
Јасно је да је Хрвата више па Човић може да говори о Мостару, Хрватскоме Столном Граду.
Јасно је да је Хришћана више.
Због чега се Калај окреће у гробу а црви гледају ко слуђени.
Јер, сада, на тренутној сцени у БиХ, Хришћани су, какотако, заједно.
Зато се сва божија сила, из Сарајева, упрла да позове Мостарце на гласање.
Инцко Калај чак их и подјебава. Искористите своје лична Бонска Овлаштења. И Жеља Њијов и Чеда Његов, дошли и запишавају Стари Мост. И они позивају Мостарце да гласају. Сви они мисле на муслимане. На Бошњаке. Нико не мисли на Мостарце.
Јер. Осим Бошњака, муслимана, у Мостару су сви остали Агресори.
Срби се боре за једног Вијећника у Градској Скупштини.
Тежак посао.
Бошњаци се боре да не изгубе.
Јер они знају да је Мултиетничност само кад је њих више.
Кад је више Хрвата, они такву Мултиетничност не признају.
Какогод буде, Мостар остаје Мостар.
Подијељени Град.
Концентрисани узорак Босне и Херцеговине.
Мостар је толико подијељен да му требају двије Неретве.
И ови Избори су само још једна Лаж о Босни и Херцеговини.
Избори не могу спријечити Рат.
Тако не могу спријечити ни подјеле по националној, вјерској и цивилизацијској Линији.
Неретвом тече Хантингтон у свом најокрутнијем издању.

 

БЕЗОПАСНИ СУ,
ЧИМ ПРИЧАЈУ
О ПРОМЈЕНИ ДЕЈТОНА
И ПРОМЈЕНИ УСТАВА БиХ

 
Као и Опозиција што прича о Криминалу и Корупцији, Курва о Невиности а Пси лају.
Посјета Генерала Лаврова четирима Државама Балкана, Српској, Сарајеву, Србији и Хрватској, исцртала је Геостратегију Балкана за наредних четврт вијека.
Којом ће да иде неки нови Лавров.
Треба имати у виду.
▪ Лавров је прво дошао у Републику Српску.
▪ Добио је на поклон Икону која, овдје, у Српској, јасно говори шта је руско, шта је православно.
▪ У Сарајево је отишао реда ради.
▪ У Србију је такође отишао протоколарно. Нема шта тамо да ради.
Храм, којег су умјетниковали и Руси, говори све о томе шта ради Вучић и куд води и подводи Србију. А шта о свему мисли Русија.
▪ У Загребу је дочекан Ка Владика. Што је већи шамар Сарајеву од оног којег су му, Сарајеву, пукли муслимански Станлио и Олио. Смијешни Дрипци, Џаферовић и Комшић.
▪ Најважније Поруке, Лавров је послао из Загреба.
-        Подржао Хрвате у БиХ
-        Републику Српску отворено прогласио Слободном Зоном. Не дирајте је.
-        Бих не може у НАТО без пристанка Републике Српске.
-        Дејтон се не дира.
Зашто то није рекао у Београду.
Зато што је то тамо безвриједно причати. Нема се коме рећи.
У Сарајеву би га оптужили за мијешање у Нутарња Дјела.
У Загребу је јасна нагодба.
Подржани су Хрвати, на основу Дејтона.
Подржана је Српска, на основу Дејтона.
То су, на неки начин учинили и Званичници Хрватске, прије посјете Лаврова.
*
А, ви причајте како Фати треба обући Грађанске Гаће. Па промијенити Дејтон, промијенити Устав, укинути Републику Српску и унитаризовати БиХ.
Лавровљева Посјета и извјесна сагласност са Хрватском, озваничење је Подјеле БиХ.
Као и градња Гасовода из Хрватске, који би ишао, двокрачно, до Сарајева и до Мостара.
 
 
 
 

 

СМРАД КОМШИЋА
И МИРИС ЋОРКАНА,
ШИРЕ СЕ БОСНОМ
И ХЕРЦЕГОВИНОМ

 
Шта повезује Комшића, Џаферовића и Станивуковића.
Политички Аналфабетизам.
Што значи да није важно колико година имаш у гујици и у глави, да би био Политички Аналфабет.
Све остало су нијансе.
Човјек који има храбрости да представља Хрвате за којег су гласали муслимани, много је нељудскија варијанта од Српског Потурице.
Бало који има храбрсоти да се са средњом школом кандидује за Градоначеника Највећег Српског Града, без ичега иза себе, одаје знаке суицидности цијелог једног Народа.
Комшић има иза себе муслиманске гласове. Они су валидни али су безвриједни.
Ну. Његова снага се шири Босном и Херцеговином.
То што је он покушао да понизи Лаврова и Русију, објективна је чињеница која се тиче цијелог овог простора између Србије и Хрватске.
Станивуковић има иза себе гласове. Што је, такође, валидно. Али је безвриједно.
Ну. Чињеница о његовом избору, сада се простире цијелом Бањалуком. И треба прегурати четири године стајања и назатка.
Срећа ће бити да не буде више.
Јер, Комшић Хрватима, већ, једе дванаест година.
То свеколико снижавање критеријума, није присутно само у Политици.
Оно је свуда.
Сваки Појединац, под Лажном Демократијом и још лажнијим Медијима, учествује у томе.
Уздиже себе, снижава друге.
Та Спирала Неодговорности, почне неодговорним давањем Гласа. А потом се изабрани неодговорно понаша, јер они који су му дали гласове, не могу му ништа. То, даље, индукује њихову нову Неодговорност.
Појединци, Масе, Бирачи, Гласачи, криви су за то.
Њихова Подсвијест, пуна воајерства, нихилизма и небриге, појављује се свијестном поруком, Кад ја могу без квалификатива, може и он, кад ја купим факултет и диплому, шта ће њему, кад се ја не држим вриједности, што би се држао он, кад ја не напредујем, нормално, уз Љестве, зашто да то тражим од њега, кад Власт није моја, шта ме брига чија је.
Колективитет, Српски Народ, и Јединка, који се не могу одупријети пењању без Љестава, апсолутном одсуству критеријума, једнократном нихилизму, као привиду важности, слободе  и демократије, мора нестати.
Ако буде имао среће, увијек ће бити Роб, никад самосталан.
Бјежаће од Самосталности, ко Ђаво од Крста.
 

 

МОЖЕШ ДОЋИ
САМО У НАШ ЧАДОР,
СРБИ И СРПСКА
НЕ ПОСТОЈЕ

 
Јуче сам писао да за неке скупине, које могу себе да називају Нацијама или Народима, није да имају Државу. Јер не умију.
Данас ме оне двије Будале потврђују. Тако да сав Свијет види тај аргумент у моју корист.
Да Сарајево не умије и не може да има Државу, знали су и Дрипци у Дејтону. Зато су за БиХ предвидили само Десет Надлежности Заједничких Институција, предвидили трочлано Предсједништво, трочлани Савјет Министара и Парламентарну Скупштину чији се посланици бирају одвојено, у Ентитетима.
Тако да се ништа не бира на нивоу БиХ.
Сви су изабрани у Ентитетима и само дођу у односну ЗИ, да се састану са онима другим.
Република Српска је у Дејтон отишла као Држава.
Имала је све своје државне украсе и полуге, током читавог Рата.
Из Дејтона се вратила као Држава.
Стога је логично да је Лавров, најприје дошао у Републику Српску. Јер је међународно призната Држава.
Дејтонски Споразум је Међународни Акт Великих Сила.
То што муслимани никад нису дали да Федерација буде Држава, то је у сврху уништења Хрвата тамо и Републике Српске овамо.
А то што многи Срби на власти нису хтјели да прихвате да је Српска Држава, то је генетско Српско Издајништво.
Лавров и Русија знају шта раде.
Џаферовић и Комшић, пак, не знају.
Акт сокачког примитивизма, данас, коштаће БиХ неколико деценија животарења.
Они извршавају наредбе Запада, не схватајући да Запад не подржава њих, Сарајево и БиХ, већ жели Територију БиХ против Русије.
Сокачки Дрипци, Џаферовић и Комшић, не схватају да је СФРЈ живила и опстојала само док је била између Русије и Запада.
Чим се окренула Западу, распала се ко румунска сијалица.
Ни до Сапуна ви нећете стићи.

 

ЛАВРОВ И МИЛАНОВИЋ,
ЧЕКИЋ И НАКОВАЊ
ЗА КАРАВАН САРАЈ

 
Од Загреба можете добити само Рибаћу Четку а од Москве, ни Србина.
То би била најкраћа анализа геостратешког положаја Сарајева.
Које је себе довело у позицију да се налази у тешком  Шкрипу, између Бањалуке и Загреба.
Окренути Загреб против себе, равно је подвигу.
Као кад би се неко босоног испео на Монт Еверест.
То је посљедица научно још необрађеног феномена да поједине скупине, које себе могу да зову Народом или Нацијом, чак и Грађанима, објективно и природно не могу да имају Државу.
Не знају и не умију, и не постоје услови за њу.
Такви су ови у Сарајеву.
А потом, појавили су се и они у Приштини, Титограду и Скопљу.
У Сарај Чадору, темељно не схватају о чему се ради.
Они нису схватили Калајев Режим 1882 – 1903.
Добро. Давно је било.
Калај и тај тадашњи Запад, радио је на завађању провославних, католика и муслимана. Често измишљајући муслиманима одређене погодности да би били у илузији. Па је Калај, тако, наручивао и штампарска слова Арабице, са Блиског Истока, говорио о босанском језику, спречавао приближавање Хришђана...
Тај процес се и данас догађа потпуно једнако.
А муслимани Сарај Чадора, њихово политичко и вјерско вођство, мисле да је то све због њих и на њихову воденицу.
Више од сто година касније, муслимани Сарај Чадора, њихово политичко и вјерско вођство, нису схватили Дејтонски Споразум.
И предигре.
Рат у БиХ није почео Српском Агресијом. Почео је признањем Хрватске. Пошто су у БиХ остале три вјере, а двије су биле већ у крви, у Хрватској, јасно је било да Баклава Мир не може опстати.
Мени је било јасно и да ће се муслимани навући и на Хурмашицу.
Рат у БиХ се није завршио лажним Геноцидом у Сребреници.
Ну се завршио финим усјајеним Ковчегом Дејтон.
Ковчегом за муслимане.
БиХ је једва, на силу, скрпљена од Републике Српске и Федерације. Која је , прије Дејтона, на силу скрпљена као Муслиманско – хрватска Федерација.
Јасно је било да та Федерација не може опстојати. Та синтагма никада није постојала у Повијести.
Јасно је било да је БиХ, у Дејтону, изнутра, изграничена и исколчена за дугу и мучну фазу чекања коначног распада. Или Трећег Свјетског Рата.
Распад Сфрј ће се завршити у БиХ.
То мсулимани Сарај Чадора нису схватили.
Они мисле да је све то због њих. И да је питање четвртка, када ће се укинути геноцидна и фашистичка Република Српска.
У ту сврху Турковићка фашизује Српску.
У ту сврху СДА има Политилки програм са БиХ без Ентитета.
Ту БиХ без Ентитета, покушали су Алијином Жртвом Мира за БиХ, и уништили Сто Хиљада Живота и огромну имовину.
Што је најтрагичније, они се уздају у нови Рат.
Не схватају да више никога не би имали узасе.
Милановић, Предсједник Хрватске, дијагностиковао им је болст као да је Председник Србије.
Лавров, данас, долази прво у Српско Сарајево.
Па ће, потом, у Сарај Чадор.
Па ће, сутра, у Београд.
Ако нису могли да схвате Калајев Режим и Дејтонски Споразум, нека проуче Милановића и Лаврова.
Једну Реченицу и један Редослијед.