ЛАВРОВ И МИЛАНОВИЋ,
ЧЕКИЋ И НАКОВАЊ
ЗА КАРАВАН САРАЈ

 
Од Загреба можете добити само Рибаћу Четку а од Москве, ни Србина.
То би била најкраћа анализа геостратешког положаја Сарајева.
Које је себе довело у позицију да се налази у тешком  Шкрипу, између Бањалуке и Загреба.
Окренути Загреб против себе, равно је подвигу.
Као кад би се неко босоног испео на Монт Еверест.
То је посљедица научно још необрађеног феномена да поједине скупине, које себе могу да зову Народом или Нацијом, чак и Грађанима, објективно и природно не могу да имају Државу.
Не знају и не умију, и не постоје услови за њу.
Такви су ови у Сарајеву.
А потом, појавили су се и они у Приштини, Титограду и Скопљу.
У Сарај Чадору, темељно не схватају о чему се ради.
Они нису схватили Калајев Режим 1882 – 1903.
Добро. Давно је било.
Калај и тај тадашњи Запад, радио је на завађању провославних, католика и муслимана. Често измишљајући муслиманима одређене погодности да би били у илузији. Па је Калај, тако, наручивао и штампарска слова Арабице, са Блиског Истока, говорио о босанском језику, спречавао приближавање Хришђана...
Тај процес се и данас догађа потпуно једнако.
А муслимани Сарај Чадора, њихово политичко и вјерско вођство, мисле да је то све због њих и на њихову воденицу.
Више од сто година касније, муслимани Сарај Чадора, њихово политичко и вјерско вођство, нису схватили Дејтонски Споразум.
И предигре.
Рат у БиХ није почео Српском Агресијом. Почео је признањем Хрватске. Пошто су у БиХ остале три вјере, а двије су биле већ у крви, у Хрватској, јасно је било да Баклава Мир не може опстати.
Мени је било јасно и да ће се муслимани навући и на Хурмашицу.
Рат у БиХ се није завршио лажним Геноцидом у Сребреници.
Ну се завршио финим усјајеним Ковчегом Дејтон.
Ковчегом за муслимане.
БиХ је једва, на силу, скрпљена од Републике Српске и Федерације. Која је , прије Дејтона, на силу скрпљена као Муслиманско – хрватска Федерација.
Јасно је било да та Федерација не може опстојати. Та синтагма никада није постојала у Повијести.
Јасно је било да је БиХ, у Дејтону, изнутра, изграничена и исколчена за дугу и мучну фазу чекања коначног распада. Или Трећег Свјетског Рата.
Распад Сфрј ће се завршити у БиХ.
То мсулимани Сарај Чадора нису схватили.
Они мисле да је све то због њих. И да је питање четвртка, када ће се укинути геноцидна и фашистичка Република Српска.
У ту сврху Турковићка фашизује Српску.
У ту сврху СДА има Политилки програм са БиХ без Ентитета.
Ту БиХ без Ентитета, покушали су Алијином Жртвом Мира за БиХ, и уништили Сто Хиљада Живота и огромну имовину.
Што је најтрагичније, они се уздају у нови Рат.
Не схватају да више никога не би имали узасе.
Милановић, Предсједник Хрватске, дијагностиковао им је болст као да је Председник Србије.
Лавров, данас, долази прво у Српско Сарајево.
Па ће, потом, у Сарај Чадор.
Па ће, сутра, у Београд.
Ако нису могли да схвате Калајев Режим и Дејтонски Споразум, нека проуче Милановића и Лаврова.
Једну Реченицу и један Редослијед.