СМРАД КОМШИЋА
И МИРИС ЋОРКАНА,
ШИРЕ СЕ БОСНОМ
И ХЕРЦЕГОВИНОМ

 
Шта повезује Комшића, Џаферовића и Станивуковића.
Политички Аналфабетизам.
Што значи да није важно колико година имаш у гујици и у глави, да би био Политички Аналфабет.
Све остало су нијансе.
Човјек који има храбрости да представља Хрвате за којег су гласали муслимани, много је нељудскија варијанта од Српског Потурице.
Бало који има храбрсоти да се са средњом школом кандидује за Градоначеника Највећег Српског Града, без ичега иза себе, одаје знаке суицидности цијелог једног Народа.
Комшић има иза себе муслиманске гласове. Они су валидни али су безвриједни.
Ну. Његова снага се шири Босном и Херцеговином.
То што је он покушао да понизи Лаврова и Русију, објективна је чињеница која се тиче цијелог овог простора између Србије и Хрватске.
Станивуковић има иза себе гласове. Што је, такође, валидно. Али је безвриједно.
Ну. Чињеница о његовом избору, сада се простире цијелом Бањалуком. И треба прегурати четири године стајања и назатка.
Срећа ће бити да не буде више.
Јер, Комшић Хрватима, већ, једе дванаест година.
То свеколико снижавање критеријума, није присутно само у Политици.
Оно је свуда.
Сваки Појединац, под Лажном Демократијом и још лажнијим Медијима, учествује у томе.
Уздиже себе, снижава друге.
Та Спирала Неодговорности, почне неодговорним давањем Гласа. А потом се изабрани неодговорно понаша, јер они који су му дали гласове, не могу му ништа. То, даље, индукује њихову нову Неодговорност.
Појединци, Масе, Бирачи, Гласачи, криви су за то.
Њихова Подсвијест, пуна воајерства, нихилизма и небриге, појављује се свијестном поруком, Кад ја могу без квалификатива, може и он, кад ја купим факултет и диплому, шта ће њему, кад се ја не држим вриједности, што би се држао он, кад ја не напредујем, нормално, уз Љестве, зашто да то тражим од њега, кад Власт није моја, шта ме брига чија је.
Колективитет, Српски Народ, и Јединка, који се не могу одупријети пењању без Љестава, апсолутном одсуству критеријума, једнократном нихилизму, као привиду важности, слободе  и демократије, мора нестати.
Ако буде имао среће, увијек ће бити Роб, никад самосталан.
Бјежаће од Самосталности, ко Ђаво од Крста.