ВЕОМА ЈЕ ТЕШКО

ПОСТАТИ КИНА

Када сам ономад био у Кини, Пекинг, Шангај, Хонгконг, свуда сам видио вишак радника. У парковима, на примјер, а Кинези религиозно граде и одржавају зелене и цвјетне површине, по педесет радника је радило на кошењу и купљењу траве. Нигдје ни једног нисам видио да стоји.

Сви знамо како је код нас. Кад се поправља неки шахт. Четворица сједе а један ради.

Кина је прије неког скорог времена дошла дотле да сви имају један оброк дневно.

Ми смо дошли дотле да од радова само певамо и јебемо матер.

Говорим о Србији. Поводом посјете Си Ђинпинга.

Да ли је Србија дефинитивно изгубила шансу се радно организује.

Јер три деценије хаоса утичу на сваки појединачни карактер.

Упоредно је пропадање Духа и Рада.

Србија је са Кином потписала 22 споразума. А и да није, сарадња са Кином и окретање Кини захтијева Рад. Ако ће да се оживљава пруга кроз Србију, на Сјевер, то ће Срби морати да раде. Пројект Морава. Ако инвестирају у Железару, биће живог тешког рада.

Једнако је са Русијом. Која може да увезе пољопривредних производа у бескрај. Само треба да се буде земљорадник.

Србија је на прекретници. Инцијативе и потези Кине и Русије доносе чињеницу да су те двије земље, у Србији, прешле у иницијативу. Што би рекли Самоуправни Комунисти. И што није ни тешко, у односу на деградирани трећеразредни Брисел Хана и Могеринке и курвањски надоднос Америчког Амбасадора.

Кина и Русија играју отворено. Америка игра прљаво.

Будућност је на страни Кине и Русије.

Америка губи на свим пољима, што је дугорочан тренд. Она више нема ни локација по свијету гдје може да бомбардује.

Једноставно је. Ако ништа, треба се окренути оном ко ће у будућности бити главни и важнији.

Ну.

Да ли Србија има снаге за то.

За потпуно искориштење квалитетне сарадње са Кином и Русијом, у Србији мора да постоји Водећа Друштвена Снага. А изгледа да је, након пада Савеза Комуниста, немогуће наћи ту ВДС. Милићке се тиће по Србији.

Без тога неће ићи. Јер само тржиште то не може да регулише. Чак ни тржиште радне снаге. Ни гола потреба да се нахране гладна уста.

Српска Напредна Странка је скуп примораних обожавалаца Александра Вучића. По компетентности, то је повеће аматерско културно-умјетничко друштво. Јер о Економији и Друштву, о Индустрији и Култури, не знају ништа. Као и сам Вучић.

Србија жеднички вапи за двије ствари. За Водећом Друштвеном Снагом, Великом Политичком Странком. И за колијевком за његовање Вође, Државника, Лидера.

Како сада ствари стоје, Србија не умије да створи и учини ни једно ни друго.

Ипак, стратешки је боље окренути се Кини и Русији, коликогод ће то донијети краткорочне муке и минусе, него даље подилазити Бриселу и Вашингтону.

Кина и Русија не траже Косово и Војводину.

ФИНАНСИЈСКА

ПЛИТКОСТ ЗАПАДА

И ДУХОВНА ДУБИНА

ИСТОКА

Под Западом подразумијевам Сједињене Државе Америке а под Истоком Русију и Кину.

Стицајем околности овај простор је, у неколико дана, постао Задња Пошта неколико писама и порука, од неколико много важнијих пошиљалаца него што је то ово подручје.

То није подигло важнст Подручја али јесте његову судбину одредило неизвјеснијом.

Кинески Предсједник је објавио ауторски текст у београдској Политици. Путин је говорио у Санкт Петербургу. Сергеј Железњак, Путинов први партијац, у Јединственој Русији, послао је директну поруку Србији и Црној Гори, у вези ЕУ и Нато Пакта. Америчка Амбасадорица у Сарајеву, Морин Кормак, на челу амбасадорске литерарне секције, писала је у Сарајевском Ослобођењу. Под идејом, то је моја асоцијација, Цјеливајте нас у бехарли и мирисно дупе. Ради се о идиотској пропаганди Нато Пакта.

Тих неколико порука, згуснутих у дватри дана, драгоцјени је универзитет геостратегије, прогнозе будућности и понуда излаза.

Не ради се о поларизацији Исток – Запад.

Ради се о понуди крволочне територијализације и развојног заједништва.

Ради се о окупацији и развојном партнерству.

Ради се о показној вјежби посљедица пропасти и могућности узлета.

Овдје, на Нашем Малом Западу, у Хрватској имамо пољску лобораторију неуспјеха ЕУ и Нато Пакта. Односно успјеха, онаквог каквог они желе и њима одговара.  Држава пропада пред очима њених грађана, Хрвата, а да нитко не може ништа да учини.

То је завршна рачуница чланства у ЕУ и Нато Пакту. Без обзира што се може употријебити и расистичка теза да Хрвати не умију да имају Државу. Односно, умију мало боље од Шиптара.

С друге стране, Железњак наводи и упозорава. Србија сада има извоз у Русију без царине. Кад уђе у ЕУ, то се аутоматски затвара. Што не би било суморно да бирократска ЕУ не уништава сву пољопривреду својих нових чланица. А ако не уништава, онда прописује да махуне морају да буду једнаке дужине с курчићем њиховог власника, што се утврђује мјерењем на лицу мјеста, у Бриселу.

Железњак упозорава на подјелу друштва, што је на сцени у Црној Гори.

Морин Кормак упозорава да се имовина која је потребна Нато Пакту, прво да Држави БиХ, која не постоји. А то значи да Република Српска да своју територију. Она не зна шта је Извоз Без Царине. Али зато веома добро зна шта је Секс Без Карине.

Си Ђинпинг, Предсједник Кине, говори о Путу и Појасу.

Кина је у Грчкој купила морску луку и жели да гради пругу и пут на Сјевер. Што би био дио Новог Великог Пута Свиле.

Ни Русија, ни Кина, не траже Територије. Нуде сарадњу. Са малом Картографском Тачком. Поштују Неутралност Србије.

Не требају никакве студије, анализе и академије да би се знало да је наша, српска будућност на Истоку. Са Истока смо дошли. На Запад смо можда пошли. Никад нисмо тамо дошли. И никад нас нису прихватили. Никад нас, чак, нису ни звали.

Суштина наше недилеме је у једноставној скаски.

Запад зна како са отетом територијом. Русија зна како са пространством земље и душе. Кина зна како се са хиљадама година мијешају филозофија и људи.

Запад је оплаза. Кина и Русија су здраве бразде. 

ЦВЈЕТОВИ

УНУК И БАКА

ЧАВИЋ

САЗАПУ СЛУЖИ,

СВЕЗАН ЗА ОБЈЕ НОГЕ,

ЗА КОПАЊЕ РОВОВА

ИСПРЕД МОЋНЕ

ВАТРЕНЕ ЛИНИЈЕ

ЕСНЕСДЕА

Зашто увијек ја, рекао би уврнути Марио Балотели.

Драган Чавић, пак, не поставља таква питања. Он вапи Зашто опет ја. Кад нисам побиједио Гаврановића. Како ћу Радојичића. А нисам, на врхунцу моћи, побиједио Милана Фудбалски Савез Јелића.

Зашто ја морам да будем и курир, и бомбаш, и митраљезац и Марија Бурсаћ, сама са декицом, пред мрским непријатељским тенковима Есенесдеа. Аирежима.

Зашто се нико не трзне од великих Педепеоваца, кад већ Есдеес нема никога.

Ту сам га прекинуо.

Не кукај, биће још Избора. 2044. ће, свемисечини бити лакопролазна у Бањалуци.

У каквом је стању Драган Чавић, кандидат за Градоначелника.

► Без властите, потребне, страначке организације. Без Странке. А и то што има, саћасти је крпеж.

► Без валидне и растуће гласовне базе. На Општим Изборима је, у цијелој Изборној Јединици, добио 3.469 гласова. Игор Радојичић је добио скоро 7,5 пута више. Када се узме у обзир да је Радојичић добио 25.838 гласова а Амиџић још 8.770, није јасно гдје су Чавићева рудишта и откопи за толику разлику. Јер он сигурно не може имати носиоца листе који би био једнако гласовно убједљив као Есенесдеов.

► Чавић је прије четири године, против Гаврановића, када је Есенесде ломио од Давидовића ка Гаврановићу, што је утицало на снижење гласовне масе, добио, дакле Чавић, 27.500 гласова. Гаврановић је добио 34.300 гласова. Сви ће полетити да кажу да је Стевандић ушао да онемогући Чавића. Могуће је један број гласова Стевандића гледати и на тај начин. Али је сигурно да је имао и гласова који био отишли на обје стране. Најсигурније је да је то била посљедица стања у Есдеесу и опозицији уопште, у Бањалуци.

Да ли је, можда, Чавић, онемогућио Стевандића да побиједи.

► Сужење Политичких Судова. Чавић се политички фокусирао на парламентарно дјеловање. Мандатима то ради. Та оружја за масовно уништење ефикасна су као и Садамова. Политички аматери, само, могу да мисле да је то ефикасно. Показује се да је Радојичићева шутња вишеструко ефикаснија од гакања гусака у магли. За коју, неки, лажу Јавности да је то Рика Лавова. Чавић је ушао у своју малу Боб Стату. И то гологуз. Нема заустављања. Његова немогућа мисија је да придобије чланство и организацију девастираног Есдееса у Бањалуци. Други слојеви и кругови бирача, симпатизера и неопредијељених, свемиром су далеко од њега.

Није случајно што је Радојичић, на званичној објави кандидатуре, помињао СНСД, Додика, Организацију, Грађане, Бираче, и друге друштвене групе које га подржавају. Јер је то чињеница.  

► Протест, којег је у Бањалуци организовао Сазап, одмогао је Чавићу, онемогућио га потпуно. То би тако било и да је неко други, умјесто њега, кандидат за градоначелника. Јер. Бањалучки бирачи су то схватили као напад на Бањалуку. Да је Сазап Протест организовао у Бијељини, имао би двапут више ходочасника и бањалучки есдеесов бирач, неопредијељени и онај који је Есенесдеов а колеба се, јер још нема имена кандидата, чврсто би се опредијелили за кандидата Сазапа когод то био. Подсвјесно би рекли Кад је онако у Бијељини, колика је моће тек у Бањалуци. Овако је аматерски Сазап Бијељини поручио, исто подсвјесно, Кад не могу у Бањалуци да скупе убједљиву масу, како ће у малим срединама.

Све су то моје познате психолошке изборне трансакције. Пуна дворана у Зворнику не користи броју гласова у Зворнику али користи на десет других мјеста. Чак и у Бањалуци.

Овако, Протест иде у гласовну корист Игора Радојичића.

► 2012е, у кутијама је било 85.400 важећих гласова. У октобру их може бити нешто више. Али не много.

Како ће их бирачи расподијелити.

Обзиром да ће одборничка листа СНСД бити много квалитетнија и много повезанија са страначком организацијом, која има 20.500 чланова, у стерилно пречишћеној бази чланства, и обзиром да је циљ више од пола одборничкох мјеста, та клацкалица гласова биће неповољнија за Чавића и у односу на ону од прије четири године.

Чавићев локални зенит је прошао против Гаврановића.

Радојичић је тек сада ушао у орбиту , који ће се, у пуном гласовном броју, показати кроз четири године.

Ова чињеница неће уљуљкати бањалучку организацију Есенесдеа. Напротив. Објава кандидатуре довела је до излива организационог активизма у 250 мјесних одбора.

Политичка Гиљотина, на Чавића, пуштена је.

СРПСКО

ЈЕДИНСТВО

НЕПОСТОЈЕЋЕ ЈЕ.

СРПСКИ ИНТЕРЕС

ЈЕ МОГУЋ.

Ни Кардељ није имао толико идеја о Политичком Систему Социјалистичког Самоуправљања колико Срби имају о Српском Јединству.

Говорим о Републици Српској. О Србији је, у том погледу, тешко говорити. Тамо, док постоји, постоји само Јединство Са Вучићем.

Сада је лансирана теза о Влади Националног Јединства. А теопрактичари, аналитичари, баљезгатори, сарајполитикоиди, маломало па говоре о Уједињењу Српске. Те Бакир је Даном Републике ујединио Српску Политичку Сцену. Те Јукић, који и не зна да постоји Драган Човић, уједино је, такође, СПС.

Тако се наопаком логиком дошло до тезе да Муслмански Попис уједињује Српске Политчке Странке.

Национално Јединство је веома недокучива и непрактична маглина.

Недавни Рат Опстанка, показао је, код Срба, да ни у том уском надјасеновачком појасу пропасти, не може да буде Јединства. Неки одмах побјегли, неки пљачкали властити народ, неки шверцовали, неки постали ратни лиферанти, неки издали а неки нагло постали Београд – Бањалука.

Најуспјешнијом у Националном Јединству, кроз историју и код сваке Нације, досад се показала непробојна тоталитарна диктатура војног, специјалнополицијског и казаматског типа.

Шта, дакле, остаје, у нашим шакама и у нашим душама а што би могло да се означи Српским Јединством.

Остаје Српски Интерес.

Есенесде је током својих 20 година показао Српски Интерес. Нарочито у десет других, током којих је на власти. Промовисао је политику, Напријед Српска, Прво Република Српска, Моја Кућа, Српска, Референдум, Стоп Преносу Надлежности...

Са мање или више резултата. Јер, у тој борби није противник само Сарајево и Муслимански Унитаризам. Противници су сви.

Стога су ти сви и формирали Савез За Промјене.

Само нису рекли да је то Савез За Прмјене Политике Самосталности Републике Српске. За промијенити Есенесде. Остали из блока ће се прилагодити.

Како обликовати и исказати Српски Интерес.

Само на српским пословима. Никако на сарајевским. Босанскохерцеговачим. Босанским.

А на том спектру избор боја је много ужи него у маглини Свесрпског Јединства или Влади Националног Јединства или Спаса.

Од цијелог Савеза За Промјене, промјену боја у Српски Интерес, засад показује, што је апсурдно и неочекивано, само Младен Иванић. Коме се не може вјеровати јер досада није демонстрирао такве особине. И његов Српски Интерес је тек камелеонски, ситношићарски.

А и да није, он иза себе нема страначку и гласовну, изворно своју, базу на којој би тај Интерес постао и валидан и Српски.

Српска Демократстка Странка, велики потенцијал у Српском Интересу, мора да одустане од Сарајског Слуганства, од Јетрвског Опозиционарства и од Тужибабства Странцима.

И да након тога гради своју позицију у Српском Интересу. На којег је, у ових десет година, посве заборавила.

Српски Интерес није само бити на Власти. А ни бити увијек против Власти.

То и једни и други морају да схвате.

СУВЕРЕНИТЕТ

ПОД

СМРАДЕЖИ

АМБАСАДОРА

Јучер се Интернет запалио сликом како Она Двојица, Амамб Скот и Шефдел Давенпорт, устају и одлазе од Канцелара Вучића а Вучић шири руке, као да пропада у живи пијесак. У рукама му само један лист папира. Што не значи да траже много, већ траже све. А иза њега нема Америчке Заставе. Што Интернет није примијетио.

Данас се нашироко објашњава цијела сторија, у складу са Србијалитијем под именом И Брисел и Вучић.

Коликогод се озбиљни људи и медији, у Србији, којих је све мање, трудили да то уобличе у нешто дипломатско, европско, модерно србијанско, остаје, то, само још једна тужна чињеница о понижењу Србије.

Овдје, у Републици Српској, Аишире, незапажено је прошла вијест да је Америчка Амбасадорка саопштила да неће да долази у посјету код Предсједника Републике Српске.

Једнако незапажено је прошао и мој упит.

Који Је Курац Америчка Амбасадорка да ди долазила код Предсједника Државе.

Њен, и других амбасадора, домет је Црнадак. Ако је позове и, евентуално, на њен захтјев.

Претерано Сереш Васићу.

Јер. Они нас третирају као племенску заједницу. Они. Освајачи. Колонизатори. Па нас натјерају да запалимо ватру и с њима сједимо испред вигвама, земунице или пећине.

Што је посљедица тога да нисмо наше велике мале ратове завршавали како метак заповиједа. Са побједницима.

А што је посљедица тога да су нам баш они и организовали ратове и дозирали их тако да нема побједника.

Ну.

То лидере, премијере, предсједнике, не оправдава да не почну да чине барем мале, бојажљиве, дрхтомудне, кораке ка Суверенитету.

Да се врате људима. Својој НДД Сфери, да се окрену могућим домаћим политичким савезницима у том послу. Да амбасадоре врате у класичне дипломатске процедуре.

Да њима, и било ком страном фактору, поставе услов.

Колика је твоја, и твоје земље, финансијска помоћ, бесплатна, не каматарска, емемефова, политички захтјевовна, толико ћеш корака начинити према мојим вратима. Ако будеш имао среће, Пара, можда и прођеш кроз њих.

Ако сте могли да помажете Њемачку, послије 45е. можете и ову земљад којима сте уништили све. И Државу и Индустрију. И Комунизам и Будућност.

Или ћеш нешто учинити за своју Земљу, НДД Сферу, или ћеш увијек бити Вучић. 

ИВАНИЋ

НАСТАВЉА

И УБРЗАВА

СРБОХОД

Младен Иванић, Члан Предсједништва БиХ испред Савеза За Промјене и бошњачких усмјерених и диригованих бирача, све је одлучнији да се трансформише у Српског Члана Предсједништва.

СЧП, СТЈ.

Ну.

Није само то.

На сцени је, у цијелој деценији, невиђена политичка трансформација, не само Младена Иванића лично, него и уопште, на политичкој сцени у Насеобини.

Политички домети Младена Иванића су Један Еуро. У микрополитици. И Један ПДВ Рачун, у макрополитици.

У Српској Политици није имао никакве домете а није се трудио ни да их достигне јер се нигдје није задржавао довољно времена.

Младен Иванић је неознојени политичар.

Стога је веома чудна његова трансформација. Из њежног Викторијиног Анђела у Марију Шерифовић.

Пројект, који је почео одступањем са мјеста Предсједника ПДП, наставио се јуче у Политици. Као најзначајнијем српском, не само ћириличном, медију. Чије поруке читају сви чопори, од Скотова, до Ботова.

Из тог великог интервјуа, којег је добро урадио мој друг Младен Кременовић, који и иначе веома добро ради за Политику из Бањалуке и Српске, мени се чини важним кроз сљедећи катастар синтагми и ставова.

► Задржи ли се код бошњачких политичара политика „ми имамо право да кажемо све што хоћемо и оно што ми мислимо да је исправно“, ту нема комоције и живота за све у БиХ.

Та бошњачка политика је предратна. Њом су прошли кроз Рат, њом су дочекали Дејтон и њоме се возе до данданас. Иванић је, као и многи други, морао раније да се задњом ногом итне на то.

► Ако се не вратимо на политику компормиса и уважавања различитих интереса... Та политика никада није била на сцени у БиХ. Увијек је била Наметнута Политика Штетовања Срба и Српске.

С тим се мора раскрстити. Немамо се на шта вратити.

► Кључ опстанка БиХ држе Бошњаци.

Иванић наставља да главну улогу даје Сарајеву. Да Републику Српску чини зависном од Државног Сарајева и Бошњака. И због тога ми је и даље веома сумњив и упитан.

То је могло да пије воде да су Бошњаци, њихово политичко и вјерско вођство, као најбројнији народ, са највећом обавезом, одмах послије рата то и показали и повели ту политику Компромиса Интереса Свих.

Опстанак БиХ више не зависи од Бошњака.

Он зависи од покоравања Срба, окупације Српске. Ако не покоре и не окупирају, нема Босне и Херцеговине. Отишла Српска, не отишла.

► Прекршен је принцип договарања који смо усвојили.

Тај принцип никад није ни усвојен. То што су Иванићу друга двојица Чланова П рекли Јест, Капетане, никако није могло да значи да се Латину и Чадорашу може вјеровати. Иванић је себи лагао а Српској подастро илузију о својој Договорној, Компромисној Величини.

► Није донесена ни једна штетна одлука за Републику Српску. Мисли на свој досадашњи мандат. То, једноставно, није тачно и нећу да трошим тастатуру око тога.

► Ствари неће ићи како су ишле. На многим одлукама Предсједништва БиХ ћу затегнути ствари. Треба сачекати па видјети шта ће бити од тих пријетњи. Јер то не личи на Иванића.

► У неким елементима у СЗП би ствари морале бити јасније. Задовољан сам како ме прати моја Партија – ПДП. Иванић први пут раздваја ПДП од осталих у СЗП. И критикује СЗП, Босића и СДС, за благост у односу на Кавазовића и на Попис. Он потврђује оно што сам писао раније а сада ми показује да се примиче Додику.

► Показало се да смо Додик и ја око Пописа имали готово идентичне ставове. Јесте ли некад чули такву врсту оптужби од мене (питање је било о Лоповима). И морам рећи да сам задовољан задњим састанцима са Додиком. Иванић се овдје, већ, поравнава са Додиком.

► Једина права демократија и политичка битка унутар БиХ јесте она која постоји унутар српског народа. Ово је, у оквирима БиХ и његовог радног мјеста, неоспорно расистичка изјава. Али је мени битна као огроман одмак од политике и дијагностике Савеза За Промјене, односно Младена Босића и Есдееса. Који су стално износили тезе да Српска води политику сукоба и да није угрожена. Иванић сада сугерише да је угрожена.

Даклем.

Сада више на сцени није само одвајање Иванића од Сазапа, већ и одвајање Педепеа од Сазапа.

Сада више на сцени није само изненадна љутња на Превару у Предсједништву, већ потпуно приближавање и поравнавање са Додиком.

Сада је нешто изгледнија намјера Младена Иванића.

Могуће је да он, 2018е, циља на мјесто Предсједника Републике Српске. У чему су могуће двије варијанте. Да је то већ пактирано са Дидиком у условима када је Додик због неке политичке рачунице, властите, то прихватио или морао да прихвати. Или да је то потајни пројект заузимања тог мјеста са рачуном да ће се СНСД у наредне двије године даље девастирати и изгубити моћ да изабере свог Предсједника.

Углавном, циљ који сам већ детектовао, да Иванић жели да србовањем заузме водеће мјесто, истисне Додика, или га привуче к себи и тако га неутралише, остаје ми као реалан.

Као што је реална чињеница да на Савез За Промјене нико више не рачна озбиљно. Чак ни Чавић.

Погубно је само да, након двије године, Сарајево ради свој посао, била Српска заступљена у Сарајеву, не била.

Иванић је схватио, само не може то тако да каже, да је и он свеједно у Предсјендиштву. Био, не био.

То је највећа погубност тог Сазаповског Унитавантуризма и Пробосанства. Гори си од Потурице. Кад не представљаш Српску а представљаш себе, своје странке које немају власт у Српској и представљаш магловито јарамско Пробосанство.

ПОДАНИЧКИ,

СИПАШКИ,

ОТОМАНСКИ,

МЕНТАЛИТЕТ

КОД СРБАЉА

Нездрава Пинкопичкаста Јавност, има своје ограничене домете али и недокучиве звјездане узлете.

Под ограничене домете потпадају, углавном чињенице и здрав разум.

Под звјездане узлете иду предозирања безвриједностима све дотле док оне не постану темељне чињенице, нешто што се не провјерава и кондицио сине и ћерко ква нон сваког јавног, политичког и друштвеног Мишљења.

Дабоме, Цијењена Свјетина има право на те узлете кад се већ задовољава и живи на ограниченим дометима.

Она се увијек креће у троуглу Пичка Лубеница Телевизија, као тролисту Сиротињске Забаве Милиона.

У неким ранијим временима, умјесто Телевизије, били су Ратови, или нека друга Шареница.

У Републици Српској је на сцени синдром Телевизије Сипа. Мада се гледа и Телевзија Пинк.

Телевизија Сипа има цјелогодишњи Ријалити који се, оквирно, назива Криминализација Срба и Српске. Спонзори Ријалитија су велике компаније Бакир Чадор, Ам Амб енд цо, Савез За Промјене д.о.о., Мултинационалка Инцкопицко за имплементацију Мира... и то.

Телали Ријалитија су Васковић и Чавић.

Жан Пол Сартр тог Ријалитија је Мисија Босић, пол Мушки.

Напомена.

СИПА је нелегална противдејтонска институција у БиХ, која је настала и огавним српским незнањем, незамјерањем и прећутном сагласношћу, не знам прецизно у ком омјеру.

Дјелатност Сипе, онако како се она сада проводи, не  може да се нађе у Десет Дејтонских Надлежности Заједничких Институција, односно Босне и Херцеговине које су прецизно пописане у Општем Оквирном Споразуму За Мир.

А није настала, Сипа, нити се њена дјелатност темељи на Споразуму Страна, који се такође изричито помиње у ООСЗМ као уставни темељ „и других заједничких институција“.

Јевтини Српски Продавачи Гузице, Издајице, Опозиција, Промјенаши, Пробосанци, активно су се, одавно укључили у велики Пројект Криминализације Републике Српске.

Јер, Сарајски Чадораши и Шаптачи Унитаристима сматрају да је успјешно завшрен Пројект Срби Злочинци. Па је, ово сада, друга фаза.

ЈСП Гузице настоје да за учешће у Пројекту Криминализације и подршку придобију масовну јавност и покажу то на протестима, скуповима, трговима и на улици уопште. Јер им је тај корак потребан за рушење власти и институција а не за борбу против Криминала. То би био Мали Српскијански Пети Октобар.

Због тога дјелује Сипа по Српској. А Медији одушевљено извјештавају Сипа упала овдје, Сипа упала ондје. Све на основу порталско-блогерских чињеница о Криминалу. Од којих се о некима прича већ деценију али нигдје нису докази поднесени ни једној институцији у Српској. Нити Јавности.

ЈСП Гузице, и многи други, не схватају да је Сипање Сипе, по Српској, дио Ријалитија у коме Србе треба прекрити Киминализацијом.

Власт Српске, не схвата да се против тога мора борити одмах и чињеницама. Коликогод понижавајуће било полемисати са полусвијетом, протувама и имбецилима. И ћути. Чиме сугерише да нешто прикрива, да је саучеснк или учесник и да Криминал постоји.

За то вријеме све је више оних који Знају Шта Је Све Опљачкано. Знају прецизније него колико им жена има пара у ташни или у кући.

Тако и Власт Српске доприноси разлијевању Криминала по Српској, по свим Србима, по цијелој Власти.

Масовно укључење ЈСП Гузице и других у Сипа Ријалити по Српској, остатак је старог подотоманског живљења. У коме ће неко други обављати све а ми не морамо ништа. Туђом Сипом ћемо да млатимо глогиње.

То је одсуство Националне Свијести.

Одсуство схватања потребе за Државом Српском као условом Опстанка Срба Овдје.

То је предаја Сарају. То је добровољни одлазак у ропство.

Сам се попне у сепет, покрије се сламом и каже Фала Турчине.

Умјесто да Опозиција, рецимо да је има, на основу чињеница, натјера институције, ако треба и сталним протестима, да узму чињенице у руке, да ураде нешто или да оду.

И умјесто да Власт, кад сви сматрају да влада и Тужилаштвом и Семафорима и Поповима, примора институције да испитају сваки случај, уз напомену да ће одговарати онај ко је ширио дезинформције и јавно оптуживао људе за које се не докаже кривица, и одрежу казну.

Ну.

Свима годи Сипање Сипе по Српској.

Једни се наслађују чекањем Пада Режима, да они ујашу на Бијелом Коњу и у Бијелом Одијелу, да постану званични Поданици.

Други уживају у дуготрајној власти под заставом Не може нам нико ништа. И сматрају да ће им до Сипање ићи у прилог недоказа чињеница и у останку на Власти.

Погубан Лавиринтски Шаблон.