ВЕОМА ЈЕ ТЕШКО

ПОСТАТИ КИНА

Када сам ономад био у Кини, Пекинг, Шангај, Хонгконг, свуда сам видио вишак радника. У парковима, на примјер, а Кинези религиозно граде и одржавају зелене и цвјетне површине, по педесет радника је радило на кошењу и купљењу траве. Нигдје ни једног нисам видио да стоји.

Сви знамо како је код нас. Кад се поправља неки шахт. Четворица сједе а један ради.

Кина је прије неког скорог времена дошла дотле да сви имају један оброк дневно.

Ми смо дошли дотле да од радова само певамо и јебемо матер.

Говорим о Србији. Поводом посјете Си Ђинпинга.

Да ли је Србија дефинитивно изгубила шансу се радно организује.

Јер три деценије хаоса утичу на сваки појединачни карактер.

Упоредно је пропадање Духа и Рада.

Србија је са Кином потписала 22 споразума. А и да није, сарадња са Кином и окретање Кини захтијева Рад. Ако ће да се оживљава пруга кроз Србију, на Сјевер, то ће Срби морати да раде. Пројект Морава. Ако инвестирају у Железару, биће живог тешког рада.

Једнако је са Русијом. Која може да увезе пољопривредних производа у бескрај. Само треба да се буде земљорадник.

Србија је на прекретници. Инцијативе и потези Кине и Русије доносе чињеницу да су те двије земље, у Србији, прешле у иницијативу. Што би рекли Самоуправни Комунисти. И што није ни тешко, у односу на деградирани трећеразредни Брисел Хана и Могеринке и курвањски надоднос Америчког Амбасадора.

Кина и Русија играју отворено. Америка игра прљаво.

Будућност је на страни Кине и Русије.

Америка губи на свим пољима, што је дугорочан тренд. Она више нема ни локација по свијету гдје може да бомбардује.

Једноставно је. Ако ништа, треба се окренути оном ко ће у будућности бити главни и важнији.

Ну.

Да ли Србија има снаге за то.

За потпуно искориштење квалитетне сарадње са Кином и Русијом, у Србији мора да постоји Водећа Друштвена Снага. А изгледа да је, након пада Савеза Комуниста, немогуће наћи ту ВДС. Милићке се тиће по Србији.

Без тога неће ићи. Јер само тржиште то не може да регулише. Чак ни тржиште радне снаге. Ни гола потреба да се нахране гладна уста.

Српска Напредна Странка је скуп примораних обожавалаца Александра Вучића. По компетентности, то је повеће аматерско културно-умјетничко друштво. Јер о Економији и Друштву, о Индустрији и Култури, не знају ништа. Као и сам Вучић.

Србија жеднички вапи за двије ствари. За Водећом Друштвеном Снагом, Великом Политичком Странком. И за колијевком за његовање Вође, Државника, Лидера.

Како сада ствари стоје, Србија не умије да створи и учини ни једно ни друго.

Ипак, стратешки је боље окренути се Кини и Русији, коликогод ће то донијети краткорочне муке и минусе, него даље подилазити Бриселу и Вашингтону.

Кина и Русија не траже Косово и Војводину.