ИВАНИЋ

НАСТАВЉА

И УБРЗАВА

СРБОХОД

Младен Иванић, Члан Предсједништва БиХ испред Савеза За Промјене и бошњачких усмјерених и диригованих бирача, све је одлучнији да се трансформише у Српског Члана Предсједништва.

СЧП, СТЈ.

Ну.

Није само то.

На сцени је, у цијелој деценији, невиђена политичка трансформација, не само Младена Иванића лично, него и уопште, на политичкој сцени у Насеобини.

Политички домети Младена Иванића су Један Еуро. У микрополитици. И Један ПДВ Рачун, у макрополитици.

У Српској Политици није имао никакве домете а није се трудио ни да их достигне јер се нигдје није задржавао довољно времена.

Младен Иванић је неознојени политичар.

Стога је веома чудна његова трансформација. Из њежног Викторијиног Анђела у Марију Шерифовић.

Пројект, који је почео одступањем са мјеста Предсједника ПДП, наставио се јуче у Политици. Као најзначајнијем српском, не само ћириличном, медију. Чије поруке читају сви чопори, од Скотова, до Ботова.

Из тог великог интервјуа, којег је добро урадио мој друг Младен Кременовић, који и иначе веома добро ради за Политику из Бањалуке и Српске, мени се чини важним кроз сљедећи катастар синтагми и ставова.

► Задржи ли се код бошњачких политичара политика „ми имамо право да кажемо све што хоћемо и оно што ми мислимо да је исправно“, ту нема комоције и живота за све у БиХ.

Та бошњачка политика је предратна. Њом су прошли кроз Рат, њом су дочекали Дејтон и њоме се возе до данданас. Иванић је, као и многи други, морао раније да се задњом ногом итне на то.

► Ако се не вратимо на политику компормиса и уважавања различитих интереса... Та политика никада није била на сцени у БиХ. Увијек је била Наметнута Политика Штетовања Срба и Српске.

С тим се мора раскрстити. Немамо се на шта вратити.

► Кључ опстанка БиХ држе Бошњаци.

Иванић наставља да главну улогу даје Сарајеву. Да Републику Српску чини зависном од Државног Сарајева и Бошњака. И због тога ми је и даље веома сумњив и упитан.

То је могло да пије воде да су Бошњаци, њихово политичко и вјерско вођство, као најбројнији народ, са највећом обавезом, одмах послије рата то и показали и повели ту политику Компромиса Интереса Свих.

Опстанак БиХ више не зависи од Бошњака.

Он зависи од покоравања Срба, окупације Српске. Ако не покоре и не окупирају, нема Босне и Херцеговине. Отишла Српска, не отишла.

► Прекршен је принцип договарања који смо усвојили.

Тај принцип никад није ни усвојен. То што су Иванићу друга двојица Чланова П рекли Јест, Капетане, никако није могло да значи да се Латину и Чадорашу може вјеровати. Иванић је себи лагао а Српској подастро илузију о својој Договорној, Компромисној Величини.

► Није донесена ни једна штетна одлука за Републику Српску. Мисли на свој досадашњи мандат. То, једноставно, није тачно и нећу да трошим тастатуру око тога.

► Ствари неће ићи како су ишле. На многим одлукама Предсједништва БиХ ћу затегнути ствари. Треба сачекати па видјети шта ће бити од тих пријетњи. Јер то не личи на Иванића.

► У неким елементима у СЗП би ствари морале бити јасније. Задовољан сам како ме прати моја Партија – ПДП. Иванић први пут раздваја ПДП од осталих у СЗП. И критикује СЗП, Босића и СДС, за благост у односу на Кавазовића и на Попис. Он потврђује оно што сам писао раније а сада ми показује да се примиче Додику.

► Показало се да смо Додик и ја око Пописа имали готово идентичне ставове. Јесте ли некад чули такву врсту оптужби од мене (питање је било о Лоповима). И морам рећи да сам задовољан задњим састанцима са Додиком. Иванић се овдје, већ, поравнава са Додиком.

► Једина права демократија и политичка битка унутар БиХ јесте она која постоји унутар српског народа. Ово је, у оквирима БиХ и његовог радног мјеста, неоспорно расистичка изјава. Али је мени битна као огроман одмак од политике и дијагностике Савеза За Промјене, односно Младена Босића и Есдееса. Који су стално износили тезе да Српска води политику сукоба и да није угрожена. Иванић сада сугерише да је угрожена.

Даклем.

Сада више на сцени није само одвајање Иванића од Сазапа, већ и одвајање Педепеа од Сазапа.

Сада више на сцени није само изненадна љутња на Превару у Предсједништву, већ потпуно приближавање и поравнавање са Додиком.

Сада је нешто изгледнија намјера Младена Иванића.

Могуће је да он, 2018е, циља на мјесто Предсједника Републике Српске. У чему су могуће двије варијанте. Да је то већ пактирано са Дидиком у условима када је Додик због неке политичке рачунице, властите, то прихватио или морао да прихвати. Или да је то потајни пројект заузимања тог мјеста са рачуном да ће се СНСД у наредне двије године даље девастирати и изгубити моћ да изабере свог Предсједника.

Углавном, циљ који сам већ детектовао, да Иванић жели да србовањем заузме водеће мјесто, истисне Додика, или га привуче к себи и тако га неутралише, остаје ми као реалан.

Као што је реална чињеница да на Савез За Промјене нико више не рачна озбиљно. Чак ни Чавић.

Погубно је само да, након двије године, Сарајево ради свој посао, била Српска заступљена у Сарајеву, не била.

Иванић је схватио, само не може то тако да каже, да је и он свеједно у Предсјендиштву. Био, не био.

То је највећа погубност тог Сазаповског Унитавантуризма и Пробосанства. Гори си од Потурице. Кад не представљаш Српску а представљаш себе, своје странке које немају власт у Српској и представљаш магловито јарамско Пробосанство.