СРПСКО

ЈЕДИНСТВО

НЕПОСТОЈЕЋЕ ЈЕ.

СРПСКИ ИНТЕРЕС

ЈЕ МОГУЋ.

Ни Кардељ није имао толико идеја о Политичком Систему Социјалистичког Самоуправљања колико Срби имају о Српском Јединству.

Говорим о Републици Српској. О Србији је, у том погледу, тешко говорити. Тамо, док постоји, постоји само Јединство Са Вучићем.

Сада је лансирана теза о Влади Националног Јединства. А теопрактичари, аналитичари, баљезгатори, сарајполитикоиди, маломало па говоре о Уједињењу Српске. Те Бакир је Даном Републике ујединио Српску Политичку Сцену. Те Јукић, који и не зна да постоји Драган Човић, уједино је, такође, СПС.

Тако се наопаком логиком дошло до тезе да Муслмански Попис уједињује Српске Политчке Странке.

Национално Јединство је веома недокучива и непрактична маглина.

Недавни Рат Опстанка, показао је, код Срба, да ни у том уском надјасеновачком појасу пропасти, не може да буде Јединства. Неки одмах побјегли, неки пљачкали властити народ, неки шверцовали, неки постали ратни лиферанти, неки издали а неки нагло постали Београд – Бањалука.

Најуспјешнијом у Националном Јединству, кроз историју и код сваке Нације, досад се показала непробојна тоталитарна диктатура војног, специјалнополицијског и казаматског типа.

Шта, дакле, остаје, у нашим шакама и у нашим душама а што би могло да се означи Српским Јединством.

Остаје Српски Интерес.

Есенесде је током својих 20 година показао Српски Интерес. Нарочито у десет других, током којих је на власти. Промовисао је политику, Напријед Српска, Прво Република Српска, Моја Кућа, Српска, Референдум, Стоп Преносу Надлежности...

Са мање или више резултата. Јер, у тој борби није противник само Сарајево и Муслимански Унитаризам. Противници су сви.

Стога су ти сви и формирали Савез За Промјене.

Само нису рекли да је то Савез За Прмјене Политике Самосталности Републике Српске. За промијенити Есенесде. Остали из блока ће се прилагодити.

Како обликовати и исказати Српски Интерес.

Само на српским пословима. Никако на сарајевским. Босанскохерцеговачим. Босанским.

А на том спектру избор боја је много ужи него у маглини Свесрпског Јединства или Влади Националног Јединства или Спаса.

Од цијелог Савеза За Промјене, промјену боја у Српски Интерес, засад показује, што је апсурдно и неочекивано, само Младен Иванић. Коме се не може вјеровати јер досада није демонстрирао такве особине. И његов Српски Интерес је тек камелеонски, ситношићарски.

А и да није, он иза себе нема страначку и гласовну, изворно своју, базу на којој би тај Интерес постао и валидан и Српски.

Српска Демократстка Странка, велики потенцијал у Српском Интересу, мора да одустане од Сарајског Слуганства, од Јетрвског Опозиционарства и од Тужибабства Странцима.

И да након тога гради своју позицију у Српском Интересу. На којег је, у ових десет година, посве заборавила.

Српски Интерес није само бити на Власти. А ни бити увијек против Власти.

То и једни и други морају да схвате.