СВАКО ПОМИЊАЊЕ
ДРЖАВНЕ ИМОВИНЕ
ОД СТРАНЕ САРАЈЕВА И АМАМБ,
ИЗЛИВ ЈЕ УНИТАРИЗМА
И ПРОГЛАС ЗА УКИДАЊЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПОМОЋУ НАЦИСТИЧКОГ
ИСТРЕБЉЕЊА СРБА

 
Двије трећине БиХ је Један Кроз Један српска земља.
А из Стамбола на Миљацки непрестано говоре о Државној имовини.
Уз подршкиу Амамб, која представља Земљу која је Индијанцима вратила сву отету територију и укњижила на насљеднике.
Сваки божији Ћаршијски Политикоид говори да је Имовина државна, да Имовина припада БиХ, да само БиХ може да располаже Државном Имовином, позива се на Члан овај и члан онај...
Они тако постижу још веће заглупљивање Муслиманске Сиротиње Раје.
Јер сваки Хасо је увјерен да је то, тамо, у Бањалуци, његово, јер је он, Хасо, Држава.
И шаљу Србима политичке поруке да им желе укинути Републику Српску, што имају написано у Политичким Програмима Странака, да их желе елиминисати из Наше Државе Ба. Ако неће да оду, а да не носе ништа, онда да постану Грађани.
То је класични Територијални Нацизам.
Није ријеч о некаквој Имовини.
Имовина БиХ не постоји.
Не постоји ни БиХ.
Нема ко да има имовину.
Међу Десет Дејтонских Надлежности БиХ, Институција БиХ, нема ријечи Имовина.
Али има надлежност Регулисање Саобраћаја између Ентитета.
Зашто се регулише Саобраћај између Ентитета, кад је све државно.
Власти Републике Српске требају предузети обимну кампању у Медијима и сваког дана емитовати спотове о тих Десет Дејтонских Надлежности, о томе да је Република Српска Држава, о томе да је БиХ лабава Конфедерација, о томе да је Република Српска Држава Српског Народа...
Политичари треба да народски објашњавају широкој публици како БиХ не може имати Имовину.
Кад знају да искачу из сваког Портала, и противсрпског, пред Изборе, морају и то.
Није Политика држање Гузице у миришљавом пудингу.
Стручњаци треба да се укључе, на озбиљним мјестима, али они нису за  масовну употребу.
А ово, како се сада мало укључују, нису низашта.
*
Босна и Херцеговина је насилу састављена Територија.
Од Федерације БиХ и од Републике Српске, које су Дејтонским Споразумом  и његовим Уставом, признате (Српска) или створене (ФБиХ) као Државе.
БиХ је насилу састављена ка на корист муслинан или, недобог, Хрвата, већ на штету Срба.
Процијењено је да ће их се тако лакше елиминисати.
Федерација БиХ је на силу састаљена Територија од хрватских подручја и муслиманских подручја. Њена имовина је такође упитна, није регулисана и није разјашњена, обзирома да од десет Жупанија, Кантона, многи су чисто хрватски или чисто муслимански.
Жупаније и Кантони имају Владе и Парламенте.
Ко има Владу и Парламент, има и Имовину.
Приликом насилу састављања БиХ, нико јој није дао никакву Имовину, ни Територију.
Све се то мора сваког дана објашњавати Србима.
Србинова глава је спорија од његове гузице.
Јер и Турци са Миљацке, такође, сваки дан туку о томе да је Имовина њихова.
Говоре нам да је БиХ њихова.

 

МУСЛИМАНИ СУ
БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ
ПРЕТВОРИЛИ У ЋАРШИЈУ.
ЋАРШИЈА ОДРЕЂУЈЕ,
ЋАРШИЈА ДОПУШТА,
ЋАРШИЈА ЈЕ ДРЖАВНА.

 
Када сам, ту скоро, као Новинар Телевизије Сарајево, дошао у Бањалуку, дочекала ме је Бањалућка Ћаршија.
Није ме дочекао Комитет ни ССРН.
Ћаршија, коју су муслимани веома успјешно прекрили координатама.
Врло брзо сам набијен на колац и стављен на ватру.
Моји гријеси су били да ја никог од важних људи из Ћаршије не питам, не савјетујем се, не консултујем, не слушам, не питам које теме и које људе ћу да ставим на екран.
На крају су људи из Дописништва и уредници из Сарајева морали да ме спашавају.
Преживио сам, и, послије, јебао им матер, уздуж и попријеко.
Двадесетпет година касније, на исти начин ме је дочекао Есдеес. Прва Српска Ћаршијска Странка.
Они су имали скраћен поступак, спаса ми није било.
Срећом, Рат ми је био излаз.
Остао сам жив, нисам постао Богаљ, и вратио сам се слободан и гладан.
Личне ствари није добро описивати.
Иако људи о теби не знају ништа и суде на основу својих личних ствари.
Али. Та слика Ћаршије остала ми је неоштећена. У увијек ми је користила.
Тако је, данас, и већ деценијама, препознајем у свим њеним цртама и обрисима.
Муслиманска Ћаршија је посебно политичко тијело, посебан политички систем, који управља Инсанима, Сокацима и Јавношћу, без званичних иснтитуција.
Ту нема Оџе, Командира Милиције, Отправника Возова, Шумара, Порезника...
Ћаршија је моћнија од свих.
Јер није званична, није установљена, није прописана, нема правила, процедуре и уставе.
Једном кад начиниш грешку и прихватиш Ћаршију, то што те снађе, то постаје Закон.
Тако је некад прихваћено, од стране Срба и Хрвата, који не знају шта је Ћаршија, зато што су једни Небески Народ а други Еуропејци и Интелектуалци, да предсједавајући Савјета Министара чита Експозе, некоме у ПДПСБиХ.
Прије тога му се даје Мандат.
Јуче је то чинила Борјана Кришто.
Ћаршија је постигла то да се Предједавајући Савјета Министара има сматрати Предсједником Владе.
Чак и онај Нежељко Комшић, из Групе Денис & Пенис, захтијева да Борјана дође у Предсједништво, да образложи, да се изјасни, да обећа, да прихвати.
Иако то са Предсједништвом нема никакве везе.
Ну. И Предсједништво је Ћаршија.
Термин Никшић изјављује да је Борјана Кришто изабрана на основу Експозеа.
Иако је Савјет Министара неуставно тијело, ни по чему није Влада, нема на основу чега да се усваја Експозе и некакав Програм, јер је то тродјелни Лего Скуп Срба, Хрвата и Бошњака.
Али. И Савјет Министара је Ћаршија.
Ћаршија, дакле, Сарајевска Ћаршија, сматра себе Државом. Сви имају да то прихвате. Устав, Дејтон, Институције, Надлежности... не значе ништа.
Денис, из Групе Денис & Пенис, одређује шта је Државна Имовина, шта је Држава.
У Политичким Наукама је позната разлика између нормативног и стварног.
Ћаршија је то патентирала много прије било каквог промаљања неког Политиколога, неког теоретичара Државе и Права, Политичког Система.
Разлика између ћаршијског и нормативног, драстићна је.
Срби и Хрвати не умију да се боре са том старом Отоманском Технологијом, која коријене вуче са Султановог Двора и Чадора. Гдје нису постојале никакве Институције и правила.
Народна Скупштина поново доноси Закон који је поништио лажни Високи Представник, који је, такође Ћаршија, и Уставни Суд, који је такође Ћаршија.
На тај начин се Народна Скупштина изједаначава са Ћаршијом. Ви тамо, ми вамо.
Умјесто да прогласи неуставним све то што се доноси против Републике Српске и саопшти да на Територији Државе Српске, важи само изворни Дејтонски Устав и оно што донесе Народна Скупштина.
*
За почетак, на бањалучким Политичким Наукама, требало би четири семестра да се проучава Политичка Технологија Ћаршије.

 
 

ОТОМАНСКИ КОРИЈЕНИ
МУСЛИМАНСКОГ
УНИТАРИЗМА
-        У ЗЕМЉИ
КРВИ И КОНСЕНЗУСА

 
Крвави Рат за истребљење Срба у БиХ, траје пуном снагом.
Поништење је свакодневно.
И проводи се програмирано.
Тобожња толеранција у чувању Православне Цркве у Сарајеву, узимање Љиљана у грбове и заставе, подизање споменика Твртку у Сарајеву, мултиетничност класичних противсрпских странака као што су ДФ, СДП и слично, давање непостојеће „државне награде“ једној спортисткињи Српкињи, противсрпски Имовински Уставни Суд, измишљање надлежности „државе“ и отимање дејтонских и уставних надлежности Републике Српске...
Све је дио планског истребљења које се наставља и након Дејтона.
Може Аналфабет и Аматер да каже да је то Теорија Завјере.
Ну.
То је Пракса Замјене.
Замјене Срба на неки од погодних начина. Или Грађанима или елиминацијом из БиХ.
Ако су Усташе одустале од Шаховнице на Дрини, муслимани нису одустали од властите Босне. Која не обухвата Херцеговину, Хрвате и Србе. Од Отоманске Босне, која би, цијела, била само околина Сарај Чадора.
Запад није одустао од циља Распада СФРЈ.
Тај циљ је био, и остао, елиминација Срба са свих простора осим Шумадијског.
И он је успјешно проведен.
У Војводини се, данас, каже, Срби то говоре, Идем у Србију.
Једино је Република Српска остала да живи, непланирано.
Зато што су се њен Народ и Војска, борили за своје.
Сви други, у Распаду СФРЈ, борили су се за туђе, претежно да заузму српско.
Похвално је што Борјана Кришто, данас, усред Сарај Чадора, каже да је НАТО, и друго, ствар Тројног Консензуса у БиХ.
Ако је иког јебало напуштање Тројног Консензуса, јебало је Хрвате.
Али.
То не треба да завара Републику Српску.
Ни Баклава Осморка.
Ни било шта.
Запад вијековима не одустаје од Русије.
Зашто би одустао од једне мале Државе Српске.

 

ТЕХНОЛОГИЈА
СРПСКЕ ВЕЛЕИЗДАЈЕ:
ОДЛАЖИ И ОДУГОВЛАЧИ,
ДОК НЕ ПОСТАНЕ КАСНО

 
Тако се никад не види конкретна кривица.
Онај на крају, само изјави, Дошло је до гуше.
Тако су Срби неспремни дочекали Распад СФРЈ.
Умјесто да су дјеловали кад је Титу одузета нога. А прије тога се добро припремили.
Тако су Срби неспремни дочекали независност Хрватске. Политички су били на нивоу Пјаног Сеоског Прела. Препустили се Београду.
Тако је Република Српска неспремна дочекала Виског Представника који је отимао надлежности. Сад, кад поставиш то питање, оптужују те за оно што су они урадили – за рушење Дејтона и БиХ.
На микро плану, то изгледао као Иванићева и Есдеесова предаја Полиције Републике Српске. Кад су препустили све, СДС и ПДП су мандадат дали СНСД и Додику.
Тако се не види њихова кривица.
Срби су им, те 2006е, рекли шта мисле о њима и о њиховој издајничкој политици. Гласали су за СНСД и преко реалних прогноза и моћи Организације Странке.
Тако је Србија неспремна дочекала Косово.
Србија је феномен по томе што та неспремност траје Сто Година.
Сада је она шачица Срба на Северу Косова притјерана узазид.
Немају никаквог маневра, немају политичке структуре, немају никакве везе са спољним свијетом, зависе од баљезгања једног Бљузге.
Тако је Србија довела Србе на Косову до нестанка.
А да се ни на кога не може упријети прстом као крвица. Ни у Вучића. Иако је учинио огромне потезе у уништењу Срба.
Одустајање од 1244, Бриселски Споразум, читав низ других потеза, који су Србима искључили сваку инфузију.
Сада тријумфално изјављује, Дотерани смо до зида.
Срби, ако желе да опстану, јер је Опстанак у питању, и Срба и Србије, морају да схвате да је узалуд да се гине на крају.
Мора се глава дати током цијелог Опстанка.
Мора се непрестано нешто чинити у Националној Политици, одмах и унапријед.
На крају ниси у могућности да учиниш било шта.
А и кад би био, не би било ефекта.
Национални и државни Опстанак, не може по принципу, Само ће се.

 

ДОК СЕ ХРВАТСКИ МЕДИЈИ
БАВЕ ОЗБИЉНИМ
НАЦИОНАЛНИМ ТЕМАМА,
ПА ЧАК И НЕКИ ЋАРШИЈСКИ,
СРПСКИ, У БАЊАЛУЦИ И БЕОГРАДУ,
БАВЕ СЕ ТРИВИЈАЛИЈАМА.
А У БИЈЕЉИНИ И ОТВОРЕНОМ
ПРОТИВСРПСКОМ  КОЛАБОРАЦИЈОМ.

 
Озбиљно Новинарство, Новинарство уопште, почело је да пропада оног тренутка када су се догодила прва избацивања оловних слова из Штампарија.
Ко ће за безвриједан текст да проводи вријеме над регалима у словослагарници, да уклапа слијепи материјал, прави пробни отисак, па коригује текс па слог...
Кад је нестало оловног слога, за „слагање“ текста требало је веома мало времена, а за прелом неупоредиво мање.
Зато, данас, нема Новинарства.
Постоје Медији.
Медији не почивају на Новинарству већ на Медијаштву.
Кад власник и уредник море бит Кркан, новинар море бит Звркан.
Дабоме, то је симболичан хардверски узрок пропасти Новинарства.
Софтверски, то је општа Либерализација Времена.
Која свему снижава критеријуме.
Медијима су, данас, искључиво Клик Медији, Портали, уз нешто додатака Вучићевих Ружичастих Телевизија.
Тиражне Медији скоро да не треба ни помињати.
Овдје, извјестан број хрватских Портала бави се озбиљним националним, државним, опстајућим темама.
То нема велику снагу јер су Хрвати, своју снагу, у БиХ, разбацали будзашто.
Пола дали Загребу, од остатка, пола дали Сарајеву, од остатка, пола дали у Еуоптимизам...
Ћак и неки ћаршијски Портали покушавају да убацују озбиљне теме, или теме писане на озбиљнији начин.
Дабоме, све је то у оквиру дневних релација.
Дневна озбиљност није неки међаш.
У Српској Порталској Јавности, стање је, стање је, стање је... српско, јебига.
СПЈ је у стању да предочи толико дрваца да више не само да не видиш шуму већ не видиш ни свој нос.
Неколико озбиљних Портала, неколико у Целој Србији, имају минималне посјете и значаје.
Тај српски вашарски, Мечка Решето Дух, и западна либерална антинационална технологија Јавности, амалгамисали су се у савршену прекривку испод које ће свака, и највреднија руда, да иструне док ико икад дође до ње.
У Републици Српској, око које непрестано тиња, и усијава се, лава Опстанка, Медијаштво се извјештило да тривијализује спектар тема, ко дугина лепеза Боје.
То траје деценију и више.
За то вријеме развила се и Тривијализација Свега Постојећег, па су на све друге сцене ступиле безреферентне контрапродуктивне протуве сваке врсте.
Ко у Српској не зна шта нас чека, при оваквом нивоу неозбљиности, државне, јавне, националне, политичке, медијске, нека, сада, погледа Србију.
Она је том медијском технологијом претворена у немоћну пихтијасту масу у привидном облику Државе.
Јер, данас, тамо није Вест да се завршава истребљивање Срба на Косову и Метохији.
Вест је да су Вучић, Брат и Син, стављени на Црну Листу Куртија.