ДА ЛИ ЈЕ

ЗАПЕЧАЋЕНА

СУДБИНА

СРБИЈЕ

Пласман вијести, преко Земље Србије, о томе да Њемачка види Србију у ЕУ само као распарчану, заједничке падробанске вјежбе Америчких Лешинара и 63. Падобранске, те Вучићев аранђеловачки говор, гдје је рекао ЕУ неће дозволити Србији да постане пуноправна чланица без правно обавезујућег документа на крају процеса нормализације односа са Приштином".

Правно Овавезујући Документ је још једна синтагма Бриселског Еуропејства, какве су послије Распада СФРЈ, уништиле ове народе и земљице.

Она је потпуно нејасна, намјерно, али је посве читљива у томе да је или ростфрајна Гиљотина или балегом намазана Омча.

Вучић није тако прецизно изнио неко могуће противљење, неко рјешење, неко своје одбијање.

То само значи да он прецизно ради свој посао.

Опозиција у Србији, која је потпуно раздробљена, и која је поријеклом из различитах мандата и деценија, политичком технологијом некомпатибилна, политичким потковом слабашна, не супротставља се.

Иако србијанску политичку сцену не пратим као Снајка Ција, регистровао сам само изричито и јасно опредјељење Вука Јеремића, некидан.

"Против сам приступања Србије у НАТО. Војна неутралност треба да уђе у Устав."

Из чега се може закључити да и Опозиција у Србији ради прецизно. Као и Вучић. Знају веома добро да им се неће дати аусвајс за власт, или да, барем, неће имати подршку моћних скотова.

Када се погледа Истраживање Јавног Мнијења о изборима у Београду, које је данас објавила НСПМ, логично ми је да је ће Вучић ићи на ванредне парламентарне изборе. Па ће узети још чврсте четири године. И саставити парламентарне и председничке.

А том застрашујућем сценарио сада, нити у наредних пет година, нема ко у Србији да се супротстави.

Истраживање НСПМ је такође пуно застрашујућих чињеница.

Без обзира на неке оптимистичне. Или потенцијално оптимитичне.

● 51,1% испитаника у Бгд мисли да је њихов материјални положај исти или бољи него прије четири године.

● 40% се информише са РТРС и Пинка.

● четвртина испитаника не користи Интернет а и у оних 61,9% није јасно колико је снаша које укључење компјутера сматрају Интернетом.

● 51,4% их користи Фејсбук. Твитер само 2,8%.

● 48,2% подржава улазак Србије у ЕУ.

● нејасно је како 50,1% мисли да се Београдом управља претежно лоше, 32,7% мисли да је то претежно добро  а да 50,4% мисли да је Х20 добар пројект и да би Синиша Мали побиједио, сутра, са 30,9%.

Очито је да Вучић има цијелу тепсију подршке. Они који су против, тек су танка кришка.

Ну. Од њих се не може више ни очекивати.

СНС и Вучића, чак и да нема Власт, може побиједити само Велика Политичка Странка.

А она се не може начинити компресовањем садашње конгломератне опозиције.

Што значи да је судбина Србије запечаћена.

УПРОШЋАВАЊЕ БиХ

БАКИРОМ И ДОДИКОМ,

ЧЕКАЊЕ ЈЕ ДА СЕ

СРПСКА ПОТУРЧИ

Дајте Србима времена, они ће пријећи на Ислам.

Тако размишља Отоманско Сарајево и Аустроугарски Брисел. А Савез За Промјене им је охрабрење.

Моја филозофија, пак, друкчија је.

Дајте БиХ времена, Српска ће постати Самостална.

Што се, код Срба, овдје, потурчило, потпурчило.

А што се, код муслимана, курчило, курчило се.

Зато је Бакирова прича о Рату, само сарајска прича једне Политичке Будале.

Али, један други тренд је занимљив у тој БиХ.

Кадгод неки бошњачки, муслимански, сарајски Политичар промовише неку крволочност, неки унитаризам, неку пријетњу, штета се разводњава Балансом Братства и Јединства.

Бакир и Додик један другом набацију лоптице, само да би остали на Власти и сакрили од народа да умире од глади, да је све пропало и да они могу да пљачкају и краду.

Једни то причају зато што су политички аналфабети, аматери и сљепићи код очију.

Други то причају како би опет Српској цркла крава.

Подсвјесно се сугерише да није Српске, Бакир би био ко бубица.

А БиХ не би имала никаквих проблема.

А како стоје ствари.

Бакир Изетбеговић не лупа ко Максим по дивизији, о Дану Републике, о Изборном Закону Хрвата о Рату против Српске Каталоније, само зато што је аналфабета.

Већ због тога што је у његов аналфабетизам уграђена Отоманска Аријевштина. Надмоћ. Надмјеност. Надвласност.

Он, више, себе не види као Алију. Он се види као Ердогана.

Он се тако односи не само према Додику већ и према другим бошњачким лидерима, били они вјеронационалисти, били будућаши, били грађаничари.

Додик. Ако би на том плану шта радио да би очувао своју Власт, онда би се подвукао под сукњу још Ешдауну и тадашњем Америчком Амбасадору и био на коњу.

Концепција Самосталности Српске много је шира политичка филозофија од Додиковог практицизма.

Они који објашњавају цијелу БиХ међунабацивањем тема Бакира и Додика, противници су Српске и Срба у БиХ.

Исто као и они који све несложне теме остављају по страни.

Сви они, и једни и други и Бакири, чекају да се Српска потурчи, да ископни, да пропадне, да Вучић уврне неком руку, да Високи Представник повуче, да Брисел уведе санкције.

Хрвати су стално одлагали тему равноправности у Федерацији БиХ, јер се око тога нису слагали са муслиманима.

Па гдје су доспјели.

Што се Срба и Српске тиче, под сваком Националном темом, под Дејтнском равноправношћу, под Саносталношћу Српске, увијек мора ватра да гори. А тема да лагано квркољи.

Доће вријеме да се куса.

МЛАДЕН ИВАНИЋ,

НАЈПРОМАШЕНИЈА

СРПСКА ПОЛИТИЧКА

ИНВЕСТЦИЈА

ПОСТДЕЈТОНА

Не само зато што је основао наручени и пројектовани му ПДП, квазиинтелектуалну Партију лажног прогреса, и тако обмануо људе да има прогресивне намјере, сузбио Српску Демократску Странку, тада, одвео је под димије Бакиру Изетбеговићу, послије, чиме је онемогућио Алтернативну Артикулацију у Српској, а Есенесдеу отворио пут веће ширине него што му је потребан.

Већ што је ујаловио мјесто Српског Члана Предсједништа, ујаловио Есдеес, трајно јој одстранио Српска Муда и потрошио Четири Године Српске, омогућујући Бакиру, ЈГО, да цијели мандати лита по Српској, све до отворене пријетње Ратом.

Младен Иванић се четири године у Предсједништву само гријао код шпорета.

А могао је барем јебат козу, везану испред.

Ја бих за четири године толико испровоцирао турке да би повукли милион потеза који би значили да оваква БиХ не може опстати.

Ну.

Иванић, у интервјуу за Дојче Веле каже да гарантује да БиХ може постати симпатичан модни тренд у Европи.

Риједак је Српски Будалаш који то може да изјави.

Али његов главни промашај, исказан у том Интервјуу а и иначе, није то. Већ.

● Његова вјера у јачање повјерења међу људима. Као Полититички Програм.

Повјерење Међу Људима никада у Босни и Херцеговини, том простору, није постојало нити ће постојати.

Босна и Херцеговина је велика заблаћена Ћумуруша. Која је своје људе угљенисала. Само још по неким затурима они тињају.

Људи у БиХ су црни и угљенисани од Мржње.

Инсистирати на Помирењу, значи Србе даље чинити наивним и препуштати их Ћумуруши на судбу.

За Људе БиХ, најбоље је развијати Мирно Неповјерење.

● Одлагање тема око којих се не слажемо. То је, такође, стара Иванићева политичка жабокречина.

Одлагање тема око којих се не слажемо, а не слажемо се ни око једне, ни најмање и најбезначајније, вода је на млин муслимана, Бошњака, Сарај Чадора.

Јер одложено вријеме ради за њих.

Вријеме увијек ради против Срба. Кадгод су чекали, ћутили и уздали се у суживот.

● Иванић је против Референдума о Самосталности. Јер то не би подржао нико, па ни Србија.

Србија не подржава ни своју Самосталност.

Други нико никад и нигдје неће подржати Референдум.

Нема Референдума о Самосталности који ће бити подржан и који ће је донијети.

Али. Референдум је важан Политички Корак. Важан угаоник у Политичкој и Националној Свијести.

У те три тачке сажета је сва погубност Иванића као Српској подметнутог Политичког Пројекта.

СЕНКЕ

ПРИЗНАЊА

НАД БАЛКАНОМ

Колико је Бакир Изетбеговић храбрији од Шпаније, оног Четника Рахоја и Краља Шпаније и свих потчињених Шпанија.

Мртволадно каже да ће БиХ признати Косово а Шпанија, и сви поменути, не смију ни да писну о томе.

Добро. Разумијем да ме нисте разумјели.

Мислио сам да кажем Колико је Бакир глупљи.

За Политику.

А то је насљедно.

Таки му је био и Бабо Алија.

За БиХ Жртвовао Мир.

Бакир, сада, за БиХ жртвује Признање Косово.

А онда наступа Вучић.

Исто Бакиров Класић. За Политику.

Да сам ја рекао Да Република Српска треба да буде независна, завршио бих у Хагу.

Кад ниси за оних Сто, нећеш ни за Једну.

А да ниси Бакиров Класић, рекао би то за Српску.

Ну. Треба имати Сто Муда а не Једно.

Тако Сенке Признања Круже Балканом.

Један би хтио да буде јебан а да уђе у Историју.

Други би хтио да јебе а да му не уђе.

Трећи би да држи свијећу а да не буде јебан кад она изгори.

Четврти још није ни сазнао шта се, ни гдје, одвија, ни ко је гори а ко ће бити доли.

Као крајња инвентура, могу да кажем да једино Република Српска, на Балкану, води неку смислену Националну и Државну Политику.

Ови остали, како је воде, остаће и без Јебалишта, и без Свијеће и без Јебаца.

БЕСПРИЗОРНИ

СВИЈЕТ

ПОЛИТИЧКИХ

РУШИТЕЉА

Демократија нам је донијела све. Само нам није донијела формулу доласка Навласт.

Е, у тај простор је ушла наша традиционална импровизација, сналажење, приручним средствима, на Привремено Заузетој Територији.

Јер. За нас је Демократија само ПЗТ.

До Првог Мандата, до Првог Милиона, до Првог Тала.

Нарочито се слабо, у доласку Навласт, сналази Опозиција.

А често ни Власт не зна како је ту доспјела.

У сукобу та два Незнања, Вируси Демократије мутирају до незамисливих компјутерских шаховских варијација на изненадни потез Михаила Таља.

Када сам закључио да Власт, временом, поприма лоше особине Опозиције, нисам измишљао.

Опозиција, у Српској, а и Опозиција Српској, никада није ни покушала да побиједи на Изборима. Јесте, 2014е покушала да побиједи Изборима. Па им се нешто изиванићило а нешто изјаловило.

Увијек су, између Избора, покушавали неком врстом Рушилаштва.

То је, временом, постало нешто што личи на Птичији Грип. Па прелази сад на овога сад на онога.

Тако је тим синдромом захваћена и Власт.

Грип је прешао и Дрину.

Само је веома тешко установити с које на коју страну.

Рушилаштво је, након што је постало оруђе Власти, значајно подигло своју ефикасност.

Некада је за успјешно рушење требало Сто Хиљада Људи. Сада Сто Студената.

Некада је требало Масовно Незадовољство Јавности. Сада незадовољство Сто Портала и Медија.

Некада ни Кука и Мотика нису успјеле да сруше Владику или Патријарха. Сада не треба ни Кукан и Вукан. Покушава се само са Вуканом.

Аналитика може да констатује сљедеће чињенице тог квазидеморкатског тренда.

● Што је Рушитељство беспризорније то је све у позадини организованије.

● Што је Беспризорних мање, то је Моћ позадинаца већа.

● Што су Захтјеви аморфнији, то су Циљеви јаснији.

● Што су рушитељско-медијске операције чешће, Деинституционализација је бржа.

● Рушитељство Беспризорних одговара и Опозицији и Властима. Властима даје аргумент да је Опозиција немоћна а Опозицији даје наду да ће и они, једном, тако бити моћни.

● За Рушитељство Беспризорних не требају Аргументи, Програми, Разлози, Идеологије, Слобода, Демократија и Велико Сраније.

● Много је лакше организовати и наћи, колико треба Беспризорних него Стотину оних који имају Аргументе и знају Процедуре.

Због свега анализираног и ја се прикључујем софтверу.

Мислим да би било логично, и тако у складу са традицијом, да кад се покрене Рушитељство Беспризорних, да се завршни чин изведе док Налогодавац спава.

Тако неће бити крив.

Као и што није био крив Сулејман Величанствени док су усековали Ибрахима Паргалија.

Па је владао дуго и срећно, док није црко крај Сигета.

КОЛИКИ УД

ИМА

СРПСКИ

РОБИН ХУД

Лидер који у Бриселу, у присуству оне чотраве Талијанке, добро што је чотрава али јој је коса и неопрана, с ногу, на столу Чајне Кухиње, потпише неки Бриселски Папир, или Споразум, и који нико никад, у толикој његовој историјности, није видио, нема легитимитет да говори о пријетњама Србији, о томе како неће дати да Србији раде оно што раде околним земљама и како не може прихватити ствари које ће од њега, или од Србије, тражити у вези Републике Српске.

Говорим о Александру Вучићу.

Човјеку кога су изабрали Избори.

Не занимају ме околне земље. Занима ме Република Српска.

Само ћу рећи да су све те околне земље избориле, стекле или добиле Независност. Осим Србије. Србији је остала Независност.

Та чињеница је директно утицала на селексију Политичара. Као и хибрида у Земун Пољу.

С тим што у Земун Пољу, вјероватно напредују, па им је све већи, све дебљи и све чвршћи. А код Србијанских Лидера је све тањи, све шувељивији, све мањи. Све чаорци.

Стога Србија, данас, нема Националне Лидере.

Кад је требало, они су били будале.

Пошто су се избудаласали, они који су први схватили да су пичке, препаковали су се и ушли у историју, у интеграције, у пријатељство са Бакиром и Рамом. И под сукњу Бриселу. Могеринки.

А ако јој је и под сукњом као што јој је коса, онда Јебига.

Вучић је, за Ало, ало, за Ало, Сунце Ти Јебем Жежено, изјавио да ће од Србије тражити нешто што она не може прихватити, у вези са Републиком Српском.

Пошто се Србија увијек крије иза Вучића, то значи да ће тражити од њега.

Вучић, полако, заборавља Косово, и почиње да користи Српску, као свој нови Политички Полигон.

Прво. Шта Србија има са Републиком Српском. Кад у Дејтону све пише.

Друго. Како то да је Србија задужена за Српску а Хрватска није за Херцег Босну.

Треће. Србија нема кредибилитет да се сада курчи одбраном Српске јер није Мрстом Прднула када су је Високи Представници сакатили, противдејтонски, противуставно и међународно противправно.

Четврто. Ако ти на првом мјесту није Српска, већ увијек Целовитост Босне и Херцеговине, прођи нас се тим Аутопутем према Сарајеву.

Упозоравао сам.

Сад се види колико је опасно приближавати се Додику.

Додик то не види јер све што ради ради да би учврстио свој положај. То је, дарвиновски уреду. Али, господин Дарвин није знао какви ће Срби данас бити у Србији. На њеном челу.

Вучић, блискост са Додиком користи да себи даје важност. Да Странцима Усранцима пошаље поруку. Да им нуди да нешто уради око Републике Српске.

А кад постигне ту важност, нагузиће и Додика и Српску.

Јер, човек држи реч ко крава балегу, која се најела росне детелине па се заобадала.

Зато је важно да Додик пази шта да ради. Да се одмакне од Вучића.

А да Српска има гарнитуру Лидера Рационалног Национализма.

Рационални Национализам би равноправно третирао опасности и од туђина и од свога.