3382.

НАРАНЏАСТА

ПАНДУРЕВИЋКА

Коликогод Онај Босић, Пробосанац, ништа не зна, толико Плавуша Пандуревић све зна. Та Сека Алексић српскијанске политичке сцене, убијала нас је у кампањи својим спознајама да је Милион Људи у Српској незадовољно влашћу, режимом и криминалцима окупљеним у тајној трилатерали Око Додика.

Сада, у сарајским медијима, у којима ће постати Српска Ханака Палдум, кадгод збори нешто што милује уши Сарчаршије, Александра Пандуревић најављује бунт у Републици Српској. У случају да Додик формира власт.

Најављује Пандурица Наранџасту Револуцију.

Онај србијански аналитичар најављује збацивање Додика.

Да нису били на истом семинару, СТЈ.

Немам ништа против да Пандуревићка, и њен  Кривоусти, накупи Милион Незадовољних. Може да упише и Весну Пусић.

Али имам све против тога да Политичке Дилеје, у које неспорно спада Пандуревићка, и сва параопозициона сцена, креира Републику Српску као Барикаду.

На којој ће бабетине, брабоњакиње, шлауфаре, пјандуре, штифтунговке, дроњци испрдоњци, недовршени професори и њихови потплаћени студентуи, узгред, јебеш студенте са којима њихови професори иду у протесте, пропали политички савјетници и аналнитичари, и понеки политички зукваш, да улицом мијењају политичку сцену и од ове јадне територије праве мајданске експерименте. Праве турска јебалишта. Праве Збигњевљеве онаниције. Праве Сорошеве пролажице.

Не разумијем зашто им, тим Пандурицама,  Кровокурицама и Потурицама, за политику треба Народ. Народ је био на изборима и урадио је своје.

Зашто га опет утјерујете у тор.

Зашто опет скупљате Милион Незадовољних. Да својим курцем млати ваше глогиње.

Довољно је да скупите 42. ЈВЈ.

Тешко је Дилејама објаснити да сви једва чекају да се у Републици Српској догоде нереди.

У нередима се најлакше руши све а не мијења ништа.

Само будали треба улица. Кад има Парламент.

Будали. Плаћенику. Издајнику.

3381.

САМО

ДВИЈЕ

СТРАНАЧКЕ

ДЕМОКРАТИЈЕ

Пуно тражиш од живота. Рекао би Томан.

Све је на пијаци, и вага и вагина, и Мара и Марина, кад сам већ код талијанштине, и спас и глас, и поданик и посланик, и рација и нација.

Само се понекад заборавимо. Као у години избора. Па превише искрено уђемо у вртлог. Као у овој предизборној кампањи. У којој је, а и послије избора, политичка мржња постала стварна мржња која хода улицама.

Кадгод не постоји политичка идеја, потегне се за нечим животињским.

Па људи постану гори од животиња. Животиња не мрзи, само хоће да уједе. А људи хоће и да уједу и да то рационално образложе.

А кад не помогне ни мржња. Ни Мисија. Ни чудноватих Милион Незадовољних, онда се, опет, прашњавог спуштеног репа, вратимо Пијаци.

Купујемо и продајемо лоше кандидате који су добили потврду и дозволу да буду још лошији посланици.

То је првобитна акумулација американизованог практиковања конгресмена.

Али и сљедственост нашег овдашњег времена. И код нас је све постало Пијаца. Имамо куповне факултете, куповну националност, куповну приватизацију, куповне тендере, куповне министре. Зашто би посланици били самониклице.

*

Политичка култура је, као и свака пољопривредна култура, захтјевна у погледу обраде и припреме земљишта, у погледу агротехничких, пардон, социополитичких, мјера, у погледу прихране и третмана. И у погледу одговарајуће жетве.

Када смо испали будале, много веће него што јесмо, приликом рушења Друга Тита и СФРЈ, као она четири брата која се нису могли договорити о подјели куће, па кренуо свако да избија по један зид, да би наудио оној тројици дивљака, срушивши, тако, кров на себе саме, све што нам се догађа и више од двије деценије након, разумљиво је.

Ми се још увијек отресамо од прашине, комада цигле и цријепа, извлачимо се испод рогова и греда, пребијених руку и ребара, добро ударени у главуше, и бауљамо по рушевинама, несвјесни да само сви одлучили да рушимо кућу а нисмо имали знања ни да курац убодемо у земљу а камоли да направимо нову.

Тако нас је затекла Демократија. МЈЈ.

Након Првих Слободних Вишестраначких Демократских Избора. Колико сранија стане у пет обичних нетачних ријечи.

*

А ово са посланицима.

Свака Политичка Странка, Велика Политичка Странка, не рачунам, дакле, на опиљке и испртке, то су грешке Изборног Система, мора да има двије демократије у свом бићу. У Организацији.

1.

Изборна Унутарстраначка Демократија.

Слободни и процедурални унутарстраначки избори. Од Мјесних Одбора па уз стожину. Чланству се мора показати да је сваки члан, па и бирач који није члан, једнако важан као и глас који од њега очекујемо. Онај ко показује да му је само важан глас, систематски и сигурно остаје без Организације и без Странке. При томе, у задњим фазама, заварају га, донекле, куфераши, одбораши и феудалци. Кад схватиш да је куповина гласова опасна, Странка је већ пропала.

То практиковање слободних процедуралних унутарстраначких избора, умјесто комунистичко-удбашких папирића са именима која требају бити изабрана, и умјесто распуштања одбора и именовања намјесника из Стамбола, подлога је друге непоходне страначке демократије.

2.

Демократија Кандидовања.

Квалитетно изабрана организациона структура, мјесна и општинска, никада неће начинити грешку са кандидовањем. Као што ће начинити подвалу Екстерна Моћ, Болесна Амбиција, Прљав Капитал, Санџачка Братства и технолошки усавршени шефови суфлери.

*

Више о томе у мојој књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности.

А овдје још само ово. Да је овдашња политичка култура, оне двије страначке демократије, на нивоу узгоја гламочког кромпира барем, 95% садашњих имена не би никад видјели међу посланицима.

3380.

СРПСКИ ПРОМЈЕНАШИ

У ЗВАНИЧНОЈ

И ПРИЈАТЕЉСКОЈ

ПОСЈЕТИ

САРАЈЕВСКОЈ

ДОМОВИНИ

1.

Није проблем што су чланови БИЧ Коалиције данас у Сарајеву задужили фесове,

2.

Није проблем што су Српски Промјенаши отишли на ноге турцима, у Сарај, умјесто да су Бошњаци, који тврде да им је Република Српска домовина, дошли у Бањалуку. Јер се власт формира у Бањалуци а не у Сарајеву и јер су они учествовали на изборима у Репбулици Српској а не у Сарајеву,

3.

Није проблем што су виђенији људи Савеза За Промјене у Сарају, са Домовинцима, договорили како ће се заједно понашати у понедјељак који први дође, на конститутивној сједници Народне Скупштине, односно, ко ће коме назвати Мерхаба и ко ће их дочекати на тротоару, ко на степеницама а ко ће са њима продефиловати Зеленим Тепихом,

4.

Није проблем што је још једино у Сарају остао Мирнес Ајановић са којим Савез За Промјене није разговарао и постигао договор,

5.

Није проблем што Савез За Промјене, БИЧ Коалиција, Босић, Иванић, Чавић, разговарају са организованом Домовином која заступа Бошњаке у Српској и у дијаспори, док, истовремено, Србе у Федерацији заступају Три Рамиза,

6.

Није проблем што данашњи разговори нису најављени медијима,

7.

Није проблем што су сви разговори, пристаници и потписи, везани за Републику Српску одржани у Сарају,

8.

Није проблем што су сви разговори, пристанци и потписи везани за власт на нивоу БиХ и у Републици Српској, у којима је учествовао СЗП, били унапријед планирани и прецизно смјештени у низ,

9.

Проблем је што Савез За Промјене ништа од тога што сада ради није ни поменуо јавности и бирачима у Републици Српској, током предизборне кампање и у години избора уопште.  

РАДИ СЕ КРВОПИЈА

СКУЛПТУРА КОЈА ЋЕ ОПЕТ СПОЈИТИ КАМЕН И ДРВО

3378.

ДА ЛИ ЋЕ ХРВАТИ

ЈОШ МАНДАТ

СИСАТИ ДРЖАВНО ВЕСЛО

А БОШЊАЦИ УНИТАРИЗАМ

ИЗ НАРГИЛА

Фундаменталист Суљагић издао је наређење, попалио свијеће. Прво сви у борбу за Министара Вијеће.

Па онда да се замајавамо са недржавном влашћу колико хоћемо.

Суљагић је један од оних из галерије политикоида, као што му је и Комшић, за које ни рођена мајка не зна шта хоће, куд иду, кога представљају, чији програм имају и за кога раде.

Али, зна да му је Држава на Првом Мјесту. На мјесту Првог Марта.

Типична сарајевска политичка сторија.

У Сарају не могу чуда да се десе. Да Миљацка Демократију понесе.

И кад би задњи сарајски контејенер за смеће истресли у камион Чистоће, опрали га варакином и вратили на мјесто, чим би отворили поклопац – искочила би Држава.

Маму Му Јебем, како увијек воле да имају Државу они који је никад нису имали, који КНМ, Курцем Нису Мрднули, за њу и који ни не знају шта је Држава.

У цијелом том стршљенику коалиционих споразума, чуо сам и Човића како извикује да је Држава БиХ на првом мјесту. И теке једнакоправности за Хрвате, на јавном сервису.

То је стара, предтрећашка прича Хадезеа.

Хрвати су за Државу Босну и Херцеговину, јединствену и праву. Док им Злагумџија није викнуо Комшића.

Могу, дијелом, да узмем у обзир да их Човић мало зајебава.

Јер ће Херцег Босна наставити својим путем. Тај Госпа Ентитет већ одавно има апсолутну сувереност и Бакир не може тамо да крочи чак ни кад би га особно Додик одвео за рукицу.

Обећавши да ће га послије водити и у Републику Српску.

Али. Како су се ствари поспоразумиле са јаким политичким факторима, од Есдеа до Српских Промјенаша, од којих и Иванић данас изјављује да нема ништа од промјена Дејтона, Трећи Ентитет и Човићев Дистрикт Сарајево, нико више неће помињати.

Тако ће Хадезе, и Хрвати иза њега, и даље остати грађани другог Реда и прве Госпе. А Федерација Чудовиште из Лох Неса.

БиХ ће, при томе, и даље бити БиХ Фут из Балканских Брдусина.

А Суљагићи и Бакири, Сарајево уопште, живјеће у својим унитарним илузијама из исто таквих наргила. 

3377.

ОД САМОСТАЛНОСТИ

ДО УСАМЉЕНОСТИ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Данас сам потписао коалициони споразум о два пружна прелаза. Један се налази одмах послије Жељ. Станице Врбања, према Челинцу, обезбијеђен је рампом и скрентичарем, а други је у Дебељацима, према усташком злочинству над Србима, Зеленом Виру.

Прецизирали смо да возовођа на првом прелазу обавезно поштује процедуре и одлуке скретничара, укључујући звучне сигнале, сигнале црвеном заставицом или сигналном свјетиљком а да на другом прелазу који је слободан и транспарентан, најприје звучним сигналом обезбиједи равноправност народа и ентитета а да потом практикује брзину која омогућује заустављање композиције у случај наиласка мотора СУС, пјешака, бицикала и коњске запреге са људском посадом.

Подвукао сам да ми је при потписивању овог споразума најважније јединство двије шине и државни поредак прагова.

Ипак, коначну одлуку ћу донијети током викенда. Када сагледам све могућности бројања четрдесет два прага и након цијелог процеса папкарења скупштинске већине.

Данас су и други и трећи потписивали споразуме.

Од којих почиње глава да боли.

Споразум Човић и Бакир, са пришипетљом, надградња је на споразума СДА+ДФ+СЗП. Који је надградња на споразум СДА+ДФ. А који је надградња на инцијативу МИП ВБ И СРЊ, уједињену након пада Берлинског Зида.

Данашњи КИЧ Споразум, Комшић Изетбеговић Човић садржи најмање двије спорне одредбе. Једна је конститутивнст свих на цијелом подручју, која ће се осигурати кроз равнправност, мада је то изречено нестандардним политичким изразом, а друга је књижење војне имовине по одлуци Предсједништва.

То може само да значи девастацију ентитета, и Дејтона. И употребу Иванића као квиска.

Све остало је неодређена политичка измаглица. Чак се и Телевизија на хрватском језику помиње као равноправност у оквиру јавног телевизијског сервиса. Или слично.

Јасно је да Инфлација Коалиционих Споразума има за циљ изолацију Републике Српске. И Режима, на челу са Додиком. Непојамно је да је толико празних споразума потребно да би се обавило оно што је јасно по изборним резултатима.

Схватио је то, подсвјесно, и Додик. Па је поново потписао Коалициони споразум СНСД+ДНС+СП. Док је Пробосић разговарао са Мадам Адам.

Знајући како дише Београд, Република Српска је остала прилично усамљена у свим токовима којима се покушава креирати и зацементирати цијели мандат.

Иако ће празна опозиција покушати да јавности предочи да су Есенесде и Додик изоловали Српску и завадили је са Европом и Америком, учинио је то, ипак, Есдеес. Подвукавши се под срајцу Младена Иванића. И одлазећи у Сарајево, по босанске записе.

Ну. Инфлација коалиционих споразума не значи инфлацију коначних рјешења.

Сјетимо се како је, прије четири године, Валтер кренуо са исуканом курчином. А мандат завршио са чимбуром.

Баш кад сам кориговао овај текст, зове ме скретничар. Нисмо прецизирали ко ће подмазивати скретнице и мијењати сијалице у стационарним закретним расвјетним тијелима.

Па, Америчка Амбасада, јеби је. Она стално подмазује и сигнализира. Наложи ватру у блоку, шта дижеш панику.

3376.

БАЛКАНСКА ВАГА

СА СЕДАМ, ОСАМ,

ТАСЕВА. КИЛА И ПО

ШЕШЕЉА, КИЛА ГОТОВИНЕ,

ПО КИЛЕ КОМШИЋА,

КИЛА ЗЛАТКА ПСИМА...

Дуго је био на тасу.

Та чудновата Балканска Вага нема два таса на ланчићима као што је уобичајено, нити један, као кантар, са крушком на другој страни. Има их седам или осам. Или и више. И нема тас за гевихте. Улогу гевихта обавља роба или више њих. Али нико од оних на тасевима не зна ко је Гевихт. Која је Роба Роб.

Робе се, повремено, мијењају. Стварне и оне које су у улози Гевихта. Уобичајено је да се то ради око избора.

Ко мијења робе.

Ејебига.

Суштина није у томе. Некад је то Збигњев. Некад његов наставник за општетехничко образовање.

Суштина је у томе што нико од оних на тасевима не схвата сврху, своју, и те мултиплекс клацкалице спојених тасева. На којој никад није могуће унпаријед знати који ће се тасеви дићи кад се на један од њих дометне по киле Демократа, нпр.

Понекад не схвата ни Збигњев и његов Наставник ОТО. Пробавају.

Али. Њих то много и не занима. Њима је битно да су сви тасеви подмазани и да се сви дижу или спуштају. Проблем настаје кад један зашкрипи. Закочи се. Неће да слуша.

Неки од Роба на тасевима схватају, угрубо, шта се догађа. Неки су пристали да буду донешени на тас. Мада никад не знају који ће се тасеви дићи. Због њихове политичке тежине.

Да. Нисам вам рекао да је Геополитички Мултитас конструисан тако да онај тас који је високо, који је, да простиш, дигнут, мање вриједи од оног који је спуштен. Неуобичајено.

Али. Ни то Тасовци не знају.

Па зато данас изгледа смијешно Иво Јосиповић, кажу Предсједник Хрватске, када, у данима обиљежавања трагедије Вуковара, у ствари Војничке Глупости Срба, који су се зауставили ту и чинили злочине, умјесто да су то заобишли и ишли директно на Загреб, као Тито на Трст и Блајбург, када, као и већина му Хрватске, протестира против Шешељеве Честитке Четницима, и иних радњи, и тражи да га се сепетује поново у Хаг.

Изгледа смијешно јер очито не схвата, да је, онако свилен и углађен, постављен на тас. Кад је требало.

Додајдер, мали, килу Иве. Не врбе. Јосиповића. А награби килу и по Колинде. Па ћемо видјет.

Тако је и у БиХ. Нарочито у Републици Српској.

Помећидер, мали, што више, било чега, по околним тасевима. Да се Додиков дигне. Овај Златаганов се исто дигао. Баци га псима. Додај по киле Комшића. Фахру држи у фишецима. Па ћемо видјет. Јесил накупио ових За Промјене. Иванића метни што више.

Тако је и Шешељ стигао у Србију. Четир Киле Пријесног Шешеља на тас. СТЈ. С оним претходним мећањима смо мало претјерали. Зато иде много више Шешеља него Готовине. Са Готовином смо баш апотекарски уболи. Код Срба, то је мало компликованије.

И тако. Надам се да разумијете. То је моја теорија о геополитичким и неотериторијалним кинетичким скулптурама.

Мислим да неко разумије да никоме није био циљ да се уклони Милошевић. То све накнадне Робе на тасевима доказују.

Не доказују онима који гледају кратко, серу танко и мисле плитко.

3375.

КАКО СЕ

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ДОВЕЛА

У СИТУАЦИЈУ

МАДАМ АДАМ

Таблица множења ко столњак. Сви се прерачунали. Појединачно. И сви заједно. Умјесто да су се, на вријеме, окренули гласачима.

То је кад мудрови из кабинета, Кадрови Кабинетизације, имају рецепте за оно што не знају. Кад од притке не виде шуму, кад не разликују жир од међеда.

Једни се прерачунали у нади да ће им медијска инквизиција у саставу један блогер, једна сембервизија и нешто портала, донијети пријестоље, попунити затворе и обезбиједити мјеста у главама и свијести Милион Незадовољних. А они, надаоци, да, при томе, не МрднуК.

Други се прерачунали да ће формирати Коалицију Центра па ће наплаћивати улазнице у салу гдје се формира власт. И формирали Коалицију па сад не знају шта ће с њом. Коалиција добила 260 гласова па хоће мјесто делегата у Дому народа БиХ, како би била преводилац између два спрска блока и обезбиједила европски пут. Истовремено, Коалиција, при чему мислим на странку извјесног Шукала Са Славе, изјављује децидно да своје министре неће давати у Владу Републике Српске. Ниједног од 260 министара.

Трећи се, моји, прерачунали да ће се све импровизације чаробним штапићем сложити у један идеални, композитни, ефикасни и самофункционирајући систем који ће побједу, за рукицу, довести у крило. Па смо, због анархосамозадовољавајућег рада феудалаца и јањетичара по терену, изгубили три, четири, посланика.

Није то само српско прерачунавање.

Шта су се све и како прерачунале оне Голубице Са Башчаршије, то ни Пас С Маслом.

Главни генератор тог Српског Калкулантизма ипак је Есдеес и њихова нагодба о Пробосанству. Она је, најприје коштала њих. На застави Великог Есдееса само је слика Иванића.

Тај политички манир којег је Међународна Заједница, њен деструктивни и унитаризациони дио, накалемила на многим мјестима у БиХ, па су родиле воћке које ни Тасманијска Неман не може да једе, Платформа делишес, нпр, примио се код Есдееса у виду оријентације да је Главна Политика срушити Додика. То су демонстровали 2012е на локалним изборима гдје су постигли извјесне успјехе. Па их је заварало и уљуљкало, за ове изборе. Поново су примијенили исти рецпет. И попушили Иванићу.

Ну.

Српски Калкулантизам, којег је, дакле, почео да практикује Есдеес, проширио се и по осталом дијелу српскијанског политичког мозаика.

Што је, сљедствено, довело до тога да г. Шукало сада дијели лекције, дијели скупштину, дијели трендове.

То мала странка може да ради. У највећем броју случајева и нема шта друго да ради.

Велика Политичка Странка не смије себи дозволити да постане дио тог политичког вртлога ниских домета.

Повратак Људима. Повратак демократски изабраној Организацији.

Иначе, све неповратно клизи у Лагумџизацију.

3374.

ЗАШТО ЈЕ

ОПАСНИЈИ КАНДИДАТ

НЕГО ПОСЛАНИК

Актуелна сторија Два Папка није никаква новост.

Говорим о политичкој феноменологији.

Стара је колико и брачна превара.

А има и подоста сличности.

Јој, драга, случајно ми се омакло. Знаш да те волим.

Није он мени, драги, сам ушао. Неко је њега мени морао гурнути. Нисам крива, мајке ми.

Изборна закондатура и изборни процес у БиХиС, скројени су за неки велики изборни Амазон. И беј. Алибабу. И седам смотуљака.

У том процесу и у тој законодатури омогућена је легализована куповина и продаја свега. Од кандидатуре до мјеста у бирачким одборима. А плаћа се сваки мрдај прстом. Од посматрача до припејда. Плаћају се гласови. Плаћају се министарска мјеста. Плаћа се гласање у законодавним клупама.

Зашто не би било плаћања мандата.

Дабоме. Ја сам за мир у свијету и очекујем да ће службени органи по службеној дужности извршити увиђај и презентаријум о томе шта је тачно, шта монтирано а шта подметнуто у салуну Код Два Папка. И о позадини, и о позадини. Коме је стало да постоје Папци а коме је стало да Папци не постоје.

Прелазака посланика било је и раније.

Демократска и медијска јавност им тепа. Прелетачи.

Када се разгрне актуелна дневна и властоформирајућа маглина, долази се до темељне одговорности сваке странке.

Политичке странке су одговорне за за своје кандидате много више него кандидати који буду изабрани, као посланици, према јавности и својим странкама.

Јасно је да мандат не припада странци иако је она једина овлаштена да га опредмети кандидатом. Јасно је да се бјанко изјава о враћању мандата, којег би странка депоновала и додала датум, не може провући на Уставном Суду.

Онда треба да буде јасно да га је потребно стопут мјерити прије него што га кандидујеш.

А ко то ради. Скоро нико. Ниједна Политичка Странка.

Нарочито не она која нема организацију, нема критеријуме кандидовања, нема Правила и процедуре, нема кандидатску конкуренцију, нема дугододишњу оданост странци.

А ако то не ради она која све то има онда треба да оде са политичке сцене.

Јасно је да ће се различито понашати онај ко је добио 260 гласова, и прошао, од онога ко је добио 15.000 гласова и није прошао.

Стога Политичке Странке требају да буду највећи купци политичких и карактерних микроскопа.

Онај ко је незаслужено добио кандидатуру, он више није одговоран према било коме. А најмање према Политичкој Странци чију је клупу заузео.

Онај ко је добио мандат а није крв пропишао, усравши се од муке, претходно, неколико пута током међуизборног времена, ко се у име странке није нисаким замјерио, ко није табанао у кампањи а увече се, пред изборну шутњу, вратио само са кајишевима од опанака, тај не зна цијенити ни Политичку Странку ни Јавност ни мандат.

Таквог нити јебите нити у парламент водите.

3373.

ОТПРАВНИК

АМЕРИЧКИХ

ВОЗОВА, ХИЛ,

РЕГРУТУЈЕ

АКАДЕМСКЕ

ЈАЊИЧАРЕ ПО БиХ

Узми нам границе, узми нам тржиште, узми нам територију, узми нам устав па, онда, узми и младе људе. Једино што имамо.

Тако се понаша Збигњев.

Збигњев је збирна именица за америчке геолошке интересе и цивилизацијску изузетност.

У склопу тог програма Отправник Возова Хил, резидентан у Сарајеву, одржао је неки скуп на којем је говорио о томе да хиљаду америчких универзитета траже или имају студенте из свијета.

Тако је 319 ученика из БиХ већ на студијима у САД.

То су све невладини студенти, СТЈ.

Онда је саопштио да Ам Мин Одбране и Стејт Департмнент  омогућују за шесторо грађана БиХ да студирају на Вест Поинту.

А тај Поинт је чудо војна школа. Ко то заврши, побјеђује на свим такмичењима у гађању глинених голубова, и у пикаду, на подручју регије, у наредних десет година.

Онај ко не побјеђује, и ко не остане у Америци, буде именован за министра одбране дотичне земље. Он је душу дао да разумије америчку изузетност и америчке геотермалне интересе. И да их проводи. Дабоме.

Хил је рекао да то министарство и тај Стејт у потпуности финансирају четири године школовања и боравка.

То је тај неојањичарски однос Збигњева према сиротињи раји. Тиме се постижу два циља. Шири се регрутни избор америчких стручњака. Јер се мали дио враћа у земљу поријекла. И постиже се то да тај буде много већи католик од папе. Зато су Турци Отоманци у јањичаре регрутовали нетурке и немуслимане. Док су били мали. За сепета.

Америчани, Збигњев и Хил, на тај начин, промовишу не слободу кретања и то. Већ слободу мамљења и врбовања. Поткупљивања.

А то се овдје показује као узимање и задњег природног ресурса којег имамо. Младих људи.

Кад тако добро мислите младим људима у БиХ, и БиХ, што не отворите, о трошку Мин Одбране, или неког другог, хиљаду малих фабрика. Па они који овдје заврше школе, да овдје и раде. Нису овдашње школе ништа лошије од америчких.

И, што не отвориш бесплатне старачке домове у Америци за времешне Босанске Србе, Босанске муслимане и Босанске Хрвате. Кад нас толико волиш.

СКУЛПТУРЕ

МОГ ДРУГА

ДРАГИШЕ СВОРЦАНА

ДРАГИША ЈЕ У КАМЕНУ ИЗРАДИО КОЦКУ У КОЦКИ, ПОЗНАТО РУКОДЕЛАНИЈЕ У МЕТАЛУ, И СВЕ ТО ПОСТАВИО НА ПИЈЕДЕСТАЛ, УКЛЕСАВШИ И СВОЈ ИНИЦИЈАЛНИ ЗНАК. А ДОЉЕ ЈЕ СУВА ГРАБОВИНА. ДЕСНО ЈЕ БАЛЕРИНА А ЛИЈЕВО РЕФЕРЕНТ ЗА МАРКЕТИНГ. ЗБОГ ПРЕДЊЕ ЖИЛЕ КОЈА НА ТРЖИШТУ ПРОВРТИ ПА НИ ШЕШИР НЕ МОЖЕ ДА ЗАЧЕПИ.

3371.

ШЕШЕЉ ЈЕ

ХРОНИЧНА

СРПСКО-ХРВАТСКА

БОЛЕСТ

Свако ко каже да је Балкан један конгломерат брда, да је то Брдусина једна, слијеп је код очију.

Балкан је плићак обични.

Политичко плиткоумље.

Доласком ВВ у Беогвад, Војводе Вивовитичког, разумио сам да ће Србија да се прави да је нико није теро на Мораву.

Лично сам на Повватак Шешеља гледао као на крајњу канцерогену фазу Пројекта Сатанизације Срба. Пројекта, који је, дакле, доживио свој крах али је обавио задатак. Сада више није ни битно шта ће бити са осталима, Младићем, Караџићем, Зстава Велике Албаније стигла је у Београд, Рама је био у Београду, Косово није у Србији, Србија је осакаћена, Срби истријебљени са простора бивше СФРЈ, Српска је уздрамана.

Шешељ и његов случај пред Хашким Трибуналом, више него његова заиста надљудска издржљивост и истрајност у правничким и фелацијским играма са њима, остаће у Историји политике и права случај за изучавање.

Стога је било логично да је Србија искористила Шешеља као контратег политици Запада. Он би могао бити много ефектније оруђе против насиља ЕУ и Америчана него што је то Русија и Путин. Шешељ је искључиво домаћи производ а западни гријех. Због Шешеља се не може Србија стављати узазид. Пред и под уцјене.  Да клизи муданцима низ жилет Украјине, Санкција и Крима.

Јесте било логично али није било очекивано.

Још мање сам очекивао да ће Хрватска да се упеца на Повватак Шешеља. Хрватска која има најмање геоморалног права да се тиме бави и која твеба да се поквије ушима. Јер су њихови Туђмани, Маркачи и Готовине, или помрли невини или службено ослобођени и дочекани као Хероји. И који су, и многи други, за разлику од Шешеља, који је имао и има сулуди и нерелани Концепт КВК, били обичне убице и протјеритељи без концепта.

Ну. Весна Пушић је, у мом најосебујнијем стилу, изразила сућут Србији што се у њој налази Шешељ. А онда је Колинда Барбика Иво рекао да Хрватска треба упутити једно писмо Хагу и обавијестити га како Шешељ крши увјете и како шири мржњу.

Будала.

Доклегод постоји Хрватска и доклегод постоји Шешељ, постојаће и мржња. Нема потребе да је било ко шири.

Шешељ се, тако, представио, нехотично и ненамјерно, као симптом хроничне српско-хрватске кронике непрекинутих болести у том међунационалном сразу двају примитизованих колективитета, односно оних који су изабрани да их представљају или су та права мало узурпирали а мало добили изборима, који на једнако примитиван начин бораве у ЕУ или иду ка њој.

3370.

ШТА ДА РАДИМО

С ПАРАМА.

А НЕ УМИЈЕМО

НИ С ЉУДИМА.

У тешкој смо ситуацији. Сунце Ти Јебем.

Свако од нас, које су паре препарирале, оконзервисале, вакумирале, пастеризовале, потпаметиле, опариле, потковале, подигле, извадиле из опанака, одвојиле од коре крува и поквариле, дабоме, рећи ће да је сиротињи најтеже јер нема пребијене паре.

Нећемо ми то баш често да говоримо. Само кад смо приморани. Кад вјештачки треба да покажемо људски затиљак. Лице се више не користи за људскост. Кад је нека каосоцијална ситуација. Мало сажаљивости може некога и заварати. На пијаци, у продавници. Кад неко запомаже Све је поскупило. А ја се ту нашао па немам куд.

Грешка.

Сиротињи јесте тешко. Али сиротиња је сретна без пара. Није искварена. Сирома ће ти увијек Назват Бога. А онај ко има паре, прије ће ти Јебат Матер него здравити се.

Откад се људска цивилизација одвојила од предмета који служе да би се лакше прибавиле потрепштине за живот или за трговину, за размјену добара, од очњака, каменчића, бакарних кружића, златних новчића, и то замијенила новцем, људи су из руку трајно испустили владање међуљуђем.

А од оног што не држиш у рукама, од тога бјежи Ко Ђаво Од Крста.

Паре су постале оквир и простор свега. Једна димензија која постоји.

Више не постоје људи, горе небо а доље земља.

Сад постоје само паре. У које се понекад удијевају људи а понекад небо и земља.

На корак смо да се људима почну куповати паре. Мада се то и догађа али још није уведено у званичне токове.

Колико кошта сто млрд долара. Сто хиљада људи намртво. Не може испод.

Паре, када уђу међуљуде и међуноге, све се изврати. И Она Ствар. Некад је било Смије се ко Она Ствар на чисте гаћице. Сад се и Она смије на Паре.

Сви се смију на Паре. Само су Паре мртве озбиљне.

Није најгоре то што су Паре ушле међуљуде. И међуноге. Не мораш више имати муда. Довољно је имати Пара. Зато данас нема Че Гевара. И Револуција.

Најгоре је то што су Паре произвеле највећу виртуелну и неконтролисану а веома практичну и ефективну силу. Моћ.

Паре су произвеле и стварну и фиктивну, неизрачунљиву, Моћ. Стварне Паре и стварна Моћ дестилишу фиктивну Моћ која се користи против људи а против које они не могу ништа.

Више нико не зна докле сеже Моћ. Иза које стоје Паре.

Некад је и јуне на пијаци знало ко може да га купи, по гути у џепу. А и власник јунета. Немаш ти џепа за њега.

Данас се Моћ не може измјерити по гути.

Они који имају Моћ знају то и користе је мимо свих граница. Њихова Моћ нема краја свемира и нема гравитације.

Њихове наочаре су све тамније а очи се, на златним осовинама Моћи и Пара, неповрартно окрећу унутра. Уши зарастају. Уста пресушују. Ријечи постају непотребне. Нема више Моћи Говора. Постоји само Моћ која говори.

Дабоме. И свачија Моћ траје донекле. Пошто ни живот није бесконачан. Само су Паре бесконачне.

Проблем је кад се Моћ отргне од свега. И постане неукњижено власништво Јединке.

А проблем је и кад онај ко је близу Моћи, помисли да је Моћ његова.