ДОШЛА СУ

ЈЕБЕНА ВРЕМЕНА.

ИЗ ПОЛИТИКЕ СЕ

ИЗЛАЗИ НА ГЛАВНИ

А УЛАЗИ НА

СПОРЕДНИ УЛАЗ.

Не видим ништа спорно и срамотно у чињеници да се у Палату Предсједника Републике Српске, идући код Додика, улази на Споредни Улаз.

Спорно ми је, само, кога је, напримјер, срамота што иде заједно са оним другим, Уроша Гостића или Обрена Петровића.

Сазаповци, који сада прилазе СНСД-у, и иначе прилазе на Споредни Улаз.

Главни Улаз је био прије Избора.

Они су и у Сазап, Савез За Промјене, ушли на Споредни Улаз.

Они су и у Пробосанску Политику ушли на Споредни Улаз.

Они су, уопште, у Политику, ушли на Споредни Улаз.

Легитимно је, то, дабоме.

Али за посљедицу тога, увијек, имаш излазак из Политике на Главни Излаз.

Сви ови, и они који ће доћи послије суботње сједнице Главног Одбора СДС-а, изашли су из Политике.

Под свјетлима Главног Излаза.

Њихова судбина је тужна, избјегличка, прогнаничка, мигрантска.

Никада више неће бити нико и ништа.

То је посљедица уласка у Политику Голом Гујицом у Глогову Шикару.

У Политику се улази са Организованом Политичком Странком.

Тада она има обавезу према Бирачима.

А ти, према тој Странци.

Пробосански и Промјенашки Аранжман, у који су ушли Главноизлазећи и Споредноулазећи, начињен је мимо воље Бирача.

Стога СДС и НДП, нису одговорни Аранжеру. Али ни Аранжер није одговоран према њима.

Зато их је сада оставио на ледини, да чекају да их убије гром. Нисте успјели. Јебите се.

Бирачи су то, са педесет и више хиљада гласова мањка, такође рекли. Јебите се, идите код Додика.

Срећа њихова да Додик више воли Моћ него добро организовану Велику Политичку Странку.

ШТА ЧЕКА

ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Чињеница 1. СНСД је остао једина Барка међу вихорове, у Матици Националних и Политичких Тема, пресудних за Републику Српску.

Чињеница 2. СНСД једини има једног побједника и једног резервног играча. Остали немају ништа.

Чињеница 3. Како се број Националних Политичких Актера у Српској смањује, број околних и унутрашњих лешинара, повећава се.

Чињеница 4. Распад БиХ назире се, већ кад дођеш у Ливно. Република Српска нема спреман политички кадар за тај процес.

Потребица 1. СНСД мора обновити своју организацију, очистити је од пљеве, трине и кучине, од Удбаша, Усраша и Службаша. И вратити је мјесту живота, рада, гласања и бирања. Мора се окренути Националном Подмлатку. Мора изаћи из реторте свога репа. Из круга Директори, Доктори, Шумари, Електраши, Кандидати, Начелници, Директори, Доктори, Шумари, Еелектраши... СНСД мора да изгради филтере према Удошлицама, Придошлицама, Убачајима, Мамитељима и Давитељима, према ФЛМШ фалангама Татара.

Потребица 2. ПДП, као, отпочетка, потпуно манипулативна Партија, мора да се изолује на Политичкој Сцени Српске. Она је бобичаво месо у ткиву Српске. Партија Прогресивне Трихинеле. Многи не схватају опасност ПДП-а. Али. Кад би сутра постали главни у Власти, сви би видили колико је Педепеаша. И у Другим Странкама, који би им похрлили у Прогрес.

То СНСД не може да учини сам.

Потребица 3. СДС мора да се тргне, отресе говна и брабоњке и да крене отпочетка, Националним Путем. Да се ријеши оних који воле Власт. Јер. И свака Будала Воли Пичку, али не умије да воли Жену.

Потребица 4. ДНС би морао да се профилише као Национална Странка. А не да стално чачка СНСД да спусти млијеко у још једну сису. И да сере о умјерености. Јер њихова грабљивост је упрано Неумјереност. Не може и Марко и Чубро и Драшко и Радовић.

Потребица 5. СДС и СНСД не треба да сарађују више него на нивоу Заједничких Институција БиХ.

Потребица 6. Ситњеж на Политичкој Сцени, Чавићари и слично, треба да се поспреми на таван или у подрум.

АМАТЕРСКА

И АНАЛФАБЕТСКА

ПОЛИТИЧКА

И СТРАНАЧКА СЦЕНА,

НАЈВЕЋА СУ ОПАСНОСТ

ЗА ДРЖАВУ И НАЦИЈУ

Зајебавамо се са чињеницом да је без неког мандата остао извјесни Шукало. Или Александра Пандица. Чак и Миланко Михајлица, кодног имена Михајло. А многи су одушљевљени да је млађани Богаташ Драшко убио Гласовима и да ће постати најмлађи Предсједник Уједињених Нација.

Ну.

Ствар је озбиљнија.

Шукало, Драшко и Михајлица, политичари су без Странке.

А Српска Демократска Странка, Пандуревићке, Странка је без Политичара.

То, напримјер, ДНС успјешно прикрива коалирањем са СНСД.

СНСД, пак, има друга два проблема, о којима ћу, на крају краћег пледоајеа.

Странке без Политичара, или Странке у којима је највећи Политичар Бореновић и Говедарица, и Политичари без Странака, страначку и политичку сцену претварају и ПВЦГ. Позориште, Вашариште, Циркус, Гледалишче.

Странке без Политичара мандатима обмањују своје Чланство и Бираче. Као што то ради СДС.

А Политичари без Странака, једу колач Јавне Политичке Сцене без икакве одговорности.

Никоме не подносе рачун за оно што раде.

Јер постоји начин да их неко подноси и да тако увијек, са новим Изборима, освану, као Доњи Веш, на штрику иза куће.

Добро. Република Српска је мала Политичка Сцена и не може бесконачно да продукује Велике Актере.

Али је несрећа што продукује Велике Преваранте.

Чему не погодују Бирачи, јер они се, у суштини, зајебавају са Кандидатима и Политичарима.

Већ погодује Изборни Систем.

Као и Странци Усранци.

Којима највише одговара Политичка Сцена и без Странака и без Политичара.

А СНСД.

СНСД је у једном времену био покрио све могуће функције. И имао Батаљон Политичара. Чак и Пук Подмлатка.

Онда су Додику, како је расла његова моћ на Политчкој Сцени, очи постајале све мање.

А у Странци му било све тјешње.

Па је растјерао и обогаљио све око себе. Доводивши, истворемено, оне који са СНСД имају везе као Стари Сват са чешањем младине гујице.

Данас СНСД има само Додика.

Остало је у реторти за печење кестена.

Круг од Фондова, Електропривреде, Здравства, Директора... до Кандидата и Посланика

Та Реторта не ствара Политичаре.

Поготову не Рационалне Националисте. Који су потребни Политици Самосталности Српске.

Ствара аутистичне интересџије. Као што су Шукале и Драшкаре. И као што је Деенес и Есдеес.

Република Српска, њена Политичка и Страначка Сцена, не може да спадне само на Додика.

3375.

КАКО СЕ

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ДОВЕЛА

У СИТУАЦИЈУ

МАДАМ АДАМ

Таблица множења ко столњак. Сви се прерачунали. Појединачно. И сви заједно. Умјесто да су се, на вријеме, окренули гласачима.

То је кад мудрови из кабинета, Кадрови Кабинетизације, имају рецепте за оно што не знају. Кад од притке не виде шуму, кад не разликују жир од међеда.

Једни се прерачунали у нади да ће им медијска инквизиција у саставу један блогер, једна сембервизија и нешто портала, донијети пријестоље, попунити затворе и обезбиједити мјеста у главама и свијести Милион Незадовољних. А они, надаоци, да, при томе, не МрднуК.

Други се прерачунали да ће формирати Коалицију Центра па ће наплаћивати улазнице у салу гдје се формира власт. И формирали Коалицију па сад не знају шта ће с њом. Коалиција добила 260 гласова па хоће мјесто делегата у Дому народа БиХ, како би била преводилац између два спрска блока и обезбиједила европски пут. Истовремено, Коалиција, при чему мислим на странку извјесног Шукала Са Славе, изјављује децидно да своје министре неће давати у Владу Републике Српске. Ниједног од 260 министара.

Трећи се, моји, прерачунали да ће се све импровизације чаробним штапићем сложити у један идеални, композитни, ефикасни и самофункционирајући систем који ће побједу, за рукицу, довести у крило. Па смо, због анархосамозадовољавајућег рада феудалаца и јањетичара по терену, изгубили три, четири, посланика.

Није то само српско прерачунавање.

Шта су се све и како прерачунале оне Голубице Са Башчаршије, то ни Пас С Маслом.

Главни генератор тог Српског Калкулантизма ипак је Есдеес и њихова нагодба о Пробосанству. Она је, најприје коштала њих. На застави Великог Есдееса само је слика Иванића.

Тај политички манир којег је Међународна Заједница, њен деструктивни и унитаризациони дио, накалемила на многим мјестима у БиХ, па су родиле воћке које ни Тасманијска Неман не може да једе, Платформа делишес, нпр, примио се код Есдееса у виду оријентације да је Главна Политика срушити Додика. То су демонстровали 2012е на локалним изборима гдје су постигли извјесне успјехе. Па их је заварало и уљуљкало, за ове изборе. Поново су примијенили исти рецпет. И попушили Иванићу.

Ну.

Српски Калкулантизам, којег је, дакле, почео да практикује Есдеес, проширио се и по осталом дијелу српскијанског политичког мозаика.

Што је, сљедствено, довело до тога да г. Шукало сада дијели лекције, дијели скупштину, дијели трендове.

То мала странка може да ради. У највећем броју случајева и нема шта друго да ради.

Велика Политичка Странка не смије себи дозволити да постане дио тог политичког вртлога ниских домета.

Повратак Људима. Повратак демократски изабраној Организацији.

Иначе, све неповратно клизи у Лагумџизацију.