3463.

РЕИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА

И ДРУГИ МИТОВИ

На овим просторима смо за релативно кратко вријеме стигли од Златне до Зарђале Кашике.

Обрнут пут је много дужи.

Ако, претходно, Радна Група установи да је могућ. Мислим, Студија Изводљивости. Физибилити, СТЈ.

Октобарски Фешн Вик креирао је колекцију за овај мандат. Колекцију посланика и министара које ће бирачи носити током четири године.

Модна ревија ће се одвијати, изгледа, под слоганом Реиндустријализација.

Не зна се да ли нам је још само то остало или остало није успјело.

Срамота је помињати Реиндустријализацију у присуству Кинеза Ђуре, у тенутку када је умрла Бобар Банка и у времену док траје Првобитна Акумулација Џипова.

Индустријализација подразумијева

·         Тешки крвави и знојни рад. Од којег смо се ми одвикли. Наш најтежи рад је Рушење Режима.

·         Истовремено отварање фронтова у неколико индустријских грана. Нпр Индустрија челика, Дрвна индустрија, Текстилна индустрија.

·         Производњу машина. Од абкант преса до роботизованих тешких линија.

·         Државни механизам или приватну иницијативу. Која не обухвата самоперионице аута, играонице и кафиће.

·         И једну ситницу. Тржиште. Инжењере, организаторе, образовање и искусне раднике, можемо занемарити.

На овим просторима прву, једину и задњу Индустријализацију провео је Друг Тито и Другарица Партија.

Био је то вијек у којем још није било посве касно за индустријализацију. Цементаре, жељезаре, рафинерије, коксаре, ливнице, хидроелектране, машине алатљике, квалитетан ексим сектор.

Ово је вијек Територијализације а не Индустријализације.

Мале земље, као Република Српска, немају могућности за Индустријализацију. Јер немају Тржишта, Државног капитала, Приватног капитала нити Радника.

Мале земље, као Република Српска, морају да се дугорочно оријентишу да искористе све своје мале шансе. Којих је веома много.

Али, и за то треба крвав рад. Зашто нико неће да производи дрвене типле или природну ужад у Републици Српској. Па то стиже из Турске.

Да ли је Турчин гладан а ми нисмо. Каквом он кашиком једе. Или струже по дну.

Заборавили смо шта је Струга.

ЗАГРЛИ МЕ, ЗАГРЛИ

3461.

ИВАНИЋ: НАС ТРОЈИЦА

ТРУДИЋЕМО СЕ ДА

ПРИВУЧЕМО БАРЕМ

ЈЕДНУ ОЗБИЉНУ

ИНВЕСТИЦИЈУ ЗА

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ.

Треба одмах расписати ванредне изборе за Предсједништво БиХ.

Мада се ништа не би постигло.

Само се надам да неки други чланови не би давали овако јадне изјаве.

Вилдана Ослобођење непоправљиви је новинарски оптимист. Док је на двије стране начинила интервју са сарајевским српским чланом Предсједнштва.

А Иванић искористио столњак, срећа није то више столњак Хрвоја Иштука и Хасана Грабчановића, за простирање својих општих политичких флоскула и салвета које је усавршио у протекле двије деценије. И за примјерисање како је могуће опстати у политици толике деценије а не учинити ништа конкретно.

Након овог примјера, могу да повјерујем да човјек може да сједи двадесет година у пољском нужнику. А да из нужника никад не засмрди.

На крају интервјуа, пошто је Иванић рекао Ја имам своју визију, гдје усијецате те Визије, Сунце Вам Јебем, Оптимистична Вилдана ускликне Да чујемо.

А Иванић наниже реденик просерица.

И помене ту Једну Страну Инвестицију за Четири Године.

Нешто као Хајделберг цемент, Митал Стил и то.

То су, дакле, те Промјене.

Којима су нас, овдје у Републици Српској, убијали двије пуне године.

Прво. Шта Предсједништво БиХ има са Страним Инвестицијама.

Друго. Стране Инвестиције су обична синтагма да се не би морало рећи Шарена Лажа, Србима, или Фата Моргана, Бошњацима.

Треће. О Страним Инвестицијама одлучује интерес капитала. А у оваквим земљама Експлоатациони Интерес Капитала. А не Нас Тројица.

Четврто. Кад је у историји БиХ, или ово подручје, имало користи од Страних Инвестиција. Да не идем до Ахднаме. Да поменем аустроугарски Шип.ад.

Предсједништво БиХ, као и Савјет Министара, небитна су тијела за тако озбиљне послове као што је интеграција овог простора у европску економију, при чему бесцаринску продају роба Овдје не сматрама европском економијом.

Али, свједено, требали би да знају да је неки садист прогласио Насеобину Државом. И да она под собом има неке људе. Да је задатака сваке Државе, МЈЈ, да прво вјерује у своје људе и да њима да шансу. А не Великим Страним Инвестицијама.

То је политика којој се треба окренути. То је једина дугорочна политика која је могућа.

А те просерице по Ослобођењу, пред нову годину, нису ни за Интерни Информатор Педепеа. Иначе Велике Партије. И Визије.

СТИГЛА ШЉИВОВИНА

БИЋЕ ПОСЛА

3458.

ТУЗЛАНСКИ

РАДНИЦИ

САМИ СЕБИ

НА СПРОВОДУ

Само кад изађу на улицу, Радници уђу у Вијест.

Дабогда имао па немао.

Некад су Радници имали Радничка Права, Збор Радника, Раднички Савјет, Радничка Одмаралишта, Синдикат, Партију, Социјалистички Савез Радног Народа, Радничко Самоуправљање, Раднички Диспанзер, Хатезе, Радничку Мензу.

Данас имају Ранку Мишић. Свако своју.

Тузлански Радници мисле да им је остало само Орашје.

Та тужна, а истовремено и гротескна, смијешна и вјештачка, Колона Протеста, у ствари је само једна од закашњелих јавки Протока Времена и знакова његовог несхватања.

Тузлански Радници још нису схватили да је Вријеме прошло. Не тако што нема њихове државе, њихових фабрика, њихове партије, већ нису схватили да нема ништа.

И у тој колони, дабоме, нема Радника који су имали оно што сам набројао. И још свашта.

Проток Времена је једна од најопаснијих неелемнтарних непогода за људе. Појединачно и заједно.

Ситне варке их доведу у заблуду да они учествују у томе, да они одлучују о нечему, да се све ради због њих. А када учине неку од тих учесничких ситница, врло брзо схвате да је Проток Времена намијењен неком другом, да је окренут у неку другу страну, да су људи, појединачно и заједно, остали негдје на одроњивим обалама и срмдљивим врбацима и да више никога не могу стићи. Нити кога има на видику.

Ситно је објашњење да су сви из Тузланске Гротескне Колоне, или њихови, гласали за Проток Времена. На Првим Слободним Демократским Вишестраначким Изборима.

То могу да им, сада упутим, као јевтин подјеб.

Ето вам, није вам ваљо Тито и Социјализам, југословенски пасош и велике фабрике. Није вам ваљала Аида, нек вам сад ваља Немаида.

Јер, Аида је постојала прије рата.

Као што сам пред рат ушао у бањалучки аутобус. А возач, огромни брко, не као ова данашња прцомљчад од возача, видјевши да нико неће да излази на станици, прође не смањујући брзину. За кога сте гласали, пизда вам матерна.

Послије сам годинама размишљао о тој Политичкој Реченици. Нисам много могао да закључим. Није Брко ништа више рекао а изашао сам на оној сљедећој.

У Социјалистичком Самоуправљању, Радници су црнчили ко робови. Али су живјели добро. Живјели су редовно. И сигурно. Имали су и Правобраниоца Самуправљања. А од незаконске замјерке Раднику само је горе било у кафани јебати матер Тити.

Данас Радници немају прилику ни да црнче.

Некад су имали Четверобригадни Систем.

Данас немају ништа.

Некад је неко други мислио за њих. Они су требали само да буду Радничка Класа.

Данас нико не мисли за њих. Ни на њих.

Мораће то сами да раде. И да, кад смисле, црнче стопут горе него у Социјалистичком Самоуправљању.

Да ли би било другачије да су другачије гласали, не умијем да одговорим.

Али да су се сви добро знојили, и крв пролијевали, да сруше све што их је држало ко мало воде на длану, јесу.

Без обзира што Тузланска Колона има правац и смјер, и одређен циљ. Орашје. Граница. Одлазак. То је само Колона Лутајуће Свијести. На просторима Бивше Југославије. А и шире.

И није та хаотична свијест само у главама радника.

У свим је главама.

3458.

КАКО ВЛАСТ

ОСОКОЛИ

БЕЗМУДОВЦЕ

Младен Босић се разгоропадио. СТЈК. Калајисано.

Напада Петицијаше. Раније Ствараоце. Додика. Владу.

Чим неко оде у Сарајево, почне да диже курац на Србе.

То, изгледа, нема везе са нацијом, вјером и политиком.

Младен Босић Пробосанац нема неког жироскопског стабилизатора који би му омогућио да се обрачунава са свима. Он је један од учесника у Бакировој композицији власти у Сарајеву. Нешто мало значајнији него Лијановић у Лагумџијиној. Он је изгубио изборе у Републици Српској. Он први, јер се није кандидовао за оно што га је следовало у што му је било обавеза. А онда је изгубила и његова странка. Па је изгубио и Огњен Тадић. Њему, Босићу, и неколицини, припала је утјешна награда, нешто као пакет синдикалне змнице, која је дошла уз побједу Младена Иванића и Босанаца.

Стога његово поповање, паметовање и горопађење према и над свима у Републици Српској, а и у Расејању На Води, може само да изгледа као Сарајевски Поглед на Србе. А никако као опозиционо дјеловање. Што му је, можда била намјера.

Или му је, уз то, и намјера да учврсти свој положај предсједника странке. Који је потпуно девастиран свим поразима и зимницама које сам набројао.

Дијелом ће тај положај повратити давањем сарајевских мјеста које је добио од Иванића. Али незадовољство које тиња, и локални избори који му предстоје, а на терету су му силне општине које је Есдеес преотео од Есенесдеа а ништа у њима није урадио, не носе му ништа добро.

Њега, и Есдеес може спасити само пад Есенесдеа.

Платформа са које он, Младен Пробосић, дијели лекције Петицијашима и Ствараоцима, није валидна политичка и национална платформа.

То је прије платформа унезвијереног и несигурног и од реалитета одвојеног полуполитичара, какав је у задњим годинама био Златко Лагумџија. Кад је осјетио да пада, и да му пада, потегао је Валтера Јебача.

Босић је у ситуацији тражења спаса од Валтера.

Он је требао да у изборној ноћи каже Сад ће Младен неког јебати. А предзору да дода Мислио сам на Иванића.

Дабоме да од Иванића нема користи.

Стога Пробосић покушава да створи слику да он није у Сарајеву. Већ да је у Републици Српској и да је Љута Опозиција.

То је лажна и јалова политичка платформа. Као и његов прошломандатни ангажман.

3457.

ШТА

СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ

ЗНАО О ПРИПРЕМИ

ДРВА ЗА ЗИМУ

У СКЕНДЕР ВАКУФУ

Јуче је Робин Даниган, госпођа са ланцем око врата, иначе замјеник помоћника америчког државног секретара за енергетску дипломатију, ЈТК, Јебем Ти Калорију, јест компликовано, у пријатељским независним новинама Насеобине, показала завидно знање о енергетским проблемима Украјине, Европе, Бугарске, Истре и Африке, укључујући и Америку.

Само није стигла ништа рећи о припреми дрва за зиму у Скендер Вакуфу, Челинцу и Шековићима.

Фасциниран сам.

Кад стигну да ратују кад толико уче.

Зашто ратују, кад све знају.

Кад све знају, што и нама не кажу.

Зашто стално лажу.

Госпођа са ланцем открива сву суштину Америчке Политике употребе Европе у америчкој борби против Русије. Она то ради нехотично. И открива многи од наредних потеза и корака САД према Европи.

Госпођа из Енергетске Дипломатије, предлаже Европи да гради гасне терминале, прича о исплативости експлоатације шкриљаца и на цијени нафте од четрдесет долара за барел. Нема шта не зна.

Нама се тај други пут истог гаса, истом купцу од истог продавца, не чини добром инвестицијом у дугорочну енергетску будућност.

Рекла је Робин за Јужни Ток.

Послије ове констатације, ништа у свијету, свемиру и универзуму, није необјашњиво.

Волио бих да знам да ли је тај разговор енергетске диплматске госпође, са демократским и независним бихновинарима, плаћен, наплаћен.

Иначе би те новине требало означити као најцрњи пропагандни пункт Терористичке Територијализације Европе, и приступничке околине, од стране Збигњева.

Ако је текст наплаћен, било би ми лакше.

СТИЛОВКА ЈЕ СТИЛ

 СПАЈА, СЕ СПАЈА

ДИП УХОНА

(ЏИП УХОЊА)

КАО РУЧНИ РАД,

ИЗАЗВАО ВЕЋИ ИНТЕРЕС ОД

КОНФЕКЦИЈСКИХ ИГРАЧАКА СА

БАТЕРИЈАМА И ПОКРЕТИМА

3454.

БОБАР

ЦРВЕНО

УПОЗОРЕЊЕ

Никаква вијест није да Бобар банка иде у ликвидацију.

Нарочито не у овој насеобинској мјешавини ратног профитерства, неолиберализма и девијације јавноприватног полуилегалног партнерства.

Панични ватромет о томе да без посла може остати 1000 људи, да остаје 200 људи на улици, да се остаје без депозита, да овај или онај субјект губи толико и толико милиона, потпуно су неважне чињенице.

Промјена цијелог друштвеног, економског и политичког система, сјетимо се да комунизам, повлака самоуправљање, никоме није ваљао, да су сви гласали за Данашњицу, омогућила је и мени да имам банку. То што ја то не знам, или можда нећу, то је срећа свих око мене. То што су многи вјеровали приватној банци, то је њихов ситнокапиталистички проблем.

То што тржиште и неолиберална економија у пеленама, немају механизме да ме спријече да и ја отворим Банку, то је проблем НДД сфере која није у стању да схвати да је бољи систем у блату него анархија у цвату.

Зашто, дакле, Ликвидација Бобар Банке није вијест.

·         Зато што је та банка већ одавно пропала. И што су вјестоноше то требале знати и објавити. Кад већ толико воле истраживачко новинарство.

·         Зато што се случај Бобар Банке користи за крволочну борбу против Власти, Режима, како воле да му тепају, а не анализира се са економске и друштвене стране.

·         Зато што су Власти требале на вријеме пустити да та банка пропадне. Кад имаш чир не стављаш преко њега нову кожу да он не би пукао.

·         Зато што је ово упозорење да Власници, Приватници, не требају да флертују са Властима. А да Власти не треба да играју улогу свемоћи и лијечења комплекса незнања и немоћи, па да се петљају у оно што не знају и у шта не требају да се петљају.

·         Зато што нико није смио да каже да економски није нормално јавна средства држати у банци инокосног приватника.

·         Зато што није било механизма да се спријечи Приватизација.

·         Зато што је ономе ко не зна нешто да ради од продати му, горе само нешто дати на поклон.

Бобар Банка је прича о пљачки јавних, државних, народних пара. О противприродном економском блуду Провинције и Власти. О меандрима Политичког Феудализма. О погубности заразе Екстерном Моћи. И о улози у којој се, не својом кривицом, нашла Бијељина, и то подручје и људи, у рату и послије рата, а којој нису дорасли.

Списак сљедећих ликвидација и пропасти, који сам одавно сачинио, закопан је код шесте шљиве у осмом реду, у мом воћњаку који је. Пропао.

3453.

ЕКОНОМСКА

КРИЗА

НЕ МОЖЕ СЕ

ИЗБЈЕЋИ

АЛИ ЈЕ БИТНО

КО ВЛАДА

Када се економија, и живот, погледају реалније, криза увијек траје. Они који кажу да знају како се излази из кризе, лажу, не знају или слабо виде. То толико и није битно колико је битно да они којима је једна од те три варијанте упућена, вјерују у то. Или немају другог избора.

Економска криза увијек тече али се представа о њој може одложити.

Као што је то случај у Србији. Смањићемо плате и пензије двије године и онда ћемо живети боље. Нећете живети боље. Живећете горе.

Али сте успјели да одложити своју представу о кризи. Вучић вам је то сугестијом омогућио.

Другог излаза у Србији и немају. Све гласове су дали једноме па немају више никог за друге гласове.

Кризни маневри у економији скучени су и код великих.

Најмањи, као Република Српска, морају увијек да живе у властитој кризи и кризи других.

То је веома тешко. Као кад у сјенци некога великог покушаваш да видиш и разазнаш своју сјенку.

Једино што могу да учине јесте да активирају што више својих могућности које им могу олакшати а великима не могу помоћи нити има сврхе да их активирају.

И могу да боље предвиђају ствари. Јер су њихове економије мање и једноставније.

Шта Влада Републике Српске може да учини у изразито Кризном Мандату који је наступио. Уз услов да заборавимо да је на то требало раније мислити. И да се правимо да не знамо да најмање пола министара нема шта да ради. А и кад би имали, не би знали.

Треба, уопште, да настоји да Власт у Кризи узме у што већој мјери и у своје руке. Власт је сада, као и у свакој Кризи, у рукама Корисника и Генератора. Та два фактора, Корисник и Генератор, нераздвојна су. Корисник генерише кризу да би је користио а користи је да би је даље генерисао. Влада у Републици Српској, као и било која влада около, не влада у кризи. И Кризом и њом, владају анархистични и лабаво повезани Генератори и Корисници Кризе.

Дакле.

·         Мора хитно донијети мјере које ће растеретити пословање и усмјерити та растерећења у нова радна мјеста. И ниушта друго. То је ђаволски посао. По приннципу Растерећење По Виђењу. За прошли мјесец добијаш растерећења за свако радно мјесто које је у књижици и за које су плаћени порези и доприноси, које је живо радно мјесто. Свака друга растерећења која траже послодавци, унапријед су усмјерена у њихво џеп.

·         Онемогућити Власницима долазак до готовине. И драстично отежати и тренутно опорезовати улагања изван основне дјелатности. У некретнине. И луксуз. Што ће помоћи првој мјери.

·         Оптеретити до прегријавања улагања у Мртве Капитале. То значи онемогућити куповину пољопривредног земљишта, осим за обраду, онемогућити изградњу зграда и пословних простора у граду и насељу, за ренитрање, јер их је сада већ толико да у центру града годинама стоје празни и једу економску подлогу треће генерације унапријед. Онемогућити изградњу пословних споменика за већ постојећу дјелатност, као што је уобичајено да пекарска индустрија нпр гради здања за вијек и по а може сутра пропасти. То укључује законску забрану скупог инвестирања у зграде и просторе, у канцеларије и холове и забрану узимања кредита за те сврхе.

·         Потребно је активирати обрадиву земљу на нивоу малих домаћинстава. То се може учинити само мјерама и условима. Мора се обуставити бирократизовање синтагме Рурални Развој а почети да се ради на развоју Сеоске Економије. Влада је стално под притиском кукања како је пољопривреда неисплатива. Тај притисак чине неземљораднички трутови а помажу им увозници, препродавачи и гуликоже. А када се даје земља у закуп, трутови хоће да се искољу. Треба открити гдје је то њима исплативо и пребацити то на исплативост малим домаћинствима.

·         Држава мора да организује Масовни Откуп пољопривредних производа од малих газдинстава. И да ријеши њихов пласман. Свака друга улагања у пољопривреду инфицирају се манипулацијом и прелијевањем у луксуз или непотребну потрошњу.

·         Држава треба да са грађанима уђе у градњу јевтиних стамбених објеката за младе људе уз услов да једно од њих има запослење. На тај начин се то тржиште и манипулативни профит изузима из руку мешетара и прљавог капитала.

·         Држава треба да се понаша управо као грађевински инвеститори и страни банкари. Да извуку новац од грађана. Али не да га користи за екстрапрофит и даља прљава и мртва улагања, већ за мрежу радних мјеста и радних могућности.

·         Административном јавном сектору отежати услове рада, услове узимања кредита и све друге бенефите по основу државног посла. То укључује трајно смањење плата уз пажљиве прорачуне о томе колико ће то смањити прилив у буџет и општу потрошњу. Административце из Јавног Сектора треба изједначити, по условима, са радницима код приватних послодаваца и на тај начин створити уједначено тржиште радне снаге а растерити притисак на државно, партијско и корупцијско запошљавање.

·         Потребно је обуставити сваку непотребну инвестицију и улагање. Ма колико она мала била.

Све ове мјере, а то је тек дио избора, не могу донијети резултате на кратак рок. А и када их донесу, ти резултати тада неће бити тако видљиви, под притиском нових валова кризе. Стога треба избјегавати било какве рокове и обећања. Онај ко не зна ништа о економији и о општим друштвеним механизмима, само он види рокове.

Сви ови послови и мјере непознати су Влади, не само овој конкрентој, већ Влади уопште. Ни једна Влада се тиме никад није бавила.

Непознати су и економистима.

О Власницима нема потребе да се говори. Они су одгајани на прљавом капиталу који је попримио њихове особине, легализовао се, али и даље шушти прљаво преносећи сада те особине натраг, на своје имаоце.

Влада, и сви, требали би да оду на вишенедјељно студијско путовање у Бему, на примјер. Али да разапну шаторе и спавају у кругу фабрике. Да виде како је из оне баналне јевтине обуће могуће исциједити зараду и још запошљавати. Или да оду код новог власника бањалучког Житопродукта, који је, након деценија гробничке напуштености, почео да меље и конфекционира брашно. Има чак и добро обликовану амбалажу.

Да. Још једна неопходна мјера.

·         Забранити улазак у владу, и било коју другу владину службу, онима који не производе. А министрима забранити да се и приватно виђају са таквима. Мислим на градитеље зграда, приватна шумска предузећа, увознике, институте, геодете, кориснике или тражиоце кредита... Паразите и Губаре, брате.

СВЕТИ НИКОЛА,

ДЈЕД МРАЗ,

БУЏЕТ

Моја ортодоксна ширина не милосиља свачије петљање у политику. Па ни у буџет.

Кадгод прођу избори, све памети које им остану, а које нису показали ни код триста бирача, многи истресу на визије буџета.

Пошто немамо Фудбалску Репрезентацију, сви мисле да знају како се саставља Буџет.

Не знам зашто Срби демократију схватају као право да серу.

Буџет није умијеће могућег. Није нагодбена пијаца ситном и крупном стоком. Није списак жеља и уцјена. Није средство за скупљање јавних поена и потенцијалних гласова.

Буџет је терор једино могућег.

Видим. И СРМ, Синдикат Ранке Мишић има ставове о Буџету. Унија послодаваца. Не знам да ли се огласила УРП, Унија Ратних Профитера. УБП, Унија Багателне Приватизације. УМЈС, Унија Монополиста Јавних Средстава.

Синдикат је колективитет без легитимитета. При слободном и добровољном чланству не бимао ни стотину чланова. Као и Комора.

То је комунистички минијатурни трут који своју трутост прелијева у свијест о томе да Влада и Власт треба да се боје улице и мегафона и да испуњавају све лијепе жеље, трпајући им и у чизме, и у вреће и у џепове и у гаће. Ако затреба.

Власт им и помаже. Зиста се усере од мегафона. Чак и од оног дјечијег, купљеног код Кинеза Ђуре.

Синдикат би требао да схвати да је Радник одговорнији за своје радно мјесто него Послодавац.

Послодавац би требао да схвати да се са Владом не преговара о томе да се смање дажбине, опорезовани дио и слично. И да све то иде њему у џеп и у џип.

Влада би требала да схвати да се може ријешити и Синдиката и Послодаваца политиком стимулације запошљавања. Ну, то је тема коју ћу посебно разрадити.

Рајко би требао да схвати да је неке ствари узалудно писати.

 СУСЈЕД МИЛЕ

НАПАСА КОЗУ

КАЖЕМ МУ, ЗНАШ ЛИ, МИЛЕ, ШТА СЕ КАЖЕ ОНОМ КО НАПАСА КОЗУ. ЗНАМ. ТО ЋЕШ ТИ, МЛАЂИ СИ.

ОНАЈ МОЈ, ЗНАТЕ ВИ КОЈИ,

ИМАО ПЛАВИ ВОЗ. 

ЈА ИМАМ ПЛАВИ ДВОР. 

БМК.

3450.

РАСТЕ

НЕАРТИКУЛИСАНА

БРИГА ЗА

РЕПУБЛИКУ

СРПСКУ.

ТРУБЕ ТРУЛЕЖИ.

ТРУБЕ ПРЕТХОДНИЦЕ.

Након београдског Апела Неодступа, јавио се и Момчило Крајишник. Вођа Асоцијације Стваралаца Републике Српске. И он има приједлоге шта треба урадити, у политици, за добро Републике Српске.

СНСД и СДС требају да иду заједно у Власт у Сарајеву. Тако ће најбоље заштитити Српску.

Вратићу се тој небулози.

Прво да кажем да синтагма Ствараоци Републике Српске, не припада Есдеесу. Ни никоме његовом.

Компликована је историографска прича о стварању Републике Српске. Нема простора и времена да се у њу овдје улази.

Ја, лично, субјективно, објективно и простонародно, признајем за Створитеље само људе са Прве Линије, из Зоне Борбених Дејстава. И њихове најуже породице које су то морале да прежие. На првом мјесту, од њих признајем Покојне и Рањене.

Разумијем да не могу сви да буду у рову. Као што не могу сви да буду дезертери.

Не прихватам да се неко кити Ствараоцима а није имао појма шта ради, не само појединац, већ и цијела Есдеес, као широка булумента која је скупљала кајмак са Покрета Срба и њиховог страха од коначног Јасеновачког Истребљења.

Народ је много боље знао шта се догађа. Боље од тог Есдееса и Милошевићевих пљачкаша, дивљака и националфолера.

Српски Народ Овдје знао је добро, да кад се помене Граница На Дрини, или Шаховница На Дрини, да слиједи Јасеновац.

Есдеес је био политички узурпатор унутар тог покрета, катализатор полусвијета, организатор шверца и криминала, пљачкаш државне социјалистичке имовине, присутник и одобраватељ злочина који су упрљали Српски Народ.

Нити Есдеес нити нико њихов, није имао везе са Стварањем Републике Српске.

Њихова срећа је што Борци нису умјели да се организују као квалитетан колективитет, не као политичка странка, Есдеес би, какон Дејтона, био збрисан са српског лица у року од седам дана.

Борци и данас серу. Удружење ветерана, удружење курира, удружење заставника, удружење личних пратилаца. Свега има само нема јединствене и јаке Организације Борци Српске.

Ово што Крајишник Предлаже, удруживање СНСД - СДС у Сарајеву, типично је Есдеесово несхватање времена.

Уласком у такав аранжман, Есенесде би пристао на Пробосанизацију Српске. Био би прирепак Есдеесовом Колаборационизму. Легао би на руду. Дао би Есдеесу своје породично благо као што је Есдеес то дао Иванићу.

Да би се такво што догодило, Есдеес је морао, много прије избора, да се легитимише као борац за Републику Српску. А имао је шансу. Био је у власти у Сарајеву. А и да није био, имао је сто прилика.

Чак и сада, након избора.

Да је Есдеесу, и том Промјеначком Булументаријуму, до Републике Српске, никада не би пристали да уђу у заједничке институције у Сарајеву, у сарадњу са Сарајевским Политичким Кругом, без јасног папира, гаранција Српској, потписаног у Бањалуци. Од стране сарајевских љубитеља Есдееса.

Пошто то није реално, Есдеес је могао да одбије Колаборацију, и прије избора, више би гласова добили, будале. А и након избора. Пошто је Есенесде освојио више, обратите се њима. Они су десет година на бранику Српске, у Сарајеву, ред је да ту и остану. И јесте. Чак је и добра душа Душанке Мајкић, постала Национална Политичка Ратница.

Ну. Плитки Есдеес то не може да уради због саме суштине њиховог ситног политичког бића.

Мени то јамчи да они никада неће постати Велика Политичка Странка.

Откуда, дакле, та поплава идеја, захтјева, апела, порука и рецепата који падају на Републику Српску. Баш у овом времену.

·         У Србији нико не смије да прдне ни о чему. Па је најлакше бацати идеје о Републици Српској. Она је далеко, небитна је, мала је. А добро дође за празни национализам. Као рижа уз мекику.

·         Многима од њих је циљ слабљење и уништење Есенесдеа. Постављањем захтјева о заштити Републике Српске или понудом сарадње, може се обавити један дио тог посла. Ако неће са Есдеесом а нешто се деси, окривиће се Есенесде.

·         Есенесде је изгубио Политичко Вођство. Не само због гласовног мањка. И Афера од којих се није опрао. Странка је већ двије године у медијској дефанзиви. Није монолитна. Подложна је феудалним и менаџерским девијацијама. Инфивирана Екстерном Моћи која нема никакву одговорност. Много зетова игра око куће, али не због лијепих кћери већ због мираза. Страначки органи не постоје, или се не јављају из илегале. Састав посланика, нарочито њихова кандидатска претходница, као и састав министара, туп је као неолитска макља, сад извађена из мочваре. Све то, као лошу линију ровова, користе не више непријатељски врхунски диверзанти и извиђачи већ и обични луфтери, тетке и даиџе, и узимају дио те Политичке Моћи Есенесдеа. Томе се процесу прикључују и коалициони лешинари, легитимно и природно.

·         Есенесде је из улоге стјегоноше борбе за Републику Српску доспио у улогу неубједљивог оспораватеља Есдеесовог и Промјенашког Колаборационизма.

·         Есенесде је доспио у улогу Велике Бригаде којој је остао један једини утврђен и јак ров, на ледини, на вјетрометини, без власти у великим градовима, а то је Власт у Републици Српској. Управо због тога је изванредно рањив. Сада ће се појачати притисак на Есенесде и омасовити стварна и нестварна кривица за све и свја.

Због свега тога, и још много чега, за шта немам живаца, чују се Трубе Трулежи. И одавде и из Србије.

Само што су то Трубе Претходнице.