РЕПУБЛИКА СРПСКА

БИ МОГЛА СМАЊИТИ

СТОПУ ПДВ

И ОТВОРИТИ

СВОЈ РАЧУН

Република Српска финансира свог Извршиоца Смртне Казне. Свог џелата. Да ме разумију и Језикобосанци.

Финансира Заједничке Институције БиХ које раде против Републике Српске а за њено уништење.

Само што, данас, није, као предрат, Шаховница на Дрини.

Данас је Џамија на Дрини.

Цијели спектар потеза у посљедње двије године, откако се Савез За Промјене у Сарајеву потурчио а у Републици Српској прокурчио, и прихватио да буде јевтино српско покриће Бакировој Фаланги, јевтино а без легитимитета, јер нема иза себе ништа чиме може гарантовати било шта и супротставити се било чему, усмјерен је на Поништење Републике Српске.

А то значи Уништење Српског Народа у БиХ.

Од Дана Републике до уцјена око Механизма Координације и ММФ-а.

Референдум о Дану Републике је емотиван национални потез. Без обзира што се ради о Дану Државности.

Због ситуације у којој се нашла Република Српска, гдје је угрожена њена финансијска потка, потребно је повући и неке друге потезе који су више потези Самосталности него Националног Поноса.

Иванићева Антисрпска Издаја, када је прихватио Један Рачун ПДВ, може Републику Српску стајати главе.

Неколико финансијских потеза Сарајева, уз суфлерај бриселашко-амбасадних деструктора, имају прецизно одређен циљ. Финансијско уништење. А да би се адреса промијенила, маскирала, већ неколико година се убрзава и изводи прекривка о Општој Криминализацији Власти.

Главни задатак је Јавности Српске улити спознају да су власти покрале паре а не да их Сарајево узима и не да, уз аминовање Савеза За Промјене.

Тако да сада имамо ранг листу.

Послије Чавића 8372 и Иванићевог Једног Рачна ПДВ, на трећем мјесту Издаје Републике Српске свих времена, је Савез За Промјене.

Дошло је вријеме да Република Српска размотри једнострану мјеру отварања свог рачуна са ПДВ. На који би порески обавезници уплаћивали исте износе које сада уплаћују на Иванићев Сарај Рачун ПДВ.

Тако би се стопа од 17% могла и смањити, или увести више мањих стопа од 17% а једну већу, за лускуз у имовини, куповини и слично.

А онда ћемо о финансирању Заједничких Органа да разговарамо.

Па да гледамо како Маца Црну Вуну Преде. А како Гуја Крсно Име Служи.

Напомена. Један Рачун ПДВ није дејтонска категорија.

Ни по једној од десет дејтонских надлежности заједничких институција није га могуће формирати. Као ни цијелу Управу за индиректно опорезивање.

САЧУВАЈ МЕ БОЖЕ

ИНТЕЛЕКТУАЛИЗМА

АМЕРИЧКИХ

АМБАСАДОРА

Амерички амбасадори, у земљама постамеричког буњишта, кад не дјелују разарајуће, дјелују разочаравајуће а кад не дјелују разочаравајуће дјелују заглупљујуће.

Тако је Амамбица Кормак, резиденционирана у Сарају, некидан изјавила да су њени приоритети Образовање у БиХ. Она под тим подразумијева јединствене уџбенике, уједињујуће гванатанамо програме, једну историју, босански језик, турско доба и унитарну Босну у којој су, у току њеног настајања Срби били ларве које су се излегле у Четнике а Четници добили крила па постали Агресори а онда им је Милошевић дао оружје па су се једног јутра претворили у Геноцидаше.

Није Амбица тако то образложила.

То проистиче из сваке унитаристичке образовне политике.

Амбица Кормак, надмоћно заглупљена а шећерлемски одушевљена Сарајем, не разумије земљу у коју је дошла.

А неће је разумјети ни кад буде пошла.

Не мора много да чита. Нека прочита писмо Андрићевог пријатеља, доктора, који је живио у Сарају.

Овдје је, драга моја и мрска Амбице Кормак, Мржња тако газиран, гејзиран и зачињен живот, њоме, да би ваљало ово подручје прогласити за Међунационални Парк Мржње. Она овдје питомо и љепушкасто непрестано избија из земље. Нешто као Јелоустон. Само, није она пара и врућа вода. Већ Врела Крв. И Паре.

Овдје је Девет Југовића највећи Универзитет. Већи и од Харварда и Ломоносова. Енциклопедија. Боља и Значајнија од Британике. Овдје је Јасеновац предшколско образовање.

Овдје и други покушаају да изграде универзитете. Сребреница и Блајбург.

Овдје никад више нећеш Србе саставити са другима. Ни у чему, па ни у школској клупи.

Не зато што Срби то неће. Би они, какве су будале.

Већ зато што би их турци и усташе појели. Прије загорских штрукли и башчаршијске баклаве.

Ваше лијепе сарајске образовне севдалинке, типа не желимо један кров под два цријепа, шарена су лажа.

То је пут ка Унитатизацији. Ка Османизацији. То је пут ка Сарајевском Попису.

Немој се, драга и мрска Амбице Кормак, стављати на ту страну.

Боље, стави се на страну затвореника Гвантанама или правих терориста.

Дабоме. Питање је зашто Амбица Кормак инсистира на образовању. Јер, и кад би сви универзитети С Кољена На Кољено стали овог трена, када би нестало Крвавог Јелоустона, када би овог трена почело њено и турско образовање под једним, босанским, јакако, кровом, потребно је три деценије да Насеобина, Екстериторија Дејтона, получи резултате.

Дотад ће ови који данас славе матуру, већ бити екстраефектни актери новоинтернетске Мржње.

На који начин ће Кормак Образовци да преузму Насеобину.

Једино на начин да ове који данас славе матуру, вагонирате у неку Олују и транспортујете. Или у Јасеновац или у Матицу Геноцидну.

Амбица Кормак, својим захтјевима у погледу образовања, протежира Унитарну Једновјерску Босну. Муслиманску Босну.

ЗАШТО ЈЕ

ИДЕНТИЧАН

ТРЕТМАН ХРВАТСКЕ

И БиХ

Невидљиви Фантоми управљају земљама ЕУ, осим њеног крунског дијела, дакле, бившим соцлагерашицама, у шта се убраја и Хрватска, као и онима које су на приступном путу. Не управља никаква ЕУ званична структура и стратегија.

Да је то тако, видљиво је из најмање три чињенице.

► Противљење Мађарске.

► Честа промјена приоритета. У БиХ је то од Уставних Промјена, преко Сејдић Финција до ЗОР-а, Мехкора, Пинама.

► Непостојање усвојеног плана за сваку земљу. Што отвара могућност за адхок притиске и волунтаризам оних који овдје себе представљају као Бокасе, од амбасадора до разних Вигемарка.

То тако може да иде јер је цијела структура јавног живота, политичке артикулације и обвразовно-интелктуалног система попуњења некомпетентним инокосним блентовима који су премрежили све пунктове на којима се одлучује или су близу одлучивања.

Цијела ситуација у којој је сада БиХ, живи је доказ за тако нешто.

Звиздићи и Шаровићи небо су премрежили.

Тај систем се може назвати Систем Губара.

Није могуће идентификовати Вођу Губара. Јер он не постоји. Суштина и јесте у много губара.

Они наступају споро и темељно. Уништавају све пред собом. Али. Они не сијеку стабла. Уништавају лист. Један по један. Стабло схвати погубне посљедице кад све прође.

У опште креираној атмосфери безнађа, апатије, пропасти и бесперспективности, свако ће прихватити позицију да буде Звиздић и Шаровић, на свом ниову. Неће питати за опште циљеве и националне сврхе.

Много пута сам писао да је овдје, а и на другим мјестима, на дјелу Територијализација. Одвратни Финансијерски Морганизам.

На дјелу је пројект Спржене Земље и Испражњене Територије.

Никоме, никоме, не треба и не одговара економски јака и политчки стабилна БиХ. Хрватска. Србија. Било ко.

Стога не треба да чуди да је исти третман, од стране ЕУ Губара, и БиХ и Хратске. Једне земље која нема никакве изгледе да уђе у ЕУ и једне која је експресно ушла. Као миљеница и као много већи економски потенцијал.

Њемачки Институт ИФО лансирао је студију рађену за ХДЗ. То је попис, поједностављено говорим, седам мјера које Хрватска мора да уради. Студија је објављена послије оних, сада већ пропалих Мосташких Избора, да се не би директно повезивала са ХДЗ али је јасно да је било пројектовано да ХДЗ преузме Власт. Јер је Хадезеовац Томислав Ћорић био савјетник и помоћ Ханс-Вернер Зину, минхенском професору и предсједнику Института.

У тој студији ИФО предлаже.

► Девалвација куне. Не помиње се Еуро и улазак Хрватске у ту зону. Што значи да нема укључивања у ЕУ фунансијске и економске токове.

► Већа радна недјеља, краћи викенд, више ноћног рада. Што значи директан притисак на способне да се исељавају у ЕУ, гдје су радни услови повољнији.

► Смањење плата у Јавном Сектору. Што значи одлив способних из тог сектора и остављање Државе са још неспособнијим кретеноидима. Шта би на то рекла некад супер модерна јавносекторска Аустро-Угарска.

► Озаконити лакше отпуштање радника.

► Повећати старосну границу пензионисања. Што значи затварање могућности младима.

► Кажњавати пореске утаје.

► Закон о личном банкроту.

У цијелој студији тетоши се банкарски сектор и слично. Захтијева даља приватизација.

Што је најгоре, Хрватска нема никакав маневар да се одупре. Да барем почне да глуми Мађарску. Јер јој је већ инсталирана Колинда која не личи на Виктора. Пленковић је инсталиран за Предсјендика ХДЗ што јамчи даљу употребу те странке у нехрватске сврхе. Биће и Влада инсталирана тако. Јер медији већ ИФО Студију проглашавају Оченашем коју сваки будући министар треба да зна напамет.

За Републику Српску, битна је ова цијела ситуација.

Да лакше пртумачи садашње захтјеве, потезе, наредбе и мутне радње Бриселских Бирократа и домаћих фелационара.

СНАГА СРПСКЕ,

СНСД.

СНАГА БАКИРА,

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ.

Слоган Савеза независних социјалдемократа за Локалне Изборе је Снага Српске, СНСД.

Противници, непријатељи и болесници, могу слободно да марну дватри бенџамина, али тако је.

Нажалост, данас је СНСД једина Снага Српске. У том страначком, политичком, артикулацијском смислу.

Зато што иза њега стоји 180.000 чланова и више од 300.000 бирача.

СНСД, Снага Бирача.

Слоган је филозофија.

То није предизборна нарцисоидна јавка.

То није конкретна порука и обећање.

То није напад на политичког противника.

Слоган је Битак и Вријеме.

Слоган Снага Српске, СНСД, креиран је у Агенцији Акваријус, с којом смо сарађивали од Велике Побједе 2006е.

И то је, надам се повратак на старе добре колосијеке.

А нарочито се надам да се СНСД никада више неће зајебавати са препуштањем кампање дрипцима какви су били они београдски луфтигузери из кампање 2014е.

Снага Српске, СНСД, односи се на Странку.

Не односи се ни на шта друго.

Мада ће то врли трио који сам горе поменуо, ПНБ, злолијепити свакаквим етикетама.

Ради се о Снази Политичке Странке.

Која је Политички Национални Глас Републике Српске.

Било би добро да, поред СНСД, постоји још једна Снага Српске.

Било би логично да је та друга Снага Српске, СДС.

Али није.

СДС је, под вођством Босића, Снага Бакира у Српској. То је ударни ешалон за разбијање Српске. Мада се њима, као будалама, чини да је то учешће у озбиљној политици.

СДС данас не може да се приближи СНСД-у као организованој Политичкој Странци. Ни по једном параметру.

Његови, СДС-ови, прошлоизборни успјеси, 2014е, као и они 2012е, искључиво су плод слабости СНСД-а које је сам  себи начинио и, у мањем дијелу, сарајевско-иностраних аранжмана.

Стога мислим да се саморањавањем Савеза Независних Социјадемократа мора завршити са овим изборима.

Да могућности постоје говори чињеница да је Бањалучка Градска Организација СНСД, са 20.500 чланова кандидовала свог кандидата за Градоначелника и своју листу.

Када сам то издејствовао 2012е, побиједили смо у 4о општина. Тада Руководство Странке није знало ни пола кандидата за начелнике. Али их је знала њихова организација.

Стога, послије Избора 2016е, треба сачинити Анализу. Анализу. Анализу, СЈЈ. И сазвати Сабор Странке. Према тој Анализи, промијенити Статут и извести три стратешка пута.

Повратак Људима.

Организовање Организације.

Дератизацију Бизмис Класе.

ЈЕДНУ ОД МОЈИХ НАЈДРАЖИХ СКУЛПТУРА УНИШТАВАЈУ ТЕРМИТИ.

ТО ЈЕ ПОЧЕЛО ЈОШ НА ЧЕМЕРНИЦИ, ПЛАНИНИ КОД БАЊАЛУКЕ, КАДА САМ УСЈЕКАО ЦИЈЕЛО ДЕБЛО. ГОДИНАМА САМ ПОКУШАВАО СВЕ ШТО СЕ МОЖЕ, АЛИ И ЦРНОМ ГРАБУ ДОЂЕ КРАЈ.

БОСИЋЕВЦИ

И СРПСКО

ПРОБОСАНСТВО.

РЕЗУЛТАТИ

ПО ПОЛОЖАЈ

СРПСКЕ.

Босићевци и Српско Пробосанство, пројектоване су категорије.

При чему је мање битно да ли је Босић, као политички лидер са визијом, процијенио да долази такво вријеме, и свјесно прихватио колаборацију, кооперацију и копулацију, или је, као Класична Политичка Будала, упао у корито са напојем.

Ради се о механизму и технологији Националне Издаје, бандажиране европејством, о отоманском гркљанисању Изабраног Политичког Вођства, увијеног у борбу Против Криминала и Корупције, и о предаји Српске Сарају и Моргановцима, усвјетлуцаној Промјенама.

А цијела лепеза прекривена је учешћем Савеза За Промјене у Власти Сараја.

Синтагма У Власти Сараја значи да то нису представници Републике Српске, јер немају Власт у Републици Српској, нити практично желе да сарађују са Властима Српске, да слушају Народну Скупштину, већ су, напротив, тихи и перманентни еродитив свих одлука и политике Парламента, Власти и Српске уопште.

Посљедице су сљедеће.

► Ампутација Републике Српске. Република Српска је одсјечена од БиХ. Она за Сарај, за Сазап, за Странце Усранце и Шаптаче Унитаристима, значи колико Калесија.

► Изолација Републике Српске. Европски актери у Сарају, разговарају са Српском само редаради и колико морају. Све што могу да раде мимо Српске то и чине. Власт Републике Српске највећи дио одлука и политичких токова сазна из новина.

► Финансијска имобилизација Републике Српске. Странци Усранци су Босићевцима и Промјенашима обећали паре кад они дођу на Власт. Како би се показало да су то Промјене а да је за вријеме СНСД била права пропаст. Стога се у финансисјком смислу све зауставља што може да се заустави. Крајњи практични циљ је уништити Републику Српску а прије тога довести до незадовољства, протеста, хаоса и на том фону довести Промјенаше на Власт како би они прихватили и легализовали уништење Српске.

Босић и Српски Пробосанци, укључујући и Иванића, остали су политички кркани и можда учествују, можда знају али је то небитно, прихватио је да учествује у Пљачки Републике Српске и њенј Финансијској Канцерогенизацији.

Због свега тога, Буџет Републике Српске је свакодневна представа еквилибристике.

► Република Српска је на тај начин  присиљена да се окрене Београду. А то значи Вучићу. А то значи Великом Ризику.

Република Српска, и Додик, ризикује, да постане политички привјесак Вучића.

Тим је изгубљена ситуација када је србијанским лидерима Српска увијек требала као Здрав Национални Артефакт.

Сада Српска почиње да замјењује Косово. Србијанским ненационаним властима служи као тракторска гума за пливање по површини. Лијечење властитих историјских и пријатељских болести, уз даљу пљачку и продају Србије.

Ако се Српска препусти, србијанске власти ће моћи на њеној пропасти да живе још мандатима. Као што су живјеле на пропасти Книнских Срба и Косова Равног.

► Дио Политике Самосталности се поништава. Јер, Сазап непрестано релативизује све акције у том смислу. Не раде то нарочито наглас али одлагањем, нечињењем, приупитивањем, релативизовањем, као што је у случају Референдума, Пописа, борбе за мјесто у Механизму Координације... постижу се ефекти неефективности.

► Дејтонска позиција Републике Српске је на леду, на чекању. Све одлуке и процеси, у којима Република Српска, уставно и дејтонски мора да учествује, одвијају се мимо ње. И мимо Савеза За Промјене.

То је само кратак, веома скраћен, инвентаријум двогодишњег политичког самоубиства Савеза За Промјене. И убијања Републике Српске, праћеног масовном сликовницом у којој је СНСД ажбаха.

У сљедеће двије године трендови се могу само погоршати.

БОСИЋЕВЦИ

И СРПСКО

ПРОБОСАНСТВО.

ДВОГОДИШЊИ

РЕЗУЛТАТИ.

Упоредо са јачањем Вучићевог пријатељства по свијету, београдске кооперативности и србијанске понизности, у Репблици Српској су Велики Кројачи инсталисали Савез За Промјене, пробосанску издајничку клику која је требала, уз помоћ манипулативних муслиманских гласова да сруши власт Есенесдеа у Српској, да га елиминише из власти у Сарајеву и да уведе неку врсту трајног фотофиниша између двије врсте Срба, Београдских и Пробосанских, у дисциплини Ко ће дубље и ниже да сагне главу док гујица стоји гола и висока.

Постигнут је извјестан успјех.

Од свега, само је Младен Иванић инсталиран у власт у Сарају.

Зашто су се Велики Кројачи одлучили на такав потез.

► Процијенили су да је вишегодишња пресија о Криминализацији Свега Постојећег у Српској, у довољној мјери разорила главе Бирача тако да ће гласати за било кога другога само не за Криминалце. А да је довољно напунила главе Гладника Власти из СДС и ПДП о томе да је тренутак наступио и да они треба да буду курбан на том излијевању шерклаза 2о14е.

► Рачунали су на повратни ефект, Политичко Потурчавање, оних које су раније оптуживали за сва зла у БиХ. По том принципу је реинкарниран Пријатељски Вучић. Овдје су превидјели да капацитети Иванића и Босића нису, сразмјерно, ни близу способности Вучића да се трансформише и у Бабу и у Цврнекапу, истовремено.

► Додик је већ тада био у довољној мјери огољен и осамљен.

► СНСД је 2010е почео да биљежи знакове пада. Тада сам ја начинио прве анализе о томе, наишао на зид игноранције и покренуо Акцију 2000 Мјесних Одбора, како би Странку вратио Људима и Организацији, што је била гиљотина коју сам сам себи ослободио.

► Престало се са великим Пропастима, типа Уставне Промјене, Реформа Полиције, Сејдић-Финци а кренуло се у тихе ерозије закамуфлиране усраним беззначајним бриселсским синтагмама, што је требало омамити, умртвити и омађијати Србе и Српску тако да Што пропусти Дели Радивоје, пропусти и Старина Новаче.

Шта је посљедица тог наивног Пробосанског Свитњака којег су Босић, Иванић и Савез За Промјене свезали себи оковрата.

► Крах Есдееса. Та странка се осула, расула и просула и значајно умањила своје двије драгоцјене ријечи, Српска и Демократска.

► Крах Савеза За Промјене. Њихови међусобни сукобу на локалу и на републикалу испреплели су се у тој мјери да је њихов било какав помак на Локалним Изборима, што је био њихов велики искорак 2012е, не због квалитета већ због уједињења гласова и слабости Есенесдеа које сам писано предвидио 2010е, скоро немогућ.

► Крах Педепеа, која је предана Бореновићу и Дроњку, двојцу који је то заслужио правећи уличне перформансе за рачун Великих Кројача и Сарај Ћаршије.

► Стабилност Иванића. Који је једини недодирљив. Јер је у Предсједништву БиХ. И који има много већи маневарски простор од Мишева Мекињара, Босића, Чавића и торњака.

Он тај маневарски простор користи да би се приближио Додику и Вучићу и привео им, колико је то могуће, остале Пробосиће а све са циљем да Додика разваљају оклагијом, омекшају, за питу гужвару, како је то учињено у случају ССП, уз химну Вјерујем Њемачкој.

► Слабљење Есенесдеа. Огољавање, јачање и самоактеризовање Додика доводи до његовог одвајања од Организације СНСД.

То се детектује кроз коалисање за начелнике општина гдје је СНСД, поред губитка двадесет општина 2012е, сада одстао од кандидатура у многима, давши их ДНС и СП. То даље слаби Организацију. Јер, Страначка Организација јача и кроз поразе.

Коалициони кандидати тешко могу да постигну успјех. Могу само у општој атмосфери Против, каква је била, ономад, у Билећи или 2012е у Градишци. СНСДДНССП немају такву атмосферу ни у једној општини. Нити могу да је креирају.

Та Дефанзива СНСД је веома опасна за изборе 2018е.

Стога, СНСД мора, одмах након Локалних Избора, прије Нове Године, да организује Сабор, промијени решеткасту хоризонталу а спусти голу и недодирљиву вертикалу и да Организацију прогласи Прсима Странке а руководство логистиком и спреми се за пресудне Опште Изборе 2018е. Уз интензивирање Самосталности Српске и Њене Аутономне Дејтонске Позиције.

Са сазнањем да ће побједа неких СНСД кандидата на локалу бити отежавајућа околност за двије године. 

ЧАВИЋ МОЖЕ БИТИ

НАЧЕЛНИК ЋАРШИЈЕ

АЛИ НЕ И

ГРАДОНАЧЕЛНИК

БАЊАЛУКЕ

Чавић, Сазапов кандидат за Градоначелника Бањалуке није против претварања градског грађевинског земљишта у лоповску трансакцију.

Он је за претварање Политике у Сметљиште.

Својим најновијим иступом против Игора Радојичића, настојећи да му о врат окачи одговорност за градско земљиште које су узели од града а дали му неке парцеле негдје изван, Чавић се дефинитивно опростио од Озбиљног Политичара.

Ако је то икада и био.

За мене се опростио након формирања Комисије за Сребреницу и чувеног обраћања Републици Српској, у својству Предсједника Републике. Гдје је рекао да је Сребреница, тих девет дана, Црна Страница Српске Историје.

То што је цијела операција БиХ покренута да се Срби истријебе, или барем протјерају, као из Хрватске, то је љубичаста, мирисна, страница историје.

Шта, дакле, ради Чавић, умјесто да се представи као озбиљан кандидат за Градоначелника.

► Извлачи аферу коју су надували плаћеници у борби против Власти Републике Српске. А у којој Власт, сигурно, има кривице, ако низашта, барем за то што је тако нешто законски могуће. Јер то је, очито, законска могућност. Пошто се тако ради и у другим општинама. Чиме доказује да је и он из те Плаћеничке Групе, специјалне бригаде за општу криминализацију Републике Српске.

► Покушава том аферашком маглом да прекрије Радојичића који са тим нема никакве везе. Чиме показује да му није стало до Бањалауке, до функције Градоначелника нити до побједе, већ само до Криминализације Свега Живог. Осим њих неколицине у Савезу За Промјене.

► Покушава Радојичића понизити и уврстити у Додиков арсеналијум политичких лутака, у шта, Сазаповци, убрајају сваког, осим самог Додика. Зато је и рекао да је Радојичићу највеће оптерећење Додик. Што је такође његово, Чавићево, бјежање од Бањалуке и кандидатуре. И што је његово вођење Општих Избора а не локалних.

► Чавић, пак, не може избрисати чињеницу да је Радојичић кандидат Градске организације СНСД, изникао из демократске процедуре у 25о мјесних одбора, 16 рејонских одбора и више од 20.000 чланова. А не кандидат Предсједника Странке.

► Чавић не може избрисати ни општу политичку чињеницу да Бирачи у Бањалуци и Чланство СНСД Радојичића сматрају браном против гуликожа који настоје да сваку власт искористе за своју корист. А ако могу, и да се увуку у Странку која је на власти.

► Његов циљ, Чавићев, и других, и јесте депресијација СНСД за Опште Изборе 2018е. Стога ће цијелу градоначелничку кампању тако профилисати.

Стога се од Чавића, до 2. окобра, може очекивати само Прљавштина, Смећарење и Стрвинарење.

Он није озбиљан политичар.

Да јесте, он би јавно одбио, ономад, Комисију За Сребреницу, и тако Српску Демократску Странку оставио Српском и Демократском а себи обезбиједио важно мјесто, и неколико мандата у српској историји.

Али. Мали лонац за велике литре. Њему је било важније да обезбиједи мјесто, црно, у српској историји за оних двет дана јула.

Он је политичар из категорије плаћених блогера, невладиних болесних извикача, из калибрата малих српских јацењука и потрошењака.

Доро што је он то. Већ што, својим таквим прљавим, неполитичким, дјеловањем снижава критеријуме, промовише кретенијуме, окупља и школује исте такве и шири ту технологију која и јесте циљ З&ФТ, ЕУ и Запада. Производња кретена који ће, за њихов рачун да воде градове, Нацију, Државу.