БОСИЋЕВЦИ

И СРПСКО

ПРОБОСАНСТВО.

РЕЗУЛТАТИ

ПО ПОЛОЖАЈ

СРПСКЕ.

Босићевци и Српско Пробосанство, пројектоване су категорије.

При чему је мање битно да ли је Босић, као политички лидер са визијом, процијенио да долази такво вријеме, и свјесно прихватио колаборацију, кооперацију и копулацију, или је, као Класична Политичка Будала, упао у корито са напојем.

Ради се о механизму и технологији Националне Издаје, бандажиране европејством, о отоманском гркљанисању Изабраног Политичког Вођства, увијеног у борбу Против Криминала и Корупције, и о предаји Српске Сарају и Моргановцима, усвјетлуцаној Промјенама.

А цијела лепеза прекривена је учешћем Савеза За Промјене у Власти Сараја.

Синтагма У Власти Сараја значи да то нису представници Републике Српске, јер немају Власт у Републици Српској, нити практично желе да сарађују са Властима Српске, да слушају Народну Скупштину, већ су, напротив, тихи и перманентни еродитив свих одлука и политике Парламента, Власти и Српске уопште.

Посљедице су сљедеће.

► Ампутација Републике Српске. Република Српска је одсјечена од БиХ. Она за Сарај, за Сазап, за Странце Усранце и Шаптаче Унитаристима, значи колико Калесија.

► Изолација Републике Српске. Европски актери у Сарају, разговарају са Српском само редаради и колико морају. Све што могу да раде мимо Српске то и чине. Власт Републике Српске највећи дио одлука и политичких токова сазна из новина.

► Финансијска имобилизација Републике Српске. Странци Усранци су Босићевцима и Промјенашима обећали паре кад они дођу на Власт. Како би се показало да су то Промјене а да је за вријеме СНСД била права пропаст. Стога се у финансисјком смислу све зауставља што може да се заустави. Крајњи практични циљ је уништити Републику Српску а прије тога довести до незадовољства, протеста, хаоса и на том фону довести Промјенаше на Власт како би они прихватили и легализовали уништење Српске.

Босић и Српски Пробосанци, укључујући и Иванића, остали су политички кркани и можда учествују, можда знају али је то небитно, прихватио је да учествује у Пљачки Републике Српске и њенј Финансијској Канцерогенизацији.

Због свега тога, Буџет Републике Српске је свакодневна представа еквилибристике.

► Република Српска је на тај начин  присиљена да се окрене Београду. А то значи Вучићу. А то значи Великом Ризику.

Република Српска, и Додик, ризикује, да постане политички привјесак Вучића.

Тим је изгубљена ситуација када је србијанским лидерима Српска увијек требала као Здрав Национални Артефакт.

Сада Српска почиње да замјењује Косово. Србијанским ненационаним властима служи као тракторска гума за пливање по површини. Лијечење властитих историјских и пријатељских болести, уз даљу пљачку и продају Србије.

Ако се Српска препусти, србијанске власти ће моћи на њеној пропасти да живе још мандатима. Као што су живјеле на пропасти Книнских Срба и Косова Равног.

► Дио Политике Самосталности се поништава. Јер, Сазап непрестано релативизује све акције у том смислу. Не раде то нарочито наглас али одлагањем, нечињењем, приупитивањем, релативизовањем, као што је у случају Референдума, Пописа, борбе за мјесто у Механизму Координације... постижу се ефекти неефективности.

► Дејтонска позиција Републике Српске је на леду, на чекању. Све одлуке и процеси, у којима Република Српска, уставно и дејтонски мора да учествује, одвијају се мимо ње. И мимо Савеза За Промјене.

То је само кратак, веома скраћен, инвентаријум двогодишњег политичког самоубиства Савеза За Промјене. И убијања Републике Српске, праћеног масовном сликовницом у којој је СНСД ажбаха.

У сљедеће двије године трендови се могу само погоршати.

ПРОМЈЕНА БОСИЋА

ЈЕСТЕ

ПРОМЈЕНА СВИХ ПРОМЈЕНА

Ако Српска Демократска Странка настави боса и гола Босићевим Путем, распрснуће се као, СБТ, Странка Бориса Тадића. Таква странка никад није постојала. Па и Демократска Странка ко да никад није постојала.

А Босић ће, можда, на неким изборима, имати заједничку листу са Михајилицом, Листа ријеке Сане код Новог Града, или ће сам, у Брчком, имати листу Листа Лука и Вука.

Босић је већ сада сведен, од лидера који Има Мисију, на примораног организатора протеста у мају. Са декларацијом Можда. Он је својом укупном активношћу, још од прије избора 2014е, постао манипулатив Страног Фактора Сарајево. У то спадају Кила Злата, Сувара, кочење Референдума, организовање протеста.

Босић је унапријеђен у Дроњка.

За то вријеме, Српска Демократска Странка наставља да живи свој чудан митски живот. Ни Странка, ни Босић, ни Мићић, ни Обрен.

Цијелу СДС захватио је Бањалучки Синдром невидљиве политичке немоћи.

Остало иверје, послије повлачења Младена Иванића, окупљено око пања промјена, мрдуцкају репом и ћуле уши, чекајући неку погодну прилику да неко провали ограду а они се мало напасу младог купуса. Њима се јебе за Промјене ако то не значи да Ја засједнем.

Главно питање је да ли у Есдеесу има политичких снага и структура којима је стало до Српске Демократске Странке, не обичног СДС-а већ до сваког тог значења поједначно и заједно. Или ће се наставити пут клизаве смрдљиве низбрдице.

Републици Српској треба здрава национална политичка странка. Као што је стерилно значење синтагме Српска Демократска Странка.

Потребно је окупљање и артикулисање тог стабилног бирачког тијела које нема жељу да се преименује и престројава.

То је један од генератора промјена у Републици Српској. Али не по жељи Сарајева и Странаца Усранаца. Већ по потребама Српске. И у борби политичких програма и тактика. Пошто је Стратегија Самосталности, мнијем, неупитна.

Само луд човјек не треба промјене.

Засада се у Српској Демократској Странци не види снага која би је вратила на колосијек којим је пошла али на којем је само повремено била.

Мада је Српска Демократска Странка невјероватан политички феномен. Ко преживи Караџића, Калинића, Чавића и Босића, треба да буде Божанство.

Елиминацијом конкуренције у Есдеесу, у чему су му помогли Странци и Службе, Босић је остао релативно сигуран на челу СДС. Сличан процес је вођен и у СНСД, огољавање Додика. Само са другим циљем. Да га се лакше обори.

Једина унутрашња политичка снага на коју Здрави Есдеес може рачнати јесу Локални Избори. И могућност тешког пораза Есдееса.

А то значи губитак Бијељине и Добоја.

Губитак Градишке или неке друге општине, без обзира на број, не може имати ефекат.

А губитак Добоја и Бијељине није изгледан.

То ће Босића оставити на челу а Есдеес даље, лагано, гурати низбрдо.

Уто ће, можда, Странци Усранци, Бакирсарај и Једна Амбасада нешто смислити за Опште Изборе 2018е.

2685.

БОСИЋ:

РЕФОРМЕ,

КОРУПЦИЈА И

НАРОДОМ НА ГЛОГИЊЕ

Младен Мисија Босић дао интервју, Незаситим, без Цртежа. А можда су га они и отели. Не вјерујем да је Мисија платила.

Ну. То је Демократија.

Мада Независност никад није Демократија. То је скуп слободних плаћања и приморавања.

Мисија је имала прилику да каже нешто епохално, нешто што изазива позор. Али. Учинио је то као да је само дрмнуо кроз прозор.

Од свег плана и програма, од свих политика, савјета које је формирао, од свих идеја професора, од све визије, мисије и перспективе, саопштио је да ће Есдеес провести реформе и борити се против свих видова корупције. А Народ ће гласати против Додика.

Кад неко у политици инсистира на Реформи и Корупцији, то је поуздан знак да нема шта да каже нити да уради.

Само глупљи опозициони програм је Ми смо за промјене.

Што се тиче Есдееса, то није нека новост. Они, као странка, никад нису имали ни напола озбиљан програм за сферу НДД. Нација Држава Друштво.

Али је Мисија Босић могао да се, у том интервјуу, одреди према БиХ. Према захтјевима да Призна Косово. Што се у овдашњим језицима преводи као Пушење Сарају.

Јер, Реформе, овдје и у Бриселу, увијек значе Унитаризацију.

Мисија није помињала ништа од релација Република Српска – БиХ – Дејтон – Брисел.

О томе мора свако да се одреди ко жели да иде на изборе.

А ако неће да се одреди, онда би морао да преименује странку.

О тим одређењима нема ништа ни у летку којег Босић ових дана дијели по свом страначком терену. Има само да треба јединство Есдееса како би се срушила Шестододикова Диктатура и да ће ових дана доћи инструктори да кажу шта треба да се ради за изборе.

Код Босића је, изгледа, Инструктор већ био.

2402.
АЛО, ОРАО,
ОВДЈЕ МИСИЈА БОСИЋ,
ГЛАСАЈТЕ
ПРОТИВ ДОДИКА
 

Мисија Босић се обратио нацији, на беентеве, уз никад озареније лице Сузане, коју за ову прилику треба звати Светлана, и уз обавезно помињање Алексиса Милојевића, есдеесовог економског нобеловца.

Одмах се види да је био у школи. Престао је да млати рукама. А и смирио се. Мора да је марно пола бенџамина. Додуше и Светлана није скакала у очи, како то умије, није постављала безизлазна питања, која су, зрела и црвљива, падала по студију током цијеле сеансе.

Из те обуке у школи, донио је тезу да ће сљедећи избори бити избори За или Против Додика.

Ја сам то схватио као вапај Додику да побиједи умјесто Босића.

Ако почнемо друкчије да разумијевамо Босићеву тезу онда нема излаза. Јер избори се морају добити. Није довољно да их онај други, Гнусни Режимлија, изгуби. Нема туђим курцем у сватове. Теза да ће избори бити за и против Додика подразумијева лагодну позицију за Босића. Ако мисли да ће се на тој раздјелници све ријешити а он да сједи и не ради ништа, онда ништа. Онда ће Додик за њега и побиједити али и изгубити. Мисија, дакле, није обавијештена да је Додик у великој предности. Да је он скоро пред циљем а они се још загријавају. Мисија треба да узме у обзир да он нема искуства са изборима. Ако мисли да је искуство искуство са Обреном, Мићом и Бабаљем, и другим унутарстраначким шиљокуранима, већ се преварио.

Из свега закључујем да Есдеес и Мисија нису спремни за изборе. Иду грлом у изборе. Не знају о чему се ради.

А из излагања Господина Мисије закључујем да немају ни концепт, програм и политичку презентацију за бираче и јавност. Декриминализација свих и свакога, мислим, хапшење, од Кулина Бана па до дана избора, није никакав програм. На томе није побиједио ни Вучућ. То је најобичнија лаж. Они који краду, способнији су и од Додика и од Босића. Како Додик није похапсио Есдеесове криминалцде, тако неће ни Босић Додикове. Јер, најприје, треба доказати да су Додикови криминалци доиста криминалци. То што Опозициони Кућни Ефбиај, Васковић и Чавић, причају о криминалу, то нема никакву судску и политичку тежину.

Мој најзначајнији закључак је Закључак О Страху.

Мисија Босић је показао велику несигурност, иза које пробија страх, када је говорио о томе да ли ће он да буде кандидат за Предсједника Републике.

Он се сакрио иза Странке. Ако Странка каже, бићу ја. А може бити и Мићо, и Шара, и Вуко. Бабаља није поменуо. Ни Стевандића. За Огија се не могу сјетити. Али, свеједно. Зашта Говедарица може бити кандидат, Небо Га Јебло.

Онај ко има мисију да сруши мора имати и мисију да побиједи. Мора имати огрмну жељу да побиједи. Мора показати Одлучност, Страст и Енергију. Само се снаше крију иза Странке. Као кад пишају иза живице.

Лидерски дио избора, избори за такозване појединачне функцију, умногоме су различити од избора уопште или од избора као међустраначког политичког надметања. Треба анализирати изборе у Србији. Ко је изгубио а ко побиједио. Зато и не кажем да је побиједио Николић.

А на опозиционој политичкој позорници не видим успјешног актера лидерских избора. Они који су пробали ту трку, њима је одавно ауспух прогорио. Они који нису, као Босић, немају компресију. Јебига.

А то што је Мисија Босић открио нацији, и Светлани, од чега је Светлана Рађен убледела ко покојни Мита три дана пред смрт, да му је Додик нудио да заједно иду на изборе, не значи Додикову слабост и страх. Иако ме Додик није о томе обавијестио, разговараћемо, Мисији могу одмах да кажем да га је зајебавао.

А он схватио озбиљно.

И по томе се види да нема појма о лидерским изборима.